Телескоп

Телескоп (грчки: теле = далеко, скопеин = гледати) је оптички инструмент намењен посматрању удаљених објеката. Телескоп сакупља и фокусира електромагнетно зрачење тако да повећава изглед тела која се посматрају. Телескопи се користе у неастрономске сврхе и то код: двогледа, дурбина, камера. Основни оптички део телескопа је објектив, чија је функција да прикупи што више светлости. Зависно од тога да ли је објектив сочиво или огледало, оптички телескопи се деле на рефракторе и рефлекторе. Познати типови телескопа су: Кеплеров рефрактор, Њутнов рефлектор, Грегоријев рефлектор, Касегренов рефлектор, итд.

Рефрактор у опсерваторији на универзитету у Бечу

Њутнов рефлектор

Под телескопом се најчешће мисли на оптички телескоп, али постоје и телескопи који прикупљају зрачење из неког другог дела спектра електро магнетског зрачења.Радио телескопи користе радио антене, а постоје и телескопи за гама-зраке

Изумитељ телескопа Први телескоп направио је Галилео Галилеј почетком 17. века: 1609. године (као четиристогодишњица овог великог догађаја 2009. година се обележава као Међународна година астрономије). Већ почетком 1610. њиме је направио велика открића. Утврдио је да на Месецу постоје планине, и измерио им висину. Уочио је пеге на Сунцу и помоћу њих одредио колико времена треба Сунцу за окрет око своје осе. Пронашао је четири највећа Јупитерова месеца, а први је видео Млечни пут као мноштво звезда.

Грађа телескопа-на слици је приказан тубус телескопа Сваки телескоп састоји се од тубуса (телескопске цеви), објектива и окулара. Светлост улази на страни објектива, а излази кроз окулар, где проматрач наслања око. Телескоп је монтиран на монтажу (постоље), а може имати и помоћни паралелни мали дурбин, тзв. тражилац, за лакше тражење објекта који желите да видети и сналажење међу мноштвом звезда које видите у окулару. Светлост пролази телескопом, сабира се објективом и затим пролази окуларом. Слика звезде настаје у жижи где се зраци скупљају. Окулар је сочиво (тачније систем сочива) кроз коју посматрамо насталу слику.

Окулари за телескоп

Подела телескопа према начину стварања слике Телескопи који имају сочиво као објектив: зову се рефрактори јер код њих слика настаје преломом светлости (рефракцијом) на површинама сочива. Делимо их на рефракторе Галилијевог типа, рефракторе Кеплеровог типа, ахромате и апохромате. Код рефракторе Галилијевог типа објектив је расипно (конкавно)сочиво, а код Кеплеровог типа је сабирно (конвексно) сочиво. Ахромати имају објектив састављен од два оптичка елемента, два сочива. А апохромати имају објективе састављене од више сочива - квалитетно, али и скупље решење.

Celestron 6” ахромат Јупитер виђен овим телескопом

Апхромат рефрактор телескоп

Друга врста телескопа има огледало као свој објектив - то су рефлектори. Код њих слика настаје одбијањем, рефлексијом на површини огледала. У честој је употреби рефлектор Њутновог типа, којег је први конструисао Исак Њутн. Постоје још други типови рефлектора: Грегоријев, Касегренов, Хершелов тип, и модернија Ричи-Кретјен конструкција телескопа.

Ричи-Кретјенов телескоп

Катадиоптери-на слици је приказан Шмит-Касегренов телескоп Катадиоптери су слични рефлекторима иако имају нешто друкчију конструкцију. Скупљају светлост помоћу сочива и огледала, а главна предност им је компактност. Примери су Шмитова камера, Шмит- Касегренов телескоп, телеско п Максутова.

Подела телескопа према монтажи постоља Према монтажи телескопе делимо у две основне врсте: азимуталне и екваторијалне. Код азимуталних телескоп померамо по смеру -  азимуту и висини, елементима хоризонстког координатног система. Екваторијалне монтаже имају азимуталну осу нагнуту паралелно са поларном осом Земље, што им омогућује лако компензовање земљиног кретања, односно померамо их по деклинацији и часовном углу, елементима месног екваторског небеског координатног система.

