1. Internet adrese
IP adresiranje

2. Internet adrese IPv4
Mesto svakog računara svake pojedinačne mreže uključene na Internet mora biti: jedinstveno
IPv4 adresa je opsega 32-bita, a to znači da je moguće adresirati 232 = hostova
Primer:
numerički zapis sa 4 bajta: što odgovara binarnom zapisu:
| | |

3. IPv4 (Internet protokol verzija 4)
Dakle, , , su primeri nekoliko IP adresa. Ove adrese se nazivaju IP adrese jer ih koristi IP protokol iz familije TCP/IP. Svaki uređaj u mreži mora imati jedinstvenu IP adresu (PC, server, ruter).
IPv4 adresa je 32-bitna adresa koja je grupisana u 4 segmenta. Adresa je funkcionalno podeljena u 2 dela. Prvi deo adrese je definicija mreže (ista za sve računare u istoj mreži), dok drugi deo adrese predstavlja adresu uređaja.
Sve IP adrese u svetu su podeljene u pet klasa: A, B, C, D, E

4. IPv6 (Internet protokol verzija 6)
naslednik internet protokola vrezije 4 -(IPv4)
adrese 128 bita široke
teoretski, postojalo bi tačno 2128, ili 3.403×1038 unikatnih adresa za hostove
Adresa verzije 6 se piše kao osam četvorocifrenih heksadecimalnih brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotačkama.
1080:0:0:0:0:800:0:417A

5. Struktura IPv4 adrese IP adresu čine dva polja:
adresa mreže (Network address, Network ID) - identifikuje mrežu i
adresa računara (Host address, HostID) - identifikuje računar u okviru mreže
Primer:

6. Klasa IP adresa

7. Klasa IP adresa

8. Klasa A Klasa A su sve adrese koje počinju cifrom 0 u prvom oktetu:
0xxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
Prvi oktet u klasi A predstavlja adresu mreže, dok ostala 3 okteta predstavljaju adresu računara (ili drugog resursa) u mreži. U klasi A ukupno se može definisati
126 Mreža (od 1.x.z.y do 126.x.z.y)
(224) ~ 16 mil. adresa računara u svakoj mreži
Napomena: adrese 0.x.y.z i 127.x.y.z su rezervisane za specijalne namene.
– lokalna petlja
– IP adresa nije konfigurisana

9. Klasa B Klasa B su sve adrese koje počinju ciframa 10 u prvom oktetu:
10xxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
Prva dva okteta u klasi B predstavljaju adresu mreže, dok ostala 2 okteta predstavljaju adresu računara (ili drugog resursa) u mreži. U klasi B ukupno se može definisati
16382 Mreže (od x.y do x.y)
(216) ~ 65 hiljada adresa računara u svakoj mreži
Adrese u klasi B koriste Univerziteti i velike svetske korporacije

10. Klasa C Klasa C su sve adrese koje počinju ciframa 110 u prvom oktetu:
110xxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
Prva tri okteta u klasi C predstavljaju adresu mreže, dok je preostali četvrti oktet određen za definisanje adrese računara (ili drugog resursa) u mreži. U klasi C ukupno se može definisati
~2 miliona mreža (od x do x)
254 adresa računara u svakoj mreži

11. Klase D, E Klase D i E su specijalne klase i imaju sledeće namene:
D multicast mreža
Multicast =>za istovremeno adresiranje grupe računara.
Još uvek je u eksperimentalnoj upotrebi. Aplikacije koje su predviđene da koriste ovu klasu treba da omoguće video prezentacije, slanje vesti, muzike...
E eksperimentalna

12. Rezervisane IP adrese
Rezervisane IP adrese, su specijalne adrese koje se ne koriste za adresiranje mreža i računara, već imaju posebnu ulogu. Neke od rezervisanih adresa i njihove namene su prikazane u sledećoj listi:
– lokalna petlja
– IP adresa nije konfigurisana
– difuzna poruka za sve računare na lokalnoj mreži
x – difuzna za klasu A
x.y – difuzna za klasu B
x.y.z – difuzna za klasu C

13. IP adrese - obnavljanje
Navesti primer IP adrese u klasi A, B, C.
Šta predstavljaju adrese i ?
Koja IP klasa ima masku podmreže ? Odgovor obrazložite.

