1. Arhitektura INFORMACIONIH SISTEMA Dr Nebojša Abadić

2. Sadržaj Informacioni sistemi Arhitektura-definicije i karakeristike Osnovna podela arhitekture IS Tipovi arhitektura IS Servisno orijentisana arhitektura (SOA) Modeli arhitekture IS Trendovi u razvoju arhitekture IS Zaključak Literatura

3. Informacioni sistemi Informacioni sistem je sistem u kojem se veze između objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija. Osnovni zadatak informacionog sistema je prikupljanje, obrada,arhiviranje, analiza i diseminacija informacija.

4. Informacioni sistemi

5. Informacioni sistem kao model realnog sistema

6. Model životnog ciklusa razvoja IS (Waterfall) Tradicionalna metodologija razvoja velikih informacionih sistema se oslanja na organizaciju životnog ciklusa razvojnih procesa: faze razvoja koje proizvode informacioni sistem. Karakteristike: Sačinjavaju ga aktivnosti koje se sukcesivno obavljaju. Svaka aktivnost poseduje strogo definisane ulaze i izlaze. Pretpostavka realizacije naredne aktivnosti su rezultati realizacije prethodne aktivnosti. Realizacija softvera je posledica obavljenih svih aktivnosti razvoja bez izuzeća. Najstariji model koji je najšire i najviše primenjivan do danas. Kombinuje se sa ostalim modelima, većini čini osnovu. Obezbe đ uje solidnu dokumentaciju i lakše održavanje.

7. Poslovni IS- model realnog poslovnog sistema Podaci-Data Procedure-Orgware Veze-Networks Ljudi-Lifeware Softver Hardver.

8. Arhitektura IS - definicije Arhitektura informacionog sistema je formalna definicija poslovnih procesa i pravila, strukture sistema, tehničkog okvira i tehnologija proizvoda za poslovni ili organizacioni informacioni sistem. Arhitektura IS predstavlja proučavanje strukture kako računarskih sistema, tako i organizacija koje ih koriste, kako bi se razvili računarski sistemi koji efikasnije podržavaju ciljeve organizacija. Arhitektura IS definiše sistem kao skup komponenti i interakciju izme đ u njih -posmatran iz odre đ ene tačke gledišta (aspekti) -poštujući date principe strukturiranja

9. 4 nivoa arhitekture informacionog sistema 1.Poslovna arhitektura. Poslovni procesi i klase objekata na osnovu kojih se razmatra perspektiva informacionog sistema. 2.Funkcionalna arhitektura. Logička dekompozicija sistema na (logičke) komponente i dodeljivanje procesa i klasa objekata komponentama. 3.Softverska arhitektura. Softverske komponente koje ostvaruju funkcionalnu arhitekturu, (sistem za upravljanje bazama podataka), mehanizam toka poslovnih procesa i softver za povezivanje procesa 4.Mrežna arhitektura. Računarska i komunikaciona mreža zajedno sa njihovim funkcionisanjem u sistemima.

10. Stake holders Vlasnici sistema (System Owners) Korisnici sistema (System Users Projektanti sistema (System Designers) Graditelji sistema (System Builders) Sistem analitičar (ili arhitekta sistema, sistem inženjer …)

11. Znanje – poslovno znanje treba da pomogne menadžerima u do nošenju inteligentnih odluka. Cilj je poboljšanje baze znanja u organizaciji. Procesi – aktivnosti koje izvršavaju misiju poslovanja. Cilj je poboljšanje poslovnih procesa i usluga. Komunikacije – interfejs sistema sa korisnicima i drugim informacionim sistemima. Cilj je poboljšanje poslovne komunikacije.

12. Osnovna podela arhitekture IS CentralizovanaDistribuirana

13. Distribuirana arhitektura –osnovni pojmovi Distribuirani sistem se može definisati kao kolekcija nezavisnih računara koga korisnici vide, kao jedan jedinstven (koherentan) sistem. Distribuirana baza podataka – fizički delovi baze se nalaze na različitim čvorovima mreže Federativne (višestruke) baze podataka – virtuelna integracija različitih baza Paralelne arhitekture – podtipovi: deljiva memorija, deljivi diskovi, “ništa deljivo” – nezavisni procesori sa sopstvenom memorijom, u mreži velike brzine

14. Distribuirane baze podataka- karakteristike Kolekcija čvorova sa lokalnim SUBP* i sposobnošću kolaboracije sa bazama na drugim čvorovima Karakteristike: lokalna autonomija (obrade, čuvanje podataka) logički jedinstvena velika baza podataka Prednosti DSUBP* Povećana pouzdanost i raspoloživost Poboljšane performanse sistema Jednostavniji rast sistema (proširivanje lokalnih baza, dodavanje čvorova) * Sistemi za Upravljanje Bazama Podataka, Data Base Management Systems – DBMS * Distribuirani sistemi za upravljanje bazama podataka (DDBMS)

