1. T H O R A X 1
dr med. Šarac

2. dr med. Šarac

3. Kosti trupa i grudnog koša
dr med. Šarac

5. Kosti trupa
Kosti trupa izgrađuju kičmeni pršljenovi koji čine kičmeni stub (columna vertebralis )
Kičmeni stub izgrađuju 33 kičmena pršljena ( vertebreae )
Pršljenovi se dele na:
7 vratnih ( vertebrae cervicales )
12 grudnih ( vertebrae thoracicae )
5 slabinskih ( vertebrae lumbales )
5 krsnih ( vertebrae sacrales ) koji su srasli I čine krsnu kost
4-5 trtičnih ( vertebrae coccygeae )
dr med. Šarac

6. dr med. Šarac

7. Kosti trupa
dr med. Šarac

8. Kičmeni pršljenovi Na svakom pršljenu razlikujemo :
telo, lukove, pršljenski otvor I nastavke
Telo ( corpus vertebrae ) ,
je prednji ,najmasivnije deo
Luk pršljena ( arcus vertebrae ) je zadnji deo koji se sastoji iz 2 dela ,
1. korena ( pediculus arcus vertebrae ) I
2. pločice luka ( lamina arcus vertebrae )

9. Kičmeni pršljenovi

10. Kičmeni pršljenovi
Pršljenski otvor ( foramen vertebrale ) se nalazi u sredini pršljena
Nastavci pršljena su: parni, poprečni ( processus transversus)
zglobni ( processus articularis superiores et inferiores )
I rtni ( processus spinosus )
Prvi ( atlas ) I drugi ( axis ) su vratni pršljenovi koji se bitno razlikuju od ostalih

14. Atlas je pršljen koji nosi glavu, te mu otuda i ime potiče.
To je jedini pršljen koji nema telo, jer je tokom embrionalnog razvoja došlo do sažimanja tela atlasa sa telom drugog vratnog pršljena (axis), te se zato atlas obrće oko svog izdubljenog tela.[1]
Atlas ima približno oblik prstena koji se sastoji iz četiri dela. To su dva luka prednji (arcus anterior)
i zadnji luk (arcus posterior)
i dve bočne mase (massae laterales) koje povezuju lukove. Posmatran u celini, atlas je spljošten od spreda unazad, tako da mu je poprečni prečnik znatno veći od uzdužnog. Zavisno od pola, poprečni prečnik iznosi između 65 i 75 mm kod žena, dok je kod muškaraca duži, od 70 do 90 mm.

18. Luk je veći od tela
Spinalni I transvezalni nastavci su rascepljeni u vidu lastinog repa
Na poprečnom nastavku je otvor za prolaz vertebralne arterije
Foramen arteriae vertebralis

19. Kičmeni pršljenovi
Grudni pršljenovi poseduju zglobne rebarne jamice ( foveae costales ) koje se spajaju sa glavom rebra

21. Kičmeni pršljenovi
Na njihovim nastavcima se nalaze zglobne jamice ( foveae costales procesus transversales ) za spoj sa kvržicom rebra

22. Slabinski pršljenovi su najmasivniji

23. Lumbalni pršljenovi
Trup je masivan
Trnasti nastavci gotovo horizontalno položeni
(poput kormila na čamcu)

28. Krsni pršljenovi su međusobno srasli I grade krsnu kost ( sacrum )

29. Na krsnoj kosti razlikujemo:
bazu ( basis ossis sacri ),
prednju stranu ( facies pelvica ),
zadnju stranu ( facies dorsalis )
I vrh ( apex )

31. os coccygis
Trtični pršljenovi su takođe međusobno srasli I grade trtičnu kost
Trouglastog je oblika i nastaje srašćivanjem 4-5 trtičnih
pršljenova.
Trtična kost je najčešče sastavljena iz 2 dela:
gornjeg, većeg dela, koji predstavlja izmenjen I
trtični pršljen,
i donji manji deo,
nastao srašćivanjem 3-4 zakržljala
trična pršljena y cornu coccygeum

32. U sredini kičmenog stuba nalazi se kičmeni kanal (canalis vertebralis ) u kome je smečtena kilmena moždina ( medulla spinalis )

35. Linija koja povezuje najviše tačke ilijačnih grebena prolazi izmedju trećeg i četvrtog lumbalnog procesusa spinosusa (L3-L4) i predstavlja mesto gde se obično radi lumbalna punkcija.
Punkcija se, osim na pomenutom nivou, sprovodi i izmedju L4 i L5 pršljena, posebno kod dece kod koje se konus kičmene moždine spušta u lumbalnom kanalu niže nego kod odraslih.

36. Kosti grudnog koša
Grudna kost ( sternum ) izgrađuje središnji deo prednjeg zida grudnog koša.
Sastoji se iz
ručice ( manubrium sterni )
tela ( corpus sterni )
I mačnog nastavka ( processus xiphoideus )

38. Rebra ( costae ) su duge kosti kojih ima 12 pari
Kosti grudnog koša
Rebra ( costae ) su duge kosti kojih ima 12 pari
Prvih 7 pari su prava rebra ( costae verae )
8.;9. I 10. par su lažna rebra ( costae spuriae )
11. I 12. par su slobodna rebra ( costae fluctuantes )

41. Na svakom rebru razlikujemo telo I 2 okrajka
Kosti grudnog koša
Na svakom rebru razlikujemo telo I 2 okrajka
Telo ( corpus ) je srednji deo na kome se razlikuju
spoljašnja I unutrašnja strana, gornja I donja ivica
Okrajci : prednji ( spaja se sa grudnom kosti ) I zadnji na kojem se nalaze glava rebra ( caput costae ),vrat ( collum costae ), I kvržica rebra ( tuberculum costae )

45. Clavicula Parna kost Smeštena sa prednje strane toraksa
Savijena u obliku položenog slova S
Medijalno zglobljava se sa manubrijum sterni
Lateralno za akromion skapule

47. Lopatica (lat. Scapula)
je plosnata kost ramenog obruča, koja ima oblik trokuta.
Lopatica je pričvršćena na stražnju stranu grudnog koša.

48. Na lopatici razlikujemo:
strane lopatice:
prednju (lat. facies costalis),
stražnju (lat. facies dorsalis)
rubove lopatice:
medijalni (lat. margo medialis),
lateralni (lat. margo lateralis),
gornji (lat. margo superior)
uglove lopatice:
gornji (lat. angulus superior),
donji (lat. margo inferior),
lateralni (lat. margo lateralis)

50. Na prednjoj strani nalazi se plitka udubina lat. fossa subscapularis.
Na zadnjoj strani nalazi se greben lopatice (lat. spina scapulae),
koji deli stražnju stranu na dve udubine, gornju (lat. fossa supraspinata)
i donju (lat. fossa infraspinata).
Greben lopatice prema lateralno postaje sve deblji i čini rameni vrh (lat. acromion), koji sadrži zglobnu površinu za ključnu kost.
Lateralni ugao sadrži zglobnu površinu za nadlaktičnu kost, lat. cavitas glenoidales.
Napred i iznad zglobne površine nalazi se kljunasti nastavak (lat. processus coracoideus).
Na lateralnom uglu, iznad zglobne površine nalazi se hrapava izbočina, lat. tuberculum supraglenoidale (polazište duge glave dvoglavog nadlaktičnog mišića).
Gornji rub lopatice ima mali urez (lat. incisura scapulae) kroz koji prolaze vene i živci.
Lateralni rub na gornjem delu sadrži hrapavu izbočinu lat. tuberculum infraglenoidale (polazište duge glave troglavog nadlaktičnog mišića).