BANKARSKI STANDARDI I RIZICI U BANKARSTVU

BANKARSKI STANDARDI I RIZICI U BANKARSTVU
Dr Radomir Šalić BANKARSKI STANDARDI I RIZICI U BANKARSTVU Sarajevo,

ZAŠTO RASPRAVLJAMO O: BANKARSTVU, RIZICIMA, STANDARDIMA?

MEĐUNARODNI BANKARSKI STANDARDI

MEĐUNARODNI SPORAZUM O MERENJU KAPITALA I KAPITALNI STANDARDI
INTERNATIONAL CONVERGENCE OF CAPITAL MEASUREMENT AND CAPITAL STANDARDS

BAZELSKI SPORAZUM I BAZELSKI SPORAZUM II BAZELSKI SPORAZUM III

ZAKON O BANKAMA ODLUKE BAZELSKI SPORAZUM I BAZELSKI SPORAZUM II ?
BAZELSKI SPORAZUM III ??? ZAKON O BANKAMA ODLUKE

BAZELSKI SPORAZUM 1 1988. Sporazum o kapitalu banaka 25 standarda
Opšta pravila (1 - 6) Upravljanje rizicima (7 – 15) Supervizija u bankama ( ) Međunarodno bankarstvo ( )

BAZELSKI SPORAZUM 1 Glavna karakteristika B1
definisanje elemenata kapitala ponderi za utvrđivanje nivoa rizika odnos kapitala i rizične aktive

BS 1 ELEMENTI KAPITALA I STUB (Tier) obične akcije, viškovi, nekumulativne prioritetne… II STUB konvertibilne i kumulativne prioritetne, rezervisanja … III STUB fiksne pozicije kapitala min 2 godine, CAR < 8%

BS 1 ELEMENTI KAPITALA OSNOVNI KAPITAL - ODBITNE STAVKE + DOPUNSKI K1
- ODBITNE POZICIJE K1 + DOPUNSKI K2 - ODBITNE POZICIJE K2 ∑ NETO KAPITAL

BS 1 KAPITAL banaka

BS 1 RIZIČNA AKTIVA Prema Bazelu I Zbir rizične bilansne aktive
+ Zbir rizičnih vanbilansnih pozicija ponderima: 0%, 10%, 20%, 50% i 100% u zavisniosti od nivoa rizičnosti plasmana - Rezervisanja za potencijalne gubitke X (pomnožen)

BS 1 RIZIČNA BILANSNA AKTIVA

BS 1 RIZIČNA VANBILANSNA AKTIVA

BS 1 RIZIČNA AKTIVA

BS 1 RIZIČNA BILANSNA I VANBILANSNA AKTIVA

BS 1 RIZIČNA AKTIVA Prema Bazelu I Zbir rizične bilansne aktive
+ Zbir rizičnih vanbilansnih pozicija ponderima: 0%, 10%, 20%, 50% i 100% u zavisniosti od nivoa rizičnosti plasmana - Rezervisanja za potencijalne gubitke X (pomnožen)

REZERVISANJA ZA POTENCIJALNE GUBITKE
BS 1 REZERVISANJA ZA POTENCIJALNE GUBITKE ORKG PRKG KREDITNI GUBICI

REZERVISANJA ZA POTENCIJALNE KREDITNE GUBITKE
BS 1 REZERVISANJA ZA POTENCIJALNE KREDITNE GUBITKE OKR, PKR KLASIFIKACIJA AKTIVE KATEGORIJA A B C D E Dobra aktiva Aktiva sa posebnom namenom Substandardna aktiva Sumnjiva aktiva Gubitak

REZERVISANJA ZA POTENCIJALNE GUBITKE OKR, PKR KLASIFIKACIJA AKTIVE
BS 1 REZERVISANJA ZA POTENCIJALNE GUBITKE OKR, PKR KLASIFIKACIJA AKTIVE % REZERVISANJA 2 % IK KOL 5 – 15 % IK - 90 15 – 40 % IIK-180 40 – 60 % NK-270 100 % NK>270 A B C D E Dobra aktiva ………………………… Aktiva sa posebnom namenom…. Substandardna aktiva …………… Sumnjiva aktiva …………… Gubitak………………………………..

BS 1 REZERVISANJA ZA POTENCIJALNE GUBITKE DRŽAVE HRVATSKA BIH SRBIJA KATEGORIJ E dani kašnjenja % rezervi A do 30 0% 2% B (B1) od % do 90 od % od C V (B2) od % od od % od 15% D G (B3) od % od od % od 30% E C preko 365 100% preko 270 preko 180

BS 1 REZERVISANJA ZA POTENCIJALNE GUBITKE ORKG, PRKG

STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA
BS 1 STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA RIZIČNA AKTIVA Prema Bazelu I Zbir rizične bilansne aktive + Zbir rizičnih vanbilansnih pozicija ponderima: 0%, 10%, 20%, 50% i 100% u zavisniosti od nivoa rizičnosti plasmana - Rezervisanja za potencijalne gubitke X (pomnožen)

