2. MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA ICPF MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA ICPF

3. NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna, pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom degradacijom.

4. Uzorkovanje zemljiša - Organski sloj (šumska prostirka) - Mineralni slojevi po fiksnim dubinama 0 - 5 cm 5 - 10 cm 10 - 20 cm

5. M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters Parametar Jed. mere Referentna metoda Organski sloj Mineralni sloj pH Ekstrakcija: 0,01M CaCl 2 Merenje pH-elekctrode MM Org. C g.kg -1 Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina MM Ukupni azot g.kg -1 Kjeldalh, makrometoda MM P, K, Ca, Mg mg.kg -1 Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; P- kolorimetrijski: K-plamenfotometrijski M CaCO3 g.kg -1 Kalcimetar (ako je pH>6) OM Masa org. sloja kg.m -2 Zapreminska -suva masa M Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd mg.kg -1 Razaranje sa carskom vodom O Izmenljiva kiselost cmol(+)kg -1 Ekstrakcija 0,1M BaCl 2, pH 7,8 O Kiseli izmenljivi katjoni (ACE) cmol(+)kg -1 Fe 2+ i Mn 2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl 2, mereni AAS; Al 3+ i H + ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom Fe 2+ i Mn 2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl 2, mereni AAS; Al 3+ i H + ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijomO Bazni izmenljivi katjoni (BCE) cmol(+)kg -1 Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl 2, mereni: Ca i Mg – AAS; K i Na –plamenfotometrijski Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl 2, mereni: Ca i Mg – AAS; K i Na –plamenfotometrijskiO Kapacitet izmene katjona (CEC) cmol(+)kg -1 BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc O Zasićenost bazama (BS) % 100xBCE/CEC O Parametri i referentne metode

6. Glavne grupe zemljišta prema FAO

7. PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

8. Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO) u državnim šumama (podaci za 2003.)

9. Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)

10. FOLIJARNE ANALIZE Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama. Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama. Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

11. NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su: procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i stanja ekosistema; proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja; procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski oksidanti; evaluacija uticaja scenarija atmosferske depozicije u budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema; prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i strategija kontrole.

12. Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora za održivo upravljanje šumama Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi (MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa. Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi (MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa. Rezultati ističu u prvi plan (1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi (greenhouse gasses), (1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi (greenhouse gasses), (2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema, (2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema, (3) produktivnost šuma, (3) produktivnost šuma, (4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i (4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i (5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda. (5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

13. Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa intenzivnog monitoringa su definisani kao: procena efekata promene klime, naročito na promenu akumulacije (čuvanja) ugljenikaprocena efekata promene klime, naročito na promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na različite funkcije šumskih ekosistema u smislu procene njihove dugoročne održivosti.dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na različite funkcije šumskih ekosistema u smislu procene njihove dugoročne održivosti.

14. Drugi cilj uključuje izvođenje kritičnih opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata). Drugi cilj uključuje izvođenje kritičnih opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata). Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene klime. Interes za ovu problematiku je značajno porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi, tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih ekosistema su neophodne u cilju proračuna »budžeta« ugljenika. Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene klime. Interes za ovu problematiku je značajno porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi, tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih ekosistema su neophodne u cilju proračuna »budžeta« ugljenika.

15. Aktivnosti monitoringa na Nivou II Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38 zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih (oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU. Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i uslova staništa).

17. Sub-polje 4 Sub – plot 4 Sub-polje 2 Sub – plot 2 Sub-polje 3 Sub – plot 3 Sub-polje 1 Sub – plot 1 Buferna zona 5 Buffer zone 5 S S S S X S Legenda: Granica površine Granica buferne zone Stabla za određivanje starosti i prirasta Stabla za folijarne analize Kolektor za vlažnu depoziciju Cilindar za šumsku prostirku Lizimetri Profil zemljišta Meteorološka stanica Izgled stanice ogledne površine za nivo II

18. Tip parametaraUčestalostIntenzitet a.Stanje krošanja b.Zemljište (čvrsta faza) c.Zemljišni rastvor d.Folijarne analize e.Depozicija f.Kvalitet vazduha g.Meteorologija h.Prirast i.Prizemna vegetacija j.Fenologija k.Daljinska detekcija i GIS modeliranje Najmanje godišnje Svakih 10 godina Kontinuelno Svake 2 godine Kontinuelno Svakih 5 godina Nekoliko puta god. Na početku instalacije Sva polja (stanice) Deo polja (stanica) Sva polja (stanice) Deo polja (stanica) Sva polja (stanice) Neobavezno neobavezno Parametri koji se prate u okviru Nivoa II

19. MONITORING I IZVEŠTAVANJE Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike; Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike; Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se primenjivati standardi za šume/životnu sredinu; Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se primenjivati standardi za šume/životnu sredinu; Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih organa od presudne važnosti; Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih organa od presudne važnosti; Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije; Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije; Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne standarde; Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne standarde; Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških pokazatelja; Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških pokazatelja; Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako dostupno. Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako dostupno.

20. HVALA NA PAŽNJI