1. Tipovi objekata u Object Pascal-u

2. Simboli koji se koriste u Object Pascal-u
SLOVA
engleski alfabet: A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, R, S, T, U, V, W, X, Y, Z, a, b, c, d, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, t, u, v, w, x, y, z
CIFRE: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9
SPECIJALNI ZNACI: + – * / = < > [ ] . , ; : ^ ( ) ‘ { } znak za prazno mesto, znak za tabulaciju, itd.
REZERVISANE REČI
and, array, begin, case, const, div, downto, do, else, end, file, for, function, goto, if, in, label, mod, nil, not, of, or, procedure, program, record, repeat, set, then, to, type, until, var, while, with.
Rezervisane reči imaju uvek isto značenje.

3. IMENA ILI IDENTIFIKATORI
Imena ili identifikatori se koriste za označavanje osnovnih objekata jezika: promenjivih, konstanti, tipova, funkcija i procedura.
Ime u Pascal-u može biti sastavljeno samo od brojeva i slova. PRVI ZNAK MORA BITI SLOVO. Za ime se ne sme koristiti znak za prazninu (može biti zamenjena podvučenom crtom). Ne smeju se koristiti rezervisane reči kao ni standardna imena (koriste se za označavanje standardnih funkcija -abs, sin, cos, sqr, trunc… i za standardnih  tipova podataka -integer, real, string…).
Primeri:
ispravno: a ,  a1,  broj,   broj_prvi,   prvisabirak
neispravno:  5a,    broj-2,   real,     array,     a+b

4. Pravila zadavanja identifikatora
Identifikatori mogu mešati mala i velika slova, mogu u sebi sadržati brojeve i znak za podvlačenje (_)
Ne mogu u sebi sadržati prazna mesta odnosno druge specijalne karaktere. Identifikatori moraju počinjati karakterom ili znakom za podvlačenje. Maksimalna dužina identifikatora nije definisana, ali sve duže od 255 karaktera će biti ignorisano. U realnosti, sve duže od 20 karaktera se izbegava jer je veoma dugo da bi bilo korisno.

5. Deklarisanje objekata
U Object Pascal-u  tipovi podataka definišu način na koji prevodilac upisuje podatke u memoriju.
Morate deklarisati tip promenljive (ili objekta) pre nego što je koristite, npr:
Var X1 : Integer;
X : Integer;
Y : Double;
Z : Byte;

6. Promenljive koje se koriste u junitu deklarišu u okviru odeljka VAR.
Odeljak var možete imati takođe i u okviru funkcije ili procedure. Ovo Vam omogućava da deklarišete promenljive u funkcijama i procedurama isto kao što ih deklarišete u junitima. U tom slučaju deklarišemo lokalne promenljive.
Na primer (var u okviru procedure)
procedure TForm1.Test;
var S : string;
Begin
S := ‘ Hello World! ’ ;
Label1.Caption := S;
end;

7. BROJEVI
U Pascal-u se koristi dekadni zapis za predstavljanje brojeva koji mogu biti celi i realni. Kod pozitivnog broja se može izostaviti znak +.
Celi brojevi: niz cifara ispred kojeg može da stoji znak + ili -. Npr +2,3,-456…
Realni brojevi: kod predstavljanja realnog broja može da se koristi zapis sa fiksnom decimalnom tačkom ili sa pokretnom decimalnom tačkom.

8. Fiksna decimalna tačka: 4.23, -0.234, 0.7
Realni brojevi sa fiksnom tačkom se sastoje od celog dela, razlomljenog dela (decimale) i tačke koja ih razdvaja. Zapis ne sme da počinje i da se završava decimalnom tačkom.
Pokretna decimalna tačka: 1.5E9      3.5E E4
Simbol E se čita “pomnožiti sa 10 na”, a  koji je stepen u pitanju predstavlja broj  iza E.
Npr. E2 znači 102,  E-2 znači 10-2 i sl. Ovaj zapis se koristi za vrlo male ili vrlo velike brojeve.
Primeri:

9. APSTRAKCIJE PODATAKA I PROSTI TIPOVI PODATAKA
Pod tipom podataka se podrazumeva  skup vrednosti koje može dobti neka promenljiva  i skup operacija  dozvoljenih  nad datom promenljivom. Svaka promenljiva se definiše tipom.
Tipovi podataka mogu biti
Prosti (skalarni ili standardni) : celobrojni (integer), realni (real), logički (boolean) i znakovni (char)
Složeni (strukturirani)
Prosti tipovi se ne mogu razlagati na elementarnije tipove i predstavljaju osnovu za građenje složenih tipova.