BS 1 ADEKVATNOST KAPITALA
STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA CAR - Capital Adequacy Ratio SAK – Stopa adekvatnosti kapitala

BAZELSKI SPORAZUM 1 ADEKVATNOST KAPITALA
STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA PREMA NAŠIM PROPISIMA

BAZELSKI SPORAZUM II 2004. Direktive EU „CRD“ 2006/48ES, 2006/49ES
Sve članice EU – transponovanje u propise do 2006. Temeljni cilj: razvijanje okvira za jačanje sigurnosti i stabilnosti bankarskog sistema Potrebe za promenama u načinu obračuna CAR

BS II I stub - Minimalni kapitalni zahtevi II stub - Supervizorski nadzor III stub - Tržišna discipina

BS II I Pillar - Minimum Capital Requirements II Pillar - Supervisory Review Process III Pillar - Market Discipline

MODELI MINIMALNIH KAPITALNIH ZAHTEVI ZA
BS II I STUB MODELI MINIMALNIH KAPITALNIH ZAHTEVI ZA Kreditni rizik Tržišni rizik Operativni rizik

BS II II STUB SUPERVIZORSKI NADZOR 4 PRINCIPA
1.Princip interne procene kapitala (ICAAP) 2.Princip supervizije (SREP) 3.Princip kapitala iznad minimuma 4.Princip intervencije supervizora

BS II III STUB TRŽIŠNA DISCIPLINA Dopuna i podrška stubova I i II
Objavljivanje informacija u rokovima Odnos sa računovodstvenim informacijama Formalna politika objavljivanja

mogućnost Gubitka – BS II RIZICI UOPŠTE Neizvesnost –
Verovatnoća dešavanja nepoželjnog događaja Varijabilnost ishoda neizvesnog događaja najmanje jedan od mogućih ishoda nepoželjan ne može se sa sigurnošću znati ishod nekog događaja

BS II RIZICI UOPŠTE Finansijski rizici

BS II RIZICI U BANKARSTVU
ZADATAK: Nije eliminacija, nego preuzimanje rizika CILJ: Optimizacija odnosa rizika i profita ili Maksimalan profit uz željeni nivo rizika

Retka konstanta u bankarstvu: izloženost rizicima! Zašto? rizična delatnost otežani uslovi poslovanja propast velikog broja banaka Zato banke i regulatori: povećavaju pozornost upravljanja rizicima regulatorne mere: javne bojazni o sigurnosti

Materijalni rizik Nematerijalni rizik u novčanom obliku Definicije verovatnoća gubitka mogućnost nastanka gubitka opasnost koja može prouzrokovati gubitak opasni poduhvat imovina izložena gubitku gubitak potencijalnog novca neizvesnost u odnosu na gubitak

5 faktora od presudnog uticaja na rizik banaka: TRICK T – rizik tehnologije R – rizik promene propisa I – rizik kamatne stope C – rizik korisnika K – rizik adekvatnosti kapitala

VRSTE RIZIKA KREDITNI RIZIK TRŽIŠNI RIZIK OPERATIVNI RIZIK Rizik likvidnosti Rizik zemlje Zakonski rizik Rizik reputacije

BS II I STUB KREDITNI RIZIK
Rizik da u finansijskoj transakciji partner neće ispuniti svoju ugovorom preuzetu kreditnu obavezu Nemogućnost (nevoljnost) zajmotražioca da odobreni i iskorišćeni kredit može i hoće o roku dospeća da vrati banci Verovatnoća da banka neće biti u stanju da naplati svoja ukupna potraživanja od klijenta, kako po osnovu glavnice tako i po osnovu svih pripadajućih kamata.

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Prema izvoru nastanka: rizik naplativosti
rizik kreditne premije rizik pogoršanja kreditnog rejtinga

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Moguće je: Kontrolisati Meriti Upravljati

Bazel II merenje kreditnog rizika
BS II I STUB KREDITNI RIZIK Bazel II merenje kreditnog rizika Kapitalom potrebnim za pokriće rizika, na 4 načina: 1. Jednostavni standardizovani pristup (SSA) 2. Standardizovani pristup (SA) 3. Pristup internog merenja rejtinga (IRB) 4. Napredni IRB pristup (AIRB)

Merenje Standardizovanim pristupom
BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA - Standardised Approach) Polazi od kategorisanja potraživanja banaka i dodeljivanja pondera tim potraživanjima Bazel II standardi predvideli 13 kategorija potraživanja: 12 kategorija iz bilansa 1 kategorija iz vanbilansa banaka

Merenje Standardizovanim pristupom (SA) kategorije potraživanja banaka
BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) kategorije potraživanja banaka potraživanja od država potraživanja od subjekata javnog sektora - // od multilateralnih razvojnih banaka - // od banaka, - // od kompanija za trgovinu HOV - // od kompanija - // iz regulatornog portfolija stanovništva - // osigurana stambenom imovinom - // obezbeđena nepokretnom imovinom dospeli neotplaćeni krediti kategorije sa višim rizikom ostala aktiva vanbilansne pozicije banke

