1. Internet
Radovan Brajović

2. Internet je globalna računarska mreža, skup svetskih računarskih mreža koje za svoje korisnike obezbeđuju niz servisa pomoću standardnih protokola.
To je mreža svih mreža koja se sastoji od miliona privatnih, javnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža, od lokalnog do globalnog obima koji su povezani preko širokog spektara elektronskih, bežičnih i optičkih mrežnih tehnologija.

3. istorija
Počeci Interneta
1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik (prvi veštački satelit).
1958. god., kao odgovor na lansiranje Sputnjik-a, SAD osnivaju Advanced Research Projects Agency (ARPA).
1962. god., usvojena ideja da se počne saradnja sa univerzitetima – osnova ARPANET-a (preteča Interneta).

4. istorija
ARPANET
ARPANET (engl. Advanced Research Projects Agency Network) je prva računarska mreža na svetu čije se funkcionisanje baziralo na komutaciji paketa podataka.
1969. god. mreža računara na ARPANET-u se sastoji od 4 računara:
UCLA (University of California Los Angeles)
SRI (Stanford Research Institute)
UCSB (University of California Santa Barbara)
UTAH (University of Utah Salt Lake City)

5. istorija
ARPANET
1971. god. ARPANET proširen (15 čvorova):

6. ARPANET 1971. god. definisan e-mail – Elektronska pošta. 1973. god.
istorija
ARPANET
1971. god. definisan – Elektronska pošta.
1973. god.
definisan File Transfer – razmena datoteka,
prvi čvor u ARPANET-u izvan SAD – University College of London (Engleska),
čini 75% saobraćaja na ARPANET-u.
1975. god. definisane „mailing“ liste – diskusione grupe.

7. istorija
ARPANET
1979. god.
dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji označavaju emocije – „smajliji“ : :-) ;-) :-(
kreiran BITNET, kao još jedna mreža računara
1980. god. ARPANET u kompletnom zastoju zbog virusa.
1981. god. ukupan broj servera u mreži: 213.
kreiran CSNET, kao mreža institucija izvan ARPANET-a.
1982. god. osnovan Europe Unix Network – EUnet
u početku spajao Holandiju, Dansku, Švedsku i Veliku Britaniju.

8. ARPANET i druge mreže 1983. god. 1984. god.
istorija
ARPANET i druge mreže
1983. god.
ustanovljen Domain Name System (DNS) – sistem simboličkih adresa umesto numeričkih.
ukupan broj servera na mreži: 562.
1984. god.
iz CSNET-a kreiran NSFNET.
ukupan broj servera na mreži: 1024.
1985. god. ukupan broj servera na mreži:

9. istorija
Internet
1986. god. kreiran IETF (Internet Engineering Task Force) – telo za tehničku koordinaciju mreža.
1989. god.
broj servera na mreži prelazi
objavljena priča o hakeru iz Nemačke koji je provaljivao u vojne računare u SAD i prodavao informacije Sovjetskom Savezu.
1990. god.
ARPANET prestaje da postoji.
osmišljen hipertekst sistem koji će postati osnova www (World Wide Web).
prvi komercijalni provajder – World (world.std.com).
ukupan broj servera na mreži

10. istorija
Internet
1991. god. startovan prvi WWW server (nxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u info.cern.ch).
1992. god.
broj servera na mreži prelazi ,
pojavio se izraz “surfovati po mreži”.
1993. god.
Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na internet:
broj servera na mreži: 2,056,000.

11. istorija
Internet
1994. god.
kupovina preko Interneta (naručivanje pice kod Pizza Hut),
broj servera:
1995. god.
WWW postaje servis broj jedan na Internetu,
broj servera:
1996. god.
pojavljuju se kompanije koje omogućavaju telefoniranje preko Interneta,
provaljeni (uhakovani) sajtovi: US Dept of Justice, CIA, US Air Force,
pretraživači interneta (Altavista, Yahoo, i dr.),
SR Jugoslavija dobila pristup na Internet (podignute sankcije).

12. Internet 1997 – danas: uvođenje e-commerce,
istorija
Internet
1997 – danas:
uvođenje e-commerce,
prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ (napadi hakera na NATO i ostale institucije),
panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),
mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS, 3G),
uvođenje Internet2 – brže, više čvorova.
2003. god. broj servera na Internetu:
društvene mreže,
računarstvo u oblaku,
učenje na daljinu………. i jos mnogoooooo !!!!! :)

13. Internet Strukturni opis – od čega se sastoji
istorija
Internet
Strukturni opis – od čega se sastoji
Funkcionalni opis – šta omogućava korisnicima
WAN mreža koja povezuje mnogo različitih mreža
Krajnji uređaji – hosotvi
Hostovi su povezani u mrežu lokalnih dobavljača, oni u regionalne mreže, nacionalne i internacionalne.
Kičma Interneta
Ip protokol
Komutiranje paketa – hostovi nemaju uticaj kuda će paket ići
TCP i UDP