15. Tipovi arhitektura informacionih sistema Jednoslojna arhitektura Dvoslojna arhitektura Troslojna arhitektura: programska logika je izmeštena na srednji sloj tako da se pojednostavljuje razvoj i klijenti rasterećuju. Višeslojna arhitektura: aplikacija se strukturira kroz četiri osnovna sloja (sloj za rad sa podacima, sloj poslovne logike, sloj servisa i prezentacioni sloj) i svaki od navedenih slojeva ima podslojeve. Servisno-orjentisana arhitektura: raspodela procesiranja pojedinih segmenata funkcionalnosti na više lokacija i poziv radi izvršavanja tog dela funkcionalnosti u formi servisne usluge.

16. Jednoslojna i dvoslojna arhitektura Jednoslojna Dvoslojna

17. Dvoslojna arhitektura Dvoslojna arhitektura sastoji se od 3 komponente distribuirane u dva sloja – klijentskom i serverskom. Te tri komponente su: Korisnički interfejs – sesije, unos teksta, dijaloški prozori, prikaz na ekranu Upravljanje procesima (process managment) – generisanje, izvo đ enje i nadgledanje procesa i neophodnih resursa Upravljanje podacima (database managment) – servisi vezani za deljenje podataka i datoteka Neke od prednosti ovakvog modela obrade podataka su: centralizovano upravljanje resursima sistema i jednostavnije obezbe đ ivanje sigurnosti podataka. Osnovni problem – nedostatak skalabilnosti. Pod skalabilnošću se podrazumeva osobina sistema da omogući efikasan rad velikom broju korisnika, i da dalje povećavanje broja korisnika ne izaziva drastičan pad performansi sistema.

18. Troslojna arhitektura U troslojnom generičkom modelu jasno se odvaja upravljanje podacima, aplikaciona logika i korisnički interfejs. Prilagodljiva je brzim promenema, kako u korisničkom (poslovnom), tako i u implementacionom (tehnološkom) okruženju.

19. Troslojna arhitektura Arhitektura informacionog sistema je danas po pravilu troslojna Troslojna arhitektura je generička za višeslojne arhitekture koje postaju opšteprihvaćeni standard Koncept distribuiranih softverskih komponenti (CORBA, DCOM, Java Beans) omogućava da se i komponente srednjeg sloja distribuiraju U njima se različite funkcije srednjeg sloja (“middleware”) raslojavaju, da bi se preko većeg broja slojeva, odnosno većeg stepena indirekcije, omogućila veća modularnost, heterogenost i elastičnost sistema

20. Višeslojna arhitektura

21. Servisno orijentisana arhitektura (SOA)- karakteristike- SOA predstavlja način projektovanja IT sistema koji omogućava različitim aplikacijama na različitim nivoima da razmenjuju podatke bez obzira na kom se operativnom sistemu izvršavaju i na kom su programskom jeziku napisane. SOA predstavlja model u kome se funkcionalnosti dekomponuju na različite jedinice (servise), koji se mogu nezavisno distribuirati putem mreže i kombinovati sa drugim servisima radi stvaranja kompleksnijih biznis aplikacija. Servisi komuniciraju izmedju sebe putem razmene podataka ili putem koordinacije aktivnosti izmedju dva ili više servisa.

22. Arhitektura SOA servisa SOA strukturira posao i njegove sisteme kao skup usluga koje se nude kao servisi, organizovanih u vidu servisne arhitekture. Veći broj korisnika servisa Veči broj poslovnih procesa Više diskretnih resursa Više servis proizvođača Servis virtuelizuje kako se određena usluga sprovodi, kao i to, gde i od strane koga su resursi obezbeđeni, i time omogućava da veći broj proizvođača i korisnika učestvuju u deljenim poslovnim aktivnostima.

23. Koncept SOA servisa Servisni provajderi projektuju, razvijaju i nude servise i specificiraju njihove interfejse. Oni takođe objavljuju informaciju o ovim servisima u registru servisa koji je javan. Korisnici servisa su klijenti koji traže servis koji im je potreban, i preko registra nalaze potreban servis i servis provajdera koji ga nudi. Oni mogu da povežu svoju aplikaciju sa pronađenim servisom i da sa njim komuniciraju primenom standardnih servisnih protokola.

24. Modeli arhitekture IS KLIJENT – SERVER PEER-TO-PEER

25. KLIJENT-SERVER model Klijent razmenjuje podatke sa serverom upućujući zahteve korisnika za podacima ili prosle đ ujući serveru podatke koje treba da ažurira. Klijent- “fat” ili “smart” - programska logika je u okviru klijentskog računara. Klijent-“thin” - programska logika je u okviru serverskog računara. Razmena podataka se pokreće od prijemne strane (klijenta). Serveri ne pokreću aktivnosti, već samo reaguju na zahteve. Klijent/server arhitektura je razvijena kao: višenamenska, modularna infrastruktura, zasnovana na slanju i primanju poruka, sa ciljem: unapre đ enja upotrebljivosti, interoperabilnosti i skalabilnosti fleksibilnosti,

26. Namena servera : Optimalno upravljanje zajedničkim resursima, (podaci). Upravljanje bazom podataka kojoj pristupa više korisnika. Kontrola pristupa i bezbednosti podataka. Centralizovano obezbe đ enje integriteta podataka za sve aplikacije. Klijent-aplikacije vrše upravljanje korisničkim interfejsom i izvršavaju deo logike aplikacija. Računarska mreža i komunikacioni softver omogućavaju prenos podataka izme đ u klijenta i servera. KLIJENT-SERVER model

27. Trendovi u arhitekturi IS Razvoj informacionih tehnologija diktira i budući razvoj informacionih sistema: Cloud Veštačka inteligencija Automatizacija procesa IOT

28. Zaključak Arhitektura IS predstavlja proučavanje strukture kako računarskih sistema, tako i organizacija koje ih koriste, kako bi se razvili računarski sistemi koji efikasnije podržavaju ciljeve organizacija. Prilikom razvijanja okvira za pretvaranje poslovne strategije u arhitekturu, a zatim i infrastrukturu treba uzeti u obzir model realnog poslovnog sistema : Podaci Procedure Ljudi Mreža Softver Hardver Arhitektura prevodi strategiju u infrastrukturu. Arhitekta razvija planove zasnovane na viziji kupca sistema, što je blueprint sistema kompanija. Ovaj više nego kompleksan „nacrt“ se koristi za prevo đ enje poslovne strategije u plan za razvoj i implemetaciju IS.

29. Literatura https://dssresources.com/glossary/116.php McGraw-Hill Dictionary of Scientific & Technical Terms, 6E. S.v. "information system architecture." Retrieved January 4 2021 from https://encyclopedia2.thefreedictionary.com/information+system+architecturehttps://encyclopedia2.thefreedictionary.com/information+system+architecture Hoffer J, George J, Valacich J: “Modern Systems Analysis and Design“, Prentice Hall, ISBN 0-13-127391-4, 2005 George J, Batra Dinesh, Valacich J, Hoffer J. “Object – Oriented System Analysis and Design.” Prentice Hall, 2003. ISBN 978-0132279000 LABIS, Materijali i skripte sa predavanja i vezbi, FON, 2005 Б. Лазаревић, З. Марјановић, Н. Аничић, С. Бабарогић “Базе Података” Beograd : Fakultet organizacionih nauka,, 2018. ISBN 978-86-7680-258- 6 A.T anenbaum, M. van Steen: “Distributed systems - principles and paradigms.” Upper Saddle River, N.J. : Pearson Prentice Hal, 2007. ISBN - 0-13- 613553-6 Van Hee, K., Sidorova, N., Voorhoeve, M., & Van Der Woude, J. (2004). Architecture of information systems using the theory of petri nets. Lecture Notes for Systeem ModelLearn. 1. Vasconcelos, A., Sousa, P., & Tribolet, J. (2003, July). Information System Architectures: Representation, Planning and Evaluation. In Proceedings of International Conference on Computer, Communication and Control Technologies Orlando, USA (Vol. 1, No. 6, pp. 78-84). Lj. Kazi, B. Radulović, D. Dobrilović, D. Radosav, B. Markoski. “Tehnologije distribuiranih informacionih Sistema” (PROSIRENA RADNA VERZIJA UDŽBENIKA) Zrenjanin: 2017 http://www.tfzr.uns.ac.rs/Content/files/0/UDZBENIK%20Tehnologije%20distribuiranih%20informacionih%20sistema.pdfhttp://www.tfzr.uns.ac.rs/Content/files/0/UDZBENIK%20Tehnologije%20distribuiranih%20informacionih%20sistema.pdf datum pristupa: 4.01.2021. M. Cvetanović, V. Blagojević: Principi SOA, Informacioni sistemi 2, ppt http://si4is2.etf.rs/Nastava/Predavanja/2.%20SOA/06/IS2-10-Principi%20SAO.pdfhttp://si4is2.etf.rs/Nastava/Predavanja/2.%20SOA/06/IS2-10-Principi%20SAO.pdf, datum pristupa: 4.01.2021. K. Hinkelmann: Information Systems Architecture, http://knut.hinkelmann.ch/lectures/ISA2008/ISA-1-Introduction.pdfhttp://knut.hinkelmann.ch/lectures/ISA2008/ISA-1-Introduction.pdf datum pristupa: 4.01.2021. Klijent-server arhitektura Ž. Marčićević: Informacioni sistemi, skripta

30. Diskusija

31. Hvala na pažnji!