Merenje Standardizovanim pristupom (SA)
BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) Za potraživanja od države i CB, rejtinzi i ponderi su: Agencija za izvozne kredite (ECA) ocena istih potraživanja:

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) Potrživanja od multilateralnih razvojnih banaka (MDB) I opcija II opcija

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) Potrživanja od raznih kompanija i osiguravajućih društava Vanbilansne pozicije se konvertuju u ekvivalente kreditne izloženosti i dobijaju pondere od 20% za obaveze do 1 godine i 50% preko 1g

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) Minimalni kapital za pokriće kreditnog rizika ili regulatorni kapital (RK) dobija se preko ponderisane aktive (PRA): Minimalni kapital za pokriće kreditnog rizika: Prema Bazelu I i II Prema domicilnim propisima

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje rizika IRB pristupom
OSNOVNI IRB pristup - interni metod za procenu verovatnoće neizvršenja obaveza dužnika (kreditni rizik) Banke same biraju model merenja… ne sve elemente Model mora da bude odobren od regulatora Kombinacija kvantitativnih inputa banaka i formule koju je odredio Bazelski komitet. NAPREDNI IRB pristup - za banke koje ispunjavaju složenije uslove nadzora Sve komponente rizika procenjuju same banke primenom njihovih internih metoda

NAPREDNI IRB pristup baziran je na 3 osnovna elementa: Komponentama rizika za svaku klasifikovanu aktivu Ponderima rizika za svaku klasifikovanu aktivu Skupu minimalnih zahteva koje banka mora da ispuni da bi bila prihvaćena za IRB pristup, uključujući i obavezu javnosti podataka, kao i kontrolu pridržavanja usvojenih kriterijuma.

IRB poznaje 4 komponente rizika i to: Verovatnoće neispunjenja obaveza (Probability of default - PD) 2. Gubitak u slučaju neispunjavanja obaveza (Loss Given Default-LGD) 3. Izloženost pri neispunjenju obaveza (Exposure at Default - EAD) 4. Efektivno dospeće ili ročnost (M-Maturity)

IRB pristup klasifikuje aktivu na 5 osnovnih kategorija:
BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje rizika IRB pristupom IRB pristup klasifikuje aktivu na 5 osnovnih kategorija: plasmani kompanijama plasmani suverenima (države, centarlne banke, vladine agencije) plasmani bankama plasmani građanima 5. ulozi u akcijskom kapitalu

IRB pristup je dobar koliko su dobri i njegovi inputi Banke koje žele da ga koriste moraju da obezbede kvalitetne statističke podatke vezene za kreditni rizik, tj: da su podaci u upotrebi min 3 godine (osim u slučajevima običnih akcija i projektnih finansijskih kategorija) da su dvodimenzionalni sistemi (sa dve imovine) da sadrže najmanje godišnje rejtinge koje je pregledalo i odobrilo nezavisno nadzorno telo za procenu rizika da sadrže procese kojima se iziskuju promene klijentovih finansijskih uslova u okviru 90 dana (30 dana za klijente sa slabim kreditnim osnovama.

Kod određivanja verovatnoće neispunjavanja obaveza (Probability of default - PD) banka mora da uzme u obzir sledeća regulativna ograničenja: regulativna definicija verovatnoće neispunjavanja obaveza mora da bude konzistentna (dosledna) da koristi jednogodišnji vremenski okvir da mora da bude usmerena u budućnost da se zasniva na najmanje petogodišnjem nizu podataka .

„Strategije kreditnog rizika“
BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Bazel II, omogućava i sugeriše bankama da upravljaju kreditnim rizikom banke kroz izradu i usvajanje: „Strategije kreditnog rizika“ u skladu sa međunarodnim standardima i principima

UPRAVLJANJE kreditnim rizikom
BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Strategijom kreditnog rizika banka treba da utvrdi: Opšti strateški okvir upravljanja kreditnim rizikom u skladu s osnovnim pristupom banke prema kreditnom riziku i upravljanju kreditnim rizikom primjenjujući međunarodne standarde i principe Izjavu banke, odnosno, odluku izvršnog odbora banke (uprava) o ograničenjima u preuzimanju rizika, uvažavajući uslove koji vladaju na tržištu kao i zahteve regulatora, koje banka u izvršenju svoje strategije poslovanja ne sme da prekrši.

Opštim strateškim okvirom banka treba da:
BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Opštim strateškim okvirom banka treba da: Definiše svoja najvažnija poslovna područja na osnovu već sagledane i analizirane postojeće strukture kreditnog portfolija i rizičnog profila banke Utvrdi limite u skladu sa izjavom o poštovanju ograničenja Prepozna područja upravljanja kreditnim rizikom gde su potrebna unapređenja (optimizacija kreditnog portfolia, upravljanje rizikom koncentracije u skladu sa standardima i principima, upravljanje instrumentima obrzbeđenja i stres testiranja).

