1. Privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije
Ekonomika tranzicije

2. Pitanja
Koliko su različite tranzicione ekonomije u odnosu na zemlje na sličnom nivou razvijenosti?
Ima li razlika između tranzicionih ekonomija?

3. Pitanja
U kojim zemljama i sektorima tranzicija nije još potpuno sprovedena?
Šta treba da bude glavni prioritet za buduće reforme?

4. EBRD indikatori mere napredak u tranziciji

5. Bergloff et al.(2010): Tranzicija ka čemu?
Rane 1990te suviše jednostavan pristup
Tranzicija ne predstavlja samo:
smanjenje državnog vlasništva i
smanjenje državne intervencije u privredi
Već šta država treba da uradi da bi podstakla ekonomske rezultate i na koji način?

6. Bergloff et al.(2010): Tranzicija ka čemu?
Liberalizacija cena
Eliminisanja direktne kontrole države u proizvodnji i distribuciji resursa
Razvoj javnih institucija i politika koje će podržavati tržište

7. Bergloff et al.(2010): Tranzicija ka čemu?
Institucije:
Pravni sistem koji štiti ugovorene obaveze
Regulacija podsticaja i eksternih šokova
Socijalna zaštita
Zaštita fizičkih i intelektualnih vlasničkih prava
Politika konkurencije

8. Bergloff et al.(2010): Tranzicija ka čemu?
Kritična strana tranzicije: kvalitet institucija
Efektivnost institucija (zakoni, porezi, kontrola finansijskog sektora) zavise od: tehničkih kapaciteta (informacije i ljudski kapital) i podsticaja

9. Bergloff et al.(2010): Tranzicija ka čemu?
Podsticaji zavise od: političke strukture, komplementarnosti institucija koje promovišu transparentnost i odgovornost
Tržišta ne funkcionišu dobro bez konkurencije

10. Bergloff et al.(2010): Tranzicija ka čemu?
Korporacije ne funkcionišu dobro ako mali investitori nisu zaštićeni
Sistem vrednosti društva, stavovi i praksa
Savetnici ekonomske politike: fokus na poslovno okruženje i menadžersku praksu

11. Poslovno okruženje: Bergloff et al.(2010)
BEEPS anketiranje preduzeća o 15 različitih problema u poslovnom okruženju
0: nema, 1: mali, 2: umereni, 3: veliki, 4: veoma ozbiljni
Poreske stope, politička nestabilnost, finansiranje, korupcija, konkurencija neformalnog sektora i nedostatak obrazovanih kadrova

13. Da li je poslovno okruženje tranzicionog regiona lošije nego u regionima sa sličnim GDPpc?

14. Poslovno okruženje: Bergloff et al.(2010)
CEB, SEE i Turska imaju isto ili manje problematično poslovno okruženje od ostalih zemalja u razvoju a EEC, Rusija i Centralna Azija više
Disperzija unutar svake tranzicione grupe veća nego unutar zemalja u razvoju

15. Poslovno okruženje: Bergloff et al.(2010)
Prepreke u poslovnom okruženju negativno utiču na GDPpc
ALI
EEC, Rusija i Centralna Azija: bogatije zemlje više problematično poslovno okruženje (razlozi: npr. veliki izvoznici a slabe institucije)

16. Menadžment praksa: Bergloff et al.(2010)
Najbolja u USA, Nemačkoj, Japanu i Švedskoj
Jaka veza između menadžmenta i produktivnosti firme, veličine firme, rasta prodaje i inovacija
Povećanje kvaliteta menadžmenta od mediane do top 10-tog percentila povećava produktivnost rada za 18,3%

17. Menadžment praksa : Bergloff et al.(2010)

18. Politika konkurencije: Bergloff et al.(2010)
U tranzicionim zemljama preduzeća imaju veće profitne stope u odnosu na Nemačku i Veliku Britaniju
Razlozi: slaba konkurencija, slabiji tehnološki nivo, carine, porezi na profit
Slične profitne stope u zemljama u razvoju a nešto više u BIH, Srbiji i Rumuniji

19. Lernerov indeks Meri tržišnu moć firme:
Od 0 do 1. L=0 na savršeno konkurentskom tržištu (P=MC) gde firma nema tržišnu moć

20. Lernerov indeks

21. Izazovi Centralna Azija (EEC, Rusija, Turska):
Razvoj tržišta ozbiljno ugrožen:
intervencijom države
nedostatkom vladavine prava
lošim poslovnim okruženjem

22. Izazovi
SEE mali, srednji i veliki izazovi ka EU standardima i primeni internacionalne najbolje prakse
CEB uglavnom mali izazovi radi poboljšanja efikasnosti, produktivnosti i konkurencije (značaj EU članstva)

