1. Internet-globalna računarska mreža

2. Internet – globalna računarska mreža
Razvoj interneta
Povezivanje sa internetom
Organizacija mreže
Servisi interneta
WWW
Koncept hipermedija

3. Razvoj interneta
Internet je veza velikog broja individualnih racunara uz primenu protokola TCP/IP(Transmission Control Protocol/Internet Protocol). Konačno je definisan 1983.god. Predstavlja način za razmenu informacija između mreža.
ARPA
ARPANET god.
1980.god.NFS(National Science Foundation)
USENET
BITNET
EARN
JANET
Nurdunet
FUNET
1990.NFS-1995.Internet

4. Povezivanje sa internetom
Za povezivanje sa Internetom potrebna je veza preko nekog računara koji je već povezan sa Internetom. Firme koje imaju takve računare nazivaju se Internet provajederi.
Postoje dva tipa veza sa provajderom:
Terminalski
Mrežni
Kao komunikacioni računar obično se koristi računar pod nekom od verzija Unix-a, Windows-a ili nekim drugim operativnim sistemom.

5. Organizacija mreže Dvojni sistem adresiranja:
Numeričke (IP) adrese-32-bitni
Alfanumerički (FQDN-Fully Qualifed Domain Name)
Uveden je i standardizovan sistem adresiranja za sve Internet servise( URL-Uniform Resource Locator)
Primer adresiranja: ftp://aurora.ekof.bg.ac.rs/net/inform.zip
TCP/IP je protokol po kojem funkcioniše Internet i obezbeđuje jedinstven način komunikacije između računara.
Svaka adresa se sastoji od klase mreže, identifikacije mreže i identifikacije čvora u toj mreži.
Postoje 3 klase adresa prema veličini mreže:
Adresa klase A (preko čvorova)
Adresa klase B (od 256 do čvorova)
Adresa klase C (manje od 256 čvorova)

6. Organizacija mreže Opšta formula Internet adrese je:
korisnik>ime-računara
petar>aurora.ekof.bg.ac.rs
Ime računara se sastoji iz dva dela:
mesto.domen
aurora.ekof.bg.ac.rs
Domen je deo hijerarhije imenovanja u mreži.
Ime domena se sintaksno predstavlja skupom imena koja su razdvojena tačkom.
Domeni mogu biti sledeći:
com-komercijalni domen
edu-obrazovni domen
gov-državna organizacija
mil-vojna organizacija
net-gateway (mrežni prolaz)
org-rezervisan za organizacije koje ne mogu da se uvrste u druge domene

7. Servisi interneta
Svi servisi Interneta rade tako što na mreži postoje serveri u kojima su smešteni podaci, a na našem računaru se izvršava klijent program koji tim podacima pristupa preko mreže.
Postoji više grupa servisa:
Osnovni
Javni
Servisi za pretraživanje
Sigurnosni
Sistemski servisi

8. Osnovni servisi
Osnovni servisi su prisutni na svakom računaru koji je povezan sa Internetom. Da bi se koristili potrebni su: korisničko ime na nekom od servera i lozinka za pristup.
(elektronska pošta)
Telnet
Ftp

9. Javni servisi
Ovi servisi su instalirani na značajnim serverima u mreži da bi se korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima bez dodatne provere identiteta.
WWW-World Wide Web
Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju naziva se HTTP (Hiper Text Transfer Protocol)
IRC (INTERNET Relay Chat)

10. Servisi za pretraživanje
Ova grupa servisa omogućava pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima.
Najpoznatiji su:
Google – specijalizovan servis za pretragu i reklamiranje na Internetu
Yahoo – mnogi ga smtraju najvećom konkurencijom Google-u

11. Sigurnosni servisi
Sigurnosni servisi su neophodni kada zelimo da zaštitimo podatke koji se prenose preko Interneta.
Neki do njih su:
PGP – tehnikom javnog i tajnog ključa šifrira elektronsku poštu;
SSH – šifrira interaktivnu komunikaciju;
KERBEROS – obezbeđuje sa računarom koji proverava indetitet servera i korisnika;

12. Sistemski servisi
Ovi servisi namenjeni su administratorima servera i mreža radi provere da li su računari priključeni na mrežu i da li postoje problemi sa vezama.
Ping – služi za proveru postojanja i kvaliteta veze među računarima u mreži;
Traceroute – proverava vezu i ispisuje putanju kojom paket putuje od servera do servera;

13. World-Wide Web U slučaju World-Wide Web-a bitne su dve stvari:
razvoj hypertext-a
razvoj Internet protokola:
projekat „STELLA Satelite Communication“
početkom osamdesetih godina CERN predstavlja TCP/IP protokol
do godine CERN je postao najveći Internet sajt u Evropi

14. 1989. godine Tim Berners-Li stvara World-Wide Web
Za uspeh su bile potrebne tri ključne stvari:
Trebalo je napraviti lako pristupačan program;
Pristup internetu je morao postati široko dostupan;
Sadržina samog interneta;
Internet browser predstavlja program koji je potrebno pokrenuti pre nego sto korisnik pristupi internetu:
Safari
Internet explorer
Mozzila
Google Chrome

15. Koncept hipermedija Hipertekst je razvio Daglas Engelbert
Naglo se razvija kada firma „Apple Computer“ predstavlja „Hypercard“ (Macintosh računari)
Prednost hiperteksta je u njegovoj sposobnosti da povezuje informacije
Za World-Wide Web usko su vezani jos neki značajni programi. Tri najznačajnija su:
Hypertext Transport protocol (HTTP)
HyperText Markup Language (HTML)
Uniform Resource Locators (URL)

16. Hypertext Transport protocol (HTTP)
Projektovao ga je Tim Berners-Li
Osnovni protokol koji se na Web-u koristi za transfer informacija
Funkcioniše tako što HTTP šalje zahtev za traženim informacijama serveru, zatim se šalje zahtev za povezivanje sa odgovarajućim serverom koji šalje tražene dokumente i njihove linkove za grafiku, audio, tekst, video itd. Ove informacije stižu do korisnika i operacija je kompletirana.

17. HyperText Markup Language (HTML)
Jezik za označavanje hiperteksta
HyperText Markup Language omogućava standardni opis dokumenta
Predstavlja jednostavan programski jezik koji nema puno funkcija ali se njime mogu ostvariti veoma dobri rezultati

18. Uniform Resource Locators (URL)
Predstavlja tačno specificiranu adresu sa koje se informacije primaju ili na koju se šalju
URL predstavlja lokaciju resursa kojima korisnik želi da pristupi
Adresa URL-a razlikuje se u zavisnosti od tipa resursa kome se pristupa, a koji označava na početku URL adrese