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Glavni cilj Strategije: zaštita kvaliteta kreditnog portfolija, a izvedeni ciljevi bi mogli da budu: novi poslovi kreditiranja isključivo sa klijentima prihvatljive kreditne sposobnosti akvizicija klijenata i rast poslovanja u sektorima koji su manje osetljivi na pojavu kriza optimizacija kreditnog portfolija primenom različitih modela efikasno upravljanje instrumentima obezbeđenja na osnovu kvalitetne procene instrumenata obezbeđenja u cilju pokrića kreditnog rizika instrumentima obezbeđenja

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Nastavak upravljanje rizikom koncentracije u skladu sa internim metodologijama banke snažan nadzor i kontrola kreditnog portfolija usmerena na prepoznavanje ranih znakova upozorenja kako bi se sprečilo njegovo pogoršanje proaktivan pristup u naplati dospelih potraživanja i restrukturiranju kredita, uspešnije aktivnosti oporavka loših plasmana usmerene prioritetno na vansudske strategije oporavka i unapređenje upravljanja kapitalom putem uspostavljanja stres testova.

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom IZJAVA banke, (Odluka o ograničenjima u preuzimanju rizika koja ne bi smela da se prekrši), treba da se odnosi na: poslovanje banke koje treba da se razvija u okvirima tolerancija za rizik utvrđen na nivou banke da banka poštuje utvrđene targetirane i kritične veličine i limite utvrđene u banci da kritične veličine aktiviraju unapred definisani rezervni plan u slučaju njihovog prekoračenja, da su ti limiti čvrsta ograničenja čija prekoračenja nisu prihvatljiva da sposobnost apsorpcije gubitka predstavlja prihvatljiv iznos gubitka i da se računa u skladu s metodologijom

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom nastavak rezervisanja za potencijalne gubitke ne smeju da budu veća od gubitka banke i da na toj osnovi: banka utvrđuje rezervisanja po kreditima očekivane gubitke za operativne rizike prema internom modelu utvrđuje menadžer za operativne rizike i dostavlja ih banci za definisanje izjave o ograničenjima da tržišne rizike utvrđuje menadžer za tržišne rizike i dostavlja banci za potrebe definisanja izjave o ograničenjima,

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom nastavak da interni kapital predstavlja profil rizika i poredi se sa raspoloživim finansijskim izvorima u procesu utvrđivanja adekvatnosti kapitala da se finansijski izvori utvrđuju u skladu sa raspoloživim kapitalom da banka utvrđuje limit u iznosu od 100% za sve rizike tj. da je raspoloživi kapital jednak maksimalnim potencijalnim gubicima. da sposobnost za preuzimanje rizika bude u skladu s usvojenom metodologijom i računovodstvenim standardima

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom

Common Reporting ili COREP
BS II I STUB KREDITNI RIZIK Common Reporting ili COREP To je termin za obrazac ili zajednički izveštaj koji se koristi za opis novih standardizovanih evropskih zahteva za izveštavanje o kapitalu i riziku. COREP zahteva opsežne dodatne i detaljnije podatke predmeta, i nove oblike izveštavanja. Regulacija trenutno pokriva izveštavanja o Stubu 1 Bazela II zahteva za kapitalom, uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik

BS II I STUB KREDITNI RIZIK COREP

BS II I STUB KREDITNI RIZIK COREP U SRBIJI

BS II I STUB KREDITNI RIZIK COREP U SRBIJI II deo obrasca

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK
TR je rizik nepovoljnih devijacija tržišnih vrednosti određenih pozicija imovine banaka koja zavisi pre svega od dominantne delatnosti banke (investicione banke) Rezultat aktiviranja je smanjenje vrednosti imovine banaka, a parametri koji utiču na to smanjenje jesu: kamatne stope berzanski indeksi devizni kursevi cene bazičnih roba.

Najznačajniji element u upravljanju TR: period držanja ili period u kojem banka ima otvorenu poziciju na nekoj aktivi i koja zavisi od vrste te aktive. Ako su: devizni kursevi radi se o periodu od jednog dana HOV periodi su mnogo duži (meseci) što je vreme duže, izloženost delovanju ovog rizika je veća

Konkretne pozicije aktive izložene dejstvu tržišnih rizika su uglavnom: obveznice ili bondovi (bonds) sa fiksnom i fleksibilnom kamatnom stopom akcije ili deonice (shares, stocks) derivati sa različitom aktivom u njihovoj osnovi, akcijama i obveznicama transakcije koje su vezane za devizne kurseve.

