1. Finansijska tržišta
Prof. dr Zoran Jeremić
Oktobar 2008.

2. Uvodno predavanje Sadržaj predmeta Metod rada
Seminarski radovi, prezentacije
Način ocenjivanja
Literatura i web sajtovi

3. L i t e r a t u r a
Prof. dr Zoran Jeremić: Finansijska tržišta, septembar 2003.
Prof. Zoran Jeremić, Ivica Terzić: Praktikum
Dopunska literatura:
Prof.dr Zoran Jeremić: Tržište akcija u Srbiji – 50 izabranih,
EMG, INMACO, decembar (biblioteka)
Miškin: Finansijska tržišta
Prof.dr Branko Vasiljević: Osnovi finansijskih tržišta, Zavet, Beograd
Mogu se koristiti i drugi udžbenici iz ove oblasti po izboru studenata ili preporuci

4. Web sajtovi Beogradska berza :www.belex.co.yu
Centralni registar
Narodna banka:
Ministarstvo finansija:
NYSE –
Nasdaq –
London –
money.com
Budapest –
(sajt za investicione fondove)
(Financial Times)

5. Metod nastave predavanja vežbe seminarski radovi testovi
On line posete web sajtovima
korišćenje prezentacionih materijala finansijskih institucija
pismeni i usmeni ispiti i testovi

6. Ocenjivanje
Ispit:

7. Modul 1: Uvod u finansijska tržišta

8. Uvod u finansijska tržišta
1. Pojam i funkcije finansijskih tržišta
2. Klasifikacija finansijskih tržišta
3. Kako se finansiraju kompanije na finansijskom tržištu
4. Kako funkcioniše tržište kapitala
5. Kako se kompanija pojavljuje na berzi
6. Tipovi Finansijskih tržišta i finansijskih instrumenata
U Uvodnom delu studenti treba da nauče:

9. Finansijski posrednici
Finansijski sistem
Finansijska tržišta
Investitori/Zajmoprimci:
Stanovništvo
Preduzeća
Država
Ino subjekti
Štediše/Zajmodavci:
Stanovništvo
Preduzeća
Država
Ino subjekti
Finansijski posrednici

10. Tok štednje i investicija
Depozitne institucije
Nedepozitne institucije

11. Osnovne klasifikacije finansijskih tržišta
Prema rokovima dospeća:
novčano tržište (Money Market)
tržište kapitala (Stock Market)
Prema organizaciji tržišta:
primarno tržište i
sekundarno tržište
Prema tipu finansijskih instrumenata:
dužnički i vlasnički instrumenti
Devizno tržište (FX Market)
Tržište derivata: robni derivati, kreditni derivati, ostali derivati i ostali finansijski instrumenti

12. Finansijsko tržište u praksi bi se još moglo podeliti i na dva osnovna segmenta:
Bankarsko tržište i
Tržište hartija od vrednosti.
Predmet izučavanja biće prevashodno Tržište hartija od vrednosti (Securities Market), u okviru kojeg će se izućavati i Investiciono bankarstvo,
Komercijalno bankarstvo detaljnije će se izučavati kroz druge nastavne predmete

13. Financial Markets 13 T-Bills CD CP (Short-term) BA Money
Repos/Reverses
Federal funds
LIBOR market
(Short-term)
Money
Market
Traditional
Financial
Markets
T-Notes/Bonds
Municipal bonds
Corporate Bonds
ABS/MBS
(Long-term)
Capital
Market
Bonds
Financial
Markets
Stocks
Forward
Futures
Option
Swap
Derivatives
Foreign Exchange
Market
Whole sales market
Retail market 13

14. PRILOG:Klasifikacija finansijskih tržišta u Evropskoj uniji (IAS, ESA)

15. Funkcije tržišta hartija od vrednosti (Securities Market)
Fabozzi, Modigliani: Capital Markets,s16:
Mehanizam za određivanje cene
Obezbeđivanje likvidnosti imovini
Efikasniji promet uz manje troškove
Realokacija sredstava

16. Modul 2
Finansijski instrumenti Instrumenti novčanog tržišta Instrumenti tržišta kapitala Instrumenti deviznog tržišta Derivativi