23. Socijalne posledice tranzicije: Holscher (2009)

24. Socijalne posledice tranzicije: Holscher (2009)
EBRD (2007) anketa domaćinstava:
Ljudi su više srećni nego nesrećni (EE 50%, Mađarska 30% i niže u SEE i CIS) ali na značajno nižem nivou nego u zapadnoj Evropi ili severnoj Americi (80-90%)
Bogatstvo domaćinstava je kod većine smanjeno u odnosu na 1989 a većina veruje da će njihova deca imati bolju budućnost

25. Mišljenje o promeni bogatstva domaćinstva: Holscher (2009)

26. Socijalne posledice tranzicije: Holscher (2009)

27. Uticaj globalne krize: Holscher (2009)
Negativne stope rasta u poslednjem kvartalu 2008 i recesija 2009
Veliki pad investicija i izvoza, rast rizika od dužničke krize i usporavanje privatizacije

28. Uticaj globalne krize: Holscher (2009)
U srednjem roku posledice krize najviše će osetiti mala i srednja preduzeća
U dugom roku najveći izazov je veliki jaz u produktivnosti između zapadnih i tranzicionih ekonomija

29. Distribucija broja firmi prema produktivnosti (Holscher, 2009)

30. Niska produktivnost (Holscher, 2009)
Prikazane tranzicione ekonomije imaju dva puta višu produktivnost od Rusije pa ipak znatno nižu u odnosu na Nemačku
Razlozi: nedovoljne investicije, nivo obrazovanja, nedovoljna konkurencija

32. Globalna kriza: Holscher (2009)
Mereno padom cena akcija na berzi Rusija je bila više pogođena od USA (zbog smanjenja cena električne energije i roba)
Rusija: inflacija 15% i devalvacija rublje za 40% u periodu od 6 meseci doveli su zemlju pred ekonomski kolaps

33. Globalna kriza: Holscher (2009)
Mađarska: pomoć od MMF 12 milijardi EUR (javni dug 97% GDP)
MMF stroga fiskalna disciplina
Slično Belorusija, Ukrajina i Letonija

34. SEE privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije
Ekonomika tranzicije

35. SEE region: Uvalić (2010)
Albanija, BIH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija
SEE region kasni za CEE u pogledu nivoa ekonomske razvijenosti, ekonomskih i institucionalnih reformi i EU integracije

36. SFRJ: Uvalić (2010)
Pre tranzicije SFRJ najrazvijenija i najveća zemlja u regionu po teritoriji i populaciji
1980-tih SFRJ imala brojne trgovinske aranžmane sa EC i za razliku od Bugarske i Rumunije nije bila članica CMEA

37. SFRJ: Uvalić (2010)
Duga tradicija tržišno orijentisanih reformi još od 1950-tih
Samoupravljanje, otvorenost prema svetu i decentralizacija ali
Državni paternalizam (meka budžetska ograničenja)

38. SEE tranzicija: Uvalić (2010)
SFRJ 1989 prva je otpočela tranziciju: Zakon o privatizaciji i podsticaj FDI
Dakle, inicijalni uslovi bili su bolji nego u drugim SEE pa čak i u mnogim CEE zemljama

39. SEE tranzicija: Uvalić (2010)
Slovenija je bila najrazvijenija i kasnije je imala pristup EU fondovima kao kandidat (PHARE). Postala EU član 2004.
Bugarska i Rumunija: sporija tranzicija uz ekonomsku nestabilnost ali takođe pristup PHARE fondovima. Postale EU članice 2007.

40. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
Rane 1990-te sve zemlje su imale hiperinflaciju (sem Albanije) zbog:
makroekonomske nestabilnosti
raspada političke, ekonomske i monetarne unije

41. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
Makroekonomska stabilizacija najbrže postignuta u Hrvatskoj i Makedoniji zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj politici
Albanija: radikalne reforme od Finansijska kriza (piramidalne scheme) 1997.

42. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
Visok fiskalni deficit u svim zemljama ali stabilizacija nakon zahvaljujući:
restriktivnoj fiskalnoj politici i
radikalnim poreskim reformama

43. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
Međutim i dalje problemi:
poreska evazija
neformalni sektor
nepromenjena struktura državnih izdataka: za plate, penzije i socijalne transfere a zanemarene kapitalne investicije

44. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
uzastopan pozitivan rast BDP oko i iznad 5% u svim zemljama (sem Makedonije)
Rast kredita i oživljavanje izvoznog tržišta

45. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
Međutim, uvoz rastao brže od izvoza:
Spoljno-trgovinski deficit
Ograničenje izvoza a podsticaj uvoza zbog restriktivne monetarne politike i apresijacije valute radi smanjenja inflacije

46. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
Globalna kriza
Bruto spoljni dug: Hrvatska (88% BDP), Crna Gora (77% BDP), Srbija (63% BDP)

47. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
MMF pozajmice za pomoć u 2008 i 2009.
Aid addiction: transfer velikih iznosa međunarodne pomoći bez formiranja zdravih uslova za permanentan ekonomski oporavak i rast (BIH i Kosovo)

48. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
FDI ukupno u 4 zemlje (bez BIH): $900mil (2% od investicija u 27 tranzicionih ekonomija), a od % od čega 60% u Hrvatsku
Srbija velik priliv FDI: $4 milijarde zahvaljujući privatizaciji telekomunikacija i bankarskog sektora

49. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
: ukupno FDI u svih 6 zemalja $54 milijarde što je svega 8.2% ukupnih FDI u ostalim tranzicionim ekonomijama
: Hrvatska ($23 milijarde), Srbija ($15milijardi), BIH ($6,2 milijardi), Albanija ($3,5 milijardi), Makedonija ($3,2 milijarde), Crna Gora ($2,8 milijardi) dok Bugarska ($41 milijarda) i Rumunija ($58 milijardi)

50. FDI u zemljama u tranziciji: Uvalić (2010)

51. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
Tranziciona recesija:
2008. jedino Albanija, Hrvatska i Crna Gora prešle svoj BDP iz (npr. Srbija svega 72%)
Nezaposlenost najveća u Evropi: jobless growth (BDP rast ali bez smanjenja nezaposlenosti)

52. Rast realnog BDP (1989=100): Uvalić (2010)

53. Zapadni Balkan i EU 27: Uvalić (2010)

54. Zapadni Balkan: Uvalić (2010)
Udeo privatnog sektora u BDP: 60-75%. Albanija najprivatizovanija a najmanje Srbija i BIH
Izazovi: monopolistička struktura, visok rizik ulaganja (mali udeo kredita u depozitima ali neto razlika u kamatama velika), infrastruktura

55. Zapadni Balkan EBRD indikatori tranzicije: Uvalić (2010)

56. Međunarodna integracija: Uvalić (2010)
1999. Stability Pact za SEE: potpisale članice EU, ostale razvijene zemlje i međunarodne organizacije radi razvoja regiona
EU trgovinski preferencijali od eliminacija carina i kvota za 95% roba iz Zapadnog Balkana

57. Međunarodna integracija: Uvalić (2010)
Fondovi: Community Assistance to Reconstruction, Developement and Stabilisation (CARDS)
$5milijardi
Integracija i preko EU banaka: 60-95% udela

58. Međunarodna integracija: Uvalić (2010)
2001: formiranje slobodne trgovinske zone (Memorandum of Understanding on Trade Liberalisation and Facilitation) unutar SEE (CEFTA 2006)
2003: Evropsko partnerstvo (EU-Balkan Samit) Stabilisation and Association Process (SAP)
2006 novi fondovi: Instrument of Pre-Accession Assistance (IPA) EUR 11,5 milijardi ( )

59. Galbrisch and Holscher (2006)
Studije slučaja
Galbrisch and Holscher (2006)

60. Istočna Nemačka
Jedina zemlja koja je započela i završila tranziciju za godinu dana (1990)
Nijedna zemlja u tranziciji nije imala tako veliki kolaps industrijskog autputa oko 35% u periodu od samo 2 godine (1990,1991)
Nijedna zemlja u tranziciji nije imala tako veliku finansijsku pomoć i transfere kako bi nadoknadila gubitak dohotka zbog tranzicije

61. Istočna Nemačka
Finansijska pomoć 50% GDP Istočne Nemačke na početku tranzicije 1990 a 35% u 2003
brz rast ali od stopa rasta GDP pala ispod rasta Zapadne Nemačke a stopa nezaposlenosti je bila viša nego u novim CEE EU članicama
Emigracije stalna: mladi ljudi nestali iz Istočne Nemačke

62. Istočna Nemačka: Problemi
Visoke plate zbog interesa sindikata Zapadne Nemačke da eliminišu konkurenciju sa Istoka (a produktivnost oko 4 puta niža)
Glavni metod privatizacije direktna prodaja zapadnonemačkim kompanijama ili stranim investitorima

63. Istočna Nemačka: Problemi
Procenjena vrednost kapitala 310 milijardi DEM
Privatizacija završena sa deficitom od 236 milijardi DEM
Da bi se odredila sadašnja vrednost preduzeća buduća vrednost mora da se diskontuje očekivanom profitnom stopom

64. Istočna Nemačka: Razlozi
Kao i kod drugih TE neizvesnost
Zbog brzine privatizacije odlučeno je da se pregovara sa potencijalnim investitorima i da se ne uzima u obzir samo ponuđena cena već i investicioni planovi i obaveze oko zaposlenosti (socijani program itd.)
Plus troškovi restrukturisanja, infrastrukture, subvencije novim preduzećima...

65. Istočna Nemačka: Socijalni efekti transfera
GDPpc 64% ZN u a raspoloživi dohodak domaćinstava 86% ZN
Pobednici: penzioneri (od penzije kao u ZN)

66. Istočna Nemačka: Ekonomski efekti transfera
Dutch Disease: velik prihod od gasa otkrivenog u Severnom moru (apresijacija valute šteti izvoznicima i proizvođačima zbog većeg uvoza)
Meko budžetsko ograničenje: prihod u vidu pomoći smanjuje podsticaj za štednju: crowding out efekat istiskivanja domaće štednje stranom štednjom

67. Mađarska Mađarska revolucija 1956. praćena velikom represijom Sovjeta
Gulaš komunizam: Ekonomska reforma 1968.
Još od 1970tih velike pozajmice da bi se platili visoki uvozni troškovi zbog rasta cene nafte

68. Mađarska
Očekivala se lakša tranzicija međutim tranziciona recesija je nastala zbog potrebe da se sistem potpuno izmeni i da se postave pravi tržišni podsticaji
Iako je vlada zastupala gradualistički pristup tranziciji promene su na mikronivou bile brze uz istovremeno menjanje institucija i uvođenje novih tržišnih zakona

69. Mađarska
1995. Bokroš program makroekonomske stablizacije da bi se smanjila inflacija i omogućila konkurentnost izvoza: 9% devalvacija, privremene dodatne carine 8%, smanjenje javne potrošnje za 15% realno, smanjenje javnog sektora i pad realnih plata
Izbegla se dužnička kriza

70. Mađarska EU članica 2004 Privatni sektor: 80% GDP i zaposlenost 85%
Ali visok nasleđen javni dug plus 2002 i 2003 veliki rast plata naročito u javnom sektoru: realno za 12-13% i fiskalna ekspanzija kako bi se inostrana tražnja zamenila domaćom (zbog sporijeg rasta u EU i Nemačkoj)
Globalna kriza 2008: IMF, WB, EU ukupno pozajmila 20 milijardi EUR

71. Rusija
Naslednica SSSR ekonomske i vojne sile ali i spoljnog duga od $120 milijardi u i obaveza servisiranja duga koje prevazilaze spoljne rezerve zemlje

72. Rusija Gajdar program 1992: shock terapija pristup
Većina malih i 80% velikih industrijskih preduzeća privatizovano uglavnom vaučerima do 1994.
Sektor energetike i sirovina nije bio niti liberalizovan niti privatizovan u početku

73. Rusija
Do hiperinflacija, dezintegracija, slom javnih finansija. Korist su imali oligarsi.
Poreklo oligarha: od SSSR nije prikupljao dovoljno poreza da pokrije izdatke, nomenklatura iskorišćavala prirodne resurse
Decentralizacija i rent-seeking: menadžeri SOE i birokrate akumulirale veliko bogatstvo usled administrativnih cena
Kasnije oni finansirali budžet

74. Rusija Vacuum: spontana privatizacija i asset-stripping
1996. Metalna, naftna industrija date u zamenu za državne dugove
Capital flight $14-36 milijardi u 1996 i što je oko 11-27% ukupnog spoljnog duga države

75. Rusija Rast deficita: Poreska evazija, neformalan sektor,
meka budžetska ograničenja ili
poreski izuzeci za velike naftne kompanije,
subvencije SOE,
masovna nezaposlenost,
zaduživanje centralne i lokalne vlasti preko short term T-bills i medium term bonds

76. Rusija
Federalna vlada: sve veća zakašnjenja u isplaćivanju plata i penzija (barter: robna razmena)
Rast poreske evazije od strane stanovništva i izbegavanje plaćanja računa

77. Rusija Zaduženja kod MMF Niska svetska cena nafte
Gubitak poverenja: pad cena obveznica i rast kamatne stope
1998. rublja je kolapsirala, hiperinflacija
Rusija prestala da otplaćuje spoljni dug
2000. Nobelovci Klein, Modigliani, North angažovani kao savetnici za legalnu neizvesnost i moralnu krizu društva

78. Rusija 2000. reforme: porezi, privatizacija, poslovni zakoni
Uključena socijalna dimenzija: reforme socijalnog osiguranja, obrazovanja i kulture
Recentralizacija, smanjenje moći regiona i strukturna politika, borba protiv kriminala, korupcije i političke moći oligarha