1. Rezultati Leontijevljevog testa bili su zapanjujući.
Uvozni supstituti SAD bili su oko 30 procenata K – intenzivniji od izvoza SAD.
Drugim rečima, izgleda da su SAD
izvozile R-intenzivne proizvode,
a uvozile K – intenzivne proizvode.
To je suprotno onome šta predviđa Hekšer–Olinov model
i postalo je poznato kao paradoks Leontijeva

2. Vasilij Leontijev The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences
in Memory of Alfred Nobel 1973 was awarded to Wassily Leontief 
"for the development of the input-output method and for its application to important economic problems".

3. Kako je računao
Ne uvoz, vec uvozne supstitute koliko su kapitalno intenzivni
Pošto su SAD zemlja koja je relativno obilna kapitalom
pošto su uvozni supstituti kapitalno intenzivniji od izvoza SAD, imamo paradoks.

4. Dva objašnjenja
1. Rad je mnogo produktivniji u SAD, pa bi trebalo pomnožiti LSAD sa 3
KSAD/LSAD KSAD/3xLSAD
SAD je u stvari radno intenzivna!!!
2. ukusi u SAD pristrasni u prilog K – intenzivnim proizvodima – visoke cene tih proizvoda – nema izvoza

5. Prvo objašnjenje predstavlja optičku iluziju
pošto je u rad u SAD bio oko tri puta produktivniji od rada u inostranstvu, Sjedinjene Države su stvarno bile R – obilna zemlja
KSAD/LSAD KSAD/3xLSAD
Onda mora 3xKSAD/3xLSAD

6. Na sličan način je netačno i drugo objašnjenje
Da su ukusi u SAD bili toliko pristrasni u prilog K – intenzivnim proizvodima
da je to za rezultat imalo više relativne cene tih proizvoda u Sjedinjenim Državama,
pa da nisu mogli da ih izvoze
Ukusi su isti – razlikuje se dohodak

8. objašnjenje
1947. godina bila isuviše blizu Drugom svetskom ratu da bi bila reprezentativna.
Leontijev ponovio istraživanje koristeći input–autput tabelu za privredu SAD iz 1947.
Ova analiza je pokazala da je izvoz SAD bio za samo 6 procenata R – intenzivniji od uvoznih supstituta SAD.
Dakle Leontijev je smanjio paradoks, ali ga nije eliminisao

9. K-intenzivnija poljoprivreda u SAD
mnogi proizvodni procesi u kojima se koriste prirodni resursi - ugalj, čelik, poljoprivreda takođe zahtevaju veliku količinu fizičkog kapitala.
Zbog toga zavisnost SAD od uvoza brojnih prirodnih resursa može da pomogne kod objašnjavanja velike kapitalne intenzivnosti industrije sa konkurentskim uvozom.

10. Kako to? U studiji iz 1956, Kravis je pronašao da su
industrije SAD koje su bile pod najvećom zaštitom bile R – intenzivne industrije.
Ovo je smanjivalo radnu intenzivnost uvoznih supstituta u SAD, doprinoseći na taj način postojanju paradoksa Leontijeva.
Tj. stimulisalo supstituciju uvoza

11. Verovatno najznačajniji izvor pristrasnosti
činjenica da je Leontijev uključio samo fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema, zgrade, i tako dalje)
potpuno ignorišući ljudski kapital.

12. Kravis
nadnice u izvoznim industrijama SAD u i bile oko 15 procenata više nego nadnice u industrijama sa konkurentskim uvozom u SAD.
Kravis je ispravno tvrdio da su više nadnice odraz veće produktivnosti i ljudskog kapitala
u izvozu SAD u odnosu na uvozne supstitute SAD.

13. Boldvin
Boldvin je pronašao da isključenje industrija prirodnih resursa nije dovoljno za eliminaciju paradoksa sve dok se ne uključi i ljudski kapital

15. Model specifičnih faktora
Leontijev upotrebio dvofaktorski model (R i K), apstrahujući od drugih činilaca kao što su prirodni resursi (zemlja, klima, mineralna ležišta, šume, itd.).
Model specifičnih faktora - tj. kao da imamo tri faktora proizvodnje:
rad (koji se upotrebljava u proizvodnji X i Y i koji je pokretan između njih),
prirodne resurse (obradivo zemljište) koje se koristi samo u proizvodnji X,
i kapital
koji se koristi samo u proizvodnji Y

16. Ovo znači da u stvari imamo 3 proizvodna faktora
Razmena dovodi do specijalizacije u proizvodnji i izvozu robe X (radno intenzivni proizvod)
Uvoziće Y
Kad se otvori razmena, relativna cena X raste i...

17. Raste relativna cena X I tražnja za radom.
Deo radnika se premešta iz sektora Y u sektor X
A u sektoru Y, pošto tražnja za radom postaje veća od ponude, nadnice rastu
Iako im padaju relativne cene!

18. Konačni ishod na visinu nadnica - dvosmislen
Rast PX /PY i rast izvedene tražnje za radom
Kamatna stopa pada u izrazima obe robe
Realne nadnice rastu onima koji uglavnom troše robu X (koja pojeftinjuje)

20. Zaključak koji je dobijen na osnovu modela specifičnih faktora
Razmena ima nejasan uticaj na mobilne faktore jedne zemlje
Pogoduje nepokretnim faktorima
koji su specifični za izvozne proizvode
i da će nauditi nepokretnim
specifičnim faktorima u uvoznom sektoru

21. Prema tome, izgleda da možemo zadržati tradicionalni H–O model
za objašnjavanje razmene između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (često nazivana trgovinom Sever–Jug)
ali sa ograničenim ili suženim verzijama H–O modela za mnogo veći obim trgovine Između razvijenih zemalja (tj., za trgovinu Sever–Sever)
Međutim, neko bi kazao da nije mnogo toga ostalo od originalnog H–O modela...

22. Reverzibilnost faktorske intenzivnosti
odnosi se na situaciju u kojoj je jedan proizvod
R – intenzivan proizvod u R – obilnoj zemlji a K – intenzivan proizvod u K –
obilnoj zemlji

23. Za w/r = 1/2,
X se proizvodi u A
a Y u tački B
proizvod X je R – intenzivan
X je R – intenzivan
proizvod za w/r = ½, a K – intenzivan proizvod za w/r = 2.

24. Empirijski testovi reverzibilnosti faktorske intenzivnosti
Verovatno je najznačajniji izvor pristrasnosti bila činjenica da je u svom merenju
kapitala Leontijev uključio samo fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema, zgrade, i tako dalje) potpuno ignorišući ljudski kapital

25. izvesnu razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2.
Nacrtajte sliku koja objašnjava mehanizam razomene u H-O modelu čak i uz
izvesnu razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2.

26. Ako ste putovali u siromašne zemlje u razvoju
mora da ste primetili da ljudi troše veoma različita dobra i usluge od onih koje troše potrošači u SAD.
Da li ovo znači da se ukusi u zemljama u razvoju veoma razlikuju od ukusa u SAD?
Ne razlikuju se toliko ukusi koliko – dohoci!!!

27. Kakav je efekat ove promene na PX/PY Zemlje 1?
pretpostavite da se ukusi u Zemlji 1 menjaju u korist proizvoda njenog komparativnog zaostajanja (tj., u korist proizvoda Y).
Kakav je efekat ove promene na
PX/PY Zemlje 1?
PX/PY Zemlje 1 opada
(b) Kakav je efekat ove promene u ukusima na r/w u Zemlji 1?
raste
(c) Kakav je efekat ovoga na obim trgovine i na položaj Zemlje 2?
Poboljšava se

28. objasnite na koji način dolazi do faktorske reverzibilnosti
Zemlja 1
Zemlja 2
JEDNO DOBRO JE L-INTENZIVNO U JEDNOJ ZEMLJI I K-INTENZIVNO U DRUGOJ,
ONDA OBE ZEMLJE IZVOZE ISTO DOBRO

29. međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili
da ostanu nepromenjene u uslovima postojanja faktorske reverzibilnosti.
Kako?
Ovo ćemo idućeg časa!

30. Paradoks Leontijea odnosi se na empirijski nalaz prema kome su u SAD
Uvozni supstituti K-intenzivniji od izvoza
Uvoz je K-intenzivniji od izvoza
Izvoz je R-intenzivniji od uvoza
Izvoz je K-intenzivniji od uvoznih supstituta

31. TEOREMA O IZJEDNAČAVANJU FAKTORSKIH CENA
OVO JE REZULTAT H-O TEOREME
Koji važi jedino kada važi H-O teorema
Ovu teoremu rigorozno je dokazao Pol Samjuelson
Zato je nazivamo HOS TEOREMOM

32. TEOREMA
Međunarodna razmena dovešće do izjednačavanja relativnih i apsolutnih prinosa na homogene faktore u obe zemlje.
r1 /w1 =r2 / w2
r1 = r2 w1 = w2
Tako da je međunarodna razmena u stvari supstitut međunarodne mobilnosti kapitala

33. Teorema
Plate homogenog rada (ljudi sa istim kvalifikacijama i istom produktivnošću) će se izjednačiti u svim zemljama
Ukoliko važe pretpostavke sa početka poglavlja
Ako ne važe, postojaće tendencija, ali neće doći do punog izjednačenja

34. Teorema r1 /w1 =r2 / w2 Kako do ovoga dolazi? r1 = r2 w1 = w2
Zašto se izjednačavaju?
Kad sve pretpostavke važe, sve dok se faktorske cene razlikuju, razlikuju se i cene finalnih proizvoda i razmena se širi
r1 /w1 =r2 / w2

35. Intuitivni dokaz teoreme
Isplati se specijalizacija jer raste prinos obilnog faktora
Ovo je izjednačavanje RELATIVNIH CENA – izjednačenje apsolutnih cena u Dodatku

36. TREBA ZAPAZITI Razmena je u stvari supstitut za mobilnost kapitala
Razmena menja relativne cene promenom tražnje
A faktorska mobilnost menja ponudu
U oba slučaja rezultat je puno izjednačenje prinosa homogenih faktora – ako sve pretpostavke važe

37. Ako ne važe sve pretpostavke
Teoreme važe ako zbog toga dođe do ublažavanja
Teorema se odbacuje ako bilo koja od pretpostavki presudno utiče na rezultat!

38. efekat međunarodne razmene na raspodelu dohotka
Razmena povećava cenu obilnog faktora
I spušta cenu retkog faktora
U našem primeru
w raste - r pada u Zemlji 1
w pada - r raste u Zemlji 2

39. Važno – svi faktori su potpuno uposleni
i pre i posle razmene
Realni dohodak rada i kapitala se zbog toga kreće u istom pravcu kao i faktorske cene izvozne i uvozne robe
realni dohodak raste u Zemlji 1, a raste u Zemlji 2

40. Ovo je rezultat Stolper–Samjuelsonove teoreme, koju radimo u Odeljku 8
Ovo je rezultat Stolper–Samjuelsonove teoreme, koju radimo u Odeljku 8.4c.
HOS
Izjednačavanje faktorskih cena
Teorema Ripčinskog
Stolper – Samjuelsonova teorema

41. Ovo je bilo kretanje između zemalja, a unutar svake zemlje...
Između zemalja - dohoci rada i kapitala se ujednačavaju
A šta dešavase unutar svake zemlje
Dakle, da li se menja odnos satnice i kamatne stope - w/r
i da li se menja odnos dohodaka kapitala i rada - wL*rK

42. U razvijenim zemljama Npr. u SAD, Francuskoj, Kanadi, Japanu...
kapital je relativno obilan faktor (zemlja 2) - Pa u razmeni raste realni dohodak ....
Kapitala
Zato sindikati u razvijenim zemljama podržavaju protekcionističke mere

43. Zar onda ne bi trebalo da SAD uvede uvozne restrikcije, kad L gubi u razmeni?
Odgovor je skoro bez izuzetka – ne.
Gubici rada (naročito nekvalifikovanih) su manji od dobitaka kapitala
“odgovarajućom politikom preraspodele...” bi se to moglo neutralisati.
Zašto to nije urađeno – Kina “pojela” sva ta radna mesta...

