1. TRADICIONALNA BIBLIOMETRIJA - MERE
Milica Ninković
Milena Obradović

2. “PUBLIKUJ ILI NESTANI!”
AUTOR
NAUČNA PUBLIKACIJA
NAUČNI ČASOPIS

3. BIBLIOMETRIJSKI INDIKATORI
INDIKATORI ZASNOVANI NA PUBLIKACIJAMA KAO OSNOVNOM PROIZVODU NAUČNOG RADA
NJIHOVO KORIŠĆENJE ZASNOVANO JE NA 3 PRETPOSTAVKE:
PRODUKT NAUČNOG ISTRAŽIVANJA JE DOSLEDNO PRIKAZAN U PUBLIKACIJAMA
BROJ CITATA KOJI SE ODNOSI NA OVE PUBLIKACIJE JE LEGITIMNI INDIKATOR NJIHOVOG KVALITETA
POSTOJE TAČNI I POTPUNI PODACI O NJIHOVIM AKTIVNOSTIMA

4. BIBLIOMETRIJSKI INDIKATORI
BROJ PUBLIKACIJA
ČASOPIS / ČLANCI U ČASOPISU:
IMPAKT FAKTOR (FAKTOR UTICAJA)
EIGENFACTOR
AI (Article Influence)
IPP (Impact per Paper)
SNIP (Source Normalized Impact per Paper)
Immediacy Index
PI-BETA (Papers Ignored By Even the Authors)
SJR (SCImago Journal Rank)

5. BIBLIOMETRIJSKI INDIKATORI
AUTOR:
HIRŠOV INDEKS
M - INDEKS
G - INDEKS

6. CITATNE BAZE
WEB OF SCIENCE
SCOPUS
GOOGLE SCHOLAR

7. KOMERCIJALNA BAZA 1958. JUDŽIN GARFILD ISI
(Institute for Scientific Information)
POKRIVENOST:
Sciences (Nauke) – od godine,
Social Sciences (Društvene nauke)- od 1956.,
Arts & Humanities (Umetnost i humanističke nauke) – od 1975.

8. WEB OF SCIENCE Sastoji se od sledećih baza:
Science citation index Expanded
Social Sciences Citation Index
Arts & Humanities Citation Index
Journal Citation Report
Conference Proceedings

9. WEB OF SCIENCE SVE BAZE SU SELEKTIVNE PRETRAŽIVANJE JE MOGUĆE PREMA:
PREZIMENU I INICIJALIMA SVIH AUTORA
ADRESI AUTORA,
PRVOM AUTORU CITIRANIH RADOVA,
NASLOVIMA ČASOPISA,
REČIMA IZ NASLOVA I SAŽETAKA NA ENGLESKOM JEZIKU (OD 1992)
KLJUČNIM REČIMA

10. SCOPUS KOMERCIJALNA BAZA – ELSEVIER
PRIBLIŽNO INDEKSIRANIH ČASOPISA IZ SVIH NAUČNIH OBLASTI
OMOGUĆAVA CITATNU ANALIZU I OBUHVATA PODATKE O CITIRANIM REFERENCAMA
AŽURIRA SE SVAKODNEVNO
CITATION TRACKER
AUTHOR SEARCH

11. GOOGLE SCHOLAR BESPLATNA BAZA DOSTUPNA SVIMA ONLINE
INDEKSIRA PUN TEKST ILI METAPODATKE IZ OBLASTI NAUČNE LITERATURE
PRUŽA JEDNOSTAVAN PREGLED VIDLJIVOSTI I UTICAJA RADOVA IZ NAUČNIH ČASOPISA
OPSEG NEPOZNAT (Google ne objavljuje odakle prikuplja podatke o citatima)

13. BROJ PUBLIKACIJA NAJJEDNOSTAVNIJI BIBLIOMETRIJSKI INDIKATOR
BROJANJE JEDNOSTAVNO
RANGIRANJE PO KVALITETU ?
REZULTATI ISTRAŽIVANJA OBJAVLJUJU SE U VIŠE MANJIH RADOVA UMESTO JEDNOM CELOVITOM

14. IMPAKT FAKTOR (FAKTOR UTICAJA)
KVANTITATIVNI POKAZATELJ KVALITETA ČASOPISA
TRENUTNO NAJVIŠE KORIŠĆEN U SVETU
IZRAČUNAVA SE NA GODIŠNJEM NIVOU
NA OSNOVU PODATAKA IZ BAZE
Web Of Science
OBJAVLJUJE SE U BAZI PODATAKA
Journal Citation Reports

15. IZRAČUNAVA SE ZA OBLASTI PRIRODNIH I DRUŠTVENIH NAUKA
ODNOS BROJA CITATA KOJE U JEDNOJ GODINI DOBIJU RADOVI OBJAVLJENI U NEKOM ČASOPISU U PRETHODNE DVE GODINE I BROJA OBJAVLJENIH RADOVA U ISTOM PERIODU
BROJ CITATA U ČASOPISU X U GODINI YYYY3
NA RADOVE IZ GODINA YYYY2 I YYYY1
IF ČASOPISA X ZA GODINU YYYY3 =
BROJ RADOVA U ČASOPISU X OBJAVLJENIH
U GODINI YYYY2 I YYYY1

16. NPR. U časopisu X objavljen je 21 članak u poslednje 2 godine 2013 = = 9 21 članak ukupno , a ti članci su citirani u tekućoj 2015 godini 201 put Impakt faktor časopisa X za godinu biće: IFx2015= 201/21=9,571

17. IMPAKT FAKTOR (FAKTOR UTICAJA)
ISI calculates the impact factor by:
dividing the number of citations in 2008 to articles published in previous two years ( ) by the total number of articles published in the previous two years ( ).

18. IF : POZITIVNE I NEGATIVNE KARAKTERISTIKE
IDENTIFIKOVANJE ČASOPISA SA NAJVEĆIM UTICAJEM
POMOĆ BIBLIOTEKAMA PRI ODLUCI NA KOJE ČASOPISE SE PRETPLATITI
RAZVOJ I UPRAVLJANJE KOLEKCIJAMA ČASOPISA
UPOREĐIVANJE ČASOPISA UNUTAR ISTE KATEGORIJE
Korisno za izdavače i urednike časopisa
Upoređivanje časopisa iz različitih oblasti?
Upoređivanje časopisa unutar jedne oblasti?

19. RAZLIČITE NAUČNE OBLASTI:

21. NAUČNA OBLAST
OBLAST: FIZIKA

22. RADOVIMA IZ NEKIH OBLASTI POTREBNO JE VIŠE VREMENA DA DOSTIGNU ODREĐENI NIVO CITIRANOSTI22

23. POKRIVENOST WOS BAZE I IF
* Ne uključuje naslove navedene u bazi - Arts & Humanities Citation Index

24. Pronalaženje (tematski) sličnih časopisa
Pregled citiranosti unutar istog područja
Jezička barijera
Manje šanse da domaći časopisi dospeju na SCI listu
Radovi revijskog tipa / radovi – nova otkrića
Procena vrednosti objavljenih radova prema IF časopisa u kojem su objavljene nije pravi pokazatelj vrednosti konkretnog rada
– on može biti citiran mnogo više ili mnogo manje nego što je prosek citiranosti radova iz tog časopisa.

25. “Like nuclear energy, the impact factor has become a mixed blessing.“
Eugene Garfield

26. EIGENFACTOR Ovaj indikator razvili su Jevin West i Carl Bergstrom
Procenjen značaj nekog časopisa za naučnu zajednicu za petogodišnji period
Koristi podatke iz baze Journal Citation Reports
Zbir Eigenfactora svih časopisa u bazi iznosi 100

27. EIGENFACTOR
Za svaki časopis u bazi računa se i faktor uticaja članaka (Article Influence), takođe za pet godina
AI dobija se tako što se Eigenfactor časopisa podeli sa brojem članaka u tom časopisu
Za izračunavanje Eigenfactora koristi se teorija mreža

28. EIGENFACTOR
Rangiranje časopisa vrši se pomoću sličnog algoritma po kojem Google rangira veb strane
Na sajtu omogućeno je pretraživanje časopisa
Normalizovan Eigenfactor: EF*N/100

29. EIGENFACTOR
Cost Effectiveness (CE) služi za poređenje časopisa po Eigenfactoru i ceni
Dobija se tako što se cena podeli sa Eigenfactorom
Godine rangirana su časopisa

30. EIGENFACTOR

31. EIGENFACTOR

32. EIGENFACTOR

33. IMPACT PER PUBLICATION - IPP
Broj citata u datoj godini za radove objavljene u prethodne tri godine, podeljen sa ukupnim brojem radova koji su objavljeni tokom te tri godine
Nije normalizovan u odnosu na naučne oblasti

34. IMPACT PER PUBLICATION - IPP
Primer IPP za godinu:
84 – broj citata koje su tokom godine dobili radovi objavljeni 2002, i godine
300 – ukupan broj radova za period
IPP = 84/300 = 0.28

