Presentation is loading. Please wait.

Presentation is loading. Please wait.

Проф. др Златко Исаковић ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗАПАДНОГ И ДРУГИХ ДЕЛОВА БАЛКАНА - Пленарно предавање - Међународна конференција.

Similar presentations


Presentation on theme: "Проф. др Златко Исаковић ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗАПАДНОГ И ДРУГИХ ДЕЛОВА БАЛКАНА - Пленарно предавање - Међународна конференција."— Presentation transcript:

1 Проф. др Златко Исаковић ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗАПАДНОГ И ДРУГИХ ДЕЛОВА БАЛКАНА - Пленарно предавање - Међународна конференција Проширење ЕУ на Западни Балкан, ИМПП, Београд, 12. децембар године

2 Балкан је политички и теоријски спорна категорија:
Које државе чине Балкан? Да ли је Балкан (“нецивилизовани” или цивилизовани) део Европе или није?

3 ЗАПАДНИ БАЛКАН је мање више политичка конструкција = НАСЛЕДНИЦЕ ДРУГЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (БЕЗ СЛОВЕНИЈЕ) + АЛБАНИЈА

4 А) ДОСАДАШЊИ РАЗВОЈ ОДНОСА ЕВРОПЕ И БАЛКАНА

5 Политика Балкан је ‘колевка’ демократије, која је потом на њему занемарена и сада је ‘увознa роба’, и то из делова света у које је претходно ‘извожена’. Балканизација је била на делу, посебно од времена смрти Јосипа Броза Тита, док се Европа уједињавала у Европску унију (ЕУ).

6 Утицаји еврпских и других актера у односима на Западном и другим деловима Балкана били су интензивни (укључујући и принуду) и врло различити по ефектима. Етнички и други конфликти су честе појаве у Европи и на Западном и другим деловима Балкана (и то не само захваљујући балканским актерима).

7 Што се више брине о националној, то је људска безбедност мања
Што се више брине о националној, то је људска безбедност мања. Ниједна од њих није била на завидном нивоу на Балкану. Проблем се своди на дилему да ли је национална безбедност елемент или аспект људске безбедности или је обрнуто?

8 2. Економија Највећи балкански извозни партнери су традиционално у првом реду Италија, Немачка и Аустрија Највећи балкански увозни партнери су често биле Немачка, Италија и Русија Македонија је најинтензивније економски повезана са осталим балканским земљама

9 Приватизација је у јеку или је окончана у бившим комунистичким земљама Балкана.
У појединим земљама које нису бивше комунистичке државе постоје релативно велики државни сектори економије.

10 Према GNI per capita PPP 2004. (2005
Стопе незапослености су биле највеће у БиХ, Македонији и Србији и Црној Гори, следе Албанија, Бугарска, Хрватска, Грчка и Турска, а најмања је била у Румунији.

11 Еkonomska kriza svetskih razmera, koja je generisana iz ekonomskog i političkog sistema SAD, duboko potresa EU i Zapadni i ostale delove Balkana. Kriza nije samo ekonomska, već obuhvata i politiku, kulturu i socijalne odnose u celini.

12 3. Култура Кад се говори о (не)цивилизованости Балкана, има се у виду често нормативно значење појма цивилизованости.

13 Балкански језици, осим турског (туркијски из групе алтајских) и донекле бугарског (по пореклу туркијског), припадају индоевропској групи језика. На балкану се користе верзије латинице и/или ћирилице, као и посебна писма (на пример, грчко).

14 На Западном и другим деловима Балкана посебно су развијене архитектура, музичке, ликовне, литерарне, филмске, позоришне, као и неке друге гране културе (попут науке, а и спорта уколико се култура схвати у ширем смислу).

15 Култура представља – иако се о укусима не дискутује – потенцијално најплоднију област балканских друштава, која је занемарена ‘у корист’ политике, а у ствари на њену (и не смо њену) штету.

16 Балканске културе трпе мање или више интензивне утицаје и источних и западних култура (међу којима је европска најприсутнија) и зраче сопствене утицаје према њима.

