1. ANAMNESTIČKE STUDIJE I STUDIJE PRESEKA
prof. dr Sandra Šipetić-Grujičić
Institut za epidemiologiju, MF Beograd

2. Tipovi studija INTERVENTNE STUDIJE OPSERVACIONE STUDIJE
DESKRIPTIVNE STUDIJE
ANALITIČKE STUDIJE
A) ANAMNESTIČKE STUDIJE
B) KOHORTNE-PROSPEKTIVNE I RETROSPEKTIVNE STUDIJE
C) STUDIJE PRESEKA
INTERVENTNE STUDIJE
EKSPERIMENTALNE STUDIJE

3. Studija slučajeva i referentnih ispitanika (poredbenika)
Anamnestičke studije, studije slučajeva i kontrola (Case-control study)
Populacija
Izloženi
Neizloženi
slučajevi
(bolesni)
kontrole
(osobe bez
bolesti)
Vreme
Pravac istraživanja
Studija slučajeva i referentnih ispitanika (poredbenika)

4. Postupak izvodjenja studije
Izbor grupe obolelih i kontrola
Prikupljanje podataka
Analiza dobijenih podataka

5. Poželjno je da se uključe samo novooboleli
Izbor grupe obolelih
Utvrditi kriterijum za izbor ispitanika koji će biti obuhvaćeni studijom
Kriterijumi na kojima se zasniva dijagnoza moraju da budu jasno definisani
Poželjno je da se uključe samo novooboleli

6. Obolele osobe mogu da budu identifikovane na osnovu
Registra
Ambulantno-polikliničkih izveštaja
Bolničkih protokola
Prijava bolesti
Sistematskih pregleda
Skrininga
Dijagnoze lekara privatne prakse
Drugo

7. Kriterijumi SZO za postavljane dijagnoze dijabetesa
Godina donošenja kriterijuma
1980.g.
1999.g.
Nivo glikemije u venskoj plazmi našte ILI
≥ 7,8 mmol/l (140 mg/dl)
≥ 7,0 mmol/l (126 mg/dl)
Nivo glikemije dva sata posle OGTT sa 75 g glikoze
≥ 11,1 mmol/l (200 mg/dl)

8. Kriterijumi za postavljanje dijagnoze
Arterijska hipertenzija (140/90 mm Hg)
Maligni tumor (histopatološka verifikacija)
Psorijaza (prvi simptomi i znaci bolesti počeli do pre godinu dana)

9. 1. Pacijenti iz iste zdravstvene ustanove:
Izbor kontrolne grupe
1. Pacijenti iz iste zdravstvene ustanove:
Bez obzira na dijagnozu
Isključujući obolele od odredjenih bolesti
Uključujući osobe sa blagim ili slučajno nastalim stanjima
Pregledani i označeni zdravim
2. Pacijenti van te zdravstvene ustanove:
Uzorak opšte populacije
Prijatelji ili poznanici
Kolege sa posla
Susedi
Članovi porodice (braća-sestre, bračni par)

10. Intrauterina infekcija rubelom i katarakta
1940. god. Norman Gregg, oftalmolog
je uočio da 90% dece sa kataraktom je imalo intrauterini razvoj u toku epidemije rubele.
PITANJE?
Da li možemo na osnovu njegove opservacije da konstatujemo da je intrauterina infekcija rubelom dovela do pojave katarakte kod ove dece?
Opservativno –postavljena hipoteza
U to doba se nije znalo da virus rubele ima teratogeno dejstvo.

11. Intrauterina infekcija rubelom i katarakta
Izloženost infekciji rubelom
Deca sa kataraktom-BOLESNICI
Deca bez katarakte-KONTROLA DA
90% ? NE
10%
UKUPNO
100%
Serija slučajeva

12. Intrauterina infekcija rubelom i katarakta
Izloženost infekciji rubelom
Deca sa kataraktom-BOLESNICI
Deca bez katarakte-KONTROLA* DA
90%
90% % NE
10%
10% %
UKUPNO
100%
100% %
*uzorak populacije primer 1, primer 2

13. VAŽNOST ADEKVATNOG IZBORA KONTROLNE GRUPE
Pušenje i rak pluća
Kontrolna grupa:
Osobe sa emfizemom pluća
Uzorak svih drugih hospitalizovanih osoba
Uzorak opšte populacije
Da li smo izabrali adekvatnu kontrolnu grupu?
Da li je rizik od pušenja precenjen ili potcenjen?