Prema Bazelu II, TR je rizik gubitaka u bilansnim i vanbilansnim pozicijama a nastaje iz kretanja tržišnih cena. Klasifikuje se u dve grupe: TR sadržane u HOV (dužničke hartije vezane za kamatnu stopu i vlasničke iz knjige trgovanja) TR vezane za devizni i robni rizik

Zahtevi za kapitalom za TR sadržane u HOV - njige trgovanja aktivno upravljanje - sve pozicije ažurirane i vrednovane Zahtev za kapitalom - ukupne valutne i robne pozicije

Zahtevi za kapitalom uslovljeni su: dokumentovanom Strategijom trgovanja konkretnom pozicijom, prethodno odobrenom od organa banke definisanim politikama i procedurama za aktivno upravljanje konkretnom pozicijom uz ispunjenje zahteva definisanim politikama i procedurama za monitoring pozicija koje su u skladu sa strategijom trgovanja datom pozicijom

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK sistem i kontrola tržišnog rizika
Bazel II predviđa prudenciono vrednovanje knjige trgovanja i u tom smislu predlaže pažljivo odmeravanje njenih pojedinih elemenata, gde je potrebno da se definiše: sistem i kontrola tržišnog rizika metodologija ocenjivanja korigovanje vrednosti ili rezervi

Po Bazel II postoje tri načina vrednovanja tržišnog rizika: „mark to market“ (vrednovanje pozicija na dnevnoj osnovi po raspoloživim cenama zatvaranja koje potiču iz nezavisnih izvora i uz pretpostavku da su cene pozicija lako dostupne) „mark to model“ (vrednovanju uz pomoć nekih repera, informacija sa tržišta i primenom ekstrapolacije gde se zahteva i doza konzervativizma) nezavisna provera ocene (podrazumeva mesečnu proveru od strane nezavisnih subjekata.

TRŽIŠNI RIZIK MERENJE TR
BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK MERENJE TR Prema Bazelu II, banke mogu da TR mere na: Standardizovani pristup (SA- Standardised Approach) Pristup internih modela (IM- Internal Models)

Standardizovani pristup
BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK MERENJE TR Standardizovani pristup Prema ovom pristupu, utvrđuju se kapitalni zahtevi za pokriće 5 vrsta tržišnih rizika: kamatni rizik rizik pozicije vlasničkog uloga devizni rizik robni rizik rizik opcija Ukupan zahtev za kapitalom za pokriće TR je aritmetički zbir prethodno dobijenih pet kapitalnih zahteva za pojedinačne vrste rizika

Pristup internih modela (IM- Internal Models)
BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK MERENJE TR Pristup internih modela (IM- Internal Models) Pristup IM modela merenja TR omogućava bankama da same kreiraju modele za upravljanje TR, uz uslov da utvrde: generalne kriterijume adekvatnosti sistema merenja rizika kvalitativne standarde za interni nadzor nad korišćenjem modela, smernice za specificiranje skupa faktora koji opredeljuju tržišni rizik, kvantitativne standarde koji služe za korišćenje zajedničkih minimalnih statističkih parametara za merenje rizika

Pristup internih modela (IM- Internal Models)
BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK MERENJE TR Pristup internih modela (IM- Internal Models) nastavak smernice za testiranje stresnih situacija procedure validacije za eksterni nadzor nad korišćenjem modela pravila za banke koje mešaju interni model i standardizovani pristup. Kod IM modela merenja TR, pažnja je data računanju izloženosti opšteg tržišnog rizika, dok je specifični rizik obuhvaćen obično sistemima za merenje kreditnog rizika

BS II I STUB VaR metoda merenja TR TRŽIŠNI RIZIK
Model koji predstavlja procenu mogućeg gubitka u portfoliju sa fiksnim učešćem pozicija u određenom vremenskom periodu i sa određenim stepenom poverenja. Za bankare je najvažniji raspored verovatnoće gubitaka u knjizi trgovanja Uvek se misli isključivo o potencijalnom gubitku, a ne o iznosu koji nam pokazuje koliki je maksimalno moguć siguran gubitak

BS II I STUB VaR metoda merenja TR TRŽIŠNI RIZIK
Koncept VaR-a počiva – na pretpostavkama Prva pretpostavka - stohastički proces Druga - fiksna učešća finansijskih instrumenata u portfoliju Dodatno definisanje i tretman pozicija.

Analitički model merenja tržišnog rizika
BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK VaR metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika Pretpostavka na kojoj se temelji ovaj model jeste normalna raspodela prinosa (R) koju karakterišu dva parametra: srednja vrednost (µ) varijansa (σ2) Za izračunavanje vrednosti VaR-a:

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK VaR metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika Parametar „d“ je vremenski horizont Vrednost VaR-a izračunata prema prikazanoj formuli uvek pokazuje kakve varijacije mogu da se očekuju u vremenskom periodu (d) sa određenim stepenom poverenja Parametar „α“- rizik greške prve vrste i računa se kao dopuna stepena poverenja do 100%.

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK VaR metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika „xα“ odseca donjih „α %“ raspodele - broj gde je verovatnoća uzimanja nekog manjeg broja od „ xα “ jednaka „α“: Obično - negativan broj

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK VaR metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika „S“ je vrednost pozicije za koju se izračunava VaR. „Zα“ - za standardizovanu normalnu raspodelu

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK VaR metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika Na bazi prethodne VaR preko „Zα“: Pretpostavke: µ = 0 tako da: Pretpostavka, na velikom broju tržišta zadovoljena, ali stvarni podaci odgovaraju opisanoj raspodeli

