1. Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International
Globalni
Indeks percepcije korupcije (CPI)
Transparency International
2008

2. Indeks percepcije korupcije za 2008
Meri stepen u kojem se opaža korumpiranost javnih službenika i političara
Indeks se sačinjava na osnovu 13 različitih istraživanja i studija, koje je sprovelo 11 nezavisnih institucija ispitujući preduzetnike, analitičare i lokalne stručnjake

3. CPI 2008 - Najbolji i najlošiji
Zemlje percepirane kao najmanje korumpirane
Rang
Zemlja
Skor (0-10)
Br. istraživanja 1
Danska
9.3 6
Novi Zeland
Švedska 4
Singapur
9.2 9 5
Finska
9.0
Zemlje percipirane kao najkorumpiranije
Rang
Zemlja
Skor (0-10)
Br. istraživanja
177
Haiti
1.4 4
178
Irak
1.3
Mjanmar
180
Somalija
1.0

4. Ciljevi CPI
Da se izmeri koliko prisustvo korupcije u javnom sektoru opažaju poslovni ljudi, stručnjaci i analitičari rizika
Da se unapredi komparativno razumevanje nivoa korupcije
Da ponudi presek viđenja donosilaca odluka koje utiču na trgovinu i investicije
Da stimuliše naučna istraživanja, analize uzroka i posledica korupcije, na međunarodnom i domaćem planu
Da doprinese podizanju svesti o korupciji u javnosti – i stvori klimu za promene.
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

5. Metodologija
CPI je “istraživanje grupe istraživanja” koje se odvija iz godine u godinu i pruža podatke koji se mogu kontinuirano pratiti.
- Minimum 3 istraživanja po zemlji
- Istraživanje pokriva prethodne 2 godine
Zemlje se boduju na skali od 10 (veoma ‘čiste’) do 0 (veoma korumpirane).
Ispituje se percepcija (opažanje) a ne činjenice (npr. broj osuda, broj tekstova u medijima)
Korupcija određena kao “zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist”
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

6. Mogućnost poređenja
Indeks predstavlja presek viđenja poslovnih ljudi i analitičara prilika u pojedinim zemljama i ne odražava nužno trendove za pojedine godine
Skor je relevantniji od mesta na tabeli (zato što se broj država koje su uključene na listu stalno povećava)
Promene indeksa kod pojedinih država mogu biti rezultat promene uzorka – istraživanja koja su uzeta u obzir pri sačinjavanju indeksa
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

7. Nedostaci i prednosti CPI
Indeks ne odražava stepen napora uloženih u borbi protiv korupcije
Zemlje u razvoju mogu biti prikazane u lošijem svetlu usled pristrasnosti i predubeđenja stranih investitora (zato postoje i druga sredstva za merenje korupcije)
I druga sredstva za procenu korupcije dovode do sličnih rezultata kao i CPI
CPI je dobra šansa da se unapredi javna rasprava o korupciji
CPI je dobar podsticaj za sprovođenje daljih analiza
CPI obuhvata gotovo sve države sveta

8. Izvori relevantni za Srbiju
BTI: Bertelsmann Foundation
EIU: Economist Intelligence Unit
FH: Freedom House, Nations in Transit
MIG: Merchant International Group
WEF: Global Competitiveness Report of the World Economic Forum
GI: Global Insight, ranije World Markets Research Centre
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

9. Izvor podataka u inicijalnim istraživanjima relevantnim za Srbiju
Uzorak 1 FH
Opažanja nerezidenata; ispitanici uglavnom potiču iz razvijenih zemalja. 2
BTI,EIU,GI,MIG
Stručnjaci angažovani od strane banke/ institucije 5
WEF
Opažanja rezidenata; ispitanici su uglavnom lokalni stručnjaci, lokalni poslovni ljudi i multinacionalne firme.
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

10. Rezultati CPI i Srbija
Srbija obuhvaćena u 6 istraživanja koja su uzeta u obzir pri sačinjavanju indeksa
Istraživanja objavljena tokom 2007 i 2008 godine
Rangiranje po pojedinim istraživanjima kreće se od 2,7 do 4,9
Standardna devijacija u prihvatljivim granicama (0,8)

11. Bivše socijalističke zemlje Evrope
Slovenija 6.7
Estonija 6.6
Češka 5.2
Mađarska 5.1
Slovačka 5.0
Letonija 5.0
Litvanija 4.6
Poljska 4.6
Hrvatska 4.4
Gruzija 3.9
Rumunija 3.8
Bugarska 3.6
Makedonija 3.6
Srbija 3.4
Crna Gora
Albanija 3.4
BIH 3.2
Jermenija 2.9
Moldavija 2.9
Ukrajina 2.5
Rusija 2.1
Belorusija 2.0

12. CPI 2008 – bivša SFRJ 85. mesto Rang Zemlja Skor 1-10 Skor 2000
Istraživanja 26
Slovenija
6,7
5,5
5,9
6,0
6,1
6.4
6.6 8 62
Hrvatska
4.4
3,7
3,5
3,4
4.1 72
Makedonija
3.6 /
2,3
2,7
3.3 6 85
Srbija (SCG)
3.4
1,3
2,8
3,0
Crna Gora 5 92
BiH
3.2
3,3
3,1
2,9 7
85. mesto
Srbija Albanija
Crna Gora India
Panama Madagaskar
Senegal

13. Evolucija SCG i Srbije

14. Reakcije na dosadašnja rangiranja
Podaci iz 2000-te: suočavanje sa katastrofalnom slikom o Srbiji
2003: Očekivan veći pomak na listi, ali se percepcija sporo menja
2004: Napravljen novi pomak – približavanje realnom stanju stvari
2005, 2006 i 2007: Zadržan minimalan trend rasta – nema radikalnih promena koje bi dovele do brze promene percepcije korupcije
Percepcija o korupciji u Srbiji slična onoj u okolnim zemljama – napredak je ili veoma spor ili ga nema

15. Rezultati CPI i Srbija 2008
Zemlje mogu da ignorišu rezultate CPI samo na svoju štetu – čak i ako ne odražava u potpunosti realno stanje stvari, CPI je dobar pokazatelj onoga šta drugi misle o nama – nema mesta zadovoljstvu!
Odsustvo monitoringa sprovođenja Strategije za borbu protiv korupcije, usvojene 2005, dovodi do lutanja i spore realizacije državne politike
Izborni procesi usporili zakonodavnu reformu, a nije iskorišćen njihov potencijal i pored toga što je borba protiv korupcije stalno među prioritetima
Nedovoljno iskorišćene prilike da se evropske integracije iskoriste kao zamajac antikorupcijskih reformi

16. Rezultati CPI i Srbija 2008
Nema dobrog opravdanja za nesprovođenje usvojenih antikorupcijskih zakona – odsustvo političke volje glavni razlog
Ako se antikorupcijski propisi i institucije samo stvaraju, a ne omogući se da funkcionišu u praksi, ne može se očekivati bitan pomak
Istražni organi još uvek bez dovoljnog podstreka, ovlašćenja i sredstava za efikasnije otkrivanje i procesuiranje koruptivnih krivičnih dela
Mora se popraviti ambijent za poslovanje kroz garantovanje pravne sigurnosti, efikasne sudske zaštite i smanjenje prilike da birokratija iznuđuje mito