1. INDIKATORI KONKURENTNOSTI T.D.
PREDAVANJE 4

2. INDIKATORI KONKURENTNOSTI T.D.
MORAJU BITI EFIKASNI
DVE GRUPE:
1. OBJEKTIVNI – MOGU SE IZRAZITI BROJKAMA (velicina podrucja, visina planine)
2. SUBJEKTIVNI – OPAZANJA-KVALITATIVNI (lepota pejzaza)

3. Svetski ekonomski forum je sačinio
Indeks konkurentnosti putovanja i turizma - Travel & Tourism Competitivness Index (TTCI) na nivou nacionalnih destinacija.
On sadrži 14 stubova konkurentnosti podeljenih u tri podindeksa
Podindeks regulatornih okvira
Poslovnog okruzenja I infrastrukture
Prirodnih, kulturnih I ljudskih resursa

4. 1) politička pravila i propisi,
2) ekološka održivost,
3) bezbednost, REGULATORNI OKVIR
4) zdravlje i higijena,
5) davanje prioriteta putovanju i turizmu,
6) infrastruktura vazdušnog saobraćaja,
7) infrastruktura kopnenog saobraćaja,
8) turistička infrastruktura, POSLOVNO OKRUZENJE
9) infrastruktura informacione i komunikacione tehnologije,
10) cenovna konkurentnost,
11) ljudski kapital, PRIRODNI, KULT. I LJUDSKI RES.
12) naklonjenost putovanjima i turizmu,
13) prirodni resursi, 14) kulturni resursi.

5. Indeks konkurentnosti putovanja i turizma 2009.
1. Švajcarska 5,68
2. Austrija ,46
3. Nemačka  5,41
4. Australija  ,34
5. Španija  ,32   
6. Velika Britanija 5,29
7. SAD ,28
8. Švedska ,28
9. Kanada  ,24
10. Francusk 5,24
 88. Srbija ,71

6. Rangiranje je obuhvatilo 130 zemalja širom sveta, među kojima je Srbija rangirana kao 88.
Indeks konkurentnosti predstavlja kombinaciju podataka iz javno dostupnih izvora, od međunarodnih turističkih institucija i turističkih eksperata, kao i iscrpnih godišnjih istraživanja koja se sprovode od strane Svetskog ekonomskog foruma.

7. 2013!
2007 SRBIJA BILA NA 66, 2008 na 78, 2009 na 88
A 2013 NA 89 MESTU!!!!!
Hrvatska se nalazi na zavidno visokom 35. mestu, Slovenija na 36, Crna Gora 40, a Makedonija na 75. poziciji.
Jedino je BIH ispod nas od zemalja iz regiona a Moldavija, BIH I SRB na dnu liste Evropskih zemalja!!!!
Zabrinjavajuce!!!!

8. DESTINACIJSKI LANAC VREDNOSTI
Destinacijski lanac vrednosti obuhvata različite aktivnosti koje turista obavlja od pripreme za putovanje, preko putovanja i boravka na destinaciji, do povratka kući i naknadne brige o gostu.

9. 1. Zemlja porekla (priprema za putovanje)
1.1. Aktivnosti
Informacije
Buking i kupovina
Dokumentacija
1.2. Predmet ocene
Promotivni materijal
Internet promocija
Pozicioniranje
Komunikacija s putnim agentima
Sistem rezervisanja i komercijalizacije
Informacije o turističkoj destinaciji
Proizvodi i aktivnosti koje se nude
Ostalo
2. Destinacija (turističko iskustvo)
2.1. Aktivnosti
Prevoz
Smeštaj, hrana i piće
Informacije
Javne i privatne usluge
Atrakcije, sadržaji, aktivnosti itd.
Naknadna briga o gostu
2.2. Predmet ocene
Kvantitet i kvalitet smeštajnih kapaciteta
Kvantitet i kvalitete ugostiteljskih objekata
Kvantitet i kvalitete sadržaja zabave
Kvantitet i kvalitet aktivnosti koje se nude
Brojnost i kvalitet turističkih biroa
Promotivni materijali
Javni saobraćaj i njegov kvalitet
Dostupnost
Sistem označavanja (eksterni i interni)
Parkiranje
Mobilnost
Ostalo

10. Ocena lanca vrednosti ima za cilj da:
Na maksimalno efikasan način poveže turističke proizvode, usluge i aktivnosti koje se nude i
Definiše sve eventualne slabosti i nedorečenosti u celokupnom turističkom sistemu, kako bi se mogle primeniti odgovarajuće mere za otklanjanje ili ublažavanje tih nedostataka.