Пример екваторијалне монтаже телескопа

Пример азимуталне монтаже телескопа

Основни параметри телескопа Угаоно повећање - размицање објеката у видном пољу телескопа и привидно увећање ликова. Угаоно повећање нам говори колико нам се неки предмет чини већим него кад га гледамо голим оком. Оно је једнако омеру жижних даљина објектива и окулара. Жижна даљина објектива зависи од телескопа, а жижна даљина окулара од окулара којег монтирамо на телескоп. Сваки телескоп, дакле, уз одговарајући окулар може повећати произвољно пуно пута, међутим, постоји граница коју поставља квалитет оптике. Коришћење већег повећања резултује презамућеном или претамном сликом.

Светлосна моћ - кроз телескоп се звезде виде сјајније Светлосна моћ - кроз телескоп се звезде виде сјајније. Телескоп има већу светлосну моћ од ока. Зеница ока има у највећој тами не више од 7 mm промера, док двоглед или телескоп имају много веће промере објектива. Светло скупљено са веће површине омогућује уочавање мање сјајних објеката. Видно поље - највећи угао под којим видимо објекте у окулару. Окулари који дају веће повећање имају мање видно поље.

Разлучивост - телескоп већег објектива има боље разлучивање - раздвајање међусобно блиских објеката. Коначна разлучивост је последица огиба светлости. Разлучивост зависи од промера пукотине кроз коју светлост пролази (у овом случају објектив) и таласној дужини светлости. Природа намеће таква ограничења и нама, тако да уз пречник зенице коју имамо и таласне дужине видљиве светлости, не можемо разазнати предмете које видимо под углом мањим од 1' (1 лучне минуте).

Познатији телескопи Свемирски телескоп Хабл - вештачки сателит у орбити око Земље са телескопом који проматра у видљивом спектру светлости, као и у спектруултраљубичасте и инфрацрвене светлости. Хабл је у предности над земаљским телескопима, јер не зависи од временским приликама, нити на квалитет слике утиче комешање атмосфере. Осим тога, телескопима на Земљи атмосфера онемогућава пролаз таласних дужина у ултраљубичастом и инфрацрвеном спектру. Телескоп Хабл је развила и лансирала америчка свемирска агенција НАСА током деведесетих година 20. века. Very Large Telescope (VLT) је скуп од четири повезана телескопа. Сваки телескоп има промер огледала од 8 метара, што је тренутно међу највећим промерима огледала земаљских телескопа. VLT је смештен у пустињи Атакама у Чилеу.

Телескоп Хабл-N.A.S.A.

VLT

MADRID - U Španji, na kanarskom ostrvu La Palma, pušten je u rad najveći teleskop na svetu koji će omogućiti detaljno posmatramnje udaljenih galaksija. Postavljen na planinskom vrhu Roko de los Mućaćos,  „lovac na galaksije“, najmoderniji  i najveći ikada izgradjen, koštao je oko 104 miliona evra. Sredstva su obezbedili Kanarska ostrva, Evropska unija i Meksiko, a ceremoniji svečanog otvaranja prisustvovali su španski kralj Huan Karlos i kraljica Sofija, ministarka nauke Španije Kristina Garmendia i predsednik vlade Kanarskih ostrva Paulino Rivero. Astrofizičari smatraju da će im grandiozni teleskop, smešten na oko 2.400 metara nadmorske visine, omogućiti da detaljnijim posmatranjima udaljenih galaksija prošire saznanja o crnim rupama, o „Big Bengu“- velikom prasku iz koga je, po naučnoj teoriji, nastao svemir, kao i o dogadjajima posle njega. Očekuje se da će teleskop, težak oko 17 tona, pomoći i u otkrivanju planeta van Sunčevog sistema, piše španski list „ABC“. Osnovno ogledalo teleskopa ima prečnik od 10,4 metara, a svako od njegovih 36 manjih šestougaonih ogledala je prečnika 1,9 metara. Ogledala, debljine osam santimetara, otporna su na visoke temperature i ekstremne vremenske promene,  navodi španski list.

Слике које је направио телескоп Хабл који се налази 600km изнад земље