1. Šta će biti sa našom planetom?

3. Ko je kriv?

5. OZONSKI SLOJ I UV RADIJACIJA – DA LI IMA RAZLOGA ZA STRAH?
Dr Dragan Gajić

6. I deo: Atmosfera Zemlje
Hemijski sastav
Nastanak i razvoj
Struktura

7. Osnovni podaci o atmosferi Zemlje
Zemlja se deli na:
osnovno telo
hidrosferu
atmosferu
biosferu
Masa atmosfere je 5.157*1015 tona, a Zemlje 5.98*1021 tona.

8. Poređenje sa atmosferama drugih planeta
Merkur nema atmosferu
Pluton čas ima, čas nema atmosferu
Mars i Venera imaju od CO2
Jupiter i Saturn od vodonika i njegovih jedinjenja
Zemlja azotno-kiseoničnu

9. Hemijski sastav atmosfere Zemlje
Atomi i molekuli do visine od 60km (neutralna atmosfera)
Od 60 do 600km je jonosfera
Iznad je protonosfera
Homosfera do 106km
Turbopauza iznad homosfere
Heterosfera je iznad turbopauze

10. Zapreminski procenti pojedinih gasova
Helijum *10-4 %
Metan *10-4 %
Kripton *10-4 %
Vodonik *10-5 %
Azot %
Kiseonik %
Argon %
CO %
Neon *10-3%
Promenljive komponente: vodena para (3 % u tropima, 2*10-5 % na Antarktiku), aerosoli, CFC, fotohemijski smog.

11. Nastanak i razvoj atmosfere
Starost Zemlje između 4.6 i 5 milijardi godina
Okean i atmosfera nastali degazacijom tla
U prvih 500 miliona godina atmosfera se sastojala od H, H2O, CH4, CO2 , a pre 3.5 milijardi godina od CO2, CO, H2O, N2, H2
U prvom stadijumu nije bilo slobodnog kiseonika
Savremena atmosfera je sekundarnog porekla
Zemljina kora je stara 4.5 milijardi godina, a hidrosfera 4 milijarde godina

12. Život - u hidrosferi pre 4
Život - u hidrosferi pre 4.2 milijarde godina (Karl Segan, Fred Hojl, Čandra Vikramasinge, Svante Arenijus),
Teorije o abiogenom nastanku života (Harold Juri, Stenli Miler)
Modro-zelene alge - pre 3.2 milijarde godina
Nastanak kiseonika fotosintezom
Ozonski sloj- pre milijardu godina. Pre 600 miliona godina koncentracija mu je bila 10% današnje.
Život se širi i na kopno.
Današnja atmosfera je nastala delovanjem organizama

13. Građa atmosfere Zemlje
Po vertikali je slojevita.
Do 200 km je stabilna, a iznad je promenljiva (pulsira i sažima se) pa ima nepravilnu formu.

14. Raspodela temperature po visini

15. Slojevi u atmosferi troposfera tropopauza stratosfera mezosfera
mezopauza
termosfera
egzosfera

16. Troposfera najniži sloj u njoj je 80% mase visina: 11km, 17-18km
karakteriše je pad temperature sa visinom
regulator temperature danas su ugljen-dioksid I vodena para

17. Tropopauza širina 1 - 3km temperaturska inverzija
nad ekvatorom je hladnija, nad polovima toplija

18. Stratosfera do visine od 50 km temperatura se slabo menja ozonski sloj
stratopauza na km
regulator temperature je ozon

19. Mezosfera iznad atmosfere
temperatura ponovo počinje da pada (do C)
javljaju se sedefasti oblaci
iznad je mezopauza

20. Termosfera brzi rast temperature (na 200-250 km je 1800 K)
jonizacija (D, E i F slojevi)
pojava polarnih svetlosti

21. Egzosfera
na visinama preko 1000km
disipacija atmosfere

22. Energija sunčevog zračenja i atmosfera Zemlje
99.8% energije u intervalu mm
solarna konstanta 1.4 kW/m2
najveći intenzitet na l =473.8nm
na Zemlju dospeva: IR 56%, VIS 39%, UV 5%
rasejanje i apsorpcija zračenja
efekat staklene bašte
ekološki aspekti CO2

23. Efekat staklene bašte i ugljen-dioksid

24. korpuskularno zračenje
polarne svetlosti

25. Razni oblici polarnih svetlosti

27. I I deo: Ozonski sloj Zemlje
Stvaranje, raspodela i varijacije
Uni{tavanje, CFC reakcije
Ozonska rupa - trenutno stanje i perspektive

28. OZON O3 Otkriven 1839. (C.F. Schonbein)
Ime potiče od grčke reči ozein {to znači mirisati
Gas koji je 2.5 puta gušći od kiseonika
Na -112oC kondenzuje se u jarko plavu tečnost
Moćan je oksidant a kao koncentrovan gas ili teč-nost je jako eksplozivan

29. STVARANJE OZONA
Nastaje fotolizom ili prilikom električnih pražnjenja
O2 + hn ® O + O (l < 240 nm)
O + O2 ® O3

30. RASPODELA OZONA
Vrlo je redak u atmosferi - u proseku na svakih 10 miliona molekula u atmosferi tri su molekuli ozona;
I pored male koncentracije ima vitalnu ulogu;
Nehomogeno raspoređen:
1012 cm -3 na H = 15 km
1013 cm 3 na H = 25 km
1011 cm -3 na H = 45 km

31. ATMOSFERSKI OZON Ozon se nalazi u dve oblasti Zemljine atmosfere
Većina (oko 90%) nalazi se u stratosferi i naziva se OZONSKI SLOJ
Preostali ozon nalazi se u troposferi
Troposferski ozon je ZAGAĐIVAČ

32. TROPOSFERSKI OZON
To je jak fotohemijski oksidant koji o{tećuje gumu, plastiku ali i životinjski i biljni svet; kod čoveka o{tećuje plućno tkivo;
Ozonsko zagađenje nastalo u urbanim sredinama {iri se vetrom na stotine kilometara u ruralne i {umovite oblasti izazivajući {tetu u proizvodnji poljoprivrednih kultura i rastu {uma;
Uz SO2 i NO2 , O3 je najveći zagađivač;

33. OZONSKI SLOJ
Ozonski sloj {titi Zemljinu povr{inu apsorbujući destruktivno UV zračenje
Iako ga ima vrlo malo su{tastven je za život na Zemlji
Funkcionisanje ozona - Chapmen-ove reakcije:
O2 + hn ® O + O (l < 240 nm) fotolitička disocijacija
O + O2 ® O stvaranje ozona
O3 + hn ® O2 + O (l < 320 nm) apsorpcija UV zračenja
O + O3 ® 2O rekombinacija

34. STANJE O3 SLOJA
Reakcija rekombinacije je spora, i kada bi samo ona bila uzrok nestajanja ozona, ozonski sloj bio bi dva puta deblji nego {to jeste.
Osim kiseoničnog (Chapman-ovog) ciklusa rekombinacije postoje i azotni, vodonični i hlorni ciklus rekombinacije. To su katalitičke rekombinacije.
Trenutno stanje ozonskog sloja je rezultat dinamičke ravnoteže između fotolize i rekombinacije; povećanje rekombinacije, izazvano povećanjem katalizatora, rezultuje smanjivanjem ozonskog sloja

35. VARIJACIJE O3 SLOJA
Prirodne varijacije ozonskog sloja postoje u zavisnosti od posmatranog mesta ali i u vremenu na posmatranom mestu
Sunčeva aktivnost - ciklusi od 11 godina - efekti su mali - 2% od pika do srednje vrednosti (polovi 4%)
“Kvazibijenalne oscilacije” povezane su sa promenom smera tropskih vetrova u niskoj stratosferi sa periodom od otprilike 2 godine - 3%

36. VARIJACIJE O3 SLOJA
Iznenadne pojave pojačanog Sunčevog vetra mogu povećati koncentraciju NO u gornjoj stratosferi i mezosferi utičući na ozonski sloj - ali slabo
Vulkanske erupcije dovode do injekcije sumpornih aerosola koji menjaju balans zračenja u stratosferi izazivajući rasejavanja svetlosti i aktiviranje hlornih jedinjenja

37. DEBLJINA O3 SLOJA
Debljina ozonskog sloja meri se Dobsonovim jedinicama DU (Dobson Unit)
Kada bi se sav ozon iz stratosfere spustio na Zemlju, i doveo na uslove od t = 0oC p=105 Pa, njegova debljina bila bi u proseku oko 3 mm. Ova debljina sloja odgovara 300 DU.
U apsolutnim jedinicama:
1 DU = molekula/cm2

38. Regionalne i sezonske promene O3 sloja

39. Regionalne i sezonske promene O3 sloja
Po{to Sunčevo zračenje stvara (i razgrađuje) ozon, očekuju se promene debljine ozonskog sloja tokom godine
Ozonski sloj najtanji je u tropima (oko 260 DU) i skoro da se ne menja
Na većim geografskim {irinama promene su značajne
Godi{nje stand. dev. su npr. 5 DU za Huancayo a 25 DU za St. Petersburg
Dnevne fluktuacije mogu biti vrlo velike (čak i do 60 DU na velikim g.{.)

40. Regionalne i sezonske promene O3 sloja
Treba uočiti da su najvi{e vrednosti debljine u proleće (a ne u jesen kako bi se očekivalo), a najniže u jesen, a ne u zimu. Na severnoj polulopti vi{e je ozona u januaru nego u julu!
Glavnina ozona stvara se u tropima, a onda se vetrovima prenosi u oblasti većih geografskih {irina
Antarktička ozonska rupa, o kojoj će kasnije biti vi{e reči, ispada iz ovih prirodnih varijacija. Npr. mesto Halley Bay imalo je 117 DU g. a 321 DU godine!

42. KATALITIČKE REKOMBINACIJE
Hlorni (bromni) - halogeni ciklus rekombinacije
Dokazan kao naru{ilac prirodnog stanja ozonskog sloja

43. IZVORI HLORA
CFC’s (Hlorofluorokarbonati) su klasa organskih jedinjenja. Hemijski su nereaktivni i bezbedni za rad. Ali u stratosferi se fotolizuju.

44. CFC Trihlorofluorometan CFCl3 CFC-11, R-11, F-11 Dihlorodifluorometan
Trihlorotrifluoroetan
CF2ClCFCl2
CFC-113, R-113, F-113

45. SLIČNA JEDINJENJA Hidrohlorofluorokarbonati npr. CHClF2 HCFC-22, R-22
Ugljen tetrahlorid (tetrahlormetan) CCl4
Metil hloroform (trihloroetan) CH3CCl R-140a
Metil hlorid (hlorometan) CH3Cl

46. IZVORI BROMA Haloni (sredstva za ga{enje vatre)
npr. CF3Br (Halon 1301)
Metil bromid (pesticid)

47. UNI[TAVANJE OZONA Mno{tvo mehanizama. Najjednostavniji:
Cl + O3 ® ClO + O2
ClO + O ® Cl + O2
Neto: O3 + O ® 2O2
Atom hlora je katalizator, ne tro{i se u reakciji. Svaki atom hlora u stratosferi može uni{titi na hiljade molekula azota pre nego {to nestane.

48. UNI[TAVANJE OZONA
Atom broma je puta destruktivniji (jer brom, za reazliku od hlora nema stabilna jedinjenja u koja može “da se skloni”- tzv. rezervoare), ali na sreću, njegova koncentracija je oko 100 puta manja u odnosu na hlor.
HCFC uni{tavaju ozon mnogo manje nego CFC jedinjenja.

49. DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA
Samo metil hlorid ima jak prirodni izvor (u okeanima i sagorevanjem biomasa).
CFC-11 (raspr{ivači) i CFC-12 (rashlađivači) čine vi{e od 50%

50. DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA
CFC i ugljen tetrahlorid su skoro inertni u troposferi, nerastvorljivi u vodi, a vreme života im je godina!
HCFC su malo reaktivniji, vreme života im je 1-20 godina.
Iako teža od vazduha, hlorna jedinjenja dospevaju u stratosferu zahvaljujući kretanju vazduha.
Postoji godina vremenske razlike između emitovanja CFC-a i uništavanja ozona

