1. Derivati na finansijskom tržištu
Mr Aleksandra Bradić-Martinović

2. Podela tržišta:
Promptna (gotovinska, keš) tržišta su ona na kojima se vrši isporuka i plaćanje odmah ili u roku od 2, 5, a maksimum 5 dana
Terminska tržišta su ona na kojima se obračun, plaćanje i isporuka vrše određenog dana u budućnosti

4. Osvrnimo se – malo istorije
Prvi oblici terminskog poslovanja pojavili su skoro paralelno u 17. veku u Holandiji i Japanu (Tulipomanija)
Prvi pravi terminski poslovi, ipak, se vezuju za sredinu 19. veka i Londonsku berzu metala (LME – London Metal Exchange)
Problem: ugovori nisu bili standardizovani i nije postojao institucionalni mehanizam garancije

5. Osvrnimo se – malo istorije
Skoro paralelno, u SAD, na Čikaškoj berzi (CBOT - Chicago Board of Trade) pojavljuju se terminski poslovi
Uvode se i poboljšanja u odnosu na prve oblike, standardizuje se količina, način plaćanja i isporuka, a kreirana je i prva klirinška kuća kao garant plaćanja

6. Osvrnimo se – malo istorije
Terminski poslovi zasnovani na robi i derivati koji su proistekli iz tih poslova imaju dugu tradiciju
Iskustvo sa robnim derivatima pomoglo je prilikom kreiranja finansijskih derivata
Finansijski fjučersi pojavili su se godine
Opcije – godine

7. Rizici povezani sa derivatima
Tržišni rizik je rizik nepredvidive promene vrednosti otvorene pozicije, koji izvire iz promena cene osnovnog predmeta trgovanja – ovim rizikom se uspešno upravlja putem portfolia
Rizik likvidnosti - Pošto strategije obično predviđaju prodaju hartija kada cene padaju, talasi prodajnih naloga istovremeno pogađaju tržište, čime dovode do kolapsa cena i sloma tržišta

8. Rizici povezani sa derivatima
Kreditni rizik proizlazi iz (ne)mogućnosti da ugovorne strane ispune svoje obaveze
Pravni rizik – mogućnost zabrane trgovine određenim derivatima, kao i dvosmisleno tumačenje vrste klijenata kojima bi trebalo dozvoliti da trguju derivatima
Sistemski rizik

9. Forvord (forvard)
Forvord je tipičan terminski ugovor koji sadrži sve potrebne elemente terminske trgovine
Forvordi nisu standardizovani ugovori
Cene nisu transparentne
Forvordima se ne može trgovati na berzi
Ne postoje mehanizmi zaštite

10. Fjučersi - definicija
Fjučersi su visokostandardizovani finansijski instrumenti
Njima se može trgovati na berzi, pa time imaju veći stepen likvidnosti (likvidni terminski ugovori)
Odgovor na pitanje: a ko će kupiti od mene ako želim da prodam, jer predviđam gubitak?

11. Fjučersi - definicija
Fjučersi su obaveze da se kupi ili proda određena roba ili finansijski instrument, na tačno određeni dan, po tačno određenoj ceni.
Najšire posmatrano oni se bave budućom cenom koja se procenjuje u sadašnjosti (kakva će biti cena stoke u oktobru ove godine ili kakav će biti odnos dolara prema euru kroz godinu dana?)

12. Fjučersi - definicija
Svaki fjučers ugovor je vrlo precizno definisan, prema količini
1 FT na žito = 5000 bušela
1 FT na benzin = galona…
1 FT na T-bonds = nominalna vrednost $
Uz to je definisan i kvalitet, do detalja
Kad je isporuka (mesec, ne datum)
Mesto isporuke, grad, luka…

13. Fjučersi
Prilikom potpisivanja ugovora i kupac i prodavac plaćaju depozit koji je deo vrednosti celokupne količine kupljene robe (5-15%)
U tim transakcijama pojavljuje se institucionalni mehanizam zaštite KLIRINŠKA KUĆA

14. Fjučersi
Cene fjučersa se svakodnevno objavljuju u fin. izveštajima, tako da klirinška kuća vrši prilagođavanja na računima depozita kupaca i prodavaca, u zavisnosti od kretenja cena.
To se vrši prebacivanjem sredstava sa računa kupca na račun prodavca i obrnuto.

