1. DEKUBITUS-MODEL OBEZBEDJENJA KVALITETA SESTRINSKE NEGE
Autor: Stanojević Milka

2. CILJ RADA:
Ukazati na značaj sestrinskih procedura u prevenciji dekubitusa
Ukazati na znacaj pracenja i prevencije dekubitusa na svim odeljenjima Kbc”B.Kosa” i analiza istih
Ukazati na potrebu za adekvatnim pomagalima u zdravstvenoj nezi kod prevencije dekubitusa
Sestrinskim istraživanjima uticati na poboljšanje resursa u procesu prevencije dekubitusa
Ukazati na značaj timskog rada

3. KOŽA(lat.Cutis)
Koža predstavlja omotač tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom.
Prekriva celo telo i jedan je od najvećih sistema organa ljudskog organizma.
Ukupna površina kože odraslog čoveka je između 1.5 i 2m*,a zauzima oko 16% od ukupne tel.težine.
Debljina je promenljiva i kreće se od 0.5 do 4 mm.
Najtanja je na očnim kapcima, a najdeblja je na dlanovima i petama.

4. Građa kože: pokožica (epidermis) krzno (dermis)
potkožno tkivo(subcutis)

5. Osnovne uloge kože: zaštitna
homeostatska-održavanje stalnog sastava unutrašnje sredine
metabolicka-razmena materija
ekskretorna
čulna
termoregulatorna

6. Šta je dekubitus?
Dekubitus(lat.Decumbare) je oštećenje kože i potkožnog tkiva, izazvano konstantnim pritiskom duže vreme na meka tkiva koja direktno naležu na kost.Konstantan pritisak na kožu pritiska krvne sudove koji je snabdevaju hranjljivim sastojcima i kiseonikom.

7. Faktori rizika: Egzogeni(spoljni): Endogeni(unutrašnji):
neadekvatan ležaj
nabori na posteljini i
ličnom rublju
nečista i vlažna koža
sredstva za
imobilizaciju
mesto pritiska proteze,
trahealne kanile ili trajnog katetera
Endogeni(unutrašnji):
poremećaj metabolizma i
ishrane(pothranjenost i
gojaznost)
cirkulatorni poremećaji
hronične i terminalne bolesti
ortopedski problemi
gubitak senzibiliteta kože
produžena sedacija i analgezija

8. Predilekciona mesta: potiljačna kvrga grebeni lopatice
rtni nastavci kičmenog stuba
sedalna kost
kukovi
kolena
gležnjevi
pete
laktovi

9. Mehanizam nastanka:
pritisak
smicanje
trenje

10. Klinički znaci dekubitusa:

11. I stadijum CRVENILO
Traje duže od sat vremena nakon prestanka pritiska.
Koža je očuvanog integriteta i tvrda.
Temperatura kože se razlikuje od okolne kože.
U ovom stadijumu promene su reverzibilne.

12. II stadijum- OŠTEĆENJE EPIDERMA
Na zahvaćenom delu kože a delimično i potkožnom tkivu, javljaju se mehurići.
Integritet kože je oštećen i dobija purpurno plavu boju.
Postoji i alteracija ćelija u epidermu (spoljni sloj kože).

13. III stadijum- OŠTEĆENJE POTKOŽNOG TKIVA
Pojava smeđe boje kože i nekroze tkiva u zahvaćenom području sa vidljivim mišićima.
Klinički,ovaj stadijum karakteriše pojava infekcije i značajna oštećenja tkiva koja su ireverzibilna.

14. IV stadijum – ZAHVAĆEN MIŠIĆ(kost,tetiva)
Karakterišu duboki ulkusi, sa potpuno razorenim mišićima i vidljivim delovima kosti.
Transudacija tkivne tečnosti je velika.
I ovaj stadijum karakteriše infekcija i ireverzibilne promene.

15. Komplikacije: Infekcija Dehidracija Anemija Hipoproteinemia
Hidroelktrolitski dizbalans
Sepsa (u stadijumu III i IV )
Osteomijelitis
Maligna alteracija
(karcinomatoza)

16. Lečenje dekubitusa:
Lečenje je veoma složen i dug proces koji zahteva multidisciplinaran pristup i angažovanje lekara različitih specijalnosti,fizioterapeuta,med.sestara i pomoćnog medicinskog osoblja.