35. SNIP – Source Normalized Impact per Paper
Indikator koji je kreirao Henk Moed
Koristi podatke iz baze Scopus
U obzir uzima citiranost časopisa, ali i odlike citiranja u oblasti kojoj časopis pripada

36. SNIP – Source Normalized Impact per Paper
Citatni potencijal oblasti definiše se kao prosečan broj citiranih referenci za svaki rad u toj oblasti
Zavisi od stepena pokrivenosti baze
Citatni potencijal baze predstavlja broj citiranih referenci objavljenih u časopisima koji se nalaze u bazi

37. SNIP – Source Normalized Impact per Paper
Izračunavanje relativnog citatnog potencijala baze (RDCP):
Odredi se časopis koji je u bazi medijalni i njegov citatni potencijal označi se indeksom 1
Citatni potencijal za ostale časopise računa se u odnosu na njega
SNIP = IPP/RDCP

38. SNIP – Source Normalized Impact per Paper http://www.journalindicators.com/indicators

39. SNIP – Source Normalized Impact per Paper

40. IMMEDIACY INDEX
Prosečan broj koji pokazuje koliko puta je rad bio citiran u godini u kojoj je objavljen
Izračunavanje: broj citata za radove objavljene u nekom časopisu u datoj godini podeli se sa ukupnim brojem radova objavljenim iste godine u tom časopisu

41. IMMEDIACY INDEX
Ne favorizuje velike časopise naspram manjih, što je prednost
Radovi objavljeni ranije u toku godine obično imaju i više citata
Časopisi koji češće izlaze imaju bolji rezultat

42. IMMEDIACY INDEX
Pokazuje kojom brzinom su radovi citirani po objavljivanju
Časopisi koji izlaze veoma retko ili krajem godine nisu u dobrom položaju

43. IMMEDIACY INDEX
Primer Immediacy index-a nekog časopisa za godinu:
35 – broj citata koje su dobili radovi objavljeni tokom godine
100 – ukupan broj radova koji su objavljeni tokom godine
Rezultat: 35/100=0.35

44. PAPERS IGNORED BY EVEN THE AUTHORS (PI - BETA)
Predstavlja indikator koji pokazuje koliko “grešaka” je napravilo uredništvo određenog časopisa objavljujući radove koje niko ne citira
Izračunava se tako što se broj radova koji nikada nisu citirani podeli sa ukupnim brojem objavljenih radova u datom časopisu

45. HIRŠOV INDEKS (h-index)
Broj koji pokazuje da je određeni naučnik objavio h radova koji su svi bili citirani najmanje h puta
Ovu meru kreirao je fizičar Jorge Eduardo Hirsch, godine
Zasniva se na nizu najcitiranijih radova nekog naučnika i na broju citata koji su ti radovi ukupno dobili

46. HIRŠOV INDEKS (h-index)
h-indeks prikazuje i produktivnost i uticaj nekog autora
Vrednosti h-indeksa se razlikuju po disciplinama i zbog toga se porede samo naučnici ili insitucije iz iste naučne oblasti
Baze koje izračunavaju ovaj indeks (Web of Science, Scopus, Google Scholar) ne sadrže iste publikacije i citate

47. HIRŠOV INDEKS (h-index)
Zbog toga Hiršov indeks za jednog autora može da varira
Vrednost ovog indeksa je uglavnom veća za starije autore, tj. autore sa dužom karijerom
Što je veći broj jako uticajnih radova, veći je i h-indeks nekog autora
Indeks se vremenom sve teže povećava, pa mnogi autori imaju slične vrednosti

48. HIRŠOV INDEKS (h-index)
Pokazuje uticaj konkretnih radova, a ne časopisa
Ne menja se drastično zbog jednog jako uticajnog rada
Postoji mogućnost manipulacije samocitiranjem

49. HIRŠOV INDEKS (h-index)
Indeks ne može da opada
Računaju se i pozitivni i negativni citati
Obuhvata samo podatke o radu koji se nalaze u bazi

50. HIRŠOV INDEKS (h-index)
Visokouticajni radovi se računaju bez obzira na uticaj časopisa u kojem su objavljeni
Kako bi se ublažila prednost starijih autora, razvijene su i neke značajne modifikacije h-indeksa, kao što su m-index i g-index

51. HIRŠOV INDEKS (h-index)
Jednostavan primer:
Potrebno je najpre poređati publikacije u opadajućem redosledu po broju citata:
A(6)
B(4)
C(3)
D(1)

52. HIRŠOV INDEKS (h-index)
Zatim, postavljamo pitanja: Da li imamo jednu publikaciju koja je citirana bar jednom? Odgovor je DA.
Prelazimo na sledeće pitanje: Da li imamo dve publikacije citirane bar dva puta? Odgovor je DA.
Sledeće pitanje: Da li imamo tri publikacije citirane bar tri puta? Odgovor je DA.