14. Funkcionisanje Interneta
omogućava rad distribuiranih aplikacija
Internet, u svojoj osnovi, funkcioniše nalik na poštanski sistem. Svaki uređaj na Internetu ima svoju IP (Internet Protocol) adresu, koja ga jedinstveno definiše. Svi podaci koji se razmenjuju putem Interneta putuju između računara uz pomoć tog istog Internet Protocol-a, koji funkcioniše tako što podatke deli u pakete, koji sadrže adrese pošiljaoca i primaoca, kako bi uspešno pronašli svoj put i stigli tamo gde treba. IP adresa je upravo to što pomaže tom Internet "poštaru" da zakuca baš na vaša vrata i isporuči vam tekst, sliku ili video. DNS serveri– prevodi ip adrese u tekstualne

15. ”Put” kojim taj poštar mora da prođe, krcat je "raskrsnicama", tj
”Put” kojim taj poštar mora da prođe, krcat je "raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju poštara gde treba dalje da ide da bi stigao do svog odredišta. Ta mreža rutera, sa računarima i drugim mrežnim uređajima na krajevima saobraćajne mreže, zapravo čini Internet.

16. Delovi paketa podatka IP APr APo TPo Podatak IsPo
Paket je osnovna jedinica mrežne i Internet komunikacije.
IP - identifikator paketa – za razlikovanje paketa
APr - adresa primaoca
APo -adresa pošiljaoca
TPo - definisanje tipa podataka – da li je ASCII karakter ili binarni sadržaj
polje podataka
IsPo - provera ispravnosti podataka – na mestu prijema se izračuna broj koji je upisan

17. Adresiranje na Internetu
Računari se identifikuju na osnovu IP adrese: a.b.c.d
a, b, c, d su brojevi u rasponu od 0 do 255
Primer:
Podela IP adresa:
javne (jedinstvene na Internetu, vidljive sa svake adrese na Internetu),
privatne (unutar privatnih mreža; primer: )
specijalne namene (broadcast).

18. Adresiranje na Internetu
Alternativan način identifikacije – simbolička adresa:
ime_računara.domen
domen = institucija.tip_institucije.lokacija
Primeri:
pipin.tmd.ns.ac.rs
Domeni:
nacionalni
Internacionalni/američki

19. Nacionalni domen
Lokacija – dvoslovna skraćenica na kraju adrese, prema ISO-3166 standardu:
rs, срб – Republika Srbija,
uk – Velika Britanija, itd.).
Tip institucije:
ac (akademske ustanove),
com (komercijalne ustanove),
org (nekomercijalne organizacije),
itd.
Primer:

20. Internacionalni/američki domen
Tip institucije:
edu (akademske ustanove)
com (komercijalna ustanova)
org (nekomercijalne organizacije)
mil (vojne organizacije)
gov (vladine organizacije)
itd.
Primer:
SAD uglavnom koriste domene: edu, gov, mil (

21. Servisi na Internetu Servisi su usluge. Vrste:
www (World Wide Web) – multimedijalni dokumenti na Internetu,
Elektronska pošta ( , , , ...),
Prenos datoteka (FTP – File Transfer Protocol),
Telnet i SSH protokoli – rad na udaljenom računaru,
Chat, voice chat, video telefonija,
Diskusione grupe,
Računarstvo u oblaku,
Učenje na daljinu,
Radio / TV,

22. w w w-(Web) Sistem se sastoji iz klijenata i servera.
Multimedijalni dokumenti se kreiraju upotrebom HTML jezika (Hyper Text Markup Language).
w w w Klijenti:
spajaju se na WWW servere i zahtevaju resurse (html datoteke, slike, muziku, itd.)
trenutno aktuelni: Internet Explorer, Mozilla, Opera, Google Chrome itd.
w w w Serveri:
čekaju klijente i opslužuju njihove zahteve
trenutno aktuelni: Apache, Internet Information Services (IIS), itd.
Protokol za komunikaciju između klijenata i servera je HTTP protokol (HyperText Transfer Protocol).
Za prenos fajlova – FTP (File transfer protokol) protokol

23. w w w-(Web) Veb je sistem međusobno povezanih dokumenta – veb-stranica
Veb-stranice su povezane korišćenjem veza tj. linkova i
predstavljaju hipertekst.
Za obeležavanje strukture stranice koristi se HTML.
Za opis vizuelne prezentacije stranice CSS
Kolekcije stranica povezanog sadržaja nazivaju se veb-sajtovi.
Dinamički sajt – DHTML – npr. HTML + CSS+ JavaScript

24. www (World Wide Web) –Web servis
Omogućava tzv. surfovanje internetom (pretraživanje), odn. gledanje internet prezentacija.
Za korišćenje ovog servisa potreban je program koji se naziva Internet Browser (Internet “istraživač” ili „pretraživač“). Na primer:
Internet explorer (sastavni deo windows-a)
Mozilla Firefox
Google Chrome
Opera

25. Internet prezentacija – (Veb Sajt, Web site)
Skup uređenih podataka na određenu temu (podrazumeva multimedijalni sadržaj, odnosno tekst, 2D ili 3D grafiku, fotografiju, video i zvuk), sadržaj koji može biti interaktivan (korisnik može uticati na redosled pregledanja sadržaja).

26.
servis omogućava primanje/slanje elektronske pošte. Ovaj servis je za mnoge korisnike postao nezamenljiv način komuniciranja, pošto poruke veoma brzo stižu u bilo koji deo sveta- webmail
Sistem se sastoji iz klijenata i servera.
Protokoli za komunikaciju između klijenata i servera: SMTP (Simple Mail Transport Protocol), POP3 (Post Office Protocol), IMAP (Internet Message Access Protocol).
Organizovano po principu postojeće pošte (elektronsko sanduče prima poruke, klijenti preuzimaju poruke iz sandučeta i prikazuju, postoji adresa primaoca, pošiljalac ne mora da se identifikuje).

27. Email adresa: username@adresa_računara
Primer:
Trenutno aktuelni klijenti: Microsoft Outlook, Microsoft Outlook Express, Gmail, Hotmail itd.

28. Slanje elektronske pošte
Adresa primalaca
Adresa primalaca kopije pisama – CARBON COPY- CC
Skrivene adrese primalaca kopije pisama – BCC
Adresa pošiljaoca
Predmet pisma
Telo pisma
Prilozi pisma

29. Chat, telefonija
Chat – mogućnost komunikacije pisanim porukama u realnom vremenu
Voice chat – razgovor preko interneta
Video telefonija – razgovor uz upotrebu kamere preko interneta drugačije VOIP.
Programi:
MIRC, Yahoo messanger, MS Messanger, Skype, ICQ, ...

30. Diskucione grupe (forumi) – koriste posebne programe za primanje, čitanje i slanje poruka o nekoj temi, nezavisno od vremena (of-line). Organizovano u obliku niti.
IRC (Internet Relay Chat) – „Četovanje“ – istovremena komunikacija i razmena poruka na ekranu u realnom vremenu (on- line).

31. Blogovi, društevene mreže
Blogovi su svojevrsni lični dnevnici u kojima korisnici objavljuju svoja razmišljanaj o nekoj temi i dele ih sa javnošću.
Društvene mreže omogućavaju korisnicima povezivanje i ostavrivanje kontakata sa nalozima njihovih ličnih prijatelja ili sa nalozima ličnosti iz javne sfere.
Status, lajk, profili……
Facebook, Twitter, Google+, LinkedIn…

32. Slobodne enciklopedije, GIS i internet mape
Slobodne enciklopedije su danas najopsežniji i najdostupniji izvori znanja.
Wikipedia - Korisnici dobrovoljno popunjavaju njen sadržaj
Geografski informacioni sistemi sadrže geografske informacije : mape, satelitske snimke i baze podataka sa interesantnim geografskim tačkama.
Google Earth, Bing maps, Google maps, PlanPlus, B92 mape….
GPS ili globlno pozicioniranje- određivanje trenutne pozicije

33. KORISTITI ISKLJUČIVO HTTPS PROTOKOL PRILIKOM PLAĆANJA!
Elektronska trgovina
Kompanije prodaju svoju robu i usluge - B2C
Kompanije prodaju svoje usluge drugim kompanijama – B2B
Prodavci pojedinačno prodaju svoju robu i usluge pojedinačnim kupcima – C2C
Amazon, Ebay, PayPal, AliExpress…
Rezervacija smeštaja, avionske karta….
Elektronsko bankarstvo – Sigurnost!
KORISTITI ISKLJUČIVO HTTPS PROTOKOL PRILIKOM PLAĆANJA!

34. Elektronsko učenje
Podrazumeva korišćenje informacionih tehnologija, veba i interneta u oblasti obrazovanja.
LMS – sistemi za organizaciju učenja - organizacija učenja, materijala, testova, rezultata….
Moodle, UDACITY, Coursera, edX….

35. Učenju na daljinu
Učenju na daljinu (Distance Learning, e-Learning) omogućavanje pristupa materijalima za učenje, skriptama, multimedijalnim prezentacijama i ostalim obrazovnim resursima preko Interneta, uz kontinuirano testiranje, proveru znanja na svim nivoima, elektronsku komunikaciju sa profesorima i drugim polaznicima kursa. 