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK
OR nastaju usljed nekvalitetno organizovanog procesa rada i nepredviđenih događaja nastalih u toku izvršavanja poslovnih aktivnosti Prema Bazelu II, OR je rizik od gubitaka koji proističe iz neadekvatnih ili neuspešnih internih procesa, ljudi i sistema ili spoljnih događaja OR je rizik štete zbog grešaka, povreda, prekida ili oštećenja koje su uzrokovali interni procesi, radnici ili sistemi Banke ili eksterno uzrokovani događaji. OR uključuje pravni rizik i rizik usklađenosti s regulativom, a isključeni su strateški, poslovni i reputacijski rizik

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Ozlede Prekidi Katastrofe Pljačke Tužbe
Greške Tužbe Katastrofe Ozlede Kazne Prekidi Štete

Bazel II predlaže 7 kategorija potencijalnih izvora OR:
BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Bazel II predlaže 7 kategorija potencijalnih izvora OR: interna obmana (pronevera, izbegavanje poreza) eksterna obmana (krađe; informacija, trećih lica, falsifikovanje, štete tehničkih aktivnosti i sl.), pravila eksploatacije zaposlenih i sigurnost radnog mesta (diskriminacija, zdravlje, sigurnost zaposlenih) klijenti, proizvodi (tržišno manipulisanje, defekti proizvoda, nedopuštena trgovina) štete na fizičkoj aktivi (prirodne katastrofe, terorizam) poremećaji u radu softvera i hardvera izvršavanje, isporuka i upravljanje procesima (greške; u unosu podataka, u računovodstvu, izostanak obaveznog izveštavanja)

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK
U cilju prevencije od potencijalnih operativnih rizika, banke imaju obavezu da iz kapitala izdvajaju odgovarajuće iznose za pokriće tih rizika prema jednom od sledećih modela: Pristup osnovnog indikatora (Basic Indicator Approach-BIA) Standardizovani pristup (Standardised Approach - SA) Viši pristupi merenja (Advanced Measurement Approaches - AMA).

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Pristup osnovnog indikatora
ukupan prihod množi se s ponderom = 15% Standardizovani pristup ukupan prihod deli se na poslovne linije od kojih svaka ima svoj ponder (12%-18%) Viši pristupi merenja (AMA) banka definiše interni model koji odobrava regulator na ukupan iznos potrebnog kapitala uz korištenje podataka o štetama, indikatora rizika, analiza scenarija i eksternih podataka

OPERATIVNI RIZIK Pristup osnovnog indikatora
BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Pristup osnovnog indikatora Predstavljeno formulom, kapital potreban za pokriće operativnog rizika po pristupu osnovnog indikatora, izgleda: KBIA - terećenje kapitala po pristupu osnovnog indikatora, Gl - godišnji bruto prihod za tri godine, n - broj godina u kojima je bruto prihod bio pozitivan posmatrajući period poslednje tri godine, α - ponder od 15% (predlog Bazel II).

OPERATIVNI RIZIK Standardizovani pristup
BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Standardizovani pristup Računanje zahteva za kapitalom potrebnim za pokriće OR za svaku poslovnu liniju, vrši se tako da se njen bruto prihod množi sa odgovarajućim ponderom (β)

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Standardizovani pristup Podaci godišnji bruto prihoda su za 3 poslednje godine poslovanja. U okviru godine je dozvoljeno prebijanje negativnih sa pozitivnim terećenjima kapitala između različitih poslovnih linija i to bez ograničenja. Nije dozvoljen isti postupak između godina. To znači, da ukoliko prema proračunu postoji negativno terećenje za neku od poslednje tri godine, taj podatak se unosi u dalja računanja kao nula. Nakon što se za svaku godinu izračuna iznos kapitala vrši se njegovo uprosečavanje tj. sabiraju se date vrednosti i rezultat se deli sa tri.

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Standardizovani pristup Formula za računanje OR SP je sledeća: KTSA - ukupno terećenje kapitala po standardizovanom pristupu, Gl1-8 - godišnji bruto prihod u konkretnoj godini za odgovarajuću za liniju poslovanja, β1-8 - fiksni procenat-ponder definisan Bazelom II

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Viši pristupi merenja (AMA)
AMA pristup je dozvoljen samo uz prethodno odobrenje supervizora Adekvatnost metodologije alokacije koju su banke razvile podložna je razmatranju od strane nadležnog supervizora sa ciljem da se ustanovi stepen razvoja rizično osetljivih tehnika alokacije i stepen do kog to odražava nivo operativnog rizika u pravnim subjektima i širom bančine grupe Od banaka se očekuje da konstantno usavršavaju svoje modele i ulažu napore u više rizično osetljive tehnike

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA BiH RS BiH FBiH

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA Srbija

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA Hrvatska

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA

PLANIRANJE STOPE ADEKVATNOSTI KAPITALA
BAZEL II STUB I PLANIRANJE STOPE ADEKVATNOSTI KAPITALA pritisak za povećanjem i održavanjem kapitala => banke sve više prepoznaju potrebu za planiranjem svoje dugoročne kapitalne osnove Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavlja disciplinu predviđanja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala Postoje četiri faze planiranja kapitala banke

BAZEL III decebar 2010. BKSB objavio pravila Bazel III
podržali lideri grupe G-20 (Seul) Bazel III - globalni regulatorni okvir za stabilnije banke sa setom mera za podršku bankama da apsorbuju šokove i ojačaju: Regulatorni okvir Supervizija Upravljanje rizicima Bazel III se temelji na: mikro i makro pristupu sigurnosti banke i bankarskog sistema u celini.