53. HIRŠOV INDEKS (h-index)
Da li imamo četiri publikacije citirane bar četiri puta? Odgovor je NE.
Zbog toga dolazimo do zaključka da je h-indeks 3

54. m-index
Izračunava se na osnovu Hiršovog indeksa i broja godina tokom kojih je autor aktivan
Formula: h/n, gde je h Hiršov indeks, a n broj godina koji je protekao od objavljivanja prvog rada nekog autora
Broj aktivnih godina ne mora uvek da bude merodavan

55. m-index
Mnogi autori imaju velike pauze ili prekide u karijeri i objavljivanju radova
Takođe, dešava se da je nečiji prvi rad bio mali doprinos, nakon kojeg je usledila pauza, a autor je tek mnogo kasnije razvio kontinuiranu produktivnost

56. g-index Ovaj indeks predložio je Leo Egghe 2006. godine
Glavni zadatak je da se istakne razlika između visokocitiranih i ostalih radova nekog autora
Kada autor ima g-index jednak x, znači da x njegovih najcitiranijih radova imaju najmanje x2 citata

57. g-index
Skup radova se rangira u opadajućem redosledu, po broju citata koji su ti radovi dobili
Nekoliko dobro citiranih radova značajno utiče na povećanje g-indeksa

58. SCImago Journal Rank (SJR)
Predstavlja indikator naučne prestižnosti časopisa
Omogućava rangiranje časopisa prema citiranosti, tako što se svakom citatu određuje specifična težina, u zavisnosti od ranga časopisa
SJR je dostupan preko portala SCImago Journal & Country Rank (

59. SCImago Journal Rank (SJR)
SJR razvili su profesori Félix de Moya i Vicente Guerrero Bote
Naučna oblast, kvalitet i ugled časopisa imaju uticaj na citate
Uzima se u obzir i broj citata i prestižnost časopisa odakle ti citati potiču

60. SCImago Journal Rank (SJR)
Koristi podatke iz baze Scopus, počevši od godine
Koristi algoritam sličan onom za rangiranje veb strana po značaju
Citati iz vodećih časopisa imaju veću vrednost
Razvijen je sa namerom da se koristi u velikim i heterogenim mrežama

61. SCImago Journal Rank (SJR)
Koristi se prilikom poređenja časopisa u procesu evaluacije nauke

62. SCImago Journal Rank (SJR)

63. SCImago Journal Rank (SJR)

64. SCImago Journal Rank (SJR)

65. SCImago Journal Rank (SJR)

66. SCImago Journal Rank (SJR)

67. SCImago Journal Rank (SJR)

68. SCImago Journal Rank (SJR)

69. SCImago Journal Rank (SJR)

70. SCImago Journal Rank (SJR)

71. SCImago Journal Rank (SJR)

72. Hvala na pažnji!

73. Literatura
Moed, Henk F. Measuring contextual citation impact of scientific journals. (preuzeto )
2. CWTS Journal Indicators. (preuzeto )
3. Bibliometrics : Journal, article and author metrics. (preuzeto )

74. Literatura
4. Stellenboch University : Library and Information Service. (preuzeto )
5. Scholarly Impact Tools: Traditional Metrics. (preuzeto )
6. Elsevier. (preuzeto )

75. Literatura
7. Measuring your research impact: i10-Index. (preuzeto ) 8. SCImago Journal & Country Rank. (preuzeto ) 9. H-Index: What It Is and How to Find Yours. (preuzeto ) 10. Citation Searching and Bibliometric Measures: Citation Measures and Tools. (preuzeto )

76. Literatura
11. Reflections on the h-index. (preuzeto ) 12. Citation impact. (preuzeto ) 13. h-index. (preuzeto ) 14. KoBSON. (preuzeto )

77. Literatura
15. Bibliometric measures. (preuzeto ) 16. Eigenfactor. (preuzeto ) 17. Matutinović, Stela Filipi. Naučne Informacije u Srbiji : protok, dostupnost, vrednovanje. Beograd, De Bellis, Nicola. Bibliometrics and Citation Analysis : from the Science citation index to cybermetrics. Lanham [etc.]: Scarecrow Press, 2009.

78. Literatura
19. (preuzeto: ) 20. Scopus Content Coverage Guide (preuzeto: )

79. Literatura
23. Journal impact factor: a brief review
24.