14. Internet adrese – simbolički nazivi
Način zadavanja Internet adrese kao niza brojeva nije prirodan
čoveku, jer je nepodesan za pamćenje imena
Uporedo sa Internet adresama uvedena su odgovarajuća simbolička imena kao npr. ili
 Analogija sa servisima koje pruža javna telefonska mreža
 Telefonski imenik sadrži imena pretplatnika. Ako želimo nekom
korisniku da doznamo telefonski broj mi prvo u imeniku nalazimo
njegovo ime, a zatim i odgovarajući telefonski broj
 Telefonski imenik, vrši preslikavanje imena korisnika (simbolička
imena) u stvarni telefonski broj (aktuelna adresa)
 Slična logika se koristi kod Interneta

15. DNS - Domain Name System
Aplikacija koja omogućava preslikavanje simboličkih imena u
Internet adrese i obrnuto naziva se DNS (Domain Name System)
Za svaku lokalnu mrežu uveden je DNS server koji sadrži datoteku sa imenima i Internet adresama računara te mreže
DNS serveri međusobno komuniciraju
Svaki od DNS servera može pristupiti bilo kom drugom DNS serveru sa upitima o imenima računara njegove mreže

16. Struktura dodeljivanja imena kod Interneta
Način dodeljivanja imena kod Interneta zasniva se na korišćenju oznaka(labela) koje se razdvajaju tačkom
Primer: mg.edu.rs
Organizacija imena računara u Internetu je strogo hijerarhijska i može se predstaviti stablom, u kome svakom čvoru odgovara jedna labela, jedino je koren stabla neimenovani čvor, tj. čvor bez labele

17. Hijerarhijska organizacija Interneta

18. Domeni organizacija

19. Najzastupljeniji domeni organizacija

20. Prevođenje imena računara u Internet adresu
Aplikacija koja želi da uspostavi komunikaciju sa računarom kome zna samo ime mora pre uspostave same veze pokrenuti program pod nazivom resolver
Resolver se obraća DNS serveru mreže na kojoj se nalazi traženi računar i kao rezultat aplikaciji vraća njegovu Internet adresu
C:\> nslookup
Default Server: nameserver1.domain.com Address:
server
Default Server: nameserver2.domain.com Address:
>

21. Imenovanje resursa na Internetu – URL, URI
protokol://host.domain/putanja do resursa
Protokoli:
HTTP (HiperTextTransport) – prevlačenje resursa sa prikazom sadržaja
FTP (File transport) – prevlačenje resursa bez prikaza sadržaja
mailto – pristup klijentu e-poste
telnet – pristup udaljenom računaru
https – secure HTTP
SMTP (simple mail transport) – dolazeća posta
POP3 (post office) – odlazeća posta, preuzimanje a sa servera
DNS (domain name system) – dobijanje IP adresa iz simboličkih imena računara

22. Arhitektura Interneta - Backbone network
Sve mreže koje pripadaju Internetu podeljene su u hijerarhijske nivoe:
 Internacionale mreže – najviši nivo, povezivanje svih mreža na
nivou više zemalja ili kontinenata-kičma Interneta (Internet
backbone)
 Nacionalne mreže – povezuju mreže na nivou zemlje
 Regionalni Internet provajderi – vrše povezivanje LAN-ova
jednog dela neke veće zemlje na Internet
 Lokalni Internet provajderi – povezivanje rezidencijalnih
korisnika na Internet korišćenjem modema ili LAN-ova
LAN=Lokalna računarska mreža (Local Area Network)
WAN = Regionalna računarska mreža (Wide Area Network)

23. Lokalna računarska mreža (Local Area Network, LAN)

24. London MAN (metropolitan area network) – mreža lokalnog ISP-a u Londonu

25. Proverite znanje

26. Kabl sa neoklopljenim paricama (Unshielded Twisted-Pair, UTP)

27. Konektori

28. Construct and Terminate Twisted Pair Cables
Identify and describe the cross-over and straight through cable pinouts and color codes