17. Konzervativno lečenje
adekvatan higijensko-dijetetski režim
preraspodela pritiska na rizičnim područjima
upotreba antidekubitalnih pomagala
primena različitih obloga (alginati i hidrokoloidi)
primena fototerapije(Bioptron lampa)
kontrola laboratorijskih analiza i blagovremena korekcija
prevencija infekcije

18. Fiziologija zarastanja rane
Zarastanje rane- proces tokom kojeg organizam zamenjuje i obnavlja funkcije oštećenog tkiva.
1.Hemostaza (zaustavljanje krvarenja)-
Krvarenje rane
Vazokonstrikcija (stezanje) krvnih sudova
Slepljivanje i agregacija i spajanje trombocita
Koagulacija
2.Zapaljenska faza
Rano zapaljenje rane
Kasno zapaljenje rane
3.Proliferativna faza
4.Maturacija ili remodelacija

19. Hirurško lečenje Necrectomia-radikalno izrezivanje odumrlog tkiva
Osteotomia-uklanjanja upalno promenjenih delova kosti
Zatvaranja defekta lokalnim kožnim ili mišićnim režnjevima

20. Težina posla- količina truda
Troškovi lečenja

21. Sestrinske intervencije u prevenciji dekubitusa

22. „Jedinstvena je uloga medicinske sestre
pomagati pojedincu, bolesnom ili zdravom,
u obavljanju onih aktivnosti koje doprinose
zdravlju ili oporavku (ili mirnoj smrti),
a koje bi pojedinac obavljao samostalno
kada bi imao potrebnu snagu, volju ili znanje“.
Virgina Henderson,
Osnovna načela zdravstvene nege

23. UTVRDJIVANJE POTREBA SESTRINSKA ANAMNEZA DEFINISANJE SESTRINSKE
DIJAGNOZE
INTEGRITET KOZE OSTECEN
U SMISLU-POTENCIJALNO
INTEGRITET KOZE OSTECEN
U SMISLU-AKTUELNO

24. Dijagnoze u procesu zdravstvene nege
Dijagnoza
koju postavlja
medicinska sestra opis je aktuelnog ili potencijalnog zdravstvenog problema
koji su
medicinske sestre s
obzirom na edukaciju i iskustvo sposobne i ovlaštene tretirati.
(Gordon, 1976.)

25. Primarni cilj je očuvanje integriteta kože
Za pacijente kod kojih se smatra da su pod povećanim rizikom od nastanka dekubitusa treba preduzeti adekvatnu preventivnu strategiju od samog početka.
Primarni cilj je očuvanje integriteta kože
Koje mere prevencije preduzimamo?
-redovno proveravati rizična mesta i pravovremeno uočavati crvenilo,
-proveravati da li crvenilo bledi na pritisak ili ne,
-registrovati koliko dugo je prisutna reaktivna hiperemija nakon promene položaja
-redovno procenjivati sve faktore rizika
-sprovoditi adekvatan higijensko-dijetetski tretman
-preraspodela pritiska na rizicnim podrucjima primenom antidekubitalnih pomagala
-podučiti bolesnika postupcima za prevenciju dekubitusa,...
Uvođenje preventivne strategije kod prvih znakova dekubitusa predstavlja -sekundarnu prevenciju.

26. Šta postizemo adekvatnom preventivnom strategijom?
Vreme angažovanja sestara je racionalizovano
Smanjuje se -rizik od bolničkih infekcija,
-učestalost potencijalnih komplikacija,
-upotreba lekova i drugih sredstava.
Viši je nivo higijenske bezbednosti bolesničkog prostora
Skraćuje se dužina boravka bolesnika u ustanovi 
Rehabilitacija i resocijalizacija bolesnika obavlja se brže i uspešnije
Postiže se zadovoljstvo bolesnika

27. Kako se pacijenti sa rizikom od dekubitusa identifikuju?
U proceni rizika za nastanak dekubitusa koriste se:
Norton skala,
Braden skala,
Gosnell-ova skala,
Waterlow,
Knoll skala.
U Kbc,,B.Kosa” koristi se Norton skala usvojena od strane kolegijuma glavnih sestara.

28. Norton skala Doreen Norton-1962.godine Norton skala upotrebljava se
u svrhu procene rizika
za nastanak dekubitusa.
Mogući raspon bodova je od 5-20
Što je stanje pacijenta ozbiljnije, ubeležiti manje poena.
Po dodeli poena nizak skor ukazuje na visok rizik od pojave dekubitusa i obrnuto.
Visok skor ne znači da se dekubitus ne može javiti.

