RIZIK Nelikvidnost i zaglavljivanje banaka Usporavanje kineske privrede Odustajanje od globalizacije Populacioni rizik Ekstremne varijacije cena energije cena potrošačkih dobara Migracije Terorizam Oružje za masovno uništavanje Geopolitički konflikti Fiskalna kriza Globalni deficiti i nestabilnost valuta Kolaps cena aktive Neadekvatna regulativa Nedozvoljena trgovina Organizovani kriminal Nestabilne države Korupcija Razlike u ekonomskoj razvijenosti Neuspesi globalnog menadžmenta Sigurnost snabdevanja hranom Sigurnost snabdevanja vodom Klimatske promene Hronični rizici Rizici uslovljeni događajima Rizici koje se moraju pratiti

KONVENCIONALNI POGLED NA RIZIK: DVE PERSPEKTIVE, DVE KATEGORIJE I JEDNA RELACIJA Opasnost izbegavanje Šansa preuzimanje rizika zbog nagrade DVE KATEGORIJE: Sistematski rizik Nesistematski rizik JEDNA RELACIJA: Trade off između prinosa i rizika

Globalni rizici prema Svetskom Ekonomskom Forumu HRONIČNI RIZICI Razlike u nivou ekonomske razvijenosti (koncentracija bogatstva, ratovi) Neuspesi globalnog menadžmenta (neuspela liberalizacija, protekcionizam, valutni rat) RIZICI USLOVLJENI KONKRETNIM DOGAĐAJIMA Makroekonomski rizici (kreditni grč, fiskalne krize, kolaps tržišta nekretnina) Siva ekonomija (ilegalna trgovina, korupcija, kriminal) Ultimativni resursi (energija, hrana, voda) RIZICI KOJE JE POTREBNO PRATITI Mala verovatnoća pojave , veliki uticaj Geopolitički konflikti, terorizam, odustajanje od globalizacije i sl.

Kategorije rizika prema mogućnosti upravljanja SISTEMATSKI RIZIK: Verovatnoća gubitka ili neuspeha zajednička za celu privredu ili sve članove iste grupe (tržište kapitala ili grana) Promene kamatnih stopa, deviznog kursa, inflacija i sl. Ne može se izbeći diversifikacijom portfolija, može se smanjiti hedžingom Rizik tržišta kapitala na razvijenim tržištima meri se Beta koeficijentom NESISTEMATSKI RIZIK: Rizik kapitalnog ulaganja koji nije zajednički za sve HoV na tržištima kapitala već je povezan sa HoV konkretnog emitenta Može se izbeći diversifikacijom portfolia

Kategorije rizika u poslovnoj ekonomiji (Kaplan i Mikes) RIZICI KOJE JE MOGUĆE SPREČITI Rizici unutar preduzeća koji se mogu sprečiti uvođenjem odgovarajućih procedura, kontrolom... Suština je u prevenciji. STRATEGIJSKI RIZICI Rizici vezani za dati biznis koji se prihvataju da bi se ostvario veći prinos EKSTERNI RIZICI Rizici vezani za makroekonomsko okruženje, prirodne katastrofe, terorizam, IT upade i sl. i suština je adekvatno se pripremiti i/ili izbegavati ih

Kategorije rizika prema izvoru Tržišni rizik: Kamatni rizik Valutni rizik Rizik promene cena akcija Rizik promene cena baznih sirovina Rizik promene cena nekretnina Kreditni rizik Rizik likvidnosti Operativni rizik Rizik humanog kapitala Rizik neadekvatnih procesa Rizik regulatorne neusklađenosti Rizik materijakne aktive IT rizik Rizik prirodnih katastrofa, itd.

