1. POSLOVNA (PREDUZETNIČKA) KULTURA
POSLOVNA ETIKA
Prof. dr Ivan Šijaković

2. RAZMISLITE Zašto u Indiji ima najviše programera na svetui?
Zašto su informatičke tehnologije toliko popularne u Indiji?
Zašto su Indusi (Indijci) među najboljim hirurzima u svetu?

3. Zašto neke kulture razvijaju snažne ekonomije?
Zašto druge kulture ne produkuju jaku ekonomiju?
Dobra ekonomija u dobrom poslovnom okruženju
Značaj socijalnog kapitala

4. Čta čini poslovnu kulturu?
Kultura šireg okruženja (nacionalna kultura, kulturni klasteri)
Kultura mikro okruženja
Krakteristike privrednog sektora kome preduzeće pripada
Kultura unuar preduzeća
Kultura osnivača preduzeća i vodećih menadžera
Kultura pojedinca

5. Kultura okruženja Nacionalna kultura
Uspeh Japana, Nemačke, SAD, Skandinavskih zemalja, Singapura....
Karakteristike nacionalne kulture:
Distanca moći (niska – visoka)
Izbegavanje neizvesnosti (rizika)
Individualizam – kolektivizam
Materijalne vrednosti – socijalne vrednosti
Vremenska orjentacija

6. kulturna mapa sveta prema Šekeru Ronenu
Anglosaksonska (SAD, Kanada, Australija, V.britanija, N.Zeland, Irska)
Germanska (Nemačka, Austrija, Švajcarska)
Nordijaska (Švedska, Norveška, Danska,Finska)
Južnoevropska (Italija, Francuska,Španija, Portugalija)
Latinoamerička (Čile, Kolumbija, Argentina,Meksiko,Peru, Venecuela)

7. Arapska (Saud. Arabija, UAR, Bahrein,Kuvajt)
Dalekoistočna (Tajvan,Honkong, Singapur, Filipini, Malezija)
Bliskoistočne (Turska, Iran, Grčka)
Izvan klastera (Japan, Indija, Izrael)

8. Moguće je dpuniti
Srednjoevropski kulturni klaster (Slovenija, Češka, Slovačka, Poljska)
Balkanski-Jugoistočnoevropski
Baltički
Izvan klastera (Brazil, Kina, Južna Afrika)
Značaj kulturnih klastera za globalnu ekonomiju

9. Primeri kulturnih razlika nacionalnih kultura prema Gertu Hofstedeu
Individualizam (SAD, Australija, V.Britanija)
Kolektivizam (Kolumbija, Venecuela, Pakistan)
VDM (Filipini, Meksiko, Venecuela)
NDM (Austrija, Izrael, Danska)
VIN(R) (Grčka, Portugalija, Belgija)
NIN(R) (Singapur, Danska, Švedska)
Mat. vrednosti (Japan, Austrija, Venecuela)
Soc. vrednosti (Švedska, Norveška, SFRJ)

10. Poređenje tri najuspešnije svetske ekonomije
Kritične dimenzije
SAD
Nemačka
Japan
distanca moći
Umereno niska
Umereno visoka
Individualizam/kolekt.
Visoko individual.
Umereno individual.
Umereno kolektiv.
Materijal./socijalna
Visoko materijal.
Umereno materijal.
Izbegav. neizves. (Rizika)
Slabije izraženo
Umereno do jako
Jako
Vremenska orjentacija
Dugi rok

11. Kultura mikro okruženja
Regionalno okruženje (sever – jug)
Evropa (zapad, istok, jugoistok)
Kultura rada, problem savremene Francuske
Kina (istočna obala, sever, Tibet, severozapad)
SFRJ (Slovenija, Makedonija, Kosovo)
BiH (Hercegovina, Centralna Bosna, Posavina, Krajina)
RS (banjalučka regija, trebinjska regija)
Urbano – ruralno
Mikroelektronika i digitalna tehnologija u Šipovu?
Drvna industrija, celuloza,ciglana u Banjaluci?

12. Kultura privrednog sektora
Industrija, rudarstvo – prošlo vreme
Takstilna industrija, kožarstvo
Drvna industrija
Prehrambena industrija
Trgovina
Servisna ekonomija
Elektronika, telekomunikacije, digitalna tehnologija

13. Kako utiče kultura okruženja na preduzeće?
Na ukupnu kulturu preduzeća
Na organizacionu strukturu (visoka distanca moći – centralizovano preduzeće; visoko izbegavanje neizvesnosti – manjak inicijative i inovativnosti)
Na potrebe i motivaciju zaposlenih (1.egzistencijalne potrebe,2. potrebe pripadanja i povezivanja, 3. razvojne potrebe)
Na stilove upravljanja preduzećem (autokratski, demokratski i liberalni stil)
Zamislite da ste menadžer u kompaniji čiji je direktor iz Brazila, uži menadžerski tim iz Malezije, filijala u kojij radite je u J.Africi a sedište kompanije u Danskoj

14. Uticaj kulture okruženja na privredni razvoj: Preduzetnički duh i inicijativa (inovacija, individualizam, rizik, promena, razvoj, postignuće)
Kojim nacionalnim kulturama ovo odgovara?
Kojim mikrosredinama?