17. Podela finansijskih tržišta i finansijski instrumenti
Novčano tržište (Money Market) i Instrumenti novčanog tržišta
Tržište kapitala (Capital Market) i Instrumenti tržišta kapitala
Derivativi (futures, options...)
Foreign Exchange (FX) Market – tržište valuta

18. Novčano tržište (Money Market) Definicija i cilj novčanog tržišta
Novčano tržište je povezano sa emitovanjem i trgovanjem kratkoročnih hartija od vrednosti preduzeća, finansijskih institucija i države.
Dospeće manje od godinu dana
Novčano tržište služi da se alociraju likvidna, kratkoročna sredstva između zajmodavaca i zajmoprimaca

19. Instrumenti novčanog tržišta (Money Market Instruments)
Državni zapisi (Treasury Bills) – HOV za servisiranje kratkoročnih obaveza države
Repurchase Agreements – REPO/Ugovori o reotkupu: ugovor koji uključuje prodaju HOV uz obavezu reotkupa na određeni dan i po određenoj ceni
Komercijalni zapisi (Commercial Paper) – kratkoročne, neobezbeđene, hartije emitovane od strane preduzeća za potrebe kratkoročne likvidnosti
Sertifikati o depozitu (Negotiable Certificates of Deposit) – emitovane HOV od strane banke na bazi depozita koje ona poseduje, sa određenim dospećem i kamatnom stopom
Banker Acceptances / bankarski akcepti – HOV plativa prodavcu robe, sa garantovanim plaćanjem od strane banke.

20. Instrumenti novčanog tržišta na Evropskom novčanom tržištu
(samo informativno)
Instrumenti novčanog tržišta na Evropskom novčanom tržištu
Euro money market instruments:
Eurodollar deposits,
Eurodollar CDs,
Euro notes,
Euro CP
London Interbank Offered Rate (LIBOR)
Euribor

21. repurchase agreements 372.3 1,237.9 7.31 1.82
PRILOG
Money Market Instruments Outstanding, December 1990 and (in billions of dollars)
Amount Outstanding
Rate of Return
Treasury bills $ $ % %
Federal funds and
repurchase agreements ,
Commercial paper ,
Negotiable certificates
of deposit ,
Banker’s acceptance

22. Novčano tržište u SAD Tip instrumenta mlrd USD US Treasury bills 761
PRILOG
Novčano tržište u SAD
Tip instrumenta
mlrd
USD
US Treasury bills
761
Commercial paper
675
Negotiable bank CDs
420
Bankers acceptances 20
*podaci za Capital Markets, Modigliani…

23. Money market SAD

24. Operacije na otvorenom tržištu koje sprovodi NBS
Народна банка Србије спроводи операције на отвореном тржишту куповином и продајом следећих хартија од вредности:
1) краткорочних хартија од вредности које издаје Народна банка Србије ( хартије од вредности Народне банке Србије);
2) краткорочних и дугорочних дужничких хартија од вредности које издаје Република Србија (државне хартије од вредности).

25. Врсте трансакција које обавља НБС (videti: www.nbs.yu)
1) трајне трансакције,
2) репо трансакције.

26. Trajne i repo transakcije NBS
Под трајном трансакцијом подразумева се куповина и продаја хартија од вредности без обавезе њихове поновнепродаје, односно куповине.
Под репо трансакцијом подразумевају се куповина и продаја хартија од вредности у којој је продавац сагласан да хартије од вредности прода купцу, који је сагласан да продавцу плати куповну цену уз истовремену обавезу да ће купљене хартије од вредности на тачно утврђени датум продати продавцу, који је обавезан да за те хартије од вредности плати купцу унапред утврђену реоткупну цену.

27. Народна банка Србије трансакције куповине и продаје хартија од вредности може обављати:
1) на аукцијама,
2) непосредном куповином, односно продајом хартија од вредности.

28. Репо трансакције: А) Народна банка Србије – купац хартија од вредности
Репо трансакције: А) Народна банка Србије – купац хартија од вредности
Куповна цена хартија од вредности
D – куповна цена ХоВ по комаду
N – номинална вредност ХоВ по комаду
Um – проценат умањења
Формула се примењује у случају:
куповине краткорочних и дугорочних дужничких ХоВ које издаје Република Србија са обавезом продаје тих ХоВ,
куповине ХоВ НБС са обавезом продаје тих ХоВ.

