1. Bežične mreže
(wireless networks)
1. deo

2. Bežične mreže – podela prema oblasti pokrivanja
WLAN/
WPAN
WMAN WLAN
WMAN
WWAN
WWAN / WMAN
Bežične personalne mreže – WPAN (Wireless personal Area Networks), oblast oko pojedinaca, Bluetooth, Zigbee
Bežične lokalne mreže – WLAN (Wireless Local Area Networks) oblast kuće/kancelarije, Wi-Fi (Wireless Fidelity)
Bežične metro mreže – WMAN (Wireless Metro Area Networks) - oblast grada ili delova grada: WiMAX
Bežične regionalne mreže - WWAN (Wireless Wide Area Networks) – široke oblasti; javni mobilni komunikacioni sistemi (2G, 3G...),

3. Bežične mreže – podela prema oblasti pokrivanja
Tip mreže
WPAN
WLAN
WMAN
WWAN
Oblast pokrivanja
Lični radni prostor, do 10m
zgrade ili kampusi tipično m
Gradska područja ili delovi grada
Veća geografska područja
Funkcija
Alternativa za kablove
Ekstenzija ili alternativa za žičnu LAN
Ekstenzija žične LAN mreže
Ekstenzija LAN
Standard
IEEE
IEEE
IEEE
GSM, GPRS, EDGE,WCDMA

4. Bežični komunikacioni sistemi na aerodromu

5. Sistemi mobilnih komunikacija

6. Sistemi mobilnih komunikacija
Def.: Pod mobilnim komunikacionim sistemima podrazumevaju se radio sistemi u kojima se ostvaruje veza između korisnika od kojih se najmanje jedan kreće ili je zaustavljen na unapred nepoznatoj lokaciji.

7. Razvoj sistema mobilnih komunikacija
GSM
HSCSD
GPRS
EDGE
UMTS 1G
AMPS
NMT
......
HSDPA 4G

8. Razvoj sistema mobilnih komunikacija

9. Mobilne telefonske mreže
predstavljaju telekomunikacionu mrežu u kojoj korisnici imaju mogućnost uspostavljanja veza i kada se nalaze u stanju kretanja.
1940-tih: Mobilni telefonski servis
Policija & hitna pomoć
Jednom baznom stanicom velike snage obezbeđeno pokrivanje svih mobilnih korisnika na području grada
vrlo ograničen broj korisnika može biti podržan
Celularne mobilne telefonske mreže
1G – analogna celularna telefonija (sredinom 1980-tih)
2G – digitalna telefonija, SMS, prenos podataka brzinama do nekoliko kb/s (1991)
3G – audio,video, MMS, servisi podataka sa brzinama prenosa do 2Mb/s
4G...(IP bazirana mreža)

10. Ćelijska struktura mobilne telefonske mreže
Celularna (više-ćelijska) struktura mobilnih mreža, podrazumeva deljenje teritorije koju mreža pokriva na izvestan broj manjih delova, tzv. ćelija (cells).
U svakoj ćeliji postoji radio-uređaj, bazna stanica (Base Station) koja komunicira sa mobilnim korisnicima koji se u datom trenutku nalaze na teritoriji te ćelije.
Zona pokrivanja jedne ćelije može biti od nekoliko stotina metara pa sve do 15 km (u zavisnosti od veličine saobraćaja, konfiguracije terena, snage BS, visine antene)

11. Ćelijska organizacija mreže
U osnovi svi mobilni sistemi su ćelijske prirode.
Ćelijski (celularni) sistemi se zasnivaju na podeli geografskog područja (servisne zone) na više manjih oblasti (ćelija) čije se zone pokrivanja delimično preklapaju.
Ćelija - osnovna jedinica ćelijskog sistema i definiše se kao zona pokrivanja jedne bazne stanice.
Bazna stanica unutar ćelije omogućava korišćenje usluga mreže za one korisnike koji se nalaze u toj ćeliji
Oblast pokrivenosti neke ćelije zavisi od predajne snage stanice, predajne snage mobilne stanice, dobitaka antene bazne stanice i konfiguracije terena.
Pokrivenost ćelije može se kretati od nekoliko stotina metara do nekoliko desetina kilometara.