51. HIPOTEZA ILI TEORIJA? Laboratorijski testovi: Cl i ClO
Merenja u stratosferi
Veza između antarktičkog o{tećenja ozona i emisije CFC-a je dokazana
Na srednjim g.{. - verovatna veza

52. RAKETE I AVIONI
Lansiranje Space Shuttle-a i drugih raketa godi{nje ubaci u stratosferu 725 t Cl {to je zanemarivo u poređenju sa CFC (~ 1Mt/god (1980.) ~0.3 Mt/god. stiže u stratosferu)
Avioni? Podeljena mi{ljenja. Analiza je vrlo komplikovana. U pitanju je azotni ciklus rekombinacije. Procena je (WMO) da čitava flota civilnih aviona daje <2% o{tećenja (91.,94.). Konkord svake sekunde sagori 700 kg vazduha.

53. ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA”
Otkrivena zemaljskim merenjima Halley Bay
Vrlo niske vrednosti od avgusta do novembra; na početku perioda vrednost je niska (<300 DU), a onda umesto da polako raste kada se u proleće pojavi svetlost, ona pada na ispod 150 DU i manje;

54. ANTARKTIČKI TREND

55. ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA”
U nižoj stratosferi između 15 i 20 km oko 95% ozona je uni{teno; iznad 25 km o{tećenja su mala a kao neto rezultat pojavljuje se o{tećenje od oko 50%;
U kasno proleće vraćaju se normalne vrednosti kada topli ozonom bogati vazduh počne da struji sa manjih geografskih {irina;

56. “PSC” TEORIJA
Polarni vrtlog - dok se zimi stratosferski vazduh hladi zahvata ga Koriolisova sila i uspostavlja jaku zapadnu cirkulaciju oko pola; kad se sunce vrati vetar slabi, ali vrtlog ostaje stabilan do novembra stvarajući izolovan duguljast sud;
Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda;
Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemogućavaju hlor da završi u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uništava ozon;
Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i proleća dok je izrazito povećana koncentracija ClO

57. Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda;
Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemogućavaju hlor da zavr{i u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uni{tava ozon;
Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i proleća dok je izrazito povećana koncentracija ClO

58. BUDUĆNOST “OZONSKE RUPE”
Hoće li ozonska rupa nastaviti da raste? Rupu opisujemo povr{inom, dubinom i vremenskom dimenzijom.
Ako rupu defini{emo kao oblast sa < 200 DU onda ona zahvata onaj deo vrtloga izpod 65 stepeni, dok se sam vrtlog nalazi ispod 55 stepeni; ako koncentracija hlora nastavi da raste rupa će se pro{iriti na celi vrtlog ali se ne očekuje da se pro{iri na Australiju ili Južnu Afriku (nekoliko puta pro{la je južnim Čileom);

59. TRENUTNO STANJE

60. TRENUTNO STANJE

63. TRENUTNO STANJE

64. 2002. ANTARKTIČKA OZONSKA RUPA SE ZNATNO SMANJILA I PODELILA
IPCC upozorava da se to ne može tumačiti kao početak rehabilitacije jer je promena u granicama međugodišnje varijabilnosti
ANTARKTIČKA OZONSKA RUPA
PONOVO DOSTIGLA REKORDNE RAZMERE
IZ GOD.

66. SEVERNA EVROPA - ARKTIK 2005
Saopštenje WMO od 28. januara 2005.
- Detektovani su prvi znaci ozonske rupe iznad Arktika tokom zime.
- Izmerene temperature u ozonskom sloju
su najniže za zadnjih 50 godina.
Saopštenje Evropske komisije od 31. januara
- Rekordno hladana zima može povećati ozonsku rupu
iznad Severne Evrope.
To može intenzivirati UV radijaciju u Polarnom regionu
i Skandinaviji a moguće i u Centralnoj Evropi.
- Intenziviranje UV bi imalo konsekvence po zdravlje ljudi
kao i po biodiverzitet.

67. OZONSKA RUPA NAD ANTARKTIKOM U 2006. GODINI
DOSTIŽE NESTO VEĆE DIMENZIJE NEGO 2000 / 2003

69. BUDUĆNOST “OZONSKE RUPE”
Rupa je locirana u nižoj stratosferi i čak iako koncentracija hlora u stratosferi nastavi da raste u narednih desetak godina možda će se pojaