1. Прекогранична промена седишта друштва
Право настањивања

2. Увод
Регулисано националним правима земаља чланица (изузетак: Статут СЕ)
Националне разлике
Прекогранична промена седишта и даље није потпуно слободна

3. Увод Разлози за омогућавање промене седишта Економски разлози
Подстицај инвестирања
Порески мотиви
Разлози компанијског права(класе акција, управљање: модели, одговорност, представљеност запослених у органима...)
Друге околности: животни стандард у појединим земљама, веза неке земље са појединим делатностима (мода у Италији, финансијске услуге у В. Британији...)

4. Увод Национално право одређује:
Шта је седиште – концепт седишта одређен компанијским правом
Значај седишта
Могућност промене седишта
Услови преноса
Последице преноса
Меродавно право за статусна питања која уређују друштво – lex societatis заснована на мпп правилима
Промена седишта – промена меродавног права

5. Увод Меродавно право за друштво = lex societatis
Државна припадност друштва
Признање страног друштва

6. Државна припадност
Државна припадност је веза између друштва и земље којом се одређују његова права и обавезе.
Политичка веза
Lex societatis је веза између друштва и правног система (правила која се примењују на статусна питања)
Обично од значаја за питања опорезивања, уживање појединих права (резервисаних за домаа лица), нпр. cautio judicatum solvi у поступку, примена међународних уговора...

7. Државна припадност
Свака земља унилатерално одређује ко има њену државну припадност
Позитиван/негативан сукоб закона
Некада државна припадност одређује lex societatis (индиректна примена критеријума) – нпр. у Шпанији, Белгији, Грчкој

8. Одређивање државне припадности
Стварно седиште
Место оснивања
Центар у коме се обављају делатности
Место из кога се друштво контролише

9. Одређивање државне припадности
Центар у коме се обављају делатности
Место обављања најзначајнијих/највише делатности
Нарочито погодни за рударство, земљорадњу и сличне делатности
Теже применљиви за делатности пружања услуга
Фактичко питање (не правно), техничке природе
Може бити у више места
Може да се мења
Развијене земље углавном обављају делатности у мење развијеним земљама
Обично додатни критеријум

10. Одређивање државне припадности
Теорија контроле
Место из кога се друштво контролише
Нарочито се примењивала у ратним годинама (II св. рат)
Припадност према лицима која контролишу друштво
Проблеми у дефинисању контроле (лица, капитал, управа)
Некада тешко да се установи
Разлике сходно различитим формама друштава
Несигурност

11. Припадност ЕУ Припадници ЕУ – држављани држава чланица
Појединци су истовремено држављани своје земље чланице и ЕУ
Уживају нека права непосредно: активно и пасивно право гласа за МЕП, право запослења у институцијама ЕУ, ЕУ Омбудсман.
Друштва регулисана чл. 54 и 49 Уговора о функционисању ЕУ

12. Припадност ЕУ
Критеријуми којима се одређује припадност у циљу признања друштава из земаља чланица (чл. 54)
Друштва основана у складу са правом земље чланице и која имају регистровано седиште, седиште управе и претежног обављања делатности на територије ЕУ ... сматраће се да имају једнак положај физичким лицима која су држављани држава чланица.

13. Промена државне припадности
Промена стварног седишта или места оснивања
Мора да буде прихваћена у свим заинтересованим земљама
Обично није била дозвољена

14. Седиште друштва Регистровано седиште Место оснивања
Статутано седиште (према оснивачким актима)
Стварно седиште – центар доношења одлука у друштву
Седиште у коме се обављају делатности

15. Меродавно право
Lex societatis – меродавно право за статусна питања друштва је право које регулише:
Настанак
Ваљаност
Рад
Структуру
Престанак друштва.
Обично се не односи на деликтну одговорност, стечај и правне послове са трећим лицима.
Примена посебних правила - lex fori, lex rei sitae, lex loci delicti или јавни поредак (изузетак од опште примене меродавног права)

16. Критеријуми за одређење меродавног права
Стварно седиште
Француска, Немачка, Португал (директно), Белгија, Грчка, Шпанија (индиректно – преко државне припадности)
Француска: стварно седиште (није фиктивно), озбиљна веза са земљом (није у циљу изигравања)
Белгија, Луксембург – место главног настањења
Немачка: статутарно седиште је стварно седиште (место у коме се доносе свакодневне одлуке)
Меродавно право – право земље у којој друштво има своје стварно седиште
Често је правило унилатерално (само за домаћа друштва)
За страна друштва примена других критеријума (најчешће критеријум тесне везе)
Кумулација критеријума са критеријумом оснивања (Шпанија – стварно и регистровано седиште, Немачка – стварно седиште и оснивање)