14. VAŽNOST ADEKVATNOG IZBORA KONTROLNE GRUPE
Da li konzumiranje kafe predstavlja faktor rizika za nastanak raka pankreasa?
Kontrolna grupa: osobe sa ezofagitisom i ulkusom želuca
Da li smo izabrali adekvatnu kontrolnu grupu?
Da li je rizik od konzumiranja kafe precenjen ili potcenjen?

15. PODACI ANAMNESTIČKIH STUDIJA
MEČOVANI –individualno ili grupno
NEMEČOVANI

16. Prikupljanje podataka o izloženosti u prošlosti za anamnestičku studiju
FAKTOR
OBOLELI
KONTROLE
IZLOŽENI a b
NEIZLOŽENI c d
Šansa da su oboleli bili izloženi= a/c
OR= a/c / b/d
Šansa da su kontrole bile izložene= b/d
Unakrsni odnos (Odds ratio)
ili odnos šansi OR = ad/bc

17. Unakrsni odnos OR = ad/bc
OR = 1 - nema povezanosti izmedju posmatrane izloženosti i bolesti
OR > 1 – pozitivna povezanost; moguća uzroćna veza
OR < 1 – negativna povezanost; moguća protektivna, zaštitna uloga

18. Talidomid i malformacije ekstremiteta beba
Primer 1.  
Talidomid i malformacije ekstremiteta beba
(Mellin & Katzenstein, 1962)
Ispitivanje veze izmedju upotrebe talidomida i defekata ekstremiteta beba rodjenih i godine u Nemačkoj (1961. godine sprovedena studija)
Talidomid
Majke dece sa kong. mal.
Kontrole DA 41 NE 5
300
UKUPNO 46

19. Primer 2. Pušenje i rak pluća – mečovana studija (Doll & Hill)
veza izmedju pušenja i raka pluća
649 muškaraca i 60 žena sa dijagnozom raka pluća i isti broj kontrola, mečovanih po polu, uzrastu (+/-5 god.) i vremenu prijema u istu bolnicu

20. Oboleli od raka pluća u odnosu na pol i broj popušenih cigareta na dan

21. Oboleli od raka pluća u odnosu na pol i broj popušenih cigareta na dan

22. Učestalost pušenja u dve grupe
7,0 44, ,1 8,5
12,1
Uzorak opšte populacije
4,2 4,2 43,3 13,4
7,0
Hospitalizovani pacijenti
% ispitanika koji su dnevno pušili
cigareta
% nepušača
Kontrolna grupa

23. Primer 3. Faktori rizika za nastajanje dijabetesa tipa 1 (Šipetić i sar.)
ukupno
15-16
10-14
5-9
0-4
Kontrole n=210
Dečaci Devoj.
Br. % Br. %
Oboleli n=105
Dečaci Devoj.
Br. % Br. %
Uzrast (godine)

24. Nezavisni faktori rizika za nastajanje IZDM prema rezultatima MLRA
3, ,15-5,65
2, ,33-3,49
16, ,38-208,92
4, ,95-9,17
1, ,05-2,14
0,0000
0,0019
0,0270
0,0003
0,0255
Stresni dogadjaji 2+/1/0
Psihološke disf.
2+/1/0
Neredovno vakcinisanje
Infekcije 6 mes. pre dg bolesti
Viši stepen obrazovanja oca
RR %IP p
Varijable

25. Nezavisni faktori rizika za nastajanje IZDM prema rezultatima MLRA
0, ,17-1,00
4, ,95-9,61
3, ,64-8,78
20, ,73-84,81
5, ,45-12,46
0,0505
0,0003
0,0018
0,0000
Ultrazvučni pregledi
Konzumiranje nitrozamina -majka
Konzumiranje alkohola -otac
Poz. porodična anamneza za tip 1 DM
Poz. porodična anamneza za tip 2 DM
RR %IP p
Varijable

26. Primer 4. Adenokarcinom vagine i dietilstilbestrol
Poredjenje anamneze 8 mladih žena koje su obolele od adenokarcinoma vagine sa kontrolnim grupama, utvrdjeno je da su njihove majke tokom trudnoće uzimale estrogene- dietilstilbestrol zbog krvarenja ili prethodnih pobačaja.