15. Kultura naše sredine i razvoj preduzeća
Predindustrijska, industrijska i postindustrijska kultura
Ograničena dobra – redistributivna psihologija
Egalitarizam, autoritarizam, kolektivizam (socijalizam, siromaštvo, uticaj vere)
Sujeta, sebičnost, zavist
Visoka distanca moći (77 od 100 bodova):čvrsta ruka, privilegije, odluke se donose na jednom mestu, preduzeće kao porodica, otac na čelu

16. Visok stepen izbegavanja neizvesnosti (rizika) (indeks 90): država treba da pomogne, preduzeće postoji zbog ljudi a ne zbog profita i uspeha, preduzeće mora da zbrine sve radnike koji nemaju posla
Kolektivizam (indeks 74)
Individualizam (26)
Socijalne vrednosti (78)
Vremenska orjentacija: prošlost i sadašnjost, kratkoročni planovi, egzistencijalne potrebe

17. Kultura unutar preduzeća (organizaciona kultura)
Kognitivni elementi
Pretpostavke (prodavci cipela u Africi)
Stavovi
Verovanja
Klima
Etika
Identitet
Norme
Vizija (sindrom k.ž.)
simbolički elementi
Način komunikacije
Modeli ponašanja
Ceremonije
Jezik
Navike
Objekti
Uređenje prostorija
Istorija i tradicija (“mečka i dudinje”)

18. Klasifikacija kultura u preduzeću (prema Harisonu i Hendiju)
Kultura moći (Zevs, paukova mreža): odluke na jednom mestu, neograničeno poverenje u lidera, distanca između podređenih i nadređenih
Kultura uloga (Apolon, grčki hram):kontrola i stabilnost (cementara Beočin)
Kultura zadatka (Atina, rešetka):posvećenost preduzeću, znanje, kompetencija, elitizam, vizija, zadovoljsto, inicijativa, perspektiva (Sači i Sači)
Kultura podrške (Dionis, krug sa tačkicama):individualni ciljevi i interesi, od svega po malo – svima dobro (univerzitet)

19. Snaga kulture preduzeća
Širina kulture (broj vrednosti i normi koje dele zaposleni u preduzeću)
Dubina kulture (stepen privrženosti kulturnim normama i vrednostima)
Obuhvat kulture (broj i položaj onih koji prihvataju vrednosti i norme)

20. kultura promena
Menjanje, prilagođavanje, mobilnost, inovacija kao osnov poslovne kulture i povećanja produk. i konkurentnosti
12 razloga koji se navode protiv promena:
1. Zašto menjati, i ovako je dobro
2. Naš posao je specifičan
3. Snalazili smo se i bez toga
4. Tako nešto nismo nikada radili
5. To smo već sami pokušali

21. 6. Nemamo vremena
7. Suviše košta
8. Rukovodi(oci)lac, gazda, to neće prihvatiti
9. Dobra zamisao ali teško ostvariva
10. Šta da radimo sa sisitemom koji imamo
11. Je li to sigurno da će uspeti
12. Imate pravo, ali.....

22. Pređi na TEST
LITERATURA:

23. Fukujama, F.: Sudar kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
Lorens E. Harison i Samjuel P. Hantington, : Kultura je važna, Плато, Beograd, 2004.
Jovanović, M.: Interkulturni menadžment, „Megatrend“ univerzitet primjenjenih nauka – Beograd, 2001.

24. Deželjin, J. i grupa autora: Preduzetnički menadžment, M. E. P
Deželjin, J. i grupa autora: Preduzetnički menadžment, M.E.P. Consult, Zagreb, 2002. 
Drucker, P. Efikasan direktor : Zagreb : Binoza press, 2001.
Jovan Todorovic, startegijski i operativni menadzment, Beograd,2003. FON
Byars, Rue, Zahra, Strategy in a changing enviroment (part IV)

25. Peter Hess,Julie Siciliano, Managament- responsibility for performance (chap 2 i 3)
Creating a Culture of Success : Fine-Tuning the Heart and Soul of Your Organization , Dygert D., Charles. B., Moo Press, ISBN: , 2004
Diagnosing and Changing Organizational Culture : Based on the Competing Values Framework (The Jossey-Bass Business & Management Series) , Cameron K., Quinn R., Jossey-Bass, ISBN: , 2005

26. Corporate Culture and Performance, ISBN: 0029184673, Kotter J
Corporate Culture and Performance, ISBN: , Kotter J., Free Press, 1992
Organization Development: Principles, Processes, Performance (Publication in the Berrett-Koehler Organizational Performanc) (Hardcover), McLean G., Berrett-Koehler Publishers, 2005 
Wikipedia, Economy.co.yu
Nesto od ove literature se moze naci u biblioteci naseg Fakulteta

27. Jonas Riderstrale, Kjel Nordstrom, Funky business, Plato, Beograd, 2004.
Isak Adižes, Dijagnoza stilova upravljanja, Asee books, Novi Sad, 2003.
Piter Draker, Moj pogled na menadžment, Asee books, N.S.2003.