1. POVEZIVANJE SA INTERNETOM
Đorđije Čupić 1129/12
Nemanja Velisavljević 31/12

2. Da bi se povezali sa Internetom potrebna je veza preko računara koji je već povezan sa Internetom. Ovakvo povezivanje nam omogućavaju Internet provajderi.
Postoje dva tipa veza sa provajderom:
1) terminalski
2) mrežni

3. Terminalska veza predstavlja način povezivanja sa Internet provajderom gde se računar korisnika koristi kao udaljena tastatura i monitor računara Internet provajdera. Sve rutine, radnje, programi i usluge koje se koriste odvijaju se na računaru Internet provajdera, korisnikov računar je samo posrednik tj. terminal. Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju i jeftini je pri plaćanju.

4. Mrežna veza nastaje instalacijom komunikacionog računara koji se sa jedne strane povezuje sa Internet provajderom, a sa druge strane u lokalnu mrežu. Omogućuje da više korisnika istovremeno potpuno transparentno koriste vezu ka mreži i nudi komunikacione i servisne pogodnosti.

5. Za pristup mreži neophodni su :
1) računar
2) komunikacioni uređaj
3) komunikacioni kanal
4) programi za pristup mreži
Kao komunikacioni računar obično se koristi računar pod nekom od verzija Unix-a, Linux-a, Windows-a ili nekim drugim. Operativni sistem Windows već sadrži podršku za Internet komunikaciju, dok kod drugih operativnih sistema treba instalirati dodatne programe.

6. Komunikacioni uređaj je uređaj na koji se povezuje komunikacioni medijum. Sadrži priključke za mrežne kablove ili antenu(ako je bežični prenos). Može biti u sklopu računara tj. u obliku kartice (modem, mrežna kartica) ili samostalan (router, swich, hub, gateway).

8. Komunikacioni kanal služi za prenos podataka između računara
Komunikacioni kanal služi za prenos podataka između računara. Postoje kablovski (bounded) i bežični (unbounded). Od njega zavisi brzina i kvalitet prenosa podataka. Pod komunikacionim kanalom se u teoriji informacija podrazumeva slučajno preslikavanje slučajnog procesa x(t) na ulazu u kanal u slučajni proces y(t) na izlazu iz kanala.

9. Načini povezivanja sa internetom
Dial-up pristup Internetu je nekada bio najrasprostranjeniji način povezivanja na Internet, a predstavlja privremeno povezivanje računara na Internet modemom i telefonskom linijom.
Stalan pristup Internetu - ako je potrebno da više ljudi koristi Internet u toku celog radnog vremena ili duže, onda se iznajmljuje linija za stalni pristup Internetu. Iznajmljena linija omogućava stalnu, 24-satnu vezu sa Internetom. Da bi ostvarili stalnu vezu sa Internetom, potrebno je iznajmiti dodatnu liniju u pošti, registrovati se kod dobavljača Internet usluga i instalirati dodatnu hardversku opremu.

10. Semipermanenta (polutrajna) veza - ovaj način predstavlja izuzetno pouzdano direktno povezivanje sa dobavljačem Internet usluga. Veza se uspostavlja na naš zahtev ili zahtev dobavljača. Posle izvesnog perioda neaktivnosti, veza se automatski prekida. Ova veza ne omogućava stalnu vezu sa Internetom, već automatski uspostavlja vezu sa serverom tako da imamo utisak da smo neprekidno povezani sa Internetom. Za ostvarivanje ovog načina povezivanja potrebna nam je iznajmljena ISDN linija, ISDN priključak, adapter i ruter.

11. ISDN (digitalna mreža sa integrisanim uslugama)- omogućava da na postojećoj telefonskoj liniji istovremeno primamo glasovne i digitalne podatke, mnogo brže nego kad radimo sa analognim modemima. Jedna ISDN linija je otprilike duplo skuplja od telefonske linije, ali obezbeđuje istovremeni prenos govora, podataka i video informacija, mogućnosti kao što je poziv na čekanje, preusmeravanje i prenošenje poziva i pristup Internetu većom brzinom. ISDN priključak deli klasičnu telefonsku liniju u tri digitalna kanala, od kojih se dva koriste za prenos podataka, a treći za uspostavljanje poziva, prekidanje poziva, prenos kontrolnih signala itd. Svaki od dva kanala za prenos podataka može se koristiti zasebno, za prenos međusobno nezavisnih podataka.

12. Satelitska veza – je način povezivanja na Internet koji jednim delom koristi specijalizovanu satelitsku mrežu, a drugim zemaljsku. Satelit se koristi da bi ubrzao prenos podataka sa Interneta prema korisniku, jer je to smer prenosa koji preovlađuje. Sadržaji Weba satelitski se šalju brzinom od 400 kb/s, što je 7 puta brže od modema brzine 56 kb/s, a skoro 3 puta brže od ISDN veze (128 kb/s). Za korišćenje ove usluge potrebno je, uz običan telefonski modem, nabaviti i satelitski modem, satelitsku antenu i neophodan softver koji je potreban kao dodatak računaru sa telefonskim modemom. Korisnik ove usluge se povezuje na Internet običnim telefonskim modemom. Zahtev za prenosom određenih podataka sa Interneta na svoj računar korisnik prosleduje svom dobavljaču, a dobavljač zahtev prosleduje dalje mrežnom operativnom centru. Mrežni operativni centar šalje tražene podatke na satelit, sa kojeg sadržaji stižu na korisnikovu satelitsku antenu i satelitski modem brzinom 400 kb/s. Za ovakav način korišćenja Interneta na našim prostorima koristi se satelit Astra, čija su četiri transpordera rezervisana za protok podataka. Postoji i mogućnost da se sadržaji sa Interneta automatski primaju preko satelita i bez telefonskog povezivanja. Usluge ove vrste zovu se Turbo WebCast i Turbo NewsCast.

13. Kablovski Internet - Prednosti kabla u odnosu na ostale načine prenosa informacija su velike: kroz kabl se mogu poslati velike količine podataka bez opasnosti od lošeg prijema, interferencije, a nove tehnologije omogućavaju i dvosmerni prenos. Svi korisnici koji već imaju uveden kablovski distributivni sistem - KDS (kablovsku televiziju) imaju mogućnost i uvođenja kablovskog Interneta. Za korišćenje kablovskog Intemeta potrebno je PTT-u platiti troškove priključenja (nabaviti kablovski modem) i plaćati redovnu mesečnu pretplatu. Kablovski modem se najčešće iznajmljuje od operatera kablovskog distributivnog sistema.

14. Bežični Internet - spada u najsavremenije načine povezivanja sa Internetom. Bežično povezivanje sa Internetom radi po mrežnom standardu IEEE b i za prenos podataka koristi radio frekvenciju od 2,4 MHz koja je po svetskim standardima slobodna za javni saobraćaj. Za korišćenje bežičnog Interneta na udaljenostima do 300 metara potrebna je sobna antena i odgovarajuća kartica za računar. Na većim udaljenostima, računarskom sistemu je potrebno dodati spoljašnje antene sa pojačalom i sopstvenim napajanjem, a kod većih sistema koriste se ruteri sa različitim mrežnim priključcima.

15. Prednosti bežičnog Interneta su velike: oprema za bežično povezivanje ne zahteva održavanje, nema mesečne pretplate za iznajmljivanje linija, usluge se obračunavaju prema pristupnoj brzini ili po prosečnom mesečnom protoku, pa se bežično povezivanje sa Internetom nameće kao relativno jeftino rešenje. Nedostaci bežičnog Interneta su slaba pouzdanost i stabilnost veze, što je izazvano veoma visokim stepenom šuma na javnim frekvencijama i lošim vremenskim uslovima.

16. Vizija Vanevara Buša
Vanevar Buš je istakao da nedostaci u razmeni novih teorija i otkrića usporavaju naučni napredak. Kao odgovor na taj problem, on je zamislio jedan sistem za brzu razmenu i organizovanje naučnih informacija, na raspolaganju svima kome su potrebne i nazvao ga memex. Memex je trebalo da bude jedan transparentan sistem gde su uskladištene knjige, slike, časopisi, novine, rukopisi i naučni eseji i beleške, tako da svako ko ima računar i znanja o njegovom sistemu indeksiranja može da im pristupi. Buš je zamišljao da će se naučnici iz celog sveta povezivati i pristupati tim informacijama do tada neviđenom brzinom, bazirajući se na sličnim principima asocijacije na kojima počiva organizacija ljudskog mozga. Takođe je zamišljao naučnike i profesionalce majninga podataka kako snimaju svoje „putovanje“ kroz njih, tako da svako ko je za njih zainteresovan može da ih sledi. Skoro pola veka nakon pojave tog članka, Bušova vizija je realizovana u obliku veba i srodnih tehnologija interneta.

17. Linkovi: http://itmservis-dizajn.com/index.html

18. Đorđije Čupić 1129/12 Nemanja Velisavljević 31/12
Hvala na pažnji!
Đorđije Čupić 1129/12
Nemanja Velisavljević 31/12