MAKRO pristup Bazela III
BAZEL III MAKRO pristup Bazela III Bazel III sadrži i mere koje se odnose na korišćenje externih kreditnih rejtinga u kapitalnom okviru. Bazel III će inkorporirati elemente Međunarodne organizacije komisija za hartije od vrednosti (IOSCO) u Kodeks Osnovne agencije za kreditni rejting te zahtevati od banaka da obavljaju interne procene spoljnje izloženosti sekjuritizacije Bazel III uvodi novi način merenja likvidnosti preko minimalnog koeficijenta pokrića (LCR) i preko minimalnog koeficijenta neto stabilnog finansiranja (NSFR) Sve zemlje članice BK moraju da počnu sa prevođenjem Bazel III u nacionalne propise do a primena fazno do 2019.

MAKRO I MAKRO pristup Bazela III
BAZEL III MAKRO I MAKRO pristup Bazela III Uporedni pregled Bazela II i III

RIZIK LIKVIDNOSTI Nastaje - banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava da izmiri svoje dospele obaveze, ili kada se desi da ima neočekivani odliv likvidnih sredstava Tri su osnovna oblika rizika likvidnosti: rizik neusklađene likvidnosti rizik pojačane likvidnosti tržišni rizik likvidnosti Prema Baze lII, likvidnost je sposobnost banaka da finanasiraju povećanja u aktivi i da ispunjavaju obaveze u pasivi, prilikom njihovog dospeća i bez stvaranja nepotrebnih gubitaka

RIZIK LIKVIDNOSTI Pozicija likvidnosti podrazumeva racio ili odnos između likvidnih sredstava i obaveza i očekivanih gotovinskih priliva i odliva, za određene periode Rizik likvidnosti predstavlja sadašnju ili buduću pretnju prema profitu ili kapitalu, koja proizilazi iz nesposobnosti banke da izvrši svoje obaveze u vremenu dospeća, Upravljanje rizkom likvidnosti podrazumeva izradu strategija, politika i sistema koje banka treba da koristi da bi mogla da izvrši merenje, monitoring i kontrolu rizika likvidnosti u svojim aktivnostima.

RIZIK LIKVIDNOSTI Baze lII, propisuje standrade koje banke treba da poštuju prilikom upravljanja likvidnošću i rizikom likvidnosti, kao i sadržaj i formu modela izračunavanja i izveštavanja o koeficijentu likvidnosti u cilju merenja i praćenja pozicija likvidnosti banaka. Prema bazelu III, sve banke su dužne: da izrade, usvoje i održavaju modele za planiranje i održavanje adekvatne likvidnosti koja treba da je konzistentna sa međunarodno uspostavljenim principima, smernicama i standardima

Kvanitativni zahtevi rizika likvidnosti
RIZIK LIKVIDNOSTI Kvanitativni zahtevi rizika likvidnosti Kvantitativni zahtevi u pogledu rizika likvidnosti se odnose na obavezu svih poslovnih banaka da periodično vrše izačunavanja svoje pozicije likvidnosti u skladu sa propisanom metodologijom. Prema Bazelskom sporazumu III, propisani koeficijenti likvidnosti su: koeficijent pokrića likvidnosti ili LCR koeficijent (Liquidity Cover Ratio) i koeficijent neto stabilnog finansiranja ili NSFR koeficijent (Netto Stability Financial Ratio).

Koeficijent za pokriće likvidnosti (LRC)
RIZIK LIKVIDNOSTI Koeficijent za pokriće likvidnosti (LRC)

RIZIK LIKVIDNOSTI Koeficijent za pokriće likvidnosti (LRC)

RIZIK LIKVIDNOSTI Koeficijent likvidnosti prema AB

SLIČNOSTI I RAZLIKA U MERENJU KOEFICIJENTA LIKVIDNOSTI
RIZIK LIKVIDNOSTI SLIČNOSTI I RAZLIKA U MERENJU KOEFICIJENTA LIKVIDNOSTI

SLIČNOSTI I RAZLIKE U MERENJU KOEFICIJENATA LIKVIDNOSTI
RIZIK LIKVIDNOSTI SLIČNOSTI I RAZLIKE U MERENJU KOEFICIJENATA LIKVIDNOSTI Bazel III je širi i sveobuhvatniji, jer u odnosu na model AB: tretira više pozicija u aktivi i sa višim ponderima rizika (100), što znači da je brojilac u formuli za utvrđivanje uvek veći (obuhvata i različita potraživanja) i sa većim šansama za ostvarenje većeg koeficijenta likvidnosti, takođe obuhvata više pozicija u pasivi sa nižim i višim ponderima rizika, ali na pozicijama koje su značajne za konačan ishod koeficijenta likvidnosti (transakcioni depoziti) ponderi su maksimalni (100) tako da uvećavaju šanse za ostvarenje nižeg koeficijenta likvidnosti,