17. Критеријуми за одређивање меродавног права
Место у коме је друштво основано/регистровано
Слична примена у свим националним правима која примењују тај критеријум (за разлику од стварног седишта)
Правна сигурност и заштита трећих лица
В. Британија, Ирска, Холандија, Италија (модификована теоријом стварног седишта), Данска, Шведска, Финска (теорија регистрације)
Швајцарско право: оснивање или место фактичког организовања
Мађарска – оснивање, ако не – статурано седиште, ако не – стварно седиште.

18. Предности и недостаци у примени теорије оснивања и стварног седишта
Унутрашњи односи у друштву боље се штите према теорији оснивања, спољни односи према теорији седишта
Теорија оснивања – либералне економије, теорија седишта – контролисане економије.
Промена седишта – лакша у случају примене теорије оснивања
Злоупотреба права и псеудо-страна друштва – проблем теорије оснивања.

19. Промена стварног седишта
Значај само за земље које примењују теорију седишта
Сваки пут доводи и до промене меродавног права
Промена је могућа само када је дозвољавају све заинтересоване земље (емиграције-имиграције).
Последице зависе од права заинтересованих земаља.

20. Промена стварног седишта – Последице за земљу из које се седиште премешта
Промена није дозвољена – Немачка, Аустрија (пре случаја Cartesio)
Разлози:
Друштво не може да “преживи” без правног система који јој је дао субјективитет
Заштита трећих лица (запослених, поверилаца)
Правна традиција
После ликвидације плаћа се такса/порез
Ново оснивање у другој земљи
Последице за чланове и трећа лица (повериоце, запослене)

21. Промена је дозвољена – тенденција модерног компанијског права (ЕУ)
Промена стварног седишта – Последице за земљу из које се седиште премешта
Промена је дозвољена – тенденција модерног компанијског права (ЕУ)
Промена меродавног права
Порези или таксе (у Француској једнаки као да је друштво ликвидирано)
Најважније ограничење (једнако и за земље које примењују теорију оснивања - Daily Mail)

22. Промена стварног седишта – Последице за земљу из које се седиште премешта
Промена права за чланове/акционаре
Услови за одлучивање (слични као и код статусних промена - ⅔ гласова, права мањинских акционара)
Заштита запослених – нарочито у случају учествовања у органима друштва
Повериоци – потраживања нису угрожена променом меродавног права, али могући су практични проблеми (страни дужник)
Објављивање
Обезбеђење
Намирење недоспелих потраживања

23. Промена стварног седишта – Последице за земљу из које се седиште премешта
Португал
¾ већина према капиталу, регистрација промене и прихватање у земљи пријема.
Промена доводи до промене меродавног права уз очување правног континуитета.
Модел правило

24. Промена стварног седишта – Последице за земљу у коју се седиште премешта
Промена недопуштена (Немачка, Аустрија пре одлука у случају Centros и Uberseering)
Ново оснивање
Ако нема новог оснивања – или је друштво без правног субјективитета или је у оснивању и нема континуитета.

25. Промена стварног седишта – Последице за земљу у коју се седиште премешта
Промена дозвољена – у већини земаља ЕУ које прихватају стварно седиште (њени интереси нису угрожени)
Уколико су испуњени сви услови: формални, усклађивање са императивним захтевима земље пријема.
Промена меродавног права
Друштво мора да прихвати неку од постојећих форми и да се усклади са свим императивним правилима.
Некада постоје пореска и друга оптерећења – предуслов за слободан пренос пореска неутралност.

26. Промена стварног седишта – Последице за земљу у коју се седиште премешта
Португал
Слобода преноса уз промену меродавног права и правни континуитет ако је друштво регистровано, то прихвата земља порекла а оснивачки акти су у складу са правом земље пријема.
У супротном, чланови одговарају неограничено.
Модел правило

27. Промена стварног седишта – Последице за треће земље
Прихвата се уколико га прихватају заинтересована права
“Солидарност” теорије стварног седишта

28. Промена регистрованог седишта
Увек доводи до промене меродавног права
Најчешће није прихваћена у земљама које прихватају теорију инкорпорације (В. Британија, Холандија)
Италијанско право дозвољава промену статутарног седишта у другу земљу уколико је то у складу са свим заинтересованим правима – Модел правило
Слободан пренос регистрованог седишта из и у земљу према швајцарском праву.

29. Закључно о промени седишта
Није у зависности од примењене теорије
већ зависи од националних правила и политичке воље.

30. Промена седишта и право ЕУ
Право настањивања – чл. 49
Ограничења слободе настањивања припадника земље чланице на територији друге су забрањена.
Право настањивања подразумева
право оснивања и управљања друштвима
право оснивања зависних друштава и огранака на територији друге земље чланице
Општа забрана дискриминације, заснована на државној припадности (чл. 18)
Признање засновано на чл. 54:
Када су испуњени сви услови из чл. 54, обавеза признања друштава у свим земљама чланицама без обзира на примењену теорију

31. Право настањивања Примарно настањење Секунардно настањење
Оснивање и управљање друштвима
Промена места примарног настањења
Прекогранична промена стварног (не и регистрованог седишта)
Прекогранично спајање (из перспективе припојеног друштва)
Проблем директне примене (само из угла земље пријема)
Секунардно настањење
Оснивање огранака и зависних друштава у других земљама чланицама
Прекогранично спајање из перспективе друштва стицаоца
Практично ирелевантно након случаја Центрос

32. Садржина права на настањивање
Временом дефинисана у пракси Суда ЕУ као “...обављање економске активности у другој земљи чланици путем трајног настањења и на неодређено време.”
За друштва право на настањивање значи да не постоји дискриминација у другој земљи (исти положај као и за домаћа друштва) – право пословања у другој земљи.

33. Садржај и домашај права на настањивање
Није дозвољена дискриминација за стране припаднике
За домаће припаднике забране у вези са уживањем неких права у вези са другом земљом
Обично у вези са правом “изласка” из земље.

34. Право настањивања
Национална ограничења уживања основних права – текст четири фактора (Gebhard Case):
Примењена на недискриминаторни начин
Оправдана императивним правилима у општем интересу
Погодна да постигну предвиђени циљ
Сразмерна циљу који желе да постигну.
Право примене националних дискриминаторних мера када постоје разлози јавног интереса, здравља и безбедности.
Посебна правила за страна друштва

35. Случај Daily Mail (Case 81/87)
Британско друштво Дејли Мејл, регистровано у В. Британији је желело да промени своје стварно седиште у Холандију услед пореских мотива. Право је ускрећено.
“Друштво је творевина права - националног права”

36. Случај Centros (Case C-212/97)
Дански брачни пар основао друштво у В. Британији где је било и регистровано седиште
Капитал 100 фунти.
Пребивалиште брачног пара је у Данској где су желели да оснују огранак да би преко њега обављали све активности.
Регистрација одбијена јер се ради о фактичком примарном месту обављања делатности а огранак је основан ради изигравања правила о минимуму капитала.

37. Случај Uberseering (Case C-208/00)
Друштво основано у Холандији.
Једини преостали власници Немци који су живели у Немачкој.
Одбијена тужба - недостаје правна (процесна) способност због промене стварног седишта у Немачку.

38. Случај Insipire Art (Case C-167/01)
Друштво основано у В. Британији, једини директор живи у Хагу у коме се налази огранак.
Холандски Закон о про – форма страним друштвима предвидео одговорност директора, посебну назнаку у регистру и минимални капитал за таква друштва.

39. Случај Sevic (Case C-411/03)
Једини случај који се односио на прекогранична спајања
Немачко друштво стицалац није успело да региструје припајање друштва из Луксембурга.

40. Случај Cartesio (Case C-210/06)
Мађарско друштво покушало да промени стварно седиште у Италију а да остане регулисано мађарским правом.

41. Случај Vale (Case C-378/10)
Прекогранична конверзија – промена седишта и меродавног права из Италије у Мађарску
Брисано из регистра 13 феб 2006
Промена меродавног права и пријава за регистрацију у Мађарској 19 јан 2007 одбијена.

42. Проблеми Будућност примене теорије стварног седишта
Проблеми заштите интереса заинтересованих лица
Законодавно такмичење после случаја Центрос
Изигравање закона – про форма страна друштва
Могућа решења?
Неједнака примена правила из једног правног сисстема (lex societatis – lex concursus)

43. Промена седишта након одлука Суда ЕУ
Незванични предлог 14 директиве 1997
Промена регистрованог и стварног седишта СЕ
Студија изводљивости – сценарио о непостојању потребе регулисања 2007
Случај Картезио – промена из земље није дозвољена под одређеним условима
Даља ограничења након одлуке у случају Вале – прекограничне конверзије.
Нове иницијативе – Извештај о будуећем развоју и Акциони план 2012.

44. Промена седишта – тренутне могућности
Трансформација у СЕ и промена седишта
Оснивање зависног друштва и прекогранично спајање
(Усвајање европске форме затвореног друштва које може да промени седиште)

45. Додатна литература
Impact assessment on the Directive on the cross-border transfer of registered office, European Commission, 2007.
Т. Јевремовић Петровић, „Одлука Европског суда у случају VALE“, Вук Радовић (ур.), Усклађивање пословног права Србије са правом Европске Уније (2013), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, (стр )

46. Додатна литература
Andenas, M. »Editorial: Cross border establishment in the EU«, Company Lawyer, 27(2), 2006
Bartman, S. „Editorial: Real Seat in Retreat“, European Company Law, Volume 5, Issue 4, August 2008
Bisacre, J. »The migration of Companies Within the EU and the Proposed 14th Company Law Directive«, International and Comparative Corporatae Law Journal, vol. 3, issue 2, 2001
Bratton, W., Mc Cahery, J., Vermeulen, E. »How Does Corporate Mobility Affect Lawmaking?«, Americal Journal of Comparative Law, vol. 57, 2009
Prentice « The Incorporation Theory – the UK”, European Business Law Review 6/03
Rajak, H. »Proposal for a 14th European and Council Directive on the Transfer of the Registered Office or de facto Head Office of a Company from One Member State to Another With a Change in Applicable Law«, European Business Law Review, January/February 2000.
Werlauff, E. »The Main seat criterion in a new disguise – An acceptable version of the classic main seat criterion?«, European Business Law Review, January/February 2001
Wymeersch »The transfer of the company's seat in EU Company Law«, Common Market Law Review 3/03
Wymeersch, E. »Is a Directive on Corporate Mobility Needed?«, EBOLR, 8, 2007
Thomas Biermeyer, „Shaping the space of cross-border conversions in the EU. Between right and autonomy: Vale”, Common Market Law Review, vol. 50, 2013.
Justin Borg-Barthet, „Free at last? Choice of corporate law in the EU following the judgment in Vale”, International and Comparative Law Quarterly, vol. 62, nr. 2, 2013.
Oliver Mörsdorf, „The legal mobility of companies within the European Union through cross-border conversion“, Common Market Law Reivew, vol. 49, nr. 2, 2012.

47. Додатна литература
Marek Szydlo, „The Right of Companies to Cross-Border Conversion under the TFEU Rules on Freedom of Establishment“, European Company and Financial Law Review 3/2010.
Gert-Jan Vossestein, „Cross-BorderTransfer of Seat and Conversion of Companies under the EC Treaty Provisions on Freedom of Establishment: Some Considerations on the Court of Justice’s Cartesio Judgment”, European Company Law, vol. 6, nr. 3, 2009.

48. Додатна литература
Catherine Barnard “The Substantive Law of the EU: The Four Freedoms”, OUP, 2010.
F. Burrows, Free movement in European Community Law, Clarendon Press, Oxford, 1987.
Anne Looijestijn-Clearie, „Centros Ltd — A complete U-turn in the right of establishment for companies", International and Comparative Law Quarterly, vol. 49, July 2000.
Luca Cerioni, „The Barriers to the International Mobility of Companies within the European Community: A Re-reading of the Case Law", The Journal of Business Law, January 1999.
Veronika Korom, Peter Metzinger, „Freedom of Establishment for Companies: the European Court of Justice confirms and refines its Daily Mail Decision in the Cartesio Case C-210/06“, European Company and Financial Law Review, nr. 1, 2009.
Manuel Garcia-Riestra, „The Transfer of Seat of the European Company v Free Establishment Case-Law”, European Business Law Review, nr. 6, 2004.
Werner Ebke, „The European Conflict-of-Corporate-Laws Revolution: Überseering, Inspire Art and Beyond“, European Business Law Review, nr. 1, 2005.
Justin Borg-Barthet, „European private international law of companies after Cartesio“, International and Comparative Law Quarterly, vol. 58, nr. 4, 2009.
Robert Drury, „The ‘Delaware Syndrome’: European Fears and Reactions”, Journal of Business Law, November, 2005.