36. Računarstvo u oblaku 
Računarstvo u oblaku (Cloud computing) predstavlja isporuku računarskih usluga, resursa i skladišnih kapaciteta preko mreže, najčešće Interneta. - Korisnici pristupaju aplikacijama u oblaka preko veb pregledača, ili desktop aplikacije na mobilnom telefonu, dok se softver i korisnički podaci nalaze na servirama na udaljenoj lokaciji.

38. Šta se to nalazi u oblaku?
serveri koji omogućavaju izvršavanje aplikacija
diskovi za skladištenje naših podataka i bekapa istih - repozitorijumi
sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje bekapa…
interfejs prema klijentu
Neki servisi koji rade na principu oblaka
Gmail, Yahoo, Hotmail
Google Documents i drugi slični Google proizvodi
Amazon
Microsoft Azure
DropBox i drugi...

39. Pristup Internetu
Bežični pristup (Wireless) Potrebna Wireless kartica Brzina pristupa nekoliko Mb/s Satelitski pristup Potrebni satelitska antena i receiver Max brzina pristupa 16 Mb/s Mobilna telefonija Potrebna 3G mreža Max brzina pristupa 7,2 Mb/s
Dial-up Analogna telefonska linija Potreban običan modem Brzina pristupa do 56 Kb/s ISDN Potreban ISDN modem Max brzina pristupa 128 Kb/s ADSL i DSL (kablovski) Potreban ADSL modem Brzina pristupa nekoliko Mb/s

40. Pristup Internetu
Pristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost i cena, ima svoje prednosti i slabosti.

41. Internet provajderi
Internet servis provajder (skraćeno ISP) je kompanija koja svojim korisnicima omogućava uslugu priključivanja na Internet i povezane servise.
Internet provajder (internet posrednik) povezan je stalnim vezama velike propusne moći (brze razmene podataka) za druge internet posrednike, koji su dalje vezani za druge internet posrednike i tako dalje.

42. Veze između internet posrednika preko kojih se odvija glavni mrežni saobraćaj zove se internet okosnica ili eng. backbone. To su veze velikih brzina a kao prenosnici mogu se koristiti zemaljski linkovi (optički link) ili mogu biti posredstvom satelita (satelitski link).

43. Neki najznačajniji dobavljači širokopojasnog Interneta u Srbiji su:
Telekom Srbija
SBB (kablovski internet)
ORION on line ADSL
Eunet
BeotelNet
RadijusVektor
SCnet
PTT Net
Verat Net
Neobee.net

44. Dial-up Analogna telefonska linija Potreban običan modem
Brzina pristupa (prenosa podataka) do 56 Kb/s
Maksimalna brzina prenosa je izuzetno mala i pri tome je telefonska linija zauzeta (u praksi se danas retko sreće)

46. ISDN Potreban ISDN modem Brzina pristupa 64 - 128 Kb/s
Telefoniranje je moguće pri čemu se, u momentu telefoniranja Internet saobraćaj dešava samo preko jednog kanala.

47. ADSL ADSL (Asymmetrical Digital Subscriber Line). Potreban ADSL modem
Brzina pristupa više Mb/s

48. MODEMI

49. ADSL
Brzina slanja podataka servera prema pretplatniku (Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru (Upload) nije ista tj. brzina prenosa podataka sa servera ka pretplatniku je nekoliko puta veća.
Pošto je prenos podataka van govornog opsega, telefonska linija je slobodna za obavljanje razgovora tj. telefoniranje. Brzine koje su na raspolaganju u Srbiji su od 1/1 Mb/s pa sve do 50/10 Mb/s.

50. Kablovski Internet
Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije.
Brzine i cene su slične kao ADSL.
Za prenos signala se koristi  koaksijalni/optički kabl koji se koristi za prenos TV signala.

51. Neki kablovski operateri na korišćenje daju kablovski modem koji u sebi ima ruter i wireless ruter pa nije potreban dodatni ruter.

52. Pravo i etika na internetu
Pravila ponašanja na internetu – netikecija.
Onima kojima se obraćate trebalo bi da znaju ko im se obraća
Nije pristojno slati poruke koje korisnici ne žele da prime tzv. spam poruke.
U diskusijama držite se teme diskusije
Poštovanje pravopisa

53. Pravo i etika na internetu
Zaštita autorskih prava
Kopiranje komercijalnog softvera
Skidanje zaštite sa softvera radi kopiranja
Presnimavanje filmova i muzike na računar
Korišćenje “cracka“ - zakrpe
Instaliranje istog Windowsa (legalnog) na više računara
Torenti…..