27. Primer 4. Adenokarcinom vagine i dietilstilbestrolDA
Kontrola 4
Kontrola 3
Kontrola2
Kontrola1
Oboleli

28. Poredjenje anamnestičke i kohortne studije
Anamnestička:
Grupa obolelih
Kontrolna grupa
Problem izbor kontrolne grupe
Procenjuje rizik
Za različite faktore rizika
Traje kratko
Jeftina
Broj ispitanika mali
Greške prisećanja
Za retka oboljenja
Nema osipanja podataka
Etičnost nije sporna
Kohortna:
Grupa izloženih
Grupa neizloženih
Nije problem izbor neizloženih
Direktno izračunava rizik
Za više različitih bolesti
Traje dugo
Skupa
Broj ispitanika velik
Nema grešaka prisećanja
Za česta oboljenja
Osipanje podataka
Etičnost je sporna

29. Studija preseka ili prevalencije (Cross-sectional study)

30. Faze izvodjenja studije su
Definisanje ispitivane populacije
Prikupljanje podataka
Utvrdjivanje prevalencije o prisustvu poremećaja zdravlja i pretpostavljenih uzroka
Cela populacija
Piloti
Studenti
Univerzitetski profesori
Učenici prvih razreda

31. Dizajn studije preseka
Slično anamnestičkoj studiji
Prevalencija ekspozicije medju obolelima i neobolelima
Primer: EKG-KSO i holesterolemija, glikemija, BMI itd.
Slično kohortnoj studiji
Prevalencija obolelih medju eksponiranim i neeksponiranim
Primer: Pušaći i nepušaći, prevalencija osoba sa KSO, dijabetesom, malignim oboljenjima

32. Hipertenzija i ishemijska bolest srca (klinički pregled i/ili EKG) (jedna opština)
Postoji IBS
Bez IBS
Ukupno DA
6000
3600
9600 NE
2600
3800
6400
UKUPNO
8600
7400
16.000
Prevalencija H medju B
6000/8600=0,69
Prevalencija H medju Z
3600/7400=0,49
RR =1,41
Analiza podataka je kao
u kojoj studiji?
Kako bi izračunali rizik
da je u pitanju nereprezentativan
uzorak?

33. Hipertenzija i ishemijska bolest srca (klinički pregled i/ili EKG) (jedna opština)
Postoji IBS
Bez IBS
Ukupno DA
6000
3600
9600 NE
2600
3800
6400
UKUPNO
8600
7400
16.000
Prevalencija H medju Izloženima
6000/9600=0,62
Prevalencija H medju Neizloženima
2600/6400=0,41
RR =1,51
Analiza podataka je kao
u kojoj studiji?

34. Prednosti studije preseka nad anamnestičkim:
Uzorak opšte populacije
Manje nepouzdane o izloženosti
Prednosti studija preseka nad kohortnim studijama:
Kratko vreme izvodjenja
Jeftine

35. Nedostaci studija preseka
Teško je odrediti smer uzročno-posledične veze (gojaznost i diskopatija)
Dobijena veza ne mora da bude tačna (aerozagadjenje i HOBP)
Problem efekata lečenja (so i KP)
Ne koristi se za retke bolesti i one bolesti koje kratko traju

36. Studije preseka-kada se primenjuje
Za sagledavanje zdravstvenih potreba populacije
Izučavanje poremećaja koji su genetski odredjeni i nepodložni promenama (HLA sitem...), kao i statični segmenti populacije (gušavost)
Za istraživanja kada se ekspozicija ne menja tokom vremena i kada je latentni period kratak (hronične bolesti )

37. Primeri studija preseka
Diskopatija i gojaznost
Aerozagadjenje i hronična respiratorna oboljenja
Konzumiranje soli i hipertenzija
Nivo holesterola u krvi i KSO
Hipotireoza i koncentracija joda u vodi za piće