29. Б) Народна банка Србије – продавац хартија од вредности
Б) Народна банка Србије – продавац хартија од вредности
D – куповна цена ХоВ по комаду,
N – номинална вредност ХоВ по комаду
Uv – проценат увећања
Формула се примењује у случају:
продаје краткорочних и дугорочних дужничких ХоВ које издаје Република Србија са обавезом куповине тих ХоВ,
продаје ХоВ НБС са обавезом куповине тих ХоВ.

30. 1. Реоткупна цена хартија од вредности
R – реоткупна цена ХоВ по комаду
D – куповна цена ХоВ по комаду
p – годишња каматна (репо) стопа
d – број дана трајања репо уговора
Gd – број дана у години (360 дана)
Формула се примењује у случају:
куповине краткорочних и дугорочних дужничких ХоВ које издаје Република Србија са обавезом продаје тих ХоВ,
куповине ХоВ НБС са обавезом продаје тих ХоВ,
продаје краткорочних и дугорочних дужничких ХоВ које издаје Република Србија са обавезом куповине тих ХоВ,
продаје ХоВ НБС са обавезом куповине тих ХоВ.

31. Državni zapisi (Treasury Bills)
Emituju se od strane vlada država za pokriće budžetskog deficita i refinansiranje dospelih obaveza.
Najpoznatije Treasury Bills vlade SAD koje su i najlikvidnije, pa se smatraju ekvivalentom novca
Denominirani u $1,000 a tipičan round lot je $5 miliona
To su risk free hartije od vrednosti
Trezor Budžeta Srbije takođe emituje državne zapise

32. T-bill Rates and Yields
No interest paid on T-bills (coupon rate is zero), issued at a discount from their par (or face) value
T-bill rates are quoted in Wall Street Journal
Discount Yield
the price dealers are willing to pay T-bill holders to purchase their T-bills for them
Asked
the discount yield based on the current purchase price set by dealers that is available to investors
Spread
the percentage difference in the ask and bid yield; part of transaction cost; the profit for dealers

33. Calculating T-bill Yields from Discount Rates
iT-bill(dy) = PF - PO 
PF h
Where: iT-bill= Annualized yield on the T-bill
PF = Price (face value) paid to the T-bill holder
PO = Purchase price of the T-bill
h = Number of days until the T-bill matures
Example: iT-bill(dy) = $10,000 - $9,650  = %
$10,

34. Rezultati aukcije zapisa državnog trezora (Treasury Bill Auction, USA)

35. Kupovina državnih zapisa Republike Srbije – javni poziv na aukciju

36. Aukcija državnih zapisa Republike Srbije

37. Kamatne stope na T-Bills i stopa inflacije
Figure 9.1 Treasury Bill Interest Rates and the Inflation Rate, January 1973–January 2004
Copyright © 2006 Pearson Addison-Wesley. All rights reserved.
9-37

38. Kamatne stope na T-Bills i stopa inflacije

39. (samo informativno)

40. Učesnici na tržištu novca: Money Market Participants
(samo informativno)
Instrument
Treasury bills
Federal funds
Repurchase agreement
Commercial Paper
Negotiable CDs
Banker’s acceptances
Principal Issuer
U.S. Treasury
Commercial banks
FRS; Comm banks;
Brokers and dealers;
Other FIs
Comm banks
Other FIs; Corps
Principal Investor
FRS; Comm banks;
Brokers and dealers;
Other FIs; Corp’s
Commercial banks
FRS, Comm banks
Brokers and dealers
Other FIs, Corp’s
Corporations
Corps; Other FIs
Comm banks; Corp’s;

41. (samo informativno)

42. Devizno tržište kao deo novčanog tržišta
FX (Forein Exchange) najveće i najlikvidnije finansijsko tržište
Dnevni obrt više triliona $
Širina, dubina i likvidnost FX tržišta
London kao najveći FX centar
24 časovno trgovanje
Američki dolar – valuta kojom se najviše trguje

43. Rast deviznog tržišta (mlrd USD)

44. Tržište kapitala (Capital Market)
Tržište kapitala (Capital market) spaja kompanije kojima nedostaju dugoročna sredstva za razvoj poslovne aktivnosti sa investitorima koji imaju sredstva za investiranje, odnosno višak novčanih sredstava koja su uštedeli i koji bi želeli da plasiraju uz zaradu.
Instrumenti tržišta kapitala:
vlasnički: akcije i dužnički: obveznice
Zašto je preduzećima potreban dodatni kapital:
razvoj, jačanje položaja na tržištu, finansiranje osnovnih i obrtnih sredstava
Kako preduzeća prikupljaju kapital:
1. bankartski krediti
2.emisije hartija od vrednosti (dužničke i vlasničke)
3.Reinvestiranje profita

45. Finansiranje kapitalom i dugom /Equity and debt financing)
Kompanije finansiraju ove potrebe putem prikupljanja sredstava emitovanjem vlasničkih ili dužničkih hartija od vrednosti,
Otvorene, javne kompanije: privatna ili državna kompanija se pretvara u otvorenu ili javnu kompaniju i vrši se emisija i plasman njenih hartija od vrednosti
going public: izlazak u javnost, otvaranje
kompanija faktički prodaje deo vlasništva svog biznisa svakom pojedinačnom investitoru, odnosno kupcu akcija i tako zadovoljava finansijske potrebe prikupljanjem kapitala

46. Struktura tržišta kapitala – primer SAD
(samo informativno)
Akcije
7984
mortgidži
3635
državni papiri
2531
korp. obvezn
1326
municipal
1062
kom.zap. i morg.
1081
17619
Miljardei USD

47. Hipotekarne obveznice – “Mortgage bond market”

48. Capital Market Instruments Outstanding, 1990-2001 ($Bn)

49. Akcije Svrha emitovanja akcija i finansiranja emisijom akcija
Razumevanje odnosa prinosa i rizika kod kupovine akcija
Razumeanje procesa trgovanja akcijama
Merenje performansi tržišta akcija
Berzanski indexi
Berzanske krize

50. Akcije
Posedovanje akcije znači posedovanje dela (share) kompanije proporcionalno učešću u kapitalu
Emitovanje akcija pri osnivanju i prikupljanju dodatnog kapitala
Vlasnicki instrument, pravo upravljanja, dividenda, kapitalna dobit/gubitak,

51. Face value, nominal value, Book Value, Market Value
Nominalna vrednost: vrednost akcije pri njenom emitovanju
Book Value – knjigovodstvena vrednost (kapital po bilansu/broje emitovanih akcija
Market Value – trzisna vrednost (cena formirana na berzanskom ili vanberzanskom trzistu)

52. Akcije / vrste
Obične –ordinary shares: vlasnici imaju pravo upravljanja kompanijom
Preferencijalne (prioritetne): nemaju pravo upravljanja ali imaju prioritet kod isplate dividendi i naplate u slučaju bankrotstva
Konvertibilne preferencijalne (Convertible preferred stocks)
Primeri sa domaćeg tržišta

53. Tipovi akcija
Income Stock:akcije koje donose prihod kroz plaćanje redovne godišnje dividende
Growth Stock (Shares): Akcije preduzeća koje imaju brži rast na tržištu pa uglavnom reinvestiraju profit
Blue chip, akcije najpoznatijih kompanija na berzama,
Penny shares...

54. Koristi od kupovine akcija
Dividenda: deo profita korporacije koji se isplaćuje akcionarima
Kapitalna dobit (Capital Gains): razlika između više prodajne cene i niže kupovne (nabavne) cene

55. Stock Splits – Podela akcija
Podela pojedinačnih akcija na više akcija: svaka akcija podeli se, npr. na deset akcija
To se dešava kada je cena pojedinačne akcije tako visoka da odbija investitore od njihove kupovine
Primeri: Tigar Pirot, Jubmes banka

56. Rizici kupovine akcija
Kompanija može ostvariti manji profit nego što je planiran, gubitak ili bankrotstvo
Akcija gubi na vrednosti i ostvaruje se kapitalni gubitak (Capital Loss): razlika između više nabavne i niže prodajne cene
Primeri:

57. Obveznice Najpoznatiji dužnički finansijski instrument Vrste obveznica
Određivanje cene obveznica na tržištu: uticaj kretanja cena akcija, kamatnih stopa, bilansne strukture i zaduženosti kompanije
Određivanje rejtinga kompanije
Razlika: finansiranje dužničkim vs. finansiranje kapitalom – donošenje odluke o načinu finansiranja kompanije

58. Definicija
Oveznica je finansijski instrument kojim se njen izdavalac (dužnik) obavezuje da u roku dospeća plati kupcu (investitoru) pozajmljeni iznos glavnice sa kamatom, koja se plaća naplatom kupona.
pored kamatonosnih postoje i diskontne obveznice (Zero Coupon Bond).

59. Podela obveznica
Obveznice koje izdaje država ili lokalna samouprava i korporativne obveznice
korporativne: kamatonosne, diskontne i dohodovne,
prema načinu otplate: obične, hipotekarne i garantovane
Razlika u metodologiji između emitovanja obveznice i odobravanja kredita

60. Vrste obveznica Prema načinu obračuna kamate kamatonosne diskontne
Prema tipu emitenta
državne obveznice
obveznice lokalne samouprave
korporativne obveznice
hipotekarne obveznice
Prema obezbeđenju obaveza
osigurane
neosigurane

61. Vrste obveznica i određivanje investicionog ranga obveznica
Rejting organizacije i kategorizacija
Konvertibilne obveznice: mogućnost konvertovanja dužničkog papira u vlasnički, niže kamatne stope zbog te pogodnosti
“Junk bonds” – visoki rizici ali i visoki potencijalni prinosi, nepoznate firme ili firme u teškoćama

62. Obeležja obveznice Strogo formalizovan instrument
Sastoji se od plašta i kupona
Ugovorni odnos između izdavaoca i investitora
Rok dospeća – broj perioda na kraju kojih dužnik treba da isplati investitoru (poveriocu) glavnicu i pripadajuću kamatu
Glavnica
Kupon – kamata koju emitent (dužnik) plaća na pozajmljena sredstva
Kuponska stopa – kamatna stopa po kojoj se obračunava kamata
U principu obveznica je kamatonosna hartija, mada je diskontna obveznica prisutnija
Diskontna obveznica prodaje se investitorima ispod nominalne cene a po dospeću isplaćuje se nominalni iznos (Obveznice RS su diskontne)

63. Određivanje investicionog ranga

64. NOMINALNA, KNJIGOVODSTVENA I TRŽIŠNA VREDNOST OBVEZNICE
Nominalna vrednost obveznice jeste ona vrednost koja je naznačena na samoj obveznici i koja će se isplatiti o njenom roku dospeća.
Knjigovodstvena vrednost obveznice jednaka je njenoj nominalnoj vrednosti i po njoj se obveznica evidentira u knjigovodstvu preduzeća emitenta.
Tržišna vrednost obveznice zavisi od kamatne stope koju ta obveznica donosi kupcu, ostalih investicionih mogućnosti kao i kupčevog uverenja da će emitent biti u mogućnosti da isplaćuje obaveze koje preuzima emitovanjem obveznica (da isplaćuje kamate kao i glavnicu).
Teorijski , tržišna vrednost obveznica se dobija kao zbir sadašnje vrednosti kamata koje će se isplaćivati kupcu do roka dospeća obveznice i sadašnje vrednosti glavnice koja će se isplatiti po isteku perioda na koji je obveznica emitovana.

65. Izračunavanje tržišne vrednosti kamatonosne obveznice
P – tržišna vrednost obveznice
I - kamata koja se isplaćuje godišnje (vrednost kamatnog kupona)
N – nominalna vrednost obveznice
r – preovlađujuća tržišna kamatna stopa (tržišna stopa kapitalizacije)
n – broj godina do dospeća obveznice

66. Ukoliko je:
1. ugovorena kamatna stopa jednaka preovlađujućoj tada je tržišna vrednost obveznica jednaka njihovoj nominalnoj
2. ugovorena kamatna stopa manja od preovlađujuće, tada je tržišna vrednost obveznice manja od nominalne i za prodaju obveznica po takvoj vrednosti, na primarnom tržištu, se kaže da predstavlja prodaju uz tzv. diskont
3. ugovorena kamatna stopa veća od preovlađujuće tada je tržišna vrednost obveznice veća od nominalne i za prodaju obveznica po takvoj vrednosti, na primarnom tržištu, se kaže da predstavlja prodaju sa premijom.