15. Fjučersi
Najveći broj fjučers ugovora nikad se ne realizuje, tj. ne dolazi do fizičke isporuke aktive, već se samo isplaćuje razlika u ceni
Kod forvorda realizacija je u praktično 100%, a kod fjučersa 2%

16. Fjučersi - pozcije

17. OTVARANJE DUGE POZICIJE OTVARANJE KRAKTE POZICIJE
Jezik fjučersa
ULAZAK NA TRŽIŠTE
ZNAČI DA
IZLAZAK SA TRŽIŠTA
OTVARANJE DUGE POZICIJE
Zaključuje se fjučers ugovor za
KUPOVINU
OTVARANJE KRAKTE POZICIJE
PRODAJU

19. Sistem margina
Inicijalna margina (Initial Margin) – obavezna je za započinjanje trgovine. Kod brokersko-dilerska kuće otvara se poseban račun i u momentu potpisivanja ugovora učesnici (i kupac i prodavac) polazu depozit (marginu) u iznosu od 5-15% od visine potpisanog ugovora

20. Sistem margina
Margina održavanja (Maintenance Margin) – su minimalni iznosi sredstava koje učesnici moraju da imaju na svojim računima. Ti iznosi se kreću 75-80% od inicijalnih margina. Ukoliko iznos padne ispod te granice, klirinška kuća zahteva od klijenta da uplati dodatna sredstva i obezbedi minimalni nivo.

21. Sistem margina
Dnevno prilagođavanje (Marking to Market) – svakog dana klirinška kuća automatski obračunava i prebacuje sa računa na račun gubitke i dobitke.
Kod fjučersa se u najvećem broju slučajeva vrši samo poravnanje računa, a ne i isporuka aktive

22. Mehanizam funkcionisanja fjučersa u praksi
I Dan kupovine-prodaje ugovora – Kupac kupuje, prodavac prodaje i oba učensnika polažu inicijalnu marginu
II Životni vek fjučersa – Svakodnevno se vrši prilagođavanje pozicija kupca i prodavca
III Dan dospeća – Robni fjučersi (prodavac predaje robu, kupac plaća), Finansijski fjučersi (vrši se isplata razlike u ceni – “prebijanje”)

23. Primer (Izvor: J.Hull, Options, Futures & Other derivatives, Prentice Hall, 2003, s. 25)
Kupujemo dva decembarska fjučersa na zlato 1. juna godine po tekućoj fjučers ceni zlata od $400 po unci (1 unca = 28,35gr). Jedan fjučers ugovor standardizovan je na 100 unci zlata, tako da mi faktički kupujemo 200 unci ukupno. Kupovina nas košta 200 unci x $400 = $

24. Primer
Shodno logici trgovanja fjučersima, mi ne moramo da imamo taj novac kod sebe, već broker od nas traži da otvorimo račun margine (Margin Account) na koji ćemo odmah uplatiti inicijalnu marginu (Initial Margin) koja je 5% od ukupne vrednosti trgovine, tj. $4000.

26. Kodovi meseci
Mesec
Kod
Januar F
Februar G
Mart H
April J
Maj K
Jun M
Jul N
Avgust Q
Septembar U
Oktobar V
Novembar X
Decembar Z
Fjučers cene
Fjučers cene se svakodnevno objavljuju u finansijskim izveštajima.
Čitanje izveštaja o fjučersima podrazumeva, pre svega, poznavanje tablice meseci.
ZGM07 je fjučers na zlato koji ističe u julu 2007

28. Izveštaj o cenama Prva kolona prikazuje datum isteka ugovora
Open – cena po kojoj je izvršena prva transakcija u toku tog dana
High i Low – najviša i najniža cena po kojima je trgovano tog dana
Settle (settlment price) – prosečna cena u poslednja dva minuta trgovanja (važna obračunska kategorija za klirinšku kuću)
Open interest – broj zaključenih ugovora u toku prethodnog trgovinskog dana

29. Ko najviše trguje fjučersima?
Hedžeri (headgers) – trgovinom fjučersima oni se štite od rizika koji može nastati promenom cene osnovne aktive. Za njih su fjučersi instrumenti hedžinga. To su najčešće proizvođači osnovne aktive.

