1. Семинарски рад спада у стручне радове, који се раде у току основних, академских и докторских студија.

2. Шта је семинарски рад?
Семинарски рад је писани рад једног студента или групе студената у коме се обрађује одређена тема.

3. Циљеви израде семинарског рада:
да студенти сазнају где и како да дођу до одређених информација
да сазнају како да искористе прибављене информације
стицање вештине у писању радова
учење методологије за израду семинарских радова, да би олакшали израду дипломског рада
стицање знања о структури рада
стицање искуства у погледу писања рада: језика, стила, садржаја и техничке обраде текста
стицање сигурности и самопоуздања у самосталном раду.

4. Припрема за израду семинарског рада подразмева:
налжење литературе (књиге, чланци у часописима и зборницима, извештаји и документа националних и међународних организација које се баве заштитом животне средине, заштитом радне средине, и заштитом од пожара и др.)
прављење извода из прикупљене литературе са пуним библиографским подацима
одређивање тематских целина

5. Литература се користи као извор чињеница, ставова, закључака, библиографских података.
Према њој треба да се има критички однос.
Спољашња критика се односи на утврђивање ауторства, места и времена издавања, који научни ауторитети и институције стоје иза издања.
Унутрашња критика се односи на текст. Треба вредновати основу рада, колико је изучена литература, како је примењена критика извора, како се закључује, образлаже и документује, колико је поуздан као преносилац информација, како се односи према изворима и туђим радовима, колико је коректан стил писања.

6. Рад са литературом може се поделити у 3 фазе: информативно, интензивно и допунско читање.
Информативним читањем утврђује се какву књигу/рад у часопису имамо у рукама, шта нуди и на који начин, има ли садржаја који нам требају. Ако су одговори у целини негативни рад на публикацији престаје.
У фази упознавања књиге значајну улогу имају:
импресум и насловна страна (сазнаје се ко је аутор, рецензенти, уредник, издавач).
информацију о изложеном материјалу даје садржај (на почетку или крају књиге). Наслови глава и поглавља указују глобално чиме се књига бави и како је материјал распоређен.
из предговора или увода сазнаје се нешто више о теми, циљу, обради, примењеној методологији, садржају књиге.

7. У закључку или резимеу налази се у кратким цртама изложен садржај и основни резултати.
Значајне податке пружају и индекси или регистри на крају књиге (показују колико садржај књиге одговара као материјал за даље истраживање, омогућавају брзо кретање кроз садржај књиге и проналажење конкретних података).
Списак извора литературе говори на основу чега је књига/рад настао и пружа драгоцене податке.

8. Интензивно читање подразумева пажљиво читање, уз темељну анализу и вредновање прочитаног. Обележавају се важна места, исписују цитати, праве белешке и коментари, разрађује идеја која се јави током читања, повезује прочитано са нечим што се налази у другом делу текста или другим текстовима, евидентира неслагање, отварају питања и дилеме, критикују недостаци. Ово читање захтева максималну пажњу, концентрацију и интелектуални напор; текст се вреднује, утврђују се чињенице, искази, закључци и праве ауторске белешке.

9. Допунско читање није увек потребно.
Примењује се кад се приликом сређивања материјала или писања појави нејасноћа, посумња у тачност белешке или треба нешто да се провери, конкретизује, прошири.
До њега долази ако се белешке не праве принципијелно. Оно је делимично, односи се на делове текста уз појачану пажњу.

10. При раду са литературом треба водити белешке и документовати податке о сваком материјалу, јер се унапред не зна шта ће се укључити у рад.
Обавезно се запсују пуни подаци о литератури и то:
за књигу: аутор: стварни наслов : поднаслов. – издање. – место издавања : издавач, година издања;
за чланак у периодици: аутор: наслов рада. – назив публикације (алтернативно и место издања), година, број свеске, стране (почетна-завршна)
за рад у зборнику: атуор: наслов рада. Наслов зборника / уредник. – место издавања : издавач, година издања, стране (од-до). Практично је да се испред назива зборника или монографије у којој се налази појединачни рад ставља „У:“, чиме се означава веза појединачног рада.

11. После сакупљања грађе и рада са литературом приступа се писању рада.
Рад треба да буде хармонична целина.
Материјал треба да буде логично распоређен, онако како се проблем може најјасније и најприродније објаснити.
Излагање треба да буде јасно, логично, образложено и убедљиво, засновано на чињеницама и изворима, а не само на лепо сроченим реченицама, атрактивним фразама и голим тврдњама.
Излагање треба да буде и проблемски концентрисано, логично, поступно, објективно разјашњено и документовано грађом.
Текст у деловима и у целини треба да буде хармонична и логична целина.
Мора да постоји склад између онога што аутор тврди и онога што следи из материјала.

12. Структура семинарског рада:
Увод
Централни део рада подељен на тематске целине
Закључак
Литература
Сваки семинарски рад треба да има
насловну страну и
садржај

13. УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ. Факултет заштите на раду Предмет: Социологија
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ Факултет заштите на раду Предмет: Социологија СЕМИНАРСКИ РАД ОДНОС ОПШТЕ СОЦИОЛОГИЈЕ И ПОСЕБНИХ СОЦИОЛОГИЈА Ментор: Студент: др Ивана Илић-Крстић, доцент Никола Николић, бр. инд. 22/ Ниш, 2015.

14. У зависности од наслова теме и пркупљене грађе, прочитане литературе, одређују се тематске целине и прави садржај семинарског рада

15. САДРЖАЈ
Увод
I Развој и предметна одређеност опште социологије
1. Настанак и развој опште социологије
2. Различита схватања о предмету опште социологије
2.1. Номиналне дефиниције предмета опште социологије. .
2.2. Формалне дефиниције предмета опште социологије Психолошке дефиниције предмета опште социологије. .
I I Предметна одређеност посебних социологија
1. Настанак посебних социологија
2. Предмет изучавања посебних социологија
I I I Однос опште социологије и посебних социологија
1. Општа социологија и посебне социологије
1.1. Однос опште социологије и социјалне екологије Однос опште социологије и социологије заштите на раду
1.3. Однос опште социологије и социологије религије
2. Општа социологија и друге друштвене науке
Закључак
Литература

16. Увод
У уводу се:
дефинише проблем и указује на значај теме и циљ семинарског рада
образлажу методе које су коришћене при изради
прави се кратак преглед научне мисли,
у уводу се не полемише, не доказује и не документује грађом
дају се кључне речи

17. Централни део рада треба поделити у тематске целине
При писању овог дела рада користи се научни апарат.
Научним или критичким апаратом називамо репродукцију грађе, систем напомена и библиографских података.
Систем напомена и библиографских података показују на основу које изворне грађе и литературе је вршено истраживање.
На специфичан начин цитати чине документарну подлогу рукописа, када служе као илустрација или замена ауторског излагања, кад се дају као доказ јер преносе информацију која има документарну вредност.

18. Највећи број података налази се у напоменама, које се називају и фус ноте. Фус ноте се изворно односе на оно што је на крају стране, а напомене на крају текста (footnote и endnote код компјутерске обраде текста). Могу бити:
Документарне - служе за саопштавање библиографских референци, података о литератури из које су узимане чињенице, ставови, закључци, идеје, цитати,
Експликативне - служе за давање допунских објашњења и података о садржајима мањег научног значаја од оних у основном тексту. У њима може да се говори о периферним стварима, да се изнесу занимљиве идеје, да се допуни основни текст.
Критичке - служе за критичку оцену литературе. У њима се саопштавају ставови, неслагања више извора или аутора о истом питању, допуњује се полемика са грађом и литературом из основног текста.
Упутне - су библиографско-информативне. Читалац упућује на литературу у којој се о нечему може наћи опширније тумачење. Користећи речи: види, према, упореди.
Напомене често налазимо као комбиноване.

19. У закључку треба дати сумарно размишљање о теми рада и изнети свој став

20. Писање и техничка обрада текста:
реченице треба да буду јасне и недвосмислене;
треба избегавати употребу страних речи када постоје адекватне у нашем језику;
треба избегавати фразеологију;
коректно наводити литературу из које су преузимани делови користећи фус ноте
ако се у тексту нешто посебно наглашава подвући – болдирати или италик

21. рад се куца на папиру формата А4, једнострано;
маргине: горња и доња-2 цм, лево 3 цм, десно 2 цм;
фонт 12, проред 1,5;
обострано равњање
наслови и поднаслови болдирати или великим словима и обележеити словно или нумерички
Увод, закључак и литература се не обележавају
први ред пасуса увучен или без увлачења са проредом између пасуса
нумерисати странице (али не насловну и садржај)

22. За шта се користе фус ноте?
- за додатно објашњење појма
- навођење података одакле је преузет цитат
- упућивање где може шире да се прочита о проблему
Фус нотe се налази на крају странице, у самом тексту или на крају целокупног текста.

23. Пример правилног навођење података у тексту и литератури
American Psychological Association Styles (АPА)
Навођење цитата у основном тексту
„Права интелектуалног власништва дају власнику такве имовине искључиво право на његову употребу“ (Stiglitz, 2009, стр.127).
Навођење података у литератури
Stiglitz, J. E. (2009). Uspjeh globalizacije: novi koraci do pravednog svijeta. Zagreb: Algoritam.
Harvard Style Manual
Навођење цитата у основном текст
„Права интелектуалног власништва дају власнику такве имовине искључиво право на његову употребу“ (Stiglitz 2009: 127).
Stiglitz, J. E. (2009) Uspjeh globalizacije: novi koraci do pravednog svijeta. Zagreb: Algoritam.

24. Modern Language Association Styles
Навођење цитата у основном текст
„Права интелектуалног власништва дају власнику такве имовине искључиво право на његову употребу“ (Stiglitz Uspjeh globalizacije: novi koraci do pravednog svijeta, 127).
ИЛИ
„Права интелектуалног власништва дају власнику такве имовине искључиво право на његову употребу“ (Stiglitz 127).
Навођење података у литератури
Stiglitz, Joseph E. Uspjeh globalizacije: novi koraci do pravednog svijeta. Zagreb: Algoritam, 2009
Ако смо се определили за American Psychological Association Styles (АPА) код позива на литературу у основном тексту, неправилно је навођење података у литератури на следећи начин:
Stiglitz, J. E. (2009) Uspjeh globalizacije: novi koraci do pravednog svijeta. Zagreb: Algoritam - Harvard Style Manual
Stiglitz, Joseph E. Uspjeh globalizacije: novi koraci do pravednog svijeta. Zagreb: Algoritam, Modern Language Association Styles
Разлика је у знацима интерпункције, навођењу имена аутора и начину истицања наслова рада.

25. Приликом припреме презентације треба водити рачуна
o форми излагања,
аудиторијуму коме је презентација намењена,
садржају и организацији презентације,
временском ограничењу и
стилу излагања

26. Форма излагања треба да буде прилагођена аудиторијуму.
Текст рада не треба прочитати дословце, од речи до речи, нити текст треба учити напамет.
За усмену презентацију рада треба припремити писану белешку, презентацију у powerpoint-у или фолије за графоскоп.
Презентација као и сам рад мора да садржи увод, презентовање материјала и резултата до којих сте дошли и закључак.

27. Аудиторијуму који слуша – присуствује презентацији одређује приступ садржају, стилу и времену. Познавање аудиторијума одређује како ћете информације да презентујете.

28. Садржај презентације треба да обухвати мање елемената него што су обрађени у самом писаном раду. Важно је утврдити главне, најважније елементе рада и њих припремите за презентацију.

29. Организација презентације треба да буде логична.
Треба саопштити наслов рада, име аутора.
У уводу треба кратко указати на питања о којима ћете говорити.
Највећи део презентације треба усмерити на главни део, а на крају треба да сумирате излагање, изнесете најзначајније закључке до којих сте дошли и евентуално укажете на нека питања за која слушаоци могу да буду заинтересовани.

30. Приликом припреме презентације треба знати време одређено за презентацију и саветује се пробни говор, како би се утврдило да ли се оно што планирате да кажете уклапа у предвиђено време. Овај пробни говор пред пријатељима (колегама) или без слушалаца допринеће да будете самопоузданији.

31. Стил излагања прилагодите што више аудиторијуму.
Придобијте и задржите пажњу.
Избегавајте дуга и замршена објашњења.
Не одвлачите пажњу својом појавом, кретањем и гласом.
Трудите се да Вам глас не буде тих и монотон, али и да не говорите прегласно.
Током излагања пратите реаговање слушалаца и излагање прилагодите њиховим реакцијама. Избегавајте извињења и реторичка питања.
Приликом закључка понудите ако је потребно касније детаљнија објашњења.

32. Литература:
Данило Ж. Марковић: Општа социологија. – Београд: Савремена администрација, 2003.
Радомир Лукић: Основи социологије. – Београд: Хомос, 1991.
Петар Козић: Социологија. - Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1991.
Љубиша Митровић: Општа социологија, Београд: Институт за политичке студије, 2003. 
Анђелка Милић: Социологија породице: критика и изазови. - Београд: Чигоја штампа, 2001.
Марко Младеновић, Увод у социологију породице, (било које издање)
Бора Станимировић, Ђура Стевановић: Социологија породице (Хрестоматија). – Врање: Учитељски факултет у Врању, 1995.
Michael Haralambos и др.: Увод у социологију. – Загреб: Глобус, 1992. 
Ђорђевић Драгољуб Б., Ђуровић Богдан, (прир.): Професионална етика инжењера. - Ниш: Машински факултет, 2011.
Драгољуб Б. Ђорђевић, Богдан Ђуровић, (прир.): Етика инжењера. – Ниш: Машински факултет, Градина, ЈУНИР, 1995.
Пејчић М.: Техника и култура. - Ниш:Просвета, 1998.
       

33. Љубиша Митровић: Творци нових парадигми у социологији
Љубиша Митровић: Творци нових парадигми у социологији. - Београд : Институт за политичке студије, 2008.
Јоже Горичар: Социологија. – Београд: Рад, 1981.
Семјуел Хантингтон: Сукоб цивилизација. – Подгорица: ЦИД и Бања Лука: РОМАНОВ,
Michael Haralambos: Sociologija, Zagreb: Golden Marketing, 2002.     
Entoni Gidens: Posledice modernosti, Beograd: Filip Višnjić, 1998.
Михајло Марковић: Смисао глобализације. У књизи: Европа на раскршћу. - Београд: Историјски институт САНУ, 1999.
Мирослав Печујлић: Глобализација: два лика света. – Београд: Гутенбергова галаксија, , 2002.
Џери Мандер, Едвард Голдсмит (прир.): Глобализација: аргументи против. – Београд: CLIO, 2003.
Владимир Вулетић (прир.): Глобализација – мит или стварност. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2005.
Ljubiša Mitrović: Globalizacija i savremena levica : (za)mondijalizaciju otpora i borbi protiv savremenog imperijalizma), Beograd : Institut za političke studije, 2000.
«ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ», година XLI, број 2, Економски факултет, Ниш, 2003.
Мирослав Печујлић: Изазови транзиције. – Београд: Правни факултет, 1997.

34. Radojković, M. , Stojković, B
Radojković, M., Stojković, B.: Informaciono komunikacioni sistemi, CLIO, Beograd, 2004.
Симић Драган: Наука о безбедности – савремени приступ безбедности. – Београд: Службени лист СРЈ, ФПН, 2002.
Drenka Vuković: Sistemi socijalne sigurnosti. – Beograd: Fakultet političkih nauka u Beogradu i Centar za socijalnu politiku, 1998.
Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: izveštaj za Beograd: Fakultet civilne odbrane u Beogradu, 2005.
Данило Ж. Марковић: Социјална екологија. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2005.
Весна Милтојевић: Еколошка култура и квалитет живота, докторска дисертација. – Ниш: Филозофски факултет, 2002.
Мара Ђукановић: Животна средина и одрживи развој. - Београд: Елит, 1996.
Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: iyveštaj za Beograd: Fakultet civilne odbrane u Beogradu, 2005.
Bošković Milica: Изазови индустријског друштва: нове технологије и еколошка безбедност. - Београд : Факултет безбедности, 2010.
Вера Арежина: Проблеми мерења еколошке безбедности. - Београд: МСТ Гајић, 2010.