17 Б) БУДУЋНОСТ ЕУ И ЗАПАДНОГ И ОСТАЛИХ ДЕЛОВА БАЛКАНА
Како и колико историја и садашњост може да утиче на будућност ЕУ, Западног и осталих делова Балкана, а и света у целини?

18 1. Политика За очекивати је да ће у догледној будућности велика већина балканских земаља постати чланице НАТО и ЕУ. Улазак у ЕУ и НАТО значи и значиће премештање процеса и актера доношења најзначајнијих политичких и других одлука из главних градова односних земаља у Брисел и Вашингтон.

19 Судбине балканских интеграција су неизвесне и биће одређене једним делом на Балкану, а другим делом изван њега.

20 Људска и национална безбедност немају добре перспективе на Западном Балкану, а оне ће зависити, поред осталог и од одређивања која од њих треба да има предност. Кључно је питање да ли прва треба да буде у функцији друге или обрнуто?

21 Етнички и други конфликти ће бити основни разлози за квалификованје Балкана као “бурета барута” (попут Блиског истока, Ирака, Авганистана, Индијског потконтинента, а и појединих других делова света).

22 Владавина права и консоцијативна и партнерска демократија посматрају се као излаз или бар као један од излаза из етничких и међудржавних напетости и сукоба. U uslovima nepoklapanja granica država i rasprostiranja etničkih skupina, pojave etničkog budjenja, odredjenih rezultata religijskog budjenja i nekih drugih savremenih pojava, stvaraoci ustava koji bi težili uspostavljanju konsocijativne vladavine i sistema treba da vode računa o značaju zamene elemenata većinske demokratije pojedinim pravilima i institucijama nevećinske demokratije. Prvo, umesto jednopartijskih treba formirati koalicione vlade. Drugo, umesto postojanja dominacije izvršne vlasti nad zakonodavnom, odnosi izmedju njih treba da budu uravnoteženi. Treće, jednodomi i dvodomi parlamenti sa vrlo slabim drugim domom treba da budu zamenjeni dvodomim parlamentima sa jakim drugim domom. Četvrto, jednopartijski ili dvopartijski sistemi treba da budu zamenjeni višepartijskim sistemima. Peto, jednodimenzionalni partijski sistemi (u kojim su razlike medju partijama zasnovane na samo jednom elementu, poput nacionalnog porekla članova ili ciljeva partijskih programa) treba da budu zamenjeni multidimenzionalnim partijskim sistemima. Šesto, većinski sistem izbora (u kom su, u najgorem slučaju, partije podeljene na nacionalnoj osnovi) treba da bude zamenjen proporcionalnim sistemom. Sedmo, unitarni i centralizovan sistem treba zameniti federaalnim ili decentralizovanim sistemom bez jasno odredjenih funkcionalnih i geografskih područja iz kojih su poslanici većine u parlamentu i članovi kabineta. Osmo, umesto nepisanog ustava treba da postoji pisani ustav. Deveto, umesto ekskluzivno reprezentativne demokratije i parlamentarnog suvereniteta i neograničene moći većine da donosi zakone, manjine treba da imaju pravo veta ili da se zahteva kvalifikovana većina za odluke od suštinskog značaja za postojanje i identitet manjina, a potrebno je uvesti i elemente neposredne demokratije (kao što su referendumi). Da bi se razrešili sukobi koji obuhvataju subkulture potrebno je koristiti sredstva poput uzajamnog veta, autonomije na teritorijalnoj ili neteritorijalnoj bazi, kao i proporcionalnog predstavljanja. Za plodnu konsocijaciju i stabilnu demokratiju, značajna je saradnja izmedju elita različitih skupina, a i mogućnost da pojedinci i organizacije koje pripadaju različitim etničkim skupinama saradjuju i povezuju se sami preko granica njihovih etničkih ili federalnih jedinica. Političke elite u nekim zemljama «monopolišu posredničke uloge medju grupama, a smanjuju mogućnosti za neposrednu saradnju medju gradjanima i organizacijama» iz područja nad kojim elite imaju kontrolu. Kaže se da elite podržavaju heterogenost celog društva, odnosno izmedju etničkih grupa, ali deluju vrlo energično u cilju nametanja homogenosti u okviru grupa koje oni kontrolišu. Pri tom se koristi, pored ostalog, etnička identifikacija sunarodnika. U uslovima postojanja etničkih konflikata, trauma i frustracija, to radja tenzije u medjunarodnim i unutrašnjim odnosima, koje mogu (ponovo) eskalirati u ratove, koji, opet, pojačavaju etničku identifikaciju i tako stvaraju uslove za samoreprodukciju ratova i etničkog nasilja uopšte u Jugoistočnoj Evropi. Smatra se da u vršenju izbora strategija, puteva i sredstava za demokratsku integraciju gradjana (većina i manjina) treba, najpre, nastaviti sa zalaganjem za afirmisanje ljudskih prava i sloboda, i to kako onih političkih tako i onih socijalnih i kulturnih. Drugo, treba «raditi na razvoju autonomije civilnog društva, naspram težnje države da se širi i totalitarno kontroliše sve sfere društva»; braniti u prvom redu oblike neposredne društvenosti u mikrodruštvenoj strukturi – autonomiju porodice, škole i interesnih grupa. Ovo je posebno potrebno pošto su civilna društva u zemljama koje prolaze kroz procese postkomunističke tranzicije ograničeno moćna u sprečavanju bujanja nacionalizma i šovinizma, pošto oni u odredjenom smislu zadovoljavaju potrebe društvenih zajednica u toj fazi razvoja. Treće, treba razvijati oblike lokalne i participativne, odnosno neposredne demokratije u preduzećima i lokalnim zajednicama. Četvrto, treba «jačati oblike regionalne i lokalne samouprave (u formi funkcionalnog regionalizma), kao i pouzdanih puteva demokratske integracije i pacifikacije i naraslih konflikata u nacionalno mešovitim regijama».