10. Logički tip podataka (boolean)
standardni tip koji definiše podatke koji mogu imati vrednost logičkih konstanti true i false.
Operacije: NOT, AND, OR
Relacije: =, <, >,<= (manje ili jednako), >= (veće ili jednako), <> (različito)
važi:
false<true
false=0, true=1

11. Celobrojni tip podataka (integer)
Celobrojni tip je podskup skupa celih brojeva.
Skup celih brojeva je skup koji obuhvata sve prirodne brojeve, nulu (0), kao sve negativne brojeve (prirodni brojevi sa predznakom -). 
Celi brojevi ne smeju imati decimalni nastavak. Svi prirodni brojevi se nazivaju pozitivni celi brojevi, 0 je neutralan broj, a brojevi manji od 0 se zovu negativni celii brojevi. Negativni brojevi imaju ispred predznak minus (-) i oni su manji od 0. Pozitivni brojevi imaju predznak plus(+) koji se ne piše i oni su uvek veći od 0.

12. ...Integer -operacije i funkcije
1) sabiranje (+)
2) oduzimanje (-)
3) množenje (*)
4) DIV (celobrojno deljenje)
5) MOD (ostatak celobrojnog deljenja)
Primeri
15 div =5
16 div =5
17 mod 2 =1
23 mod 4 =3
Funkcije: Sqr(x) – kvadrat broja x Abs(x) – apsolutna vrednost Succ(x)-sledbenik broja x pred(x) –predhodnik broja x Relacije: =, <, >, <= (manje ili jednako), >= (veće lili jednako), <> (različito)

13. Realni tip podataka (real)
Podskup skupa realnih brojeva.
Operacije nad realnim operandima koje daju relan rezultat:
Množenje (*)
Deljenje( /)
Sabiranje (+)
Oduzimanje (-)
U ovim operacijama jedan operand može biti ceo broj. Ako je izraz sastavljen od celobrojnih i realnih vrednosti, rezultat je realan broj.

14. ...Tip real -standardne funkcije
koje daju realne vrednosti:
Abs(x)
sqr(x)
sin(x)
cos(x)
arctan(x)
ln(x)
exp(x)
sqrt(x)
Frac(x) vraća razlomljeni
deo x;   frac(1.23)=0.23
koje daju celobrojne vrednosti:
- Trunc(x) -izdvaja celobrojni deo realnog broja
trunc(3.236)=3   
trunc(-1.15)=-1
- Round(x)- matematičko zaokruživanje
    round(4.678)=5   
round(-5.35)=-5

15. Dodatak –Standardni numerički tipovi

17. Primer
procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject); Var X : SmallInt; begin X := 32767; X := X + 1; Label1.Caption := IntToStr(X); end;

18. Objašnjenje...
Trebalo bi da vidite kako se menjaju brojevi komponente natpis (Label1) u broj kada  kliknete na dugme (funkcija IntToStr prevodi cele brojeve u string).
Ova vežba ilustruje da je plus 1 jednako  U redu, možda i nije tako.
Ovaj primer u stvarnosti ilustruje ono što je poznato kao overflow (prekoračenje), odnosno wrapping (premotavanje ). Morate paziti na maksimalne vrednosti koje Vaše promenljive mogu imati i odabrati tipove podataka koji su dovoljno veliki da bi promenljiva sigurno mogla da upiše vrednost bez premotavanja. U većini slučajeva nećete pogrešiti ukoliko odaberete tip Integer. Malo je verovatno da ćete imati problem premotavanja pošto tip promenljive Integer daje brojeve u opsegu od približno -2 milijarde do +2 milijarde.