12. Celularni (ćelijski) koncept mreže

13. Ćelijski (celularni) koncept
Veličina ćelije zavisi od koncentracije korisnika (veličine saobraćaja), geografskih karakteristika terena i predajne snage bazne stanice:
makro ćelije 1-10 km – u ruralnim zonama i duž autoputeva
mikro m – u gradskim zonama - sa velikom gustinom korisnika
piko ~ 10 m
Raspoloživi RF spektar sistema je podeljen na različite grupe kanala (frekvencija).
U jednoj ćeliji koristi se samo deo raspoloživog seta frekvencija, a ista frekvencija se može koristiti u drugoj ćeliji (ponovno korišćenje frekvencija) ako je razmak između tih ćelija dovoljno velik da ne dolazi do interferencije.
Sa ciljem da se izbegnu interferencije i preslušavanja svakoj ćeliji se dodeljuje različit set frekvencija.
Klaster je skup ćelija u kojima se jedan set frekvencija koristi samo jedanput.

14. Ćelijski (celularni) koncept
PREDNOSTI:
veći kapacitet sistema, zahvaljujući mogućnosti ponovnog korišćenja radnih frekvencija. Ako je jedan predajnik daleko od drugoga, tj. izvan oblasti interferencije, njemu se može dodeliti ista frekvencija. Što su ćelije manje veća je gustina ponavljanja frekvencija a samim tim i broj potencijalnih korisnika po km2
manja emisiona snaga. Problem snage nije kritičan za baznu stanicu ali jeste za mobilni terminal, jer ako je na većoj daljini mora imati veću emisionu snagu.
interferencija je samo lokalna.
pouzdanost. Ako se desi ispad neke od baznih stanica to će ugroziti proces prenosa u mreži samo u okviru malog područja, što ne bi bio slučaj kod velikih ćelija.
NEDOSTACI:
potreba za velikom infrastrukturom, da bi se povezale mnogobrojne bazne stanice u jedinstven komunikacioni sistem (mrežu).
Preuzimanje (handover). Mobilni TU moraju da ostvare operaciju preuzimanja kada se pomere iz jedne ćelije u drugu. U zavisnosti od veličine ćelija i brzine kretanja mobilnih TU ovo može da se vrlo često dešava.
planiranje frekvencija, koje je potrebno pažljivo izvesti kako bi se izbegla interferencija između predajnika koji koriste iste frekvencije.

15. Prva generacija celularnih sistema (1G)
Komercijalni početak ovih sistema bio je kasnih 1970-tih i ranih 1980-tih godina.
Prva generacija celularnih sistema prenosila je analogne informacije.
Realizovan jedino govorni servis / komutacija kola.
Korišćene frekvencije za prvu generaciju celularnih sistema su 450 i 900 MHz u Evropi i 800 MHz u Severnoj Americi i Japanu.
Neki od ovih sistema su:
NMT (Nordic Mobile Telephone) u Skandinavskim zemljama a kasnije i u drugim delovima Evrope
AMPS (Advanced Mobile Phone System) u SAD
NTT-MTS (Nippon Telegraph & Telephone Co. Mobile Telephone System) u Japanu
TACS (Total Access Communication System) u Velikoj Britaniji.
 C450 (C-mreža na 450 MHz) u Nemačkoj

16. Nedostaci celularnih sistema 1 generacije
Sistemi prve generacije imali su dosta nedostataka kao što su:
skromne karakteristike u pogledu kvaliteta signala,
mali kapacitet,
ograničena zona pokrivanja,
nekompatibilnost izmedju pojedinih sistema u različitim zemljama itd.
Početkom 1990-tih godina postalo je jasno da različite analogne mreže ne mogu više opstati pod pritiskom sve većih zahteva korisnika za većim kapacitetom, kvalitetnijim signalom i dodatnim uslugama.

17. Druga generacija celularnih sistema (2G)
Dalja evolucija javne ćelijske mobilne komunikacione mreže ide u pravcu digitalnih radio-sistema i mreža malih ćelija, za prenos govora i podataka.
Do razvoja druge generacije je došlo usled narastanja potreba za poboljšanjima transmisionog kvaliteta, povećanjem kapaciteta sistema i pokrivenosti.
Sa drugom generacijom celularnih sistema prelazi se na prenos informacija u digitalnom obliku.
U drugoj generaciji sistema govor je i dalje dominantan servis.
Međutim, po prvi put su omogućeni faks, servis kratkih poruka SMS (Short Message Service) kao i prenos podataka manjim brzinama (do 9.6 kb/s).
Omogućeno je više dodatnih servisa (u poređenju sa servisima u fiksnoj mreži), zaštita privatnosti poziva i kodiranje korisničkih podataka.

18. Primeri 2G celularnih sistema
GSM (Global System for Mobile communication) sistem je razvijan tokom 80-ih godina, dok je GSM standard uveden godine, kao prvi standard mobilnih sistema druge generacije. Prvi GSM sistemi su u komercijalnoj upotrebi od godine. Danas je GSM najuspešniji celularni standard koji je u upotrebi u preko 250 zemalja širom sveta.
D-AMPS (Digital AMPS) je planiran kao komplement i naslednik uspešnog analognog AMPS standarda. U komercijalnoj upotrebi je od 1993/94. godine. Koristi se u Severnoj i Latinskoj Americi kao i u Aziji/Pacifiku i ponegde Istočnoj Evropi.
PDC (Personal Digital Communication) se koristi jedino u Japanu. Komercijalnu upotrebu otpočeo je 1993/94. godine.
IS-95 (Interim Standard 95) je razvijen ranih 90-ih godina. Za razliku od GSM, D-AMPS i PDC sistema, koji su TDMA (Time Division Multiple Access) sistemi, IS-95 je baziran na uskopojasnom CDMA (Code Division Multiple Access). Pojavio se na tržištu godine.

19. GSM
Širom Evrope je postojalo dosta nekompatibilnih analognih mobilnih sistema. Zbog ovoga nije bio omogućen ni roming između evropskih zemalja.
1982. godine oformljena Evropska konferencija za poštu i telekomunikacije (CEPT). Ova organizacija je zatim osnovala grupu koju je nazvala Group Spéciale Mobile (GSM).
Glavni zadatak ove grupe je bio da razvije poseban evropski standard, koji se bazira na digitalnoj tehnologiji.
Godine se pojavio taj standard koji je i nosio ime organizacije, GSM.

20. GSM
Prva GSM mreža je lansirana godine, da bi već godine bilo lansirano još nekoliko mreža
GSM sistem se proširio i van Evrope, i tako stigao čak do Australije
Pošto sistem više nije samo evropski, već je postao globalni, skraćenica GSM je dobila i novo značenje Global System for Mobile communications.
GSM je namenjen da radi u opsegu 900 MHz, u kome se i koristi u većini zemalja u svetu
uplink - smer od MS ka BTS: MHz
downlink - od BTS ka MS MHz.
1993. godine u Engleskoj je razvijen sistem DSC1800, koji radi na opsegu od 1800 MHz, da bi mu kasnije naziv bio promenjen u GSM1800

21. Arhitektura GSM
Funkcionalnu arhitekturu GSM sistema čine sledeća tri segmenta:
MS (mobile station) - mobilna stanica
BSS (base station subsystem) - podsistem bazne stanice:
BTS (Base Transceiver Subsystem - bazni primopredajni podsistem)
BSC (Base Station Controller - kontroler bazne stanice)
NSS (network and switching subsystem) - mrežni i komutacioni podsistem:
MSC (mobile switching center) +
4 softverska elementa (baza podataka):
VLR (visitor location register) – registar novih lokacija
HLR (home location register) – matični registar lokacija
EIR (equipment identification register) – registar identiteta opreme
AUC (authentication center) – centar za autentifikaciju

22. Evolucija GSM sistema

23. Evolucija GSM sistema 2nd Generation GSM -9.6 Kbps (data rate)
HSCSD (High Speed circuit Switched data)
Data rate : 76.8 Kbps (9.6 x 8 kbps)
GPRS (General Packet Radio service)
Data rate: Kbps
EDGE (Enhanced data rate for GSM Evolution)
Data rate: Kbps (max)
3 Generation
WCDMA (Wide band CDMA)
Data rate: – 2.0 Mbps

24. GPRS - General Packet Radio Service
Razvoj Interneta stvorio je potrebu da se GSM sistem obogati prenosom podataka bržim od 9600 b/s.
Kao logičan nastavak formiran je GPRS. I ovom prilikom dosledno su poštovani rezultati tehnološkog napretka, pa je za osnovu prenosa podataka izabran paketski prenos.
GPRS se dominantno oslanja na komunikacionu infrastrukturu GSM-a, što ga čini vrlo ekonomičnim, te je i on ostvario značajan komercijalni uspeh.
Teorijska brzina je do 144 kb/s, ali praktično se ostvaruje 56 kb/s, što je sasvim dovoljno za e-meil i pregled WAP stranica na Internetu.
Sistem dinamički deli radio resurse sa govorom, čime se ostvaruje značajna ekonomičnost.

25. EDGE - Enhanced Data Rates for GSM Evolution
Potreba za većim protokom za prenos podataka uslovila je dalje unapređenje GPRS-a u EDGE.
I ovde je poštovan osnovni princip da se nadgradnja dominantno oslanja na postojeću komunikacionu infrastrukturu GSM+GPRS-a.
Sistem je obogaćen mogućnošću adaptivnog bitskog protoka u zavisnosti od kvaliteta signala, što je osobina većine modernih sistema.
Adaptivnost se postiže korišćenjem više tipova modulacija i kodovanja. Nažalost, zbog potrebe povećanog protoka neophodno je bilo usvojiti i spektralno efikasniju, 8PSK, modulaciju koja nema konstantnu anvelopu, što zahteva korišćenje skupljih, linearnih izlaznih pojačavača.

26. UMTS (3G)
U razvoju tehnologija mobilnih komunikacija karakteristično mesto zauzima tehnologija Universal Mobile Telecommunications System – UMTS, ili popularno 3G, koji je zvučno najavljivan kao naslednik GSM-a.
Nastanak ovog sistema dominantno je bio uslovljen ogromnim uspehom GSM mobilne telefonije, aktuelnim tehnološkim dostignućima CDMA i sveprisutnim pritiskom tržišta za što većim protokom.
U takvim uslovima glavni protagonisti GSM uspeha doneli su stratešku odluku o formiranju novog sistema na bazi CDMA koji je trebalo da napravi revolucionarni korak na polju mobilnih komunikacija.

27. 3G
Početkom 1990-tih ITU definiše osnovni koncept za 3G sisteme -International Mobile Telecommunications 2000 (IMT-2000).
IMT-2000 je termin koji koristi ITU za skup standarda koji su usvojeni na globalnom (svetskom) nivou za 3. generaciju mobilnih sistema, koji treba da objedine različite kopnene, satelitske, fiksne i mobilne sisteme koji su trenutno u upotrebi.
UMTS (Universal Mobile Telecommunications System) je implementacija svetskog koncepta IMT-2000 u Evropi (ETSI).

28. Osnovni zahtevi za 3G sisteme
veći kapacitet sistema,
veća brzina prenosa podataka,
širokopojasni i multimedijalni servisi,
mogućnost personalne komunikacije bilo koje vrste, u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta,
terminali koji podržavaju sve potrebne usluge - to mora biti personalni komunikator, koji će funkcionisati kao: telefon, kompjuter, televizor, pejdžer, video konferencijski centar...

29. 3G ciljevi
Bežični pristup globalnoj telekomunikacionoj infrastrukturi i da omoguće širok spektar integrisanih servisa govora, podataka, slike i video sadržaja. Ovi sistemi će integrisati trenutno odvojene svetove mobilnih i fiksnih servisa u moćno sredstvo za neograničenu multimedijalnu komunikaciju.
Objedinjen zemaljski fiksni i mobilni, kao i kosmički segment. 3G sistemi omogućavaju globalni roaming nezavistan od lokacije korisnika, mreže ili korišćenog terminala.
Mobilnost na globalnom nivou - kompatibilnost sa postojećim mrežama.
Velika brzina prenosa podataka.
Prenos podataka kroz mobilne 3G mreže treba da bude barem jednak mogućnostima koje pružaju fiksne mreže.
Obezbeđivanje visokog nivoa bezbednosti pri prenosu informacija.
Otvorena arhitektura koja omogućava lako uvođenje daljih tehnoloških inovacija i kompatibilnost opreme.
Osnovni cilj: Globalni roaming & interkonencija provajdera

30. 3G servisi
3G sistemi omogućavaju široku lepezu servisa. Pored uobičajenih servisa, kao što su slanje i prijem elektronske pošte i preuzimanje audio i video sadržaja putem Interneta, na raspolaganju su video telefonija, video pošta, prenos multimedijalnih poruka, širokopojasni prenos podataka i dr.
GOVOR - servis osetljiv na kašnjenja.
SMS: i kratke poruke, servis tolerantan na kašnjenja.
CIRCUIT SWITCHED DATA: mali protoci - servis osetljiv na
kašnjenja.
MEDIUM MULTIMEDIA: Internet, korporacijski intranet,
edukacija - servis tolerantan na kašnjenja.
HIGH MULTIMEDIA: visoki protoci, file transfer (ftp); video servis - servis tolerantan na kašnjenja.
HIGH INTERACTIVE MULTIMEDIA: video konferencije, daljinski monitoring- servis osetljiv na kašnjenja.

31. FREKVENCIJE ZA 3G SISTEME
Na globalnom nivou izvršena je alokacija radio-spektra za potrebe IMT-2000 u frekvencijskom opsegu 2GHz
ITU je za IMT-2000 dodelila sledeće frekvencijske opsege: GHz i GHz.

32. Hijerarhijska struktura 3G mreže
Piko ćelije – najmanji nivo pokrivenosti
Mikro ćelije – imaju srednji nivo pokrivenosti
Makro ćelije – pokrivaju najveću oblast, npr. ceo grad
Satelitske ćelije – globalna pokrivenost

33. Nedostaci 3G sistema
3G sistem se ne oslanja na postojeću GSM infrastrukturu, a pri tom u svojim performansama nije doneo ništa revolucionarno.
Najavljivane multimedijalne pogodnosti sistema su se, zbog nedovoljnog protoka, pokazale skoro neupotrebljivim.
Kada se tome doda činjenica da su licence za 3G sisteme bile izuzetno skupe, neminovno je usledio potpuni komercijalni neuspeh.
Operatori su angažovali ogromna sredstva za licence i izgradnju infrastrukture, da bi se suočili sa izuzetno slabim odzivom pretplatnika. Procenat GSM pretplatnika koji su se samoinicijativno opredelili za 3G sistem bio je ispod 10%. Mnogim operatorima 3G je doneo pravi finansijski krah, a skoro svi su beležili gubitke.
Čini se da bi bilo mnogo razboritije da se sa uvođenjem GSM naslednika sačekalo do zrelosti OFDM tehnike.
Danas se 3G pre svega koristi kao proširenje kapaciteta GSM mobilne mreže, a pravi uspeh postiže njegova nadogradnja sa HSPA.

34. HSPA - High Speed Packet Access
Komercijalni I tehnički neuspeh 3G sistema uslovio je intenzivan rad na doradi i unapređenju sistema.
Kao rezultat, pojavila se nadogradnja u vidu High Speed Packet Access – HSPA.
Ovaj sistem se javlja u dva vida: High Speed Downlink Packet Access - HSDPA i High Speed Uplink Packet Access – HSUPA, koji u krajnjem danas čine jedinstven sistem.
HSPA je na pravi način “reformisao” 3G i omogućio mu i svojevrstan komercijalni uspeh. Pored visokih performansi, ovaj uspeh uslovljen je i značajnim kašnjenjem WiMAX sistema u komercijalnom nastupu.
Za HSPA se može reći da predstavlja konačan domet CDMA tehnike.
Glavna prednost HSPA sistema je veliki protok i činjenica da ovo nisu samo marketinške najave, već i praktično potvrđeni rezultati. Ovako dobre performanse sistem ostvaruje velikim brojem novih tehničkih rešenja (Fast packet scheduling, adaptivnost modulacija i kodovanja, HARQ , itd).

35. HSDPA – High-Speed Downlink Packet Access (3.5G)
HSDPA je protokol za širokopojasni prenos podataka do mobilnih telefona (download). Poznat je i kao 3.5G tehnologija.
Zahtevi za velikim i brzim prenosom podataka, poput video streaminga predstavljaju glavni cilj HSDPA.
Trenutni HSDPA standard podržava brzine prenosa u down-link-u od 3.6, 7.2, 14.4, 21 i 28 Mbit/s, sa tendencijom povećanja ovih brzina u budućnosti
To je evolucija i poboljšanje W-CDMA-a (Wideband Code Division Multiple Access-a), 3G protokola.
HSDPA poboljšava W-CDMA tako što koristi drugačije tehnike za modulaciju i kodiranje. Ovaj protokol koristi tehniku HS-DSCH (high-speed downlink shared channel) kojom kombinuje slobodne kanale i postiže veću brzinu prenosa podataka ka korisniku (u daunlinku). Važno je napomenuti da se kanal koristi samo za daunlink. To znači da se podaci šalju iz izvora na telefon. Nije moguće slati podatke sa telefona do nekog drugog izvora pomoću HSDPA. Kanal se deli između svih korisnika što omogućuje da se najefikasnije koriste radio signali za najbrži daunloud.
Na široku dostupnost HSDPA trebaće malo da se sačeka, a možda nikada neće ni biti široko dostupan. Većina država nije imala široko dostupnu 3G mrežu sve do kraja Mnogi provajderi mobilne telefonije rade naporno na implementiranju 3G mreža koje se mogu nadgraditi na 3.5G kada tržište bude imalo potrebu za njom. Drugi provajderi su testirali HSDPA tokom 2005 i počeli da ga nude sredinom i krajem Rani servisi su išli brzinama od 1.8 Mb/s, sa nadgradnjom na 3.6Mb/s kada su se pojavili uređaji koji mogu da koriste ove velike brzine.
Prihvaćenost i uspeh HSDPA na duge staze je neizvesna, pošto on nije jedina alterantiva za prenos podataka velikim brzinama. Standardi kao CDMA2000 i WiMax su neki od potencijalnih standarda za velike brzine. Pošto je HSDPA produžetak W-CDMA, malo je verovatno da će uspeti na lokacijama na kojima W-CDMA nije implementiran. Zbog toga, eventualni uspeh HSDPA kao 3.5G standarda će pre svega zavisiti od uspeha W-CDMA kao 3G standarda

36. Tehnologije četvrte generacije (4G)
Pretpostavlja se prelazak svih mobilnih mreža na IP tehnologiju (IPv6,QoS).
Razlog je formiranje jednog globalnog sistema (integraciju fiksne, celularne, satelitske i WLAN) koga karakterišu velike brzine prenosa podataka, globalni roming i mnogobrojni servisi sa različitim kvalitetom servisa.
4G predstavlja unapređenu verziju 3G mreže sa potpunim paketskim prenosom podataka, širokim propusnim opsegom i brzinama prenosa i do 1Gb/s
U okviru 4G sistema, radio pristupna mreža (RAN-Radio Access Network) kao i samo jezgro mreže (CN-Core Network) zasnivaju se na komutaciji paketa što podrazumeva potpunu IP arhitekturu mreže.
Koristi se frekventno područje nešto ispod 5 GHz.
LTE obezbeđuje 300 Mbit/s u downlink-u i 75 Mbit/s u uplink-u. Naprednije verzije obezbeđuju brzine veće od 1 Gbit/s.
Razlog migracije mobilnih TK sistema ka četvrtoj generaciji jeste formiranje jednog globalnog sistema koga karakterišu velike brzine prenosa podataka, globalni roaming i mnogobrojni servisi sa različitim kvalitetom servisa (QoSQuality of Service). Formiranje globalnog sistema podrazumeva integraciju fiksne, celularne i satelitske mreže kao i WLAN (Wireless Local Area Network).
Testiranja mreže četvrte generacije pokazala su da je pored praktično neograničene mobilnosti korisnika moguće ostvariti brzinu prenosa između 20Mb/s i 100Mb/s (što je 75 puta brže od trenutno ostvarivih protoka u bežičnim mrežama). U laboratorijskim uslovima ostvaren je protok od neverovatnih 1Gb/s. Zahvaljujući izuzetno velikim brzinama protoka podataka, putem mobilnog terminala biće moguće paralelno korišćenje nekoliko aplikacija kao što su na primer videokonferencija i prikazivanje video sadržaja.
Iako za sada ne postoji tačna definicija niti standard za 4G možemo reći da je to mreža koja koristi Internet Protokol u cilju kombinacije različitih pristupnih mreža. U okviru 4G sistema, radio pristupna mreža (RAN-Radio Access Network) kao i samo jezgro mreže (CN-Core Network) zasnivaju se na komutaciji paketa što podrazumeva potpunu IP arhitekturu jezgra mreže.

37. Dalji razvoj...
Od pojave prve generacije mobilnih sistema komunikacija, svaka naredna generacija se pojavljivala sa razmakom od oko 10 godina.
5G, kao logičan nastavak 4G, već se pojavljuje u istraživačkim radovima i projektima ali se pretpostavlja da će se standardi za 5G razviti tek za nekoliko godina.
Očekuje se još veći propusni opseg, pogodnosti za korisnike u smislu većeg kapaciteta za veliki broj korisnika koji komuniciraju istovremeno, niže tarife...

38. Beyond 3G vision
IP v6

39. Technology Challenge for Mobility
Source: Siemens
100
Mbit/s
Vehicular 2G
GSM
0.1 1 10
FWA (Fixed Wireless Access)
Mobility
Fixed
Pedestrian
Portable
Cordless
DECT
UMTS
FDD
Deployment
Large Area coverage
up to 384
kbit/s
GPRS
EDGE
2.5G
Bluetooth
Future
IEEE /a/e
WiMax
BRANs
BWA
TDD
Indoor
up to 2 Mbit/s
Beyond 3G
MMAC
Wireless LAN
IEEE (Wi-Fi),