29. PREVENTIVNE MERE KOD VISOKOG STEPENA RIZIKA (Norton skor 14 i 13)
Smeštaj bolesnika u adekvatan i udoban krevet
Svakodnevno održavanje lične higijene celog tela
Preventivno menjanje položaja bolesnika na dva sata + po potrebi
Kontinuirano praćenje i održavanje svih preostalih psiho-fizičkih funkcija kod bolesnika
Kontrola inkontinencije
Sprovođenje adekvatne ishrane
Zdravstveno-vaspitni rad

30. PREVENTIVNE MERE KOD VEOMA VISOKOG STEPENA RIZIKA (Norton skor 12 i niže)
Smeštaj bolesnika u adekvatan i udoban krevet
Redovno održavanje lične higijene celog tela prema dnevnom planu nege
Preventivno menjanje položaja bolesnika na pola sata + po potrebi
Postepeno podizanje bolesnika iz postelje
Masiranje predilekcionih mesta
Kontinuirano praćenje i održavanje svih preostalih psiho-fizičkih funkcija kod bolesnika
Kontrola inkontinencije
Sprovođenje adekvatne ishrane
Zdravstveno-vaspitni rad

31. Sestrinske intervencije u lečenju dekubitusa

32. I stadijum Cilj aktivnosti-Sprečiti dalju pojavu pasivnog crvenila
sprovoditi pravilnu i redovnu higijenu celog tela bolesnika prema dnevnom planu zdr.nege,
repozicioniranje,mobilizacija i vertikalizacija pacijenta(u zаvisnosti od hemodinamskog stanja)
prevencija ozleda kože primenom antidekubitalnih pomagala

33. II stadijum
Cilj aktivnosti- Sprečiti pojavu infekcije površinskog oštećenog sloja kože
nastavlja se sa primenom svih mera iz prethodnog stadijuma
konsultacija fizijatra
(primena Bioptron fototerapije)
primena hidrokoloidnih i alginatnih obloga

34. III stadijum Cilj aktivnosti-Sanirati dekubitalne promene i sprečiti
pojavu infekcije
konsultacija hirurga
uzimanje brisa rane i primena propisane antibiotske terapije prema antibiogramu,
tretman dekubitalne rane po svim principima asepse i antisepse.

35. IV stadijum Cilj aktivnosti-Sprečiti dalje komplikacije
intervencija hirurga
(ekscizija nekrotičnog tkiva)
Aktivnosti sestre su usmerene na tretman dekubitalne rane po svim principima asepse i antisepse

36. Zablude? Dekubitusi se veoma retko javljaju u bolnicama
Svaki dekubitus se može prevenirati
Svaki dekubitus je rezultat loše sestrinske nege
Upotreba specijalnih kreveta ili opreme sprečava nastanak dekubitusa

37. Primer iz prakse...

43. Medicinska pomagala
Medicinske sestre kao nosioci zdravstvene nege (prema podacima SZO,pružaju 69% usluga u sistemu zdravstvene zaštite), treba da definišu neophodne kriterijume i standarde za pomagala, sredstva i opremu koju koriste na polju negovanja.
Cilj je-postići efikasnije i  kvalitetnije sprovođenje nege kao i preventivnih mera.

44. Nadanja...

45. Šta je kvalitetna zdravstvena nega i zašto je trebamo obezbediti?
Kvalitet(lat.qualitis)-da nesto ima dobra svojstva,osobine ili vrednosti.
Broks-sugerise da je kvalitet-proces neprekidnog poboljsanja
Kvalitetna zdravstvena nega se definiše kao nega koja se pruža u skladu sa ustanovljenim standardima i principima sestrinske profesije
Potrebe za sestrinskim obezbeđenjem kvaliteta kao i upravljanjem kvalitetom proizilazi iz 4 razloga:
Profesionalni
Pravni
Socijalni
Ekonomski

46. Zaključak Savremeni tretman bolesnika sa dekubitusom zahteva-
koordiniranje i usklađivanje na svim nivoima rada,
što je moguće kvalitetno obezbediti samo uz:
izgradjivanje visoko etički koncipiranih stavova,
nova i stalno obnavljana znanja i veštine,
kontinuirano planiranje prevencije,
kontrolu svih procesa rada u oblasti zdravstvene nege.

47. HVALA NA
PAŽNJI.....