Kategorije rizika prema izvoru Strategijski rizik Reputacioni rizik Politički rizik Pravni rizik

BITNI POJMOVI VEZANI ZA RIZIK APETIT ZA RIZIK (RA- Risk Apetite) JE TERMIN KOJI SE OBIČNO KORISTI I ČIJI SE SMISAO LAKO NASLUĆUJE Nivo do kog menadžeri žele da prihvate rizik Prihvatljivi nivo izloženosti riziku Sklonost ka riziku Vs. Averzivnost na rizik IZLOŽENOST RIZIKU Deo vrednosti preduzeća ili resursa koji može biti izgubljen usled delovanja rizika Izloženost riziku predstavlja se nivoom rezistentnosti na šokove KAPACITET ZA RIZIK Sposobnost preduzeća da podnese odnosno prihvati rizik Finansijska fleksibilnost, procedure, kompetencije i dr.

Apetit za rizik i kapacitet za rizik Optimalni apetit za rizik je onaj koji doprinosi očuvanju i stvaranju vrednosti u preduzeću (i koji ne prevazilazi kapacitet za rizik)

KONCEPCIJSKE OSNOVE UPRAVLJANJA RIZIKOM Odnos rizika, prinosa, kapitala i vrednosti Upravljanje kapitalom Regulatorni okvir (Basel ) Kredit rejting agencije Zahtevana stopa prinosa Kamatna stopa Investicije Merenje performansi Upravljanje vrednošću Upravljanje rizicima Upravljanje likvidnošću Strategijsko planiranje Cilj upravljanja kapitalom: Optimalan odnos prinos-rizik dovodi do uvećanja kapitala

COSO ERM okvir za upravljanje rizikom

REGULATORNI OKVIR UPRAVLJANJA RIZIKOM DO 1988. GODINE KAPITALNA ADEKVATNOST KAO : Minimalni odnos sopstvenog kapitala i aktive Maksimalni odnos aktive i sopstvenog kapitala Slabost ovog koncepta je nereprezentativnost aktive kao pokazatelja aktivnosti banke Zanemarivanje vanbilansnih transakcija - konverzije, opcije, egzotični derivati i oparacije sa HoV POSLE 1988. GODINE IDE SE NA RIZIKOM PONDERISANU AKTIVU ZA SVE TRANSAKCIJE (BILANSNE I VANBILANSNE) Basel dokumenti pod krovom Banke za međunarodna poravnanja (BIS) Za kreditne derivate izračunava se ekvivalent u kreditu i on se ponderiše odgovarajućim rizikom

Basel I-II BASEL I - od 1988. godine Dva standarda kapitalne adekvatnosti: Ukupna aktiva/Sopstveni kapital < 20 Cooke ratio za bilansne i vanbilansne pozicije (sopstveni kapital banke mora biti najmanje 8% rizikom ponderisane aktive) THE BIS 1998 (unapredjenje Basel I) Obezbedjenje kapitala ne samo za kreditni već i za tržišni rizik Merilo tržišnog rizika je VaR Pravi se razlika izmedju statutarnih i menadžerskih izveštaja (koji obuhvataju sve transakcije) BASEL II – od 2007. godine Tri stuba: kapitalna adekvantnost, nadzor i tržišna disciplina Obračun kapitala respektuje kredit rejting debitora Raščlanjavanje operativnog rizika na 7 kategorija po 8 tipova bankarskog biznisa i njegovo merenje pomoću VaR Uvodi se kategorija rezidualnog rizika (strategija, reputacija, sistemski rizik i sl.)

Regulatorni okvir Basel III, nakon izbijanja globalne ekonomske krize Suštinska razlika je u povećanju visine zahtevanog kapitala (regulatorni kapital) i njegovog kvaliteta Basel II Stub 1 Minimalni zahtevani kapital Stub 3 Tržišna disciplina i obelodanjivanje Kreditni rejting prema finansijskim izveštajima Sekjuritizacija Standardizo- vani pristup Poslovi sa privredom Poslovi sa stanovništvom Stub 2 Nadzor Operativni rizik Osnovni indikatori Unapređeni pristup Standardni pristup Unapređeni IRB pristup IRB pristup