11. Formula "vrednost za napor"
Formula "vrednost za napor" služi za ocenjivanje koristi koju potencijalni turista stiče u poređenju sa trudom koji mora da uloži da bi došao u turističku destinaciju.
Cilj turističke destinacije je da klijentima nudi više vrednosti uz njihov manji napor u poređenju sa konkurencijom.

12. Formula „Value for Effort“
Formula „Value for Effort“
Opažanje vrednosti Opažanje napora
(šta nudimo klijentima) (zahtevi klijenata)
ISKUSTVO NEUGODNOST
+ OSEĆAJ NESIGURNOST
= KVALITET USLUGA = NOVAC (CENA)

13. ZAKLJUCAK!!!
Drugim rečima, turisti ne putuju da bi proveli vreme u avionu, ili proveli noć u hotelu.
Oni idu na put da bi doživeli, naučili, videli nešto novo i drugačije od uobičajenog. Mera u kojoj im to uspeva, opredeljuje i njihovu percepciju o vrednostima putovanja.
Način na koji se pojedina usluga izvršava, takođe je od izuzetnog značaja. Percepcije kvalitetnog usluživanja se uvek baziraju na onome što gost očekuje u odnosu na ono što mu se isporuči!!!!!!

14. NEOPHODNA DA BI SE POSTIGLA KONKURENTNOST!!!
ODRZIVOST T.D.
NEOPHODNA DA BI SE POSTIGLA KONKURENTNOST!!!
OSNOVNI PRINCIPI I VREDNOSTI:
MORAL
ZNANJE
PROFESIONALIZAM
UPRAVLJANJE I MEDJUSOBNO POSTOVANJE

15. VICE model
Predstavlja destinacijski menadžment kaointerakciju između posetilaca, industrije, lokalne zajednice i životne sredine. VISITORS INDUSTRY COMMUNITY
ENVIRONMENT AND
CULTURE

16. OSNOVE PROCESA UPRAVLJANJA T.D.
Koordinisano upravljanje svih elemenata koji čine destinaciju (atrakcije, usluge, pristup, marketing i cene).
Podrazumeva strategijski pristup da bi se povezali nekada veoma različii subjekti u cilju boljeg vođenja destinacije→sprečavanje dupliranja napora u svrhu promocije, usluga za posetioce, biznis podrške itd.

17. UPRAVLJANJE DESTINACIJOM
PREDAVANJE 5

18. Zašto destinacijom treba upravljati (rukovoditi)?

19. Turizam je konkurentna privredna delatnost i da bi bile konkurentne, destinacije treba da pruže kvalitetan doživljaj posetiocima.
Od vitalnog je značaja da različite komponente koje čine tur. boravak budu upravljane i koordinisane kako bi se:
maksimizirala vrednost usluge za posetioce ali i
ostvarila korist za lokalnu zajednicu.

20. Prednosti upravljanja destinacijom
Uspostavljanje konkurentske prednosti
Obezbeđivanje održivog turizma
Širenje koristi od turizma
Povećanje prihoda od turizma
Izgradnja čvrstog i izražajnog brend identiteta

21. Proces upravljanja t.d.
Proces donosenja strategijskih, organizacionih I operativnih odluka da bi se upravljalo procesom definisanja, promocije I komercijalizacije turistickog proizvoda destinacije, te da bi se kreirao uravnotezeni promet posetilaca koji je dovoljan da zadovolji ekonomske potrebe lokalnih aktera u destinaciji.

22. Uspostavljanje konkurentske prednosti
Da bi destinacija postigla konkurentsku poziciju na tržištu, potrebno je:
ostvarenje snažne i jedinstvene pozicije (drugačija vrsta iskustva u poređenju sa drugim destinacijama, razvijajući atrakcije i resurse u destinaciji na način da se naglase jedinstvene karakteristike te destinacije)-
pružanje odličnog servisa i iskustva i „value for money“
da svi aspekti posetilačkog doživljaja budu na najvišem standardu i dobro koordinisane.

23. Obezbeđivanje održivog turizma
Očuvanje integriteta životne sredine i resursa
da atrakcije budu na prvom mestu zaštićene
sprečavanje socijalnih i kulturnih konflikata
sprečavanje negativnog uticaja turizma na tradiciju i lokalni način života

24. Širenje koristi od turizma
lokalni proizvodi
napredak ruralnih zajednica
promocija razvoja malog biznisa
razvoj umetnosti i zanatstva ….

25. Povećanje prihoda od turizma
Povećanje prihoda od turizma kroz fokusiran prostorni razvoj i ciljani marketing, destinacije mogu da
-produže prosečnu dužinu boravka turista,
-povećaju turističku potrošnju
-smanjivanjem sezonalnosti→
→isplatljivost investicija

26. Izgradnja čvrstog brend identiteta
Konstantno pružanje kvalitetne usluge,
lojalnost brendu raste i
posetioci se vraćaju u destinaciju.

27. KREIRANJE ODGOVARAJUCEG OKRUZENJA
Elementi destinacije
Atrakcije
Usluge
Pristupačnost
Imidž
Cena
Ljudski resursi
DMO
MARKETING
DOZIVLJAJ
KREIRANJE ODGOVARAJUCEG OKRUZENJA

28. Kreiranje odgovarajućeg okruženja
Osnova destinacijskog menadžmenta.
Moraju da postoje stabilni socijalni, ekonomski i fizički uslovi u kojima se razvija turizam.
Kreiranje stabilnog okruženja podrazumeva:
 planiranje i infrastrukturu
 razvoj ljudskih resursa
 razvoj proizvoda
 razvoj tehnologije
 odnose industrije i usluga.

29. Marketing
Marketingom se promoviše ono što je najatraktivnije za potencijalne posetioce i na način na koji je najlakše ubediti ih da dođu.
Ono što je ključno je:
promocija destinacije, uključujući brending i imidž
kampanje
nepristrasni informativni servisi
olakšano bukiranje
CRM (Customer Relationship Management)

30. Obezbeđenje kvaliteta doživljaja (kvalitetnog iskustva u destinaciji)
Obezbeđivanje kvaliteta svakog aspekta doživljaja
posetilaca kada jednom stignu u destinaciju je neophodno.
Ono uključuje:
koordinaciju unutar destinacije i menadžment za
„kvalitet doživljaja“ posetilaca
razvoj i upravljanje događajima
razvoj i upravljanje atrakcijama
treninzi i edukacija
biznis saveti
strategija, istraživanje i razvoj.

31. Organizacije za upravljanje destinacijom
Organizacije za upravljanje turističkom destinacijom su odgovorne za ukupno upravljanje područjem (planiranje, organizovanje, kontrolu i vođenje/liderstvo) i za preduzimanje akcija u cilju ostvarivanja definisanih ciljeva.
DMO
NTO

32. Prema Poslovnom savetu Svetske turističke organizacije (WTOBC), aktuelan trend u skoro svim razvijenim turističkim regionima u svetu usmeren je prema polu-javnim, ali nezavisnim turističkim organizacijama koje uključuju partnerstva privatnog sektora i javnih autoriteta (regionalnih ili lokalnih).

33. Da li je DMO organizacija za destinacijski marketing ili menadžment?
Predsatvljaju najnoviji model organizacionog funkcionisanja upravljanja destinacijom
Ukljucuju javno I privatno partnerstvo
Da li je DMO organizacija za destinacijski
marketing ili menadžment?

34. Za uspeh funkcionisanja destinacijske menadžment organizacije potrebno je obezbediti izvesne preduslove:
1. Postojanje efikasnog modela i strukture:
Zahteva fleksibilniju strukturu upravljanja: najuspešniji modeli obuhvataju zajedničko učešće javnog i privatnog sektora kombinovano sa značajnim uticajem lokalnih organa vlasti i lokalne turističke privrede,
Jako liderstvo i efikasnije partnerstvo,
Zajedničku posvećenost ostvarenju rezultata.

35. 2. Vizija i liderstvo:
Vizija je kreirana ukupna slika željene budućnosti destinacije i predstavlja suštinsku komponentu turističke politike koja treba da obuhvati sve elemente neophodne za postizanje konkurentnosti destinacije,
Vizija daje pravac razvoja,
Na putu ka ostvarenju vizije, učesnici, koji često mogu imati različite stavove i mogućnosti uticaja, treba da formulišu zajednički stav.

36. Konceptualni model DMO sadrži dve grupe aktivnosti, odnosno funkcija:
spoljašnji marketing destinacije - external
destination marketing (EDM)
i unutrašnji razvoj destinacije - internal
destination development (IDD).

37. Spoljne aktivnosti destinacijskog marketinga
Unutrašnje aktivnosti na razvoju destinacije
Veb-marketing e1
Upravljanje posetiocima i1
Događaji, savetovanja i festivali e2
Informisanje/istraživanje i2
Kooperativni programi e3
Koordinacija turističkih stejkholdera i3
Direktna pošta e4
Krizni menadžment i4
Direktna prodaja e5
Razvoj ljudskih resursa i5
Poslovne izložbe e6
Finansijski i investicioni kapital i6
Oglašavanje e7
Upravljanje resursima i7
Podsticajna putovanja e8
Kvalitet doživljaja posetilaca i8
Publikacije i brošure e9

38. EDM
Operativno, spoljašnji marketing destinacije(EDM) uključuje sve aktivnosti usmerene na privlačenje posetilaca u destinaciju.
Stoga ove aktivnosti imaju spoljnu orijentaciju i deluju na subjekte van destinacije.
Poslovi na promociji turističke destinacije su i dalje najkrupnija aktivnost DMO.

39. Interni razvoj destinacije - IDD može se posmatrati kao funkcija koja uključuje sve druge oblike aktivnosti, osim marketinga, koje DMO preduzima za razvoj i podršku turizmu na destinaciji.
Funkcija razvoja destinacije je unutrašnja s obzirom da su aktivnosti usmerene ka inicijativama unutar destinacije.
Mnoge od aktivnosti zahtevaju angažovanje i uključivanje resursa drugih destinacijskih stejkholdera.
Centralno mesto među njima zauzima koordinacija svih destinacijskih stejkhodera, koja prožima sve pojedinačne aktivnosti.
DMO ima širok spektar stejkholdera sa visokim potencijalom za saradnju

40. Ključne oblasti aktivnosti DMO jesu sposobnosti:
a.) da deluju kao strategijski lideri u marketingu i razvoju turističke destinacije- sposobnost za liderstvo i ekspertizu
b.) za omogućavanje partnerstava sa i u okviru privrede i delova javnog sektora u cilju saradnje na ostvarivanju zajedničke vizije destinacije.

41. Na osnovu ključne sposobnosti koordinacije stejkholdera, DMO mora uspostaviti osnovu za svoje napore na unutrašnjem razvoju destinacije, obezbeđenjem doslednog upravljanja posetiocima i informisanja/istraživanja.

42. Upravljanje posetiocima reprezentuje sposobnost efikasnog komuniciranja sa posetiocem odmah po dolasku na destinaciju.
Kao jedna od glavnih aktivnosti na unutrašnjem razvoju destinacije, upravljanje posetiocima je značajno u spajanju turističkih proizvoda i usluga isporučenih posetiocima destinacije.

43. Informisanje/istraživanje je neophodno kao pomoć kod svih drugih odluka i aktivnosti na unutrašnjem razvoju destinacije, uključujući i upravljanje posetiocima.
Ono ima dvostruku ulogu: pribavlja korisne inpute DMO za funkciju upravljanja, a sa druge strane služi kao sredstvo pomoću koga DMO obezbeđuje informacije za destinacijske stejkholdere.

44. Upravljanje resursima je presudno za upravljanje destinacijom
Upravljanje resursima je presudno za upravljanje destinacijom. Ono počinje postizanjem razumevanja za bio-fizička ograničenja, odnosno noseći kapacitet destinacije. To podstiče razvoj programa koji omogućavaju da bude identifikovan širok asortiman potencijalnih negativnih uticaja uzrokovanih turizmom, kao i da se razume način na koji oni deluju na bio-fizičko okruženje, kako dozvoljeni limiti ne bi bili prekoračeni.

45. Razvoj ljudskih resursa, naročito posedovanje dobro obučenog osoblja u svim segmentima uslužnog procesa, ključno je za postizanje visokokvalitetnog i doslednog iskustva posetilaca. Dok direktna kontrola nad obezbeđenjem usluga obuke i obrazovanja predstavlja retkost za DMO, ona svakako može vršiti uticaj preko svoje mreže stejkholdera da se osigura kvalitetno snabdevanje takvim uslugama.

46. TERITORIJALNO RASPROSTRANJENJE DMO
U najvećem broju slučajeva ove aktivnosti odvijaju na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Aktivnosti na nacionalnom nivou su pretežno strategijskog karaktera,
na lokalnom nivou operativnog karaktera,
dok regionalni nivo predstavlja mogućnost za razne vrste kombinovanja strategijskih i operativnih aktivnosti što je i predstavljeno sledećom tabelom:

47. √ Tipične uloge i odgovornosti Nacionalni nivo Regionalni nivo
Lokalni nivo
Promocija
brendiranje i imidž √
Kampanje podsticaja biznisa posebno MMSP
Nepristrasno pružanje informacija
Poslovi olakšavanja rezervisanja
Koordinacija u upravljanju
destinacijom
Informacije i rezervacije za posetioce
Obuka i obrazovanje
Poslovni saveti
Uvodjenje proizvoda
Upravljanje dogadjajima I atrakcijama
Strategija, istraživanje i razvoj

48. NTO
Nacionalne turističke organizacije finansiraju se, najvećim delom, iz državnog budžeta,
a njihov osnovni zadatak je promocija, i to u uslovima kad nacionalna turistička organizacija naplaćuje boravišnu taksu od turista kao i članarine/naknade/takse koje plaćaju razni davaoci usluga u destinaciji.
Sve više je prisutna činjenica da države smanjuju svoj deo finansiranja ovog važnog zadatka i da su nacionalne organizacije prisiljene da traže finansiranje od privatnog sektora ili (najnovije) iz sopstvenih komercijalnih prihoda.

49. Osnovni zadaci nacionalne turističke organizacije
Iako se delokrug rada nacionalnih turističkih organizacija razlikuje, ipak je svima zajednička i najvažnija delatnost na području instrumenata marketing miks-a, a naročito na promociji vrednosti nacionalne i regionalnih turističkih destinacija.

50. U tom smislu,kao što je istaknuto, njihov je najvažniji zadatak promocija nacionalne destinacije korišćenjem marketinških sredstava, a naročito nekih instrumenata marketing miks-a, kao što su:
Oglašavanje,
Odnosi s javnošću i medijima,
Promotivna aktivnost,
Informisanje i komunikacija s javnošću, i
Istraživanje tržišta tražnje.

51. KLASTERI
Pod klasterom se podrazumeva geografska koncentracija međusobno povezanih preduzeća,specijalizovanih dobavljača, pružalaca usluga, preduzeća u pratećim industrijama i institucija u određenim oblastima koji su konkurencija jedni drugima, ali takođe I sarađuju (M. E. Porter).
POVEZANE KOMPANIJE = KLASTERI

52. Klaster se može okarakterisati i kao dinamičan skup turističkih atrakcija, infrastrukture, opreme,usluga, poslova, ljudi itd. u geografskim područjima u kojima se razvija određeno turističko iskustvo.
Uspešnost klastera kao modela za ostvarivanje konkurentnosti leži u činjenici da oni poseduju koncentrisane resurse, čime je omogućen lakši pristup tehnologiji, informacijama,kapitalu, znanju, veštinama itd.

53. Sa aspekta konkurentnosti, bitno je naglasiti da klaster pristup daje naročitu šansu malim i srednjim preduzećima (SME) u smislu pristupanja globalnoj konkurensk. utakmici.   
Klaster pristup ne podrazumeva brendiranje individualnih preduzeća, već brendiranje celog sektora!!!!!
Ucesnici u klasteru su vezani lancem vrednosti.

54. Razvoj klastera treba da omogući:
Lakši pristup dobavljačima, uslugama i kadrovima
Lakši i brži pristup informacijama
Razmena znanja
Usteda troskova
Fleksibilnost i sposobnost bržeg reagovanja na promene zahvaljujući specijalizaciji
Brže prihvatanje inovacija u poslovanju
Kriticna masa neophodna za dalji rast
Primeri nekih uspešnih klastera u turizmu su: Maui (Havaji), Varadero (Kuba), Cancun(Meksiko), Vienna (Austrija) itd.

55. Kljucno pitanje klastera- formulisanje odgovarajuce strategije
Strategija diferenciranja – originalnost, ekskluzivnost, kvalitet
Strategija vodjenja troskova – jeftine usluge, mali napori, velika bezbednost
Usmerena strategija - segmentacija

56. Pojam partnerstva i potrebe za partnerstvima
Partnerstva se sve više promovišu u globalnoj saradnji kao zajedničke inicijative koje demonstriraju inovacuje i upućuju na globalne probleme kroz lokalne aktivnosti.
Ni jedan sektor samostalno ne može da se izbori sa krupnim društvenim, ekonomskim i ekološkim izazovima.

57. Vlada obezbeđuje pristup, informacije, sigurnost i zakonitost.
Privatni sektor je inovativan, stvaralački, delotvoran, visoko usmeren i čvrsto orijentisan ka rešenjima.
Nevladine organizacije - NVO poseduju lokalna znanja i iskustva, kao i delotvornost u razumevanju potreba lokalnih zajednica. One mogu mobilisati lokalne resurse.

58. Javni sektor
Angažovanje javnog sektora veoma je značajno za održivi rast i razvoj turističkih destinacija.
Njeni turistički proizvodi zasnovani su na javnoj imovini kao što su prirodna i kulturna dobra. Ključna uloga javnog sektora sastoji se u zaštiti i očuvanju ovih dobara, obezbeđenju bazne infrastrukture, značajnih službi, destinacijskog menadžmenta i marketinga, inovacija, obuke i obrazovanja ljudskih resursa.

59. Privatni sektor
Privatni sektor u turizmu predstavlja područje sa najvećim brojem involviranih stejkholdera koji učestvuju u formiranju turističkog proizvoda destinacije.
To je čitav niz subjekata koji omogućuju putovanje, smeštaj, ishranu, rekreaciju, zabavu, razonodu i druge aktivnosti turista.

60. Prednosti partnerstava u tirizmu ogledaju se u sledećem:
Poboljšanje odnosa lokalne zajednice prema turizmu,
Mogućnost da se čuje glas svakog aktera (učesnika),
Učesnici postaju mnogo zainteresovaniji za turizam,
Veća podrška inicijativama koje se odnose na turizam,
Smanjenje razlika zasnovanih na neravnoteži moći,
Uključivanje ljudi najbližih problemu u pronalaženje rešenja,
Popravljanje odnosa među učesnicima,
Mogućnost zajedničkog rešavanja istog problema koji je nametnut pred više aktera.

61. Najčešći motivi partnerstava u razvoju turizma na destinaciji:
Razvoj proizvoda: očuvanje i uvećanje resursa, postavljanje standarda kvaliteta, razvijanje atraktivnosti, tematskih parkova, smeštajnih kapaciteta, obezbeđenje tehničke podrške za programe razvoja novih proizvoda, održivi razvoj turističkog sektora i dr.;
Marketing i prodaja: unapređenje opšte slike destinacije, unapređenje efikasnosti marketinga, unapređenje pokrivenosti postojećih i osvajanje novih tržišta, uvođenje elektronskog marketinga, zajednički programi istraživanja tržišta, centralni buking;
Istraživanje i nove tehnologije: primena TSA (turistički satelitski računi), povećanje primene tehnoloških novina i novih aplikacija;
Razvoj ljudskih resursa: postavljanje standarda kvaliteta usluga, programi obuke i obrazovanja, unapređenje produktivnosti i inovativnosti;
Razvoj infrastrukture: unapređenje saobraćajne infrastrukture, sredstava i usluga, razvoj telekomunikacionog sistema, vodosnabdevanje, unapređenje javnih sanitarnih i zdravstvenih usluga, ostala infrastruktura;
Investicije: obezbeđenje sredstava za zajedničke projekte, unapređenje kvaliteta usluga, aktiviranje javnih investicija i dr.