30. Ko najviše trguje fjučersima?
Špekulanti (speculators) – trgovinom fjučersima oni ostvaruju profit, i to je njihov osnovni motiv trgovanja. Ove trgovce ne zanima osnovna aktiva, već razlika u ceni.
Kada očekuju rast cene -> zauzimaju duge pozicije
Kada očekuju pad cene -> zauzimaju kratke pozicije

31. Tipovi špekulanata
Skalperi (Scalpels) – reaguju i na najmanje promene cena u toku dana. Trguju velikim iznosima i retko zadržavaju pozicije preko noći.
Dnevni trgovci (Day Traders) – njihov način trgovanja je sličan kao kod skalpera, ali oni trguju samo u toku jednog dana.

32. Tipovi špekulanata
Pozicioni trgovac (Position Trader) – Zadržava i duže svoju poziciju, u zavisnosti od situacije. Često koristi tzv. strategiju spreda, ulazeći u duge i kratke pozicije po različitim cenama.

33. Vrste fjučersa Robni fjučersi su najstariji
metali (bakar, aluminijum, cink, olovo, srebro, zlato…)
poljoprivredni proizvodi (žitarice: pšenica, ječam, raž, kukuruz; soja, pirinač, uljarice, kafa, šećer, pamuk, kaučuk, meso, sir, buter…)
industrijske sirovine (nafta, zemni gas, rude, guma…)
Najveće berze: Chicago Board of Trade (CBOT), Chicago Merchanile Exchange (CME), Coffee, Sugar and Cocoa Exchange (CSCE), London Metal Exchange (LME), Marche a Terme International de France (MATIF)

34. Vrste fjučersa
Finansijski fjučersi – prvi je kreiran godine na Međunarodnom monetarnom tržištu (International Monetary Market – IMM) koji predstavlja diviziju Čikaške merkantilne berze (CME). To je bio valutni fjučers
Finansijski fjučersi predstavljaju finansijske derivate koji su kreirani na različite druge finansijske instrumente.

35. Podela finansijskih fjučersa
Podela se vrši prema finansijskom instrumentu koji je u osnovi:
Valutni ili devizni: osnovna aktiva su devize, odnosno visina deviznog kursa, a najčeče valute su $, €, YEN, CHG, GBP…
Veoma su pogodni za fin. insitucije kao instrumenti hedžinga.
Najveće berze: International Monetary Market in Chicago (IMM), Lodnon International Financial Futures Exchange (LIFFE)

36. Podela finansijskih fjučersa
Kamatni fjučersi ili fjučersi na kamatnu stopu su efikasno sredstvo zaštite od negativnih uticaja promena kamatnih stopa. Organizovana trgovina počinje godine u Čikagu.
Fjučersi na druge HoV – npr. obveznice kompanija, obične i preferencijalne akcije, itd.

37. Podela finansijskih fjučersa
Fjučersi na tržišne indekse – berzanski indeksi odražavaju promene u visini cena akcija na berzama. Oni se sastavljaju od hipotetičkog portfolia akcija koje najbolje reprezentuju strukturu akcija kojima se na berzi trguje.
Ovi fjučersi predstavljaju, uslovno rečeno, određenu vrstu lutrije u kojoj dobijaju oni subjekti koji bolje predviđaju kretanje tržišnih indeksa.

38. Najpopularniji tržišni indeksi na koje se formiraju fjučersi:
SP500 (Standard & Poors 500)
NYSE Composite (složeni indeks njujorške berze)
FT-SE 100 (Financial Times 100 – Indeks Londonske berze
DAX 30 (Berza u Frankfurtu)
NIKKEI 225 stock average (Tokio)
CAC 40 (Berza u Parizu)

39. OPCIJE

40. Opcije - definicija
Forvordi i fjučersi su pravi terminski ugovori, ali opcije to nisu (nemaju sve potrebne atribute)
Opcija je pravo, ali ne i obaveza da se kupi (call) ili proda (put) određeni osnovni instrument (aktiva, roba, hartija od vrednosti itd.) po unapred ugovorenoj ceni (strike – exercise price), do tačno određenog dana u budućnosti.
Opcija je ugovor dve strane

