1. Statistika ekonomske aktivnosti
II deo
Produktivnost

2. Produktivnost Sadržaj predavanja
Cilj i primena indikatora produktivnosti
Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Produktivnost rada
Dekompozicija ekonomskog rasta

3. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti
Produktivnost – odnos količine ostvarenog autputa i količine uloženog inputa
Produktivnost meri efikasnost proizvodnje
Merenje produktivnosti zavisi od raspoloživih podataka i od namene
Nivo vs dinamika produktivnosti
Dinamika produktivnosti se izražava indeksom ili stopom rasta produktivnosti

4. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti
Svrhe merenja produktivnosti:
Nacionalne procene i međunarodna poređenja
Razumevanje dinamike životnog standarda stanovništva
Poređenje indikatora produktivnosti za pojedine proizvodne procese između preduzeća može pomoći identifikovanju neefikasnosti
Promena multifaktorske produktivnosti predstavlja značajan element u modeliranju proizvodnih kapaciteta jedne zemlje

5. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Produktivnost po delatnostima
Podela produktivnosti prema vrsti inputa i prema vrsti autputa
Jedan input ili više inputa - jednofaktorske i višefaktoske indikatore produktivnosti
Prema vrsti autputa, indikatori produktivnosti koji koriste bruto proizvodnju ili dodatu vrednost

6. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Jednofaktorski indikatori produktivnosti su:
Produktivnost rada
Produktivnost kapitala
Mogu biti izračunati korišćenjem bruto proizvodnje ili dodate vrednosti kao autputa
Višefaktorski indikatori produktivnosti obuhvataju više faktora proizvodnje
Rad i kapital
Kapital-rad-energija-materijal-usluge (engl:KLEMS)
Samo se izračunava na osnovu bruto koncepta proizvodnje

7. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Najčešće korišćene mere produktivnosti su:
Produktivnost rada zasnovana na bruto dodatoj vrednosti
Produktivnost rada i kapitala
Multifaktorska produktivnost (kapital-rad-energija-materijal-usluge)

8. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Prikaz osnovnih mera produktivnosti
Izvor: OECD (2001), Measuring Productivity: Measurement of Aggregate and Industry-Level Productivity Growth, OECD Manual 8

9. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Svi prikazani indikatori mogu prikazivati nivo ili dinamiku produktivnosti
Nivo produktivnosti
Dinamika produktivnosti

10. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Na nivou ukupne ekonomije, agregat za izračunavanje produktivnosti je bruto domaći proizvod (BDP)
Neto domaći proizvod (NDP) je bolja mera autputa (isključuje amortizaciju)
U praksi se retko koristi
Merenje amortizacije
Bruto nacionalni dohodak

11. Produktivnost Produktivnost rada
Produktivnost rada se definiše se kao odnos autputa i radnog inputa
Evrostat izračunava tri indikatora produktivnosti rada:
BDP po zaposlenom
BDP po času rada
Realne jedinične troškove rada
OECD najčešće meri produktivnost rada kao BDP po času rada
BDP se izražava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moći

12. Produktivnost Produktivnost rada
Najbolja mera radnog inputa su stvarni časovi rada zaposlenih
odražavaju regularne časove rada na osnovnom poslu, puno ili skraćeno radno vreme, prekovremeno (plaćeno ili neplaćeno)
časove rada ostvarene na dodatnom poslu
ne uključujući časove koji nisu realizovani (praznik, godišnji odmor, štrajk, vremenske prilika i sl.)

13. Produktivnost Produktivnost rada
Najčešće se koriste godišnji časovi rada svih zaposlenih koji učestvuju u stvaranju BDP-a
prosečni godišnji ostvareni časovi rada po zaposlenom koji se množe sa ukupnim brojem zaposlenih
Nedostatak: ne odražavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena)
Taj efekat se obuhvata rezidualnom vrednošću putem multifaktorske produktivnosti
Međunarodna uporedivost ostvarenih časova rada

14. Produktivnost Produktivnost rada Godišnje stope rasta BDP-a prema času rada u %
Izvor: OECD (2013), OECD Compendium of Productivity Indicators 2013

15. Produktivnost Produktivnost rada
U Koreji, Slovačkoj, Poljskoj i Estoniji stopa rasta produktivnosti od je bila u proseku 3-4%
U većini zemalja Evro zone, SAD-u, Velikoj Britaniji i Kanadi stopa rasta je manja od 2%
Posle kao posledica finansijske krize stopa rasta produktivnosti rada je opala na blizu 0% u većini OECD zemalja
Zemlje su se na različite načine prilagodile novonastaloj situaciji

16. Produktivnost Produktivnost rada Godišnje stope rasta BDP-a prema času rada u %
Irska, Estonija, Koreja i Nemačka su smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom
Španija, Švedska, Luksemburg i Belgija nisu smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom, već broj zaposlenih
Produktivnost po zaposlenom i po času rada u periodu pokazuju veću razliku u poređenju sa periodom
Na narednom grafikonu vidimo da nakon veliki broj zemalja ima negativne stope rasta produktivnosti i po zaposlenom i po času rada (treći kvadrant)

17. Produktivnost Produktivnost rada Godišnje stope rasta BDP-a po času rada (y osa) i po zaposlenom (x osa) u %
Izvor: OECD (2013), OECD Compendium of Productivity Indicators 2013 17

18. Produktivnost Produktivnost rada Bruto domaći proizvod i bruto nacionalni dohodak po času rada u u dolarima prema PPP u tekućim cenama
Izvor: OECD (2013), OECD Compendium of Productivity Indicators 2013

19. Produktivnost Produktivnost rada
Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP-om i BND-om je u većini slučajeva isti
Izuzetak su Australija, Kanada, Novi Zeland, Irska, Island i Luksemburg (niži rang prema BND-u)
Švajcarska ima viši rang prema BND-u

20. Produktivnost Produktivnost rada
Jedinični troškovi rada (JTR):
Mere prosečne troškove rada po jedinici autputa
Predstavljaju vezu između troškova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada

21. Produktivnost Produktivnost rada Stope rasta poduktivnost rada, naknada zaposlenima po času rada i JTR za ukupnu ekonomiju (u %)
Izvor: OECD (2013), OECD Compendium of Productivity Indicators 2013 21

22. Produktivnost Produktivnost rada
Tokom poslednjih 10 godina, preduzeća u zemljama G7 i većini prvih članica Euro zone su povećale svoju konkurentnost.
Veoma nizak rast JTR je postignut održavanjem niskih troškova rada u sektoru industrije i u sektoru usluga, npr. u Nemačkoj i Austriji
Nemačka, Izrael, Poljska i Švedska su imale veći rast produktivnosti rada u odnosu na JTR
U tim zemljama relativno veći rast produktivnosti je odgovarao sporijem rastu zarada.
Početkom krize Irska, Španija, Portugalija i Grčka su zabeležile pad u JTR

23. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
Ekonomski rast se može povećati:
Uvećanjem količine i vrste rada i kapitala koji su upotrebljeni u proizvodnji autputa
Dostizanjem veće ukupne efikasnosti u zajedničkom korišćenju ova dva faktora proizvodnje (većom multifaktorskom produktivnošću-MFP)

24. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
Rast BDP-a se može dekomponovati na tri komponente:
Doprinos koji potiče od rada
Doprinos koji potiče od kapitala
Doprinos koji potiče od multifaktorske produktivnosti

25. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
Rast multifaktorske produktivnosti može poticati od
efikasnijeg korišćenja inputa (rada i kapitala)
poboljšanje organizacije proizvodnje
zbog inovacija (kao i od grešaka u merenju)
Rast multifaktorske produktivnosti značajan faktor koji doprinosi dugoročnom rastu BDP-a

26. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Dekompozicija stope rasta BDP-a na rad, kapital i MFP
Izvor: OECD (2013), OECD Compendium of Productivity Indicators 2013

27. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
U periodu rast BDP-a je najvećim delom ostvaren zahvaljujući rastu produktivnosti kapitala i MFP
U većini zemalja rast produktivnosti kapitala je generisao trećinu ukupnog rasta BDP-a
Rast IKT usluga je najznačajniji u Švedskoj, Danskoj i Velikoj Britaniji
Finska, Nemačka i Irska imaju najmanji rast IKT usluga
Rast MFP je značajan izvor rasta u Koreji, Finskoj i Irskoj, a jako malo prisutan u rastu BDP-a Italije, Kanade i Španije

28. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
Radni input je veoma značajan samo u par zemalja OECD-a – Australija, Španija i Kanada
Rast IKT usluga čini između 0,2 i 0,6 pp rasta GDP-a
Udeo IKT usluga je usporen tokom 2000-ih u poređenju sa rastom tokom 1990-ih u svim zemljama za koje su dostupni podaci
Rast multifaktorske produktivnosti je usporen u mnogim zmeljama

29. Rezultati i komentari iz publikacije OECD Compendium of Productivity Indicators iz 2013. godine
Šta se može reći o dugoročnom trendu produktivnosti i konkurentnosti?
Kako je finansijska kriza i kriza eura uticala na produktivnost?
Teme o kojima se govori su:
Produktivnost kao ključni pokretač ekonomskog rasta i konvergencije
Rad, kapital i MFP kao osnovni uzroci rasta
Uloga pojedinačnih industrija
Produktivnost, trgovina i međunarodna konkurentnost
Produktivnost rada – trend vs. ciklus

30. Prosečan godišnji doprinos rastu BDP-a per capita, 1995-2012.
Potvrđeno je da je produktivnost osnovni pokretač rasta

31. Doprinos rada, kapitala i MFP tokom vremena Doprinos godišnjim stopama u pp za ukupnu ekonomiju, SAD

32. Doprinos rada, kapitala i MFP tokom vremena Doprinos godišnjim stopama u pp za ukupnu ekonomiju Nemačka

33. Doprinos industrije rastu dodate vrednosti po času rada u sektoru preduzeća u pp, Najviše su doprinosile proizvodnja i tržišne usluge

34. Indikatori međunarodne konkurentnosti Bazni indeks, 1998=100, Nemačka

35. Indikatori međunarodne konkurentnosti Bazni indeks, 1998=100, Italija

36. Poređenje konkurentnosti Nemačke i Italije
Održavanje niskih JTR pomaže da se poboljša međunarodna konkurentnost
JTR (ukupni i u sektoru industrije) u Nemačkoj su skoro u celom posmatranom periodu opadali
Bazni indeks ispod 100 ili oko 100
U Italiji JTR (ukupni i u sektoru industrije) su konstantno rasli
Vrednost baznog indeksa je čak i preko 130 u poslednjih par godina
To se odražava na konkurentnost i tržišno učešće
Vidimo da je Nemačka povećavala svoje tržišno učešće
Tržišno učešće Italije je opadalo
Vrednost indeksa u ispod 70

37. Rast produktivnosti rada, godišnje stope u % Francuska i Velika Britanija Negativan trend produktivnosti rada je prethodio ekonomskoj krizi

38. Trend rasta produktivnosti po komponentama, za ukupnu ekonomiju, godišnja stopa promene u pp, Francuska

39. Trend rasta produktivnosti po komponentama, za ukupnu ekonomiju, godišnja stopa promene u pp, Velika Britanija