SLIČNOSTI I RAZLIKE U MERENJU KOEFICIJENATA LIKVIDNOSTI
RIZIK LIKVIDNOSTI SLIČNOSTI I RAZLIKE U MERENJU KOEFICIJENATA LIKVIDNOSTI Bazel III je širi i sveobuhvatniji, jer u odnosu na model AB: obuhvata i pozicije vanbilansa, a naročito pozicije izdatih garancija i otvorenih akreditiva koje se vrlo lako mogu pretvoriti u obaveze, a zatim u odlive finansijskih sredstava za banku, količnik visoko likvidne aktive i ukupno projektovanih neto gotovinskih odliva u periodu od trideset kalendarskih dana mora biti veći od 100% da je da je banka po starom sistemu obračuna likvidnosti likvidna, a po Bazel III sporzumu nelikvidna.

Monitoring alati rizika likvidnosti
RIZIK LIKVIDNOSTI Monitoring alati rizika likvidnosti Monitoring alati ili monitoring procedure, predstavljaju modele i forme merenja i praćenja rizika likvidnosti koje svaka banka treba da koristi da u skladu sa njima upravlja svojim pozicijama likvidnosti. Te forme merenja i praćenja rizika likvidnosti mogu da se izražavaju kroz: analize ugovorene ročne neusklađenosti, - // - koncentarcije sredstava, - // - raspoložive neopterećene aktive, - // - odnosa za pokriće likvidnosti, stres testove.

RIZIK ZEMLJE (country risk)
RZ - rizik negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog: - nemogućnosti naplate plasmana iz druge zemlje - potencijalne volatilnosti stranih HOV - ekonomske ili političke nestabilnosti RZ - cena razmene između 2 subjekta iz različitih zemalja

Međunarodno kreditiranje uključuje rizik zemlje vezan za ekonomsko socijalno i političko okruženje zemlje Sve kompanije (banke) - analiziraju rizik zemlje Sve kompanije (banke) prate izveštaje rejting agencija Standard and Poor`s, Moody`s, Fitch Ratings, AM Best`s Country Risk Ratings Coface Rating

Većina metodologija procene rizika zemlje polazi od: makro i mikro nivoa Makro procena obuhvata: ukupan rizik zemlje poslovni i finansijski rizik Mikro procena obuhvata procenu rizika za samo određenu delatnost u nekoj zemlji.

Merenje rizika zemlje političkim i finansijskim rizicima - dodeljuju određene vrednosti, zatim se koriguju ponderima i na kraju zbrajaju, da se dobije ukupna vrednost rizika jedne zemlje

Kod političkog rizika vrše se merenja u pogledu: ponašanja potrošača, uređenja države i politike vlade, blokade transfera novca, ratovi, korupcija, konvertibilnost valutre i birokratija.

Kod finansijskog rizika vrše se merenja u pogledu: stope inflacije, stanje platnog bilansa zemlje, stopa rasta BDP, stopa nezaposlenosti, visina spoljnjeg duga, deficit državnog budžeta, ponuda novca, strane investicije, itd.

RIZIK ZEMLJE

RIZIK ZEMLJE Očigledno je da zemlje bivše SFRJ na ovoj rang listi loše kotiraju, izuzev Slovenije koja je na 26. mestu, dok Crne Gore i Bosne i Hercegovine nema ni u prvih 100 rangiranih, što znači da su to zemlje sa veoma visokim rizikom zemlje svetski kapital beži iz zemalja sa visokim rizikom zemlje a naročito je izražen u uslovima visoke stope inflacije ili preteće devalvacije, međutim, najvažniji razlog je politička nestabilnost

ZAKONSKI RIZIK grupa finansijskih rizika
Zakonski rizik - verovatnoća da može da nastane gubitak usled: izrečenih kazni i sankcija proisteklih iz sudskih sporova po osnovu neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza, kazni i sankcija izrečenih od strane regulatora

REPUTACIJSKI RIZIK grupa finansijskih rizika
Rizik reputacije banke nastaje kao rezultat određenih slabosti banke, ispoljenih kroz loše poslovne rezultate i dalju saturaciju u svakom pogledu. Poznato je da su banke najosetljivije finansijske institucije u pogledu reputacije, jer je lako gube, a teško stiču. neophodno da banke imaju konstantno visok ugled i poverenje svojih klijenata. Kako? Poštovanjem propisa, kvalitetnom organizacijom, savesnim radom i visokim pokazateljima ROE, ROA, CAR

POKAZATELJI

H V A L A !

BANKARSKI STANDARDI I RIZICI U BANKARSTVU

Similar presentations

Presentation on theme: "BANKARSKI STANDARDI I RIZICI U BANKARSTVU"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback

Log in

Auth with social network:

BANKARSKI STANDARDI I RIZICI U BANKARSTVU

Similar presentations

Presentation on theme: "BANKARSKI STANDARDI I RIZICI U BANKARSTVU"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback