1. Internet. Internet provajderi i njihove mreže
Internet. Internet provajderi i njihove mreže. Tehnologije pristupa Internetu

2. Pojam Interneta
je mreža svih mreža koja se sastoji od miliona privatnih, javnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža, od lokalnog do globalnog obima koji su povezani preko širokog spektra elektronskih, bežičnih i optičkih mrežnih tehnologija
otvorena, globalna mreža koja povezuje mnogo različitih mreža i računara širom cele planete
ime za ogromni, svetski sistem koji se sastoji od ljudi, informacija, računara i telekomunikacionih veza.
postoji preko 200 miliona servera spojenih na Internet.
Moglo bi se reći: ako ne postoji na Internetu, onda verovatno uopšte ne postoji

3. Struktura interneta Hijerarhijska:
hostovi (krajnji korisnici – klijenti i serveri) su povezani u mrežu njihovih lokalnih dobavljača interneta,
uređaji lokalnih dobavljača interneta su povezani u regionalne mreže,
one u nacionalne i internacionalne mreže.
Najveće mreže su povezane izrazito brzim vezama koje se zovu kičma interneta (backbone)

4. Naučnici sa Oksforda stvorili su mapu sličnu mapi londonskog metroa sa kablovima koji predstavljaju kičmu interneta.
Ovaj pregled svetske mreže optičkih kablova pod vodom stvoren je kako bi se pokazalo kako informacije putuju našom planetom.
Oni su takođe saopštili da je najbolje povezana zemlja na svetu SAD, dok se na drugom mestu nalazi Velika Britanija, dok je pomalo začuđujuće, na trećem mestu Senegal

6. Razvoj Interneta '60-te godine – nastanak
započet je rad na tajnom projektu pod nazivom ARPANET koji je finansiralo Ministarstvo odbrane SAD (United States Department of Defense - Advanced Research Project Agency –ARPA)
Cilj je bio izgradnja mreže računara koja bi funkcionisala i u uslovima nuklearnog rata, a prenosila bi vojne i vladine podatke
1969. godine nastala mreža ARPANet, koja je povezivala američke naučne i akademske istraživače, a sastojala se od 4 čvora

7. Počeo sa radom u septembru 1969.
ARPANET
Projekat umrežavanja Pentagonove Advanced Research Projects Agency (ARPA)
Cilj: Mreža treba da funkcioniše i u slučaju da neki njen deo bude onesposobljen
Cilj: Omogućavanje naučnicima sa različitih lokacija da dele informacije
Počeo sa radom u septembru 1969.

8. '70-e godine – Razvoj spojeno već 15 čvorova sa 23 računara.
Povezani su mnogi američki univerziteti i naučne institucije, kao i neke komercijalne organizacije.
Na ARPANet je godine spojen prvi čvor izvan SAD-a, i to University College of London u Velikoj Britaniji
uveden novi mrežni protokol nazvan NCP (Network Control Protocol), koji je omogućio lakše umrežavanje i pisanje programa za mrežne usluge.

9. '80-te godine – Rast
ARPANet se razdvaja na vojnu mrežu MILNet (Vojna mreža – eng. MILitary Network -) i ARPANet. Iste godine cela mreža počinje umesto dotadašnjeg NCP-a da koristiti TCP/IP protokol
U raznim državama razvijaju se akademske i komercijalne mreže koje se polako priključuju na tu okosnicu
Usenet, za nastavnike i studenta američkih univerziteta, Janet u Velikoj Britaniji, NORDUnet u Skandinavskim zemljama...

10. '90-te godine - Eksplozija rasta
Godine NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža na globalnom nivou
Tako je nastao Internet, mreža svih mreža
osmišljen hipertekst sistem koji će postati osnova www (World Wide Web).
prvi komercijalni provajder – World (world.std.com).

11. 1996. pojavio se prvi provajder u našoj zemlji
1991. god. startovan prvi WWW server (nxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u info.cern.ch). Zamisljen i razvijen u Cern-u – Evropska laboratorija za nuklearnu fiziku
1992. god. broj servera na mreži prelazi ,
1993. god. pojavio se izraz “surfovati po mreži”.
1996. pojavio se prvi provajder u našoj zemlji

12. Kako funkcioniše internet
dva uslova
Svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu
Računari za medjusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstven jezik - protokol

13. IP adresa
je skracenica od Internet Protocol i predstavlja način jedinstvene identifikacije svakog računara u bilo kojoj mreži uključujuci i Internet.
Veoma slično običnoj poštanskoj adresi, IP adresa se sastoji od četiri broja od kojih svaki može biti u opsegu od 0 do 255.
U stvari u pitanju je jedan 32-bitni broj podeljen na četiri dela koji su medusobno razdvojeni tačkama. Npr. validna IP adresa racunara bi mogla biti