44. Je li međunarodna razmena povećala nejednakost u nadnicama
Između kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika
Neslaganje veliko
crease?
To je samo 3% GDP i to nije moglo izazvati veliki poremećaj da ne
Wood (1994, 1995, 1998), Borjas and Ramey (1994), Sachs and Shatz (1994, 1996), Rodrik (1997), and Feenstra and Hanson (2009)
Krugman and Lawrence (1994), Bhagwati and Kosters (1994), Krugman (1995, 2000), Slaughter and Wagel (1997), Cline (1997), and OECD (1998)

45. Dakle, to je moglo uticati sa 10-15% na porast nejednakosti
Veći deo uzroka leži u tehnološkim promenama

46. Uprkos velikom rastu međunarodne razmene i of- šoringa
Lawrence (2008) - Krugman (2008) Lippoldt (2012) –uticaj od 10%
Ebenstein et al. (2009) uticaj je veći i skoro dostiže uticaj tehničkog progresa

47. Empirijska relevantost HOS i FPE (factor price equailzation)
Da li je međunarodna razmena izjednačila plate po zemljama?
Nije, očigledno – doktori, inženjeri, pa i radnici u SAD zarađuju više nego oni u Koreji, na primer.
Razlog – pretpostavke: ista tehnologija, nema transportnih troškova, carine,

48. Ne važi ni pretpostavka o konstantnim prinosima niti o savršenoj konkurenciji
Stoga međunarodna razmena nije izjednačila plate i kamatne stope homogenih faktora u različitim zemljama

49. Realna nadnica u industriji kao procenat nadnice u SAD

50. Vidi se sa smanjuje razlike, ali ih ne eliminiše
Ali se to ne može smatrati dokazom teoreme
Zašto?
Tehnički progres, na primer

51. Mnogi drugi faktori utiču – HOS I FPE deluju da se izjednače plate u SAD i Egiptu, ali tehnički progres je više prisutan u SAD
Ovo ne osporava HOS
Jer bi u odsustvu razmene razlike bile još veće

52. Korist od FPE Utvrđuje faktore koji presudno deluju
Razmišlja u okvirima opšte ravnoteže
Govori o tome u kom će se pravcu kretati prinosi homogenih faktora
Ali ostaje jedan problem – plate i dohoci nisu jedno isto!!!

53. Čak i kad se prinosi izjednače
Per capita dohoci ne moraju da se izjednače.
Broj nekvalifikovanih radnika
stopa participacije
Dependency ratio (količnik zbira mlađih od 15 i starijih od 64g prema broju ljudi 15-64)
Radni napor

54. Npr, Japan je po sva četiri pokazatelja bolji od Indije
Više kvalifikovanih radnika
Veća stopa participacije
Niža stopa zavisnosti
Veća posvećenost radu
Te kad bi se plate izjednačile, Japan bi opet imao mnogo veći per capita dohodak

55. Objasnite zbog čega, uz postojanje reverzibilnosti faktorske intenzivnosti
međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili da ostanu nepromenjene u uslovima postojanja međunarodne trgovine.

56. međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili da ostanu nepromenjene ...
H-O model onda nalaže da obe zemlje izvoze isti proizvod. Pošto je to nemoguće, obe zemlje će izvoziti proizvod koji je intenzivan po istom faktoru.  
Ako je u pitanju K-intenzivno dobro, tražnja za K će rasti u obe zemlje.
Ako je u pitanju R-intenzivno dobro, tražnja za K će padati u obe zemlje.
Tako će cena K ili rasti ili padati u obe zemlje
Pa će međunarodne razlike u cenama K padati, rasti ili ostati iste u zavisnosti od promene cene K u obe zemlje

57. Koje opšte zaključke možemo da izvučemo u odnosu na korisnost i prihvatljivost H–O modela?
Raspoloživost faktora dobro objašnjava komparativne prednosti
Moramo proširiti model ljudskim kapitalom

58. Da li je Zemlja 1 je K-obilna prema obe definicije?
Prema drugoj definiciji, r/w je onda
veće od nule
veće od 1
manje od 1
manje nego u Zemlji 2
Prema prvoj TK/TL je
veće od nule
Veće od 1
manje od 1
veće nego u Zemlji 2

59. Na koji način HO teorija predstavlja proširenje
Umesto da pretpostavlja njihovo postojanje
Ona objašnjava komparativne prednosti
Čime?