23 Модели доминације неких политичких и етничких скупина над другим треба да буду замењени реформама политичке (увођењем појединих модела партнерства и консоцијације – политичке сарадње сегментних елита), економске и социјалне природе.

24 Модели доминације неких политичких и етничких скупина над другим треба да буду замењени реформама политичке (увођењем појединих модела партнерства и консоцијације – политичке сарадње сегментних елита), економске и социјалне природе.

25 Консоцијације (користи се и развија у Белгији).
Криза која потреса свет – посебно ако дуже потраје – може довести до ерозије и обустављања примене и развоја: Консоцијације (користи се и развија у Белгији). “Меке моћи” (“soft power”) – способности да се утиче на друге државе ненасилним средствима. Њена уверљивост делом зависи од “тврде моћи” (“hard power”), али тешко може бити замењена њоме.

26 Слабљење држава услед кризе:
Слабе државе (оне које имају мали степен социално-политичке кохезије, а којих је доста на Западном Балкану) постајаће вероватно још слабије најпре из економских разлога. Државна интервенција у економске и друге односе шириће се и јачати, што ће слабити и слабе и друге државе.

27 Подмићивање, корупција, организовани и други облици криминала и социјалне патологије уопште опстајаће још дуго и биће вероватно генерисани кризом.

28 Садашњост и будућност ЕУ, Западног, а и осталих делова Балкана може бити одређена и њиховим етничким, религијским, културним, политичким и другим хетерогеностима, које су историјске појаве. Оне у условима веће и дуготрајније економске кризе могу доприносити настајању нестабилности и сукоба.

29 Међу предуслове за нестабилности и сукобе могу се убројити и постојања:
Политичара ‘гладних’ власти (и то што пре и што више), који су често спремни да оптуже друге за кризу, нестабилност и сукобе. Медија ‘гладних’ сензација, међу које спадају криза, нестабилности и сукоби, готово по дефиницији.

30 2. Економија Сматра се да чланство у НАТО ‘доноси’ стране инвестиције преко потребне економијама западнобалканских и других земаља, али није извесно да се то дешава по аутоматизму, већ зависи и од макро (поред осталог, од тока кризе у свету) и микро економских услова.

31 Чланство у ЕУ може донети економски развој, а и лоше резултате:
Сеобе људи, роба и идеја већих размера могу генерисати проблеме и сукобе и у местим која се ‘празне’ и у оним према којим се сели. Проблеми који тако настају могу имати не само економске, већ и политичке, културне и социјалне природе и аспекте. Инвестиције могу бити манје или више (не)успешне, и то за све стране.

32 Посебно ако буде дуготрајна, економска криза може имати врло значајне (нуз)последице по политичку и другу моћ ЕУ и земаља Западног и других делова Балкана. Раст политичке моћи постао је главни мотив постојања и ширења ЕУ (која је настала као институција за решавање конфликата, а у првом реду оног између Немачке и Француске, односно као мировни пројект).

33 3. Култура Балкан ће и даље бити ‘вулкан’ културе, која, међутим, неће моћи да дође до изражаја пошто се не стимулише, а и гуши се од стране не само конкурената из иностранства (на пример, “кока-кола” `културе`), већ и оних домаћих “турбо” и других сличних ‘култура’, као и политичара и новокомпонованих и других богаташа који често конзумирају “кока-кола” и/или “турбо” `културе`...

34 Балканизми ће опстати пошто се ради о бар делом сродним културама.
Балканске културе ће и даље трпети утицаје различитих интензитета и источних и западних култура. Балканске културе ће вршити и даље утицаје на источне и западне културе у околини.

35 Појединци и њихове заједнице (државне и друге) треба да науче, односно развију културу живљења са етничким и другим сукобима и бављења њима без ескалације (а посебно оне насилне). НАСИЉЕ У КОНФЛИКТИМА РАЂА НАСИЉЕ И ПОСТАЈЕ ПРЕ ДЕО ПРОБЛЕМА НО ЊЕГОВОГ РЕШЕЊА...

36 Отворена питања: Како сачувати релативно богатство ЕУ и не повећавати релативно сиромаштво Западног и других делова Балкана? Каква је будућност евроатланских односа, као и оних са земљама остатка Евроазије и других континената? Сукоб или сарадња или и једно и друго у свету?

37 Како спречити да криза у свету генерише ауторитарне покрете и режиме (што се десило у више земаља Европе пред Други светски рат у бар делом сличним условима)?

38 Да ли ће велики и брз економски напредак, односно опоравак након кризе бити плодно тло за поделе и сукобе око расподеле остварене добити (као што је то био случај у време ‘процвата’ туризма друге Југославије)?

39 Литература Књиге: Златко Исаковић, Identity and Security in Former Yugoslavia, Aldershot, Ashgate, 2000 Златко Исаковић, Introduction to a Theory of Political Power in International Relations, Aldershot, Ashgate, 2000

40 Чланци: Зоран Крстић, “Политичко-институционални развој и перспективе белгијске консоцијације”, Међународна политика, Vol. LIX., Бр. 1129, јануар-март 2008 Радмила Накарада, “Европска унија као мировни пројекат”, Социолошки преглед, vol. XXXX, no. 4.

41 Војислав Становчић, “Владавина права и суживот етничких група”, Зборник радова са научног скупа Положај мањина у Савезној Републици Југославији, Српска академија наука и уметности, 11., 12. и 13. јануар 1995., Београд, 1999

42 Предавања: Златко Исаковић, Балкански односи, PowerPoint презентације за предавања, Катедра за дипломатију и међународне односе, Одсек политичких наука, Факултет хуманистичких наука, Интернационални универзитет, Нови Пазар, Београд, 2008


Download ppt "Проф. др Златко Исаковић ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗАПАДНОГ И ДРУГИХ ДЕЛОВА БАЛКАНА - Пленарно предавање - Међународна конференција."

Similar presentations


Ads by Google