14. Kako saznati IP adresu
U Command prompt-u otkucajte IPCONFIG, a zatim Enter taster na tastaturi. Na ekranu je prikazana konfiguracija mrežnog adaptera (ili više njih ako postoje u računaru) , između ostalog i linija IP Address  ili
Drugi način je posećivanjem sajta

15. Koliko ima IP adresa
Elementarna kombinatorika pokazuje sledece: 32 bita, gde svaki od njih može imati stanje 0 ili 1, daje 232kombinacije, odnosno tacno 4,294,967,296 razlicitih kombinacija.
Preko 4 milijarde jedinstvenih adresa izgleda više nego dovoljno u ovom momentu. Medutim nije tako, jer postoje takozvane klase koje znacajno ogranicavaju raspoloživ opseg.

16. Mreže unutar interneta su podeljene na klase A, B,C i D
Klasa A -8 bita za mrežu i 24 bita za adresu unutar mreže
Klasa B -16 bita za mrežu i 16 bita adresu unutar mreže
Klasa C -24 bita za mrežu i 8 bita adresu unutar mreže

18. Nova verzija IPv6 Od nedavno je uvedena
umesto sadašnjih 32 bita daje čak 128 bitova odnosno 2128 raspoloživih adresa. Ovo je stvarno veliki broj, (broj veći od broja 3 iza koga ide 38 nula), koji se predstavlja sa 8 grupa 16-bitnih brojeva koji su prikazani u heksadekadnom formatu.

19. Simboličke adrese
Očigledno na Internetu mora postojati mehanizam koji smislene nazive Web sajtova prevodi u njihove numericke stvarne IP adrese.
To je DNS (Domain Name System) server
On predstavlja distribuiranu listu (direktorijum) svih Internet adresa i imena. Zahvaljujuci ovom servisu možemo kucati na primerhttp:// a on ce ovo prevesti u pravu IP adresu i preusmeriti nas na nju.

20. Struktura simboličke adrese
Hijerarhijska
Sastoji se iz više delova i podela se vrši na sledeći način: Ime_računara._ime_lokalne_mreže._ime_domena._ime_osnovnog_domena.
Domen je grupa mreža i računara na internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem.
Poddomen predstavlja organizacionu podcelinu nekog domena, npr ustanova u okviru države…

21. U primeru domen rs označava da se server nalazi u Srbiji, da je deo akademske mreže, da se nalazi u Beogradu i da je na matematičkom fakultetu.
Upravljenje domenima u Srbiji vrši Registar nacionalnog internet domena Srbije
Domen se može registrovati, tj zakupiti na određeni vremenski period preko dobavljača interneta

22. Često korišćeni osnovni (generički, top-level) domeni, osim domena država, su:
.com –za komercijalne prezentacije koje svako može da zakupi
.edu – za prezentacije obrazovnih institucija
.gov – za prezentaciju država
.org – za prezentacije neprofitnih organizacija
.info – domen namenjen za informativne sadržaje…

23. Kako funkcioniše internet
zasniva se na mrežnoj tehnologiji poznatoj kao komutacija paketa (packet switching). Paketi se dele na manje delove koji u zaglavlju sadrže polaznu i odredišnu adresu.
Svaki paket može putovati samostalno kroz mrežu, ali se na odredišnoj adresi svi paketi ponovo spajaju prema početnom rasporedu.

24. Pravila po kojima se odvijaju ove aktivnosti definisane su internet protokolom poznatim pod imenom TCP/IP Transmission Control Protocol/Internet Protocol. To nije jedan protokol, već skup više protokola. Dva osnovna su TCP i IP.
IP je zadužen da obezbedi jednoznačno adresiranje računara u mreži i usmeravanje paketa od polazne do odredišne adrese.
TCP je zadužen za uspostavljanje i raskidanje veze, obeležava pakete rednim brojevima i predaje ih IP-u da ih prenese do cilja, kao i različite kontrolne funkcije.

25. Dobavljač internet usluga ili internet servis provajder
je kompanija koja svojim korisnicima omogućava uslugu priključivanja na Internet i povezane servise (engl. Internet service provider, skraćeno ISP)
Deo infrastrukture interneta između kućnog računara i prvog rutera (obično smeštenog kod dobavljača interneta) naziva se lokalna petlja ili poslednja milja. Ona predstavlja mali deo geografske razdaljine koju podaci prelaze, ali je često usko grlo u komunikaciji

26. Struktura interneta
hijerarhijska: hostovi su povezani u mrežu njihovih lokalnih dobavljača interneta (engl. internet service provider, ISP), uređaji lokalnih dobavljača su povezani u regionalne mreže, a regionalne mreže su povezane u nacionalne i internacionalne mreže NSP (Network Service Providers).
Najveće mreže povezane su izrazito brzim vezama koje se nazivaju kičma interneta (engl. internet backbone). Internet backbone su optički kablovi velikog kapaciteta koji nose najveći deo protoka informacija na Internetu. NSP provajderi naplaćuju lokalnim provajderima korišćenje njihove mreže. Protoci koje backbone podržavaju mogu biti u opsegu od 45Mb/s do 10Gb/s

27. Tehologije pristupa Internetu
tehničke mogućnosti lokacije
ponudu internet dobavljača
cena
brzina protoka podataka

28. Dial-up vrsta pristupa internetu pomoću telefonske linije.
Korisnik koristi modem koji je povezan sa računarom i telefonskom linijom da bi birao broj Internet provajdera i uspostavlja vezu između modema, koji je kasnije usmeren prema internetu.
Maksimalna brzina prenosa kod ovog tipa konekcije je 56 kb/s i pri tome je telefonska linija zauzeta.
Prednosti:
Niska cena potrebne opreme ( modem i postojeća telefonska linija ) 
Nedostaci:
Mala brzina
Pucanje veze usled zastarelosti centrala i/ili grešaka do samog provajdera.

29. ADSL
Asimetrična digitalna pretplatnička linija = podrazmeva povezivanje korisnika na Internet korišćenjem već postojeće telefonske linije.
filtrira frekfencije koje ne pripadaju opsegu potrebnom za telefonski razgovor i koristi ih za prenos podataka bez ometanja.
Frekvencijski raspon deli se na pojaseve i svaki pojas se nezavisno koristi za komunikaciju. Jedan pojas se rezerviše za prenos glasovnog signala, dva pojasa za kontrolu prenosa podataka, dok se ostali pojasevi (oko 250) koriste za prenos podataka, s tim što se više pojaseva odvaja za dolazni nego odlazni saobraćaj

30. Kablovski Internet
veza se ostvaruje preko kablova za kablovsku televiziju i Instalacija priključka za Internet je jednostavna: preseče se glavni koaksijalni kabl i razdvoji se na dva dela – jedan je za Internet, a drugi za televiziju.
Ruter u centrali provajdera povezuje se optičkim kablovima sa čvorištima, koja su dalje povezana sa korisnicima korišćenjem koaksijalnih kablova (obično već postojećih kablova kablovske televizije). Na jedno čvorište povezuje se nekoliko stotina korisnika
Prednosti:  ogromne brzine do 120 Mbps
slobodma telefonska linija
slanje velike količine podataka bez opasnosti od lošeg prijema,
Nedostaci: 
Potreba da se "fizicki" postave kablovi od dobavljača do korisnika

31. Mobilni internet
Operateri mobilne telefonije nude različite varijante pristupa Internetu s mobilnih telefona i drugih prenosnih uređaja (tablet, laptop).
sve je naprednije i rasprostranjenije.
Tehnologije treće generacije koje se danas najviše koriste su High Speed Packet Access (HSPA), koje omogućavaju protok do oko 7 Mbps u dolaznom (HSDPA) i do oko 6 Mbps u odlaznom saobraćaju (HSUPA).
Starija tehnologija GPRS omogućavala je protok od samo stotinak kilobajta u sekundi.

32. WiMAX
je novi pristup uređajima za telekomunikaciju koji pokriva današnji ADSL i služi povezivanju drugih mobilnih uređaja (mobilni telefoni i drugi mobilni uređaji koji će se u budućnosti pojaviti).
je bežični pristup koji korisnicima pruža Internet široke propusne moći, koja se meri u gigabajtima, tako da je moguće koristiti zahtevne internet servise, razgovarati putem mobilnih telefona koji podržavaju Wi Fi, bez podrške ćelijske mreže operatera (koja se tarifira).
obično se sastoji od bazne stanice (WiMAX tower) koja je slična predajnicima mobilne telefonije. Samo jedna ovakva pristupna tačka može da pokrije područje od oko 8000 kvadratnih kilometara ili, otprilike, krug prečnika oko stotinu kilometara! U slučaju povezivanja korisnika bez optičke vidljivosti WiMAX može da pokrije oko 65 kvadratnih kilometara, što je otprilike slično pokrivenosti koju daje bazna stanica mobilne telefonije. WiMAX u ovom trenutku obezbeđuje brzine veze do 75 Mbit/s, što je dovoljno da se obezbedi pristup Internetu za oko hiljadu korisnika