67. Tržišna cena obveznice
Tržišna cena obveznice se iskazuje u procentima od njene nominalne vrednosti.
Npr. ako se za obveznicu čija je nominalna vrednost 1.000,00 dinara njena tržišna cena označi sa 120 to onda znači da ona iznosi 1.200,00 dinara.
Ako se njena tržišna vrednost označi sa 89, to znači da je ona jednaka 890 dinara
Primer obveznica Republike Srbije kao diskontne obveznice (zero cupon bonds)

68. Kako čitati izveštaje o trgovanju korporativnim obveznicama
Primeri sa NYSE i AMEX

69. Obveznice Republike Srbije emitovane za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje građana
Na finansijskom tržištu od dugoročnih hartija od vrednosti prisutne su obveznice Republike Srbije emitovane po osnovu izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje
Serije A2003 do A2016. Od avgusta godine ukupno emitovano oko 4,2 milijarde EUR u zamenu za blokirana sredstva stare štednje građana.
Emisija se sastoji od 14 posebnih hartija koje dospevaju na dan 31. maj do godine.
Trgovina sa ovi hartijama od vrednosti počela je 9. septembra godine.

70. Trgovanje obveznicama
Trgovina obveznicama devizne štednje obavlja se na Beogradskoj berzi preko članova Beogradske berze – berzanskih posrednika koji su istovremeno i članovi Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Obveznicama devizne štednje može se trgovati i vanberzanski.
Da bi strano ili domaće pravno i fizičko lice ili strana i domaća poslovna banka mogli da trguju obveznicama devizne štednje, moraju imati:
otvoren devizni račun kod domaće poslovne banke radi kupovine, odnosno prodaje obveznica devizne štednje;
otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti (obveznica) u Centralnom registru hartija od vrednosti;
sklopljen ugovor o posredovanju sa berzanskim posrednicima koji trguju obveznicama u ime i za račun svojih klijenata (kupaca i prodavaca).

71. Kriva prinosa
Kontinuirano opadanje prinosa

72. Prikaz promena cena: trgovanje 26.09. i 30.03.2006
serija
cena
prinos
prom
Dn.o.
trg
A 2006
98,82
6,29%
0,21
8.291
A 2007
94,56
4,79%
-0,19
10.287
A 2008
89,91
4,96%
0,00
10.939
A 2009
85,67
0,06
19.743
A 2010
82,50
4,69%
0,97
31.277
A 2011
77,84
4,94%
-0,32
21.742
A 2012
74,27
4,91%
-0,17
21.714
A 2013
71,06
4,86%
-0,22
14.272
A 2014
67,53
4,90%
-0,11
27.469
A 2015
64,10
4,95%
-0,05
A 2016
61,11
source: Belgrade Stock Exchange 
ukupno:

73. Objašnjenje kategorija
poslednja cena - poslednja cena utvrđena na navedeni dan  (cena je iskazana procentualno u odnosu na nominalu)
cena na otvaranju – prva cena na navedeni dan 
najniža dnevna  cena – najniža cena ostvarena u toku dana
najviša  dnevna  cena - najviša  cena ostvarena u toku dana
 * indikativna cena - cena ostvarena na prethodnom trgovanju;
godišnji prinos - izračunava se kao procentualni odnos vrednosti obveznice o roku dospeća i ostvarene tržišne cene po forumuli: [[cena o dospeću / poslednja cena]  (365 / dana do dospeća)] - 1
promena cene - apsolutna promena poslednje cene u odnosu na poslednju cenu prethodnog dana

74. PO ČEMU SE OBVEZNICE RAZLIKUJU OD AKCIJA?
1. Vlasnici odnosno zakoniti imaoci obveznica su kreditori preduzeća emitenta, a ne njegovi vlasnici
2. Obveznice kao hartije od vrednosti dospevaju posle određenog vremena i tada ih emitent mora otkupiti od njihovog imaoca po njihovoj nominalnoj vrednosti.
Akcije pak, nemaju rok dospeća i mogu ostati neisplaćene sve dok postoji preduzeće emitent.
To ne znači da će novac koji je vlasnik obveznice dao prilikom kupovine, ostati “zarobljen” sve do prestanka postojanja preduzeća. Naprotiv, vlasnik može da ih proda na tržištu po njihovoj tržišnoj ceni u onom trenutku za koji se on sam odluči i tako da dođe do potrebne gotovine.