41. Opcije – istorijski osvrt
Na Londonskoj berzi, 20tih godina 19. veka prvi put su se pojavili oblici opcija koji su se zvali “calls” i “puts”
Sredinom 19. veka na CBOT, posle forvorda i fjučersa, sa uspehom je razvijen sistem robnih opcija
Finansijske opcije, međutim, nemaju tako dugu istoriju
Savremena organizovana trgovina počela je godine na CBOE (Chicago Board Options Exchange)

42. Opcije
Spadaju u kategoriju pod nazivom “kontigentna ili uslovna prava” (contigent clame)
Opcije pružaju mogućnost da se odluka o kupovini ili prodaji donese u hodu, ako se tržište kreće u pravom smeru

43. Opcije - definicija
Odnosi se regulišu opcionim sporazumom (Option Contract), u kome se kupcu opcije daje pravo da kupi ili proda određenu aktivu po fiksnoj (unapred ugovorenoj ceni) u okviru određenog perioda vremena. Prodavac opcije, odnosno njen emitent ima obavezu, po istom sporazumu, da uradi ono što vlasnik od njega traži, dakle da proda ili kupi određenu aktivu, u određenom periodu vremena i po ugovorenoj ceni.

44. Opcije - definicija Kupac opcije (holder) ima tri mogućnosti:
Da iskoristi opciju
Da opciju proda na sekundarnom tržištu
Da ne iskoristi opciju (da pusti da istekne)
Odluka zavisi od interesa vlasnika, a on je najviše određen odnosom cena tekuće tržišne cene aktive i ugovorene cene

45. Opcije - definicija
Prodavac (writer) mora da izvrši preuzetu obavezu, ali ako se u međuvremenu predomisli, na raspolaganju mu stoje dve mogućnosti:
Da pokuša da se nagodi sa kupcem
Da nađe drugog subjekta koji će preuzeti ugovornu obavezu

46. Tipovi opcija
Evropski tip – predstavlja opciju koju vlasnik može da iskoristi samo na dan dospća. Ne može je koristiti pre, već isključivo na dan koji je naznačen na opciji (Expiration Date).
Američki tip – predstavlja opciju koju vlasnik može da iskoristi bilo kog dana do momenta kupovine pa do roka dospeća. Ovaj tip je mnogo složeniji, što posebno dolazi do izražaja u procesu vrednovanja opcije.

47. Opcije - cene
Strajk cena (strike price) je cena po kojoj će se transakcija izvršiti (ako se ikada izvrši). Strajk cenu utvrđuje berza.
Tržišna cena (market price) je ona po kojoj se trguje opcijama i ona raste ili pada u zavisnosti od ponašanja osnovne aktive

48. Opcije
Za razliku od fjučersa, opcije se obično iskoriste ako cena predmeta opcije dostigne strajk cenu
Odnos između cene akcije (ili druge aktive koja je predmet opcije) i strajk cene su veoma značajne

49. Opcije – dobitak i gubitak
Kupovinom opcija može se ostvariti dobit na osnovu promene cene
Bez obzira na vrstu opcije, potencijalni gubitak svodi se na premiju, iznos koiji se plaća za kupovinu opcije (ograničen rizik)
KUPCI CALL OPCIJA
OČEKUJU DA ĆE CENA RASTI
KUPCI PUT OPCIJA
OČEKUJU DA ĆE CENA PADATI

50. Opcije - pozicije

51. Opcije - pozicije Contract holder Contract byer LONG POSITION
Contract writer
Contract seller SHORT POSITION

52. Opcije - trgovanje
Postoje četiri pozicije u trgovini opcijama, od kojih zavisi i ishod (dobitak ili gubitak) prema kretanju tržišta:
Prodavac prodajne opcije (Short put)
Kupac prodajne opcije (Long put)
Prodavac kupovne opcije (Short call)
Kupac kupovne opcije (Long call)

53. Short put – Prodavac prodajne opcije zarađuje kada tržište raste
Writer prodaje prodajnu opciju (1 ABC Jan 50 $5) kada je cena kompanije ABC $49. Holder može da kupi akciju kompanije ABC po ceni $50 tokom celog trajanja opcije i to plaća premiju od $5.
Ukoliko tržište pada, holder će realizovati opciju i kupiti akciju po $50. Zatim će prodati akciju po njenoj tržišnoj ceni. Imajući u vidu da cena akcije može pasti na vrednost 0, writer ima rastući gubitak, sve više i više kako opcija ide “in the money”.
Sa druge strane, ako tržište raste, ugovor neće biti realizovan zato što je “out the money”. Writer će u tom slučaju zaraditi samo premiju i to je jedini njegov dobitak u ovom slučaju.