38. Zdravstveno stanje stanovništva u R. Srbiji 2000. godine
Teritorija
Broj domaćinstava
Br. osoba po domaćinstvu
Beograd
1200
3,1
centralna Srbija (bez Beograda)
1950
3,5
Vojvodina
1350
2,9
Srbija (ukupno)
4500

39. Zdravstveno stanje stanovništva u R. Srbiji 2000. godine
Mesna zajednica – 15 domaćinstava
Dva puta pokušavano da se anketira isto domaćinstvo
Anketiranje od sedišta MZ i to od 5. stana pa nadalje
Kontrola rada na terenu

40. Zdravstveno stanje stanovništva u R. Srbiji 2000. i 2006. godine
REZULTATI ISTRAŽIVANJA

41. Prevalencija (%) predgojanih i gojaznih u Srbiji, 2000. i 2006.
Stepen uhranjenosti
2000.
Prevalencija (%)
2006.
Pothranjenost
(<18,5 kg/m2)
7,4
2,3
Normalna uhranjenost
(18,5-24,9 kg/m2)
38,6
38,3
Predgojaznost
(25,0-29,9 kg/m2)
36,6
36,2
Gojaznost
(≥ 30,0 kg/m2)
17,3
18,3
Izvor: Istraživanje zdravlja stanovnika R. Srbije, i 2006.

42. Prevalencija (%) faktora rizika kod stanovnika Srbije, 2000. i 2006.
Faktori rizika
Izvor: Istraživanje zdravlja stanovnika R. Srbije, i 2006.

43. Navike studentkinja beogradskog univerziteta sa migrenskim primarnim glavoboljama (1943-245)
Prosečan br. obroka dnevno
˂ 3 3
˃ 3
Prosečan br. časova spavanja dnevno
˂ 7
7-8
˃ 8
Pušaći
Osobe sa Osobe sa
migrenom nemigrenskom gl.
Br % Br %
Navike p ns s ns

44. KLJUČNA PITANJA

45. Šta je jedinica posmatranja u:
Ekološkim studijama?
Anamnestičkim studijama?
Studijama preseka?

46. U okviru kojih studija
testira se hipoteza o faktoru/ima odgovrnim za nastanak odredjenog poremećaja zdravlja?

47. O kojoj studiji je reč?
U cilju istraživanja potencijalnih faktora rizika za nastanak primarnog infarkta miokarda korišćena je epidemiološka anamnestička studija.
Grupu obolelih od primarnog infarkta miokarda činile su osobe od 35 do 80 godina, koje su u periodu od godine prvi put hospitalizovane u Urgentnom centru u Beogradu zbog kliničke manifestacije infarkta miokarda.
Ovom studijom obuhvaćeno je 100 obolelih.
Kontrolnu grupu činile su zdravse osobe (100 ispitanika).

48. O kojoj studiji je reč?
Introduction: Cardiovascular diseases count about 40% of all causes of deaths in most of the European countries. The most common cardiovascular diseases are ischaemic heart diseases and stroke.
Aim: The aim of this study was to analyze trend mortality from specific cardiovascular diseases in period
Material and method: For the data analysis we used crude, age-specific and standardized mortality rates. Standardized mortality rates were calculated using European standard population.

49. O kojoj studiji je reč?
Klinička značajnost kompjuterizovane tomografije (CT) u dijagnostici disekcije aorte
Akutna disekcija aorte prisutna
Akutna disekcija aorte odsutna
Ukupno
CT pozitivan
45 – a - TP
4 – b - LP 49
CT negativan
3 – c - LN
27 –d - TN 30 48 31 79
Sn = a/(a+c) =45/48 x 100=94% Sp= a/(a+c) =27/31 x 100= 87%
PV+ =a/(a+b) =45/49 x 100=92% PV- = d/(c+d) =27/30 x 100=90%
Sveukupna tačnost= (45+27)/79 = 0.91

50. Pristrasnosti u tumačenju rezultata
Pristrasnost izbora
Informativna pristrasnost
Pridruženost (confounding)
(odnos izmedju dve promenjive je zamagljen uticajem treće promenjive koja je povezana sa obe prethodne)
Veza izmedju raka pankreasa i kafe je
pogrešno uočena jer je ignorisan uticaj pušenja.