60. Raspodela dohotka

61. Ako zemlja 1 ima kompratinvu prednost u robi X a Zemlja 2 u robi y, onda
(Px/Py)1 >(Px/Py)2 u autarkiji
(Px/Py)1 =(Px/Py)2 u autarkiji
(Px/Py)1 =(Px/Py)2 nakon razmene
(Px/Py)1 <(Px/Py)2 nakon razmene

62. Zemlja ima dva faktora, nekvalifikovan i kvalifikovan rad, kojim i obiluje. U razmeni,
Jednakost raste
Nejednakost raste
Nejednakost ostaje ista
Ponderi obe vrste rada rastu

63. Primer paradoksa Srbija izvozi radno intenzivne proizvode
SAD uvozi radno intenzivne proizvode
Meksiko uvozi kapitalno inteznizvne proizvode
Kina izvozi radno intenzivne prozvode

64. Nacrtajte dva kordinatna sistema, jedan za Zemlju 1 i drugi za Zemlju 2
na kojima se na horizontalnim osama meri rad, a na vertikalnim osama kapital.

65. (a) Prikažite pravim linijama koje polaze iz koordinatnog početka da je, u odsustvu trgovine, K/R veće za proizvod Y nego za proizvod X u obe zemlje i da je K/R veće u Zemlji 2 nego u Zemlji 1 kod oba proizvoda

66. Kako se zovu ove linije?

67. Izokvanta
Izotroškovna linija
Ekspanziona putanja

68. U Zemlji 1 raste r, K/R raste ? Ne, pada!
b) Šta se dešava sa nagibom linija koji mere K/R za svaki proizvod u Zemlji 2 ako r/w raste u Zemlji 2 usled međunarodne trgovine?
U Zemlji 1 raste r,
K/R raste ?
Ne, pada!

69. U Zemlji 1 raste w dakle, napuštamo rad K/R raste
(c) Šta se dešava sa nagibom linija koji meri K/R u Zemlji 1 ako r/w opada u Zemlji 1 usled međunarodne trgovine?
U Zemlji 1 raste w
dakle, napuštamo rad
K/R raste

70. (d) Uzimajući u obzir rezultate delova b i c, da li
međunarodna trgovina povećava ili smanjuje razliku u K/R u proizvodnji svakog proizvoda u dve zemlje u poređenju sa situacijom pre otvaranja razmene?

71. 2. Bez gledanja u tekst,
(a) Nacrtajte sliku sličnu Slici 5.4 koja pokazuje tačku ravnoteže u svakoj zemlji u stanju autarkije
i tačku proizvodnje i potrošnje u svakoj zemlji u uslovima postojanja trgovine.

73. Pozivajući se na sliku iz dela a, objasnite šta određuje komparativne prednosti svake zemlje.
Komparativne prednosti određuju razlike u raspoloživosti proizvodnih faktora pošto su ukusi identični

74. Zašto dve zemlje u odsustvu razmene troše različite količine dva proizvoda ali kad počne razmena troše iste količine?
Cene pre razmene
Cene posle razmene su iste, i potrošnja

75. 1. H-O model proširuje klasičnu teoriju tako što:
a. Daje objašnjenje nastanka apsolutnih prednosti
b. Ispituje efekte razmene na konkurentnost
c. Sve ovo je tačno
d. Ni a ni b nisu tačni odgovori

76. 4. Kaže se da je roba Y K-intenzivna u odnosu na robu X kada se:
 a. Više K koristi u proizvodnji Y nego u proizvodnji X
b. Manje R koristi u proizvodnji Y nego u proizvodnji X
c. Manje je R/K u proizvodnji Y nego u proizvodnji X
d. Veće je K/R u proizvodnji X nego u proizvodnji Y

77. 5. Kada w/r pada, R/K a. Pada, u obe zemlje
a. Pada, u obe zemlje
b. Raste, u proizvodnji obe robe
c. Nije jednoznačno određeno
d. Ne menja se  

78. 6. Za zemlju se kaže da relativno obiluje kapitalom ako ima:
a. Veću apsolutnu količinu K nego zemlja 2
b. Manju apsolutnu količinu L nego zemlja 2
c. Veću stopu R/K nego zemlja 2
d. Manju stopu r/w nego zemlja 2

79. 7. Razlika u relativnim robnim cenama može nastati usled razlika u :
 a. Tehnologiji
b. Raspoloživosti faktora
c. Ukusima
d. Svemu navedenom