54. Long put – Kupac prodajne opcije dobija kada tržište pada
Holder kupuje jednu prodajnu opciju (1 ABC Jan 50 $5), kada je tržišna cena akcije kompanije ABC $49. Holer ima pravo da proda akciju kompanije ABC po ceni od $50 tokom trajanja opcije i za to plaća premiju od $5.
Ako tržište pada, holder može da iskoristi opciju i proda akciju po $50, a zatim da kupi akciju po njenoj tržišnoj (sada nižoj) ceni. S obzirom da cena akcije može da padne na 0, holder ima rastući dobitak pošto je opcija u tom slučaju “in the money”.
Sa druge strane, ako tržište raste preko $50, bilo bi besmisleno da se realizuje opcija koja je “out the money”. Holder gasi opciju i gubi samo premiju koju je platio za nju. To je ujedno i maksimalan mogući gubitak.

55. Short call – Prodavac kupovne opcije zarađuje kada tržište pada
Writer prodaje jednu kupovnu opciju (1 ABC Jan 50 $5) kada je tržišna cena akcije $51. Holder može da kupi akciju kompanije ABC po ceni od $50 kupcu opcije u toku trajanja ugovora i naplaćuje premiju za prodatu opciju $5.
Ako tržište raste, holder će sigurno želeti da iskoristi svoje pravo i kupi akciju po nižoj ceni od tržišne. Tada prodavac opcije mora da kupi akciju po tržišnoj ceni (naked option) da bi je prodao po $50. S obzirom da cene akcija mogu neograničeno rasti, time je i potencijalni gubitak neograničen, sve više što opcija ide “in the money”.
Sa druge strane, ako tržište padne ispod $50, bilo bi besmisleno koristiti opciju, s obzirom da je “out the money”. Ugovor će se ugasiti, a prodavac će zadržati premiju. To je, u ovom slučaju, njegov maksimalni dobitak.

56. Long call – Kupac kupovne opcije zarađuje kada tržište raste
Holder kupuje kupovnu opciju (1 ABC Jan 50 $5) kada je tržišna cena akcije $51. Holder ima pravo da kupi akciju kompanije ABC po ceni od $50 tokom celog trajanja opcije i za to plaća premiju $5.
Ako tržiše raste holder može da kupi akciju po ceni od $50 bez obzira što je ona niža od tržišne. Zatim može tu isti akciju da proda po tržišnoj (višoj) ceni i zaradi na razlici. Imajući u vidu da je rast cena akcija neograničen, neograničen je potencijalni dobitak sve dok je kupovna akcija “in the money”.
Obrnut je slučaj ako cena akcije krene da pada ispod strajk cene, opcija je tada “out the money”. U tom slučaju holder pušta da se opcija ugasi i gubi premiju.

57. SWAP - Svop
Svop (engl. Swap = zamena) je ugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da zamene skup isplata koje svaka od njih poseduje po osnovu nekog prethodnog ulaganja ili kreditnog posla
Svopovi nisu instrumenti kojima se mobilišu nova sredstva, već mehanizam za racionalnije upravljanje postojećim fondovima
Svrha svopova jeste smanjenje troškova, eliminisanje rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope, kao i upravljanje aktivom i pasivom kroz zamenu, a ne trajnu prodaju ili kupovinu finansijske aktive ili otplatu neke obaveze

58. SWAP - Svop Vrste svopova:
Valutni svopovi i
Kamatni svopovi
Valutni svop (engl. Currency swap) - Valutni svop je aranžman kojim dve strane zamenjuju skup isplata u jednoj valuti za skup isplata u drugoj valuti. Svopovima se zamenjuju gotovinski tokovi dveju obveznica, izraženih (denominiranih) u različitim valutama, otplate kredita uzetih u različitim valutama i sl.

