1. IP šema adresiranja

2. IP adresa
Korišćenje TCP/IP protokola zahteva da svi računari imaju IP adresu.
IP adresa je struktura podataka koja služi za jedinstveno identifikovanje računara u mreži. To je vrednost dužine 32 bita (4 bajta) koja je dodeljena svakom sistemu na Internetu. Svaki bajt je predstavljen svojom decimalnom vrednošću, a između njih su tačke. U skladu sa tim vrednosti jednog okteta mogu biti od 0 do 255 (na primer ).
– binarno
– decimalno

3. Prevođenje binane u decimalnu vrednost

4. Adresni plan mreže IP adrese se dele na javne i privatne.
Da bi se olakšala administracija mreža, skup svih IP adresa podeljen je na klase: A, B i C. U praksi postoje i klase D i E, ali se koriste samo za multicast i eksperimentalno adresiranje.
Opseg klase A: Dodeljuju se vladinim agencijama i veoma velikim organizacijama, kao što je npr. IBM.
Opseg klase B: Dodeljuju se velikim organizacijama
Opseg klase C: ostali

5. - Mreže klase A, kod kojih je najviši bit postavljen na 0, obuhvataju opseg adresa od do Ovo su jako velike mreže i dodeljuju se samo ogromnim kompanijama, jer u sebi mogu sadržati preko 16 miliona računara.
-Mreže klase B, kod kojih dva najviša bita imaju vrednost 10, sadrže adrese iz opsega do i korisnicima stavljaju na raspolaganje preko adresa.
-Mreže klase C imaju naviše bitove postavljene na vrednost 110 i omogućavaju 254 računara u ovoj mreži.

6. Network ID i HostID
Kako je Internet mreža sastavljena od mreža, svaka IP adresa sastoji se od dva dela: mrežnog – Network ID-a(koji identifikuje mrežu u koju je računar povezan) i tzv. Host ID dela (koji identifikuje sam računar unutar mreže).
Network ID definiše računare koji su na istom mrežnom segmentu.
Host ID identifikuje radnu stanicu, server, ruter u okviru jednog mrežnog segmenta
Network ID . Host ID

7. Mrežna maska
Mrežna maska (Subnet mask) definiše koji deo IP adrese je Network ID, a koji Host ID. Sastoji se od 4 okteta u rasponu od 0 do 255. Ona ima vrednost 1 za svaki bit koji čini mrežni deo i vrednost 0 za svaki bit host dela. Očigledno, svi računari u istoj lokalnoj mreži imaju istu mrežnu masku.
mrežna maska, ako je poslednji bajt Host ID

8. IP adresa iz prethodnog primera može imati mrežnu masku 255. 255. 255
IP adresa iz prethodnog primera može imati mrežnu masku , a kako je njen mrežni deo , adresa mreže je Kako je mrežna maska dugačka 24 bita, to znači da host deo ima 8 bita. Zato u toj mreži može biti maksimalno 254 računara, jer je adresa 0 oznaka same mreže, a adresa 255 broadcast adresa.
Postoje tri vrste IP adresa:
unicast – određuje tačno jedan računar
broadcast – određuje celu lokalnu mrežu
multicast – određuje grupu računara
Kada je odredište nekog IP paketa broadcast adresa, ceo host deo adrese popunjava se jedinicama.

9. Nepraktičnost ovog adresiranja za ljude prevaziđena je uvođenjem domenskog servera imena (eng. DNS – Domain Name Server), koji svojom hijerarhijskom konstrukcijom obezbeđuje da se numeričke adrese zamene logičnim i razumljivim imenima.
IP adresa se uparuje sa simboličkim imenom, jednostavnijim za pamćenje, pa je tako =
Domen – grupa mreža pod jedinstvenom administrativnom kontrolom (rs, edu, com, org, gov,...)
Poddomen – organizaciona celina nekog domena (ustanova, organizacija) (bg, ac, pmf,...)
Simboličko ime računara – (palanackagimnazija ...)
palanackagimnazija.edu.rs
pmf.ni.ac.rs
matf.bg.ac.rs