75. 3. Kamata, kao prihod od obveznica, predstavlja ugovornu obavezu emitenta. To znači da je on mora isplatiti. U protivnom sledi prinudna naplata.
Dividenda pak, kao prihod od akcija ne predstavlja pravnu obavezu emitenta, sve dok je upravni odbor akcionarskog društva zvanično i ne objavi
4. Prihod od obveznice (kamata) je unapred ugovorena, dok iznos dividende koji će biti isplaćen zavisi od ostvarenog poslovnog uspeha. To znači da ona može biti i znatno viša od kamate, ukoliko akcionarsko društvo uspešno posluje, ali i znatno niža u slučaju lošeg poslovanja akcionarskog društva - emitenta.
5. Pravo kontrole akcionarskih društava predstavlja jedno od osnovnih prava vlasnika akcija, dok to pravo ne postoji kod kupaca obveznica
6. Ukoliko dođe do likvidacije ili bankrotstva akcionarskog društva tada vlasnici obveznica imaju prioritet u odnosu na vlasnike akcija u naplati svojih potraživanja iz likvidacione odn. stečajne mase.

76. Derivati
Derivati su finansijski instrumenti čija vrednost je izvedena (derived) iz vrednosti nečeg drugog. Osnovni tipovi derivata su futures, forwards, options, swaps.
Derivati su finansijski instrumenti – ugovori, čija vrednost zavisi od cene predmeta ugovora, čiji su vrsta, količina, kvalitet i druga svojstva standardizovani, a njegov predmet mogu biti akcije, obveznice, strane valute, određena vrsta robe, berzanski indeksi i drugo;

77. Vrste derivata

78. Fjučersi i ocije (Futures & Options)
Fjučersi (Futures) – ugovori o prodaji ili kupovini na posebno određen dan u budućnosti po ceni koja je dogovorena danas
Opcije (Options) – ugovor koji daje izbor (opciju) investitoru da kupi ili proda akciju na utvrđeni datum
Put opcija i call opcija

79. FJUČERS
- finansijski instrument – ugovor, zaključen na Berzi između prodavca fjučersa i kupca fjučersa, pod uslovima koje je Berza utvrdila u standardima fjučersa, u kojem ugovorne strane utvrđuju vrednost predmeta ugovora, odnosno cenu fjučers ugovora;
OPCIJA Opcijski ugovor je pravo kupca opcije naspram prodavca opcije da zahteva od prodavca opcije da na utvrđeni datum:
isporuči (proda) predmet opcije (osnovni predmet) po izvršnoj ceni opcije (call-opcija sa isporukom predmeta opcije - osnovnog predmeta), ili
b) primi isporuku (kupi) predmet opcije (osnovnog predmeta) po izvršnoj ceni opcije (put-opcija sa isporukom predmeta opcije - osnovnog predmeta), ili
c) isplati (prema uslovima trgovine) razliku između tržišne cene predmeta opcije - osnovnog predmeta i izvršne cene opcije (call-opcija sa gotovinskom isplatom), ili
d) isplati (prema uslovima trgovine) razliku između izvršne cene opcije i tržišne cene predmeta opcije - osnovnog predmeta (put-opcija sa gotovinskom isplatom);
VARANT
pravo koje ima kupac varanta u odnosu na izdavaoca varanta da:
a) zahteva od izdavaoca varanta da mu proda buduće emisije akcija po unapred utvrđenoj ceni (varant sa upisom) ili
b) zahteva od izdavaoca varanta isplatu na utvrđeni datum razlike između tržištne cene predmeta varanta - osnovnog predmeta i izvršne cene varanta (call varant);

80. Derivatives Securities
Options
Basic Positions
Call (Right to Buy)
Put (Right to Sell)
Terms
Exercise (Strike) Price
Expiration Date
Underlying Assets
Futures
Basic Positions
Long (Commitment to Buy)
Short (Commitment to Sell)
Terms
Futures price
Delivery (Maturity) Date
Underlying Assets 80 80