59. SWAP - Svop
Kamatni svop (engl. Interest rate swap) - Kamatni svop je aranžman između dva učesnika kojim se oni obavezuju da u toku trajanja ugovora plaćaju jedan drugome određeni iznos, koji odgovara dogovorenim kamatnim stopama. U kamatnom svopu nema zamene glavnice, ali se kamatne stope koje se ugovaraju računaju prema pretpostavljenoj glavnici istog iznosa (tzv. uslovna glavnica), kako bi se obezbedila jednakost obaveza ugovornih strana.

60. SWAP - Svop
Različito vrednovanje dužnika ogleda se u visini kamatne stope koja se od njih traži, tako da se od dužnika sa većim kreditnim rizikom traži i viša kamatna stopa, odnosno kamatna stopa koja se traži od prvoklasnih dužnika uvećana za određeni spred
Pretpostavimo da na finansijskom tržištu postoje dva učesnika, koji imaju različit kreditni rizik i mogućnost da se zadužuju po fiksnoj ili promenljivoj kamatnoj stopi

61. Promenljiva kamatna stopa
SWAP - Svop
Učesnik
Fiksna kamatna stopa
Promenljiva kamatna stopa A 9%
LIBOR* B
11%
LIBOR + 0,5%
* LIBOR (London InterBank Offer Rate) - kamatna stopa po kojoj se odobravaju kredite prvoklasnim dužnicima

62. SWAP - Svop
Učesnik A može se na tržištu zadužiti po fiksnoj kamatnoj stopi od 9% ili po promenljivoj kamatnoj stopi LIBOR (koja se dnevno utvrđuje). On ima niži kreditni rizik i stoga će uvek imati niže troškove zaduživanja u odnosu na drugog učesnika. Učesnik B može se zadužiti po fiksnoj kamatnoj stopi od 11% ili po promenljivoj kamatnoj stopi od LIBOR+0,5%

63. SWAP - Svop
Ukoliko se učesnik A zadužio po fiksnoj kamatnoj stopi od 9%, a učesnik B po promenljivoj kamatnoj stopi od LIBOR+0,5%, pretpostavljeni učesnici mogu smanjiti svoje troškove zaduženja ako zaključe kamatni svop. Po osnovu ugovora o svopu, učesnik A prihvata da plaća učesniku B iznos obračunat po kamatnoj stopi LIBOR, a učesnik B prihvata da plaća učesniku A iznos obračunat po fiksnoj kamatnoj stopi od 10% (oba na uslovnu glavnicu od, recimo, milion novčanih jedinica).

64. SWAP - Svop
Kao rezultat obavljenog svopa, neto troškovi zaduženja za svakog od učesnika iznosiće:
Učesnik A: (LIBOR) + 9% - 10% = (LIBOR – 1%)
Učesnik B: (LIBOR+0,5%) + 10% - (LIBOR) = 10,5%
Posle zaključenog svop-ugovora, učesnik A poboljšava uslove svog zaduženja, jer u stvari pribavlja sredstva po promenljivoj kamatnoj stopi od LIBOR-1% umesto po stopi LIBOR, a učesnik B pribavlja sredstva po fiksnoj kamatnoj stopi od 10,5% umesto da se zadužuje po fiksnoj kamatnoj stopi od 11%.

65. DEPOZITNE POTVRDE BANAKA
Depozitna potvrda (Depository Receipt) je certifikat o vlasništvu nad akcijama inostrane kompanije deponovanim kod ovlašćene banke, kojim se trguje na sekundarnom tržištu domaće zemlje
Depozitna potvrda predstavlja samostalan finansijski instrument, čija se cena utvrđuje na berzi ili OTC tržištu

66. DEPOZITNE POTVRDE BANAKA
Načini kreiranja:
Prvi način je autonoman i sprovodi se od strane brokerskih kuća i banaka koje mogu da grupišu akcije iz portfolia brokerskih kuća u značajan blok akcija neke inostrane korporacije i na osnovu njega da emituju DP; ove potvrde se nalaze u sekundarnom prometu posredstvom vanberzanske trgovine.

67. DEPOZITNE POTVRDE BANAKA
Drugi način je češći i primenjiviji za zemlje u tranziciji; on involvira i samu korporaciju koja želi da posredstvom DP nastupi na inostranom tržištu; u SAD ove potvrde se, po pravilu, u sekundarnom prometu kotiraju na Njujorškoj berzi (NYSE), Američkoj berzi (AMEX) i u vanberzanskom prometu (OTC)