Obračun zahtevanog kapitala

KAPITALNA ADEKVATNOST

MERENJE RIZIKA ONIM ŠTO SE NE MOŽE MERITI NE MOŽE SE UPRAVLJATI Merenje rizika je pretpostavka upravljanja rizikom SUSTINA PROCENE RIZIKA Identifikovanje faktora rizika Konstruisanje distribucije verovatnoće koja opisuje dati rizik Procena efekata datog rizika (u smislu mogućih gubitaka ili očekivanih prinosa i vrednosti)

Merenje rizika u finansijskom sektoru OSNOVNI MODELI: CAPM (Capital Asset Pricing Model) Uticaj sistemskog rizika na prinos investitora APT (Arbitrage Pricing Theory) Proširenje CAPM u situacji kada postoji više izvora sistemskog rizika PRETPOSTAVKE POMENUTIH MODELA: Standardna devijacija je osnovno merilo rizika, odnosno, zavisnosti prinosa od rizika Raspon + 1 , - 1  opisuje 2/3 promena, + 7  se praktično nikada ne dogadja Ekstra prinos je posledica sistemskog rizika koji se nije mogao diversifikovati DRUGA MERILA RIZIKA: Dospeće HoV, Merila osetljivosti portfolia koja mere uticaj jednog faktora na vrednost portfolija (tzv. “grčka slova”)

Merenje rizika u realnom sektoru VRSTE: CAPEX Projekno finansiranje OSNOVNA KARAKTERISTIKE: Manji stepen diversifikacije Uparivanje finansijske i investicione perspektive

Upravljanje rizikom DEFINICIJA RIZIKA: Mogućnost pojave gubitka izazvanog odredjenim događajem (ili serijom događaja) koji se može nepovoljno odraziti na mogućnost dostizanja ciljeva preduzeća DVA PRISTUPA U UPRAVLJANJU RIZIKOM Dekompozicija rizika: Upravljanje pojedinačnim komponentama rizika Pristup razvijen u poslovima sa kreditnim derivatima Agregiranje rizika: Uticaj diversifikacije na smanjenje rizika Upravljanje kreditnim rizikom Neophodno je izabrati odredjenu statističku raspodelu (ili distribuciju verovatnoće pojave gubitka za različite tipove rizika) i zatim izvršiti njihovo agregiranje OSNOVNI PRINCIP: Očekivani gubitak se pokriva iz profita, a neočekivani iz kapitala

Alternativne distribucije verovatnoće gubitka a. Kreditni rizik b. Tržišni rizik c. Operativni rizik

Distribucija verovatnoće gubitka i ekonomski kapital EL ULmax EC Gubitak posle vremenskog horizonta EC – Ekonomski kapital EL – Očekivani gubitak UL – Neočekivani gubitak, nivo verovatnoće pojave gubitka u uslovima najlošijeg scenarija, 99,97%

Obračun ekonomskog kapitala za datu distribuciju verovatnoće gubitka 0,05% 0,00% 0,10% 0,15% 0,20% 0,25% 0,30% 0,35% Verovatnoća Gubitak EL EC AA( prob = 0,03%) UL

Merila rizika (nastavak) Gubitak Verovatnoća EL UL VaR ELT

Ekonomski kapital OČEKIVANI GUBITAK (OG) NEOČEKIVANI GUBITAK (NG) Gubitak koji se može predvideti na bazi statističkog rasporeda verovatnoće Prosečan ponderisan gubitak date distribucije verovatnoće Praktično, to nije merilo rizika, već prosečan gubitak obavljanja odredjenog biznisa NEOČEKIVANI GUBITAK (NG) Odstupanje stvatnog gubitka od očekivanog gubitka EKONOMSKI KAPITAL (EK) Iznos kapitala koji sprečava bankrotstvo zbog pojave neočekivanog gubitka za odredjeni nivo pouzdanosti Nivo pouzdanosti zavisi od apetita za rizik Na primer, ako je OG=1% a NG=5% za kapital od 100 mlrd din. EK=1mlrd din.

Merila rizika NA BAZI RASPODELE VEROVATNOĆE MOGUĆE JE DOBITI: Standardna devijacija (), Portretiše nivo neizvesnosti pojave gubitka (odstupanje od očekivane vrednosti) VaR (Value-at-Risk), vrednost pod rizikom, Portretiše maksimalan gubitak za dati nivo sigurnosti (99%, na primer) i dati vremenski period Mana je što ne govori ništa o gubicima van intervala poverenja (1% slučajeva, prema prethodnom primeru) EL (Expected Shortfall), očekivani gubitak repa distribucije (TCE – Tail Conditional Expectation) Uključuje gubitke izvan zadatog intervala poverenja (1% najvećih gubitaka prema prethodnom primeru) Prosečan ponderisan gubitak repa distribucije (slično kao OG ali samo uzimajući gubitke posle VaR)

Stres test TESTIRANJE MODELA UPRAVLJANJA RIZIKOM PRIMENOM MALO VEROVATNOG SCENARIJA: Ekstremne tržišne situacije imaju malu (praktično zanemarivu) verovatnoću pojave: Dnevna promena cene HoV od 5 standardnih devijacija Teorijski jednom u 7.000 godina, faktički 2 puta u 10 godina Promena godišnje stopa prinosa za 10% Smanjenje vrednosti aktive za > 20% Promena deviznog kursa: Rezervnih valuta za 6% dnevno Domaće valute za 20% dnevno DVE VRSTE SCENARIJA: Praćenje promena jedne varijabile bez uticaja na druge varijabile Praćenje promena jedne varijabile i njenog uticaja na druge varijabile

UPRAVLJANJE RIZIKOM – KONVENCIONALNI ERM

Identifikovanje rizika – Mapa rizika VEROVATNOĆA ZNAČAJ NISKA VEROVATNOĆA - VISOK UTICAJ

Konvencionalni model upravljanja rizikom ŠTA JE BILO POGREŠNO? Eksperti za upravljanje rizicima izolovani u “silosima” Isključiva orijentacija na izbegavanje rizika Ignorisanje interakcije faktora rizika Ekskluzivan fokus na finansijski rizik (zanemarivanje operativnih rizika) Korišćenje metrike uspeha koja bazira na profitu umesto na novčanom toku

UPRAVLJANJE RIZIKOM ZASNOVANO NA VREDNOSTI – VBERM INTELIGENTNO UPRAVLJANJE RIZIKOM UKLJUČUJE ISTOVREMENO: Želju da se izbegne nešto negativno Potrebu da se dostigne nešto pozitivno SUŠTINU UPRAVLJANJA RIZIKOM PREDSTAVLJA STAVLJANJE U ODNOS: Apetita za rizik i izloženost riziku IZLOŽENOST RIZIKU SE MERI POMOĆU REZISTENTNOSTI NA ŠOKOVE (ESR - Enterprise Shock Resistance) Pokazuje očekivanu vrednost za akcionare i njenu volatilnost U VBERM uticaj rizika se uvek izražava preko promene vrednosti preduzeća ili vrednosti za akcionare

Efekti upravljanja rizikom – smanjenje izloženosti riziku i rast vrednosti Vrednost preduzeća Verovatnoća

Upravljanje rizikom na bazi VBM Svi rizici Podskup rizika Pokretači vrednosti Vrednost za akcionare Izloženost riziku Apetit za rizik Biznis/ Proizvodi Upravljanje rizikom

Uticaj rizika na vrednost strategije prema IntEVar FAKTORI RIZIKA POKRETAČI VREDNOSTI VREDNOVANJE STRATEGIJE Operativni rizik Sstrategijski rizik Regulatorni rizik Kamatni rizik Valutni rizik IT rizik Reputacioni rizik Operativna marža Neto obrtni kapital Investicije Kamatna stopa Poreska stopa Stopa rasta Finansijski leveridž Period n Period 3 Period 2 Period 1 DCF EBIT Troškovi amortizacije Kapitalna ulaganja Promena NOK Porezi Cena duga Cena vlasničkog kapitala Cena kapitala (WACC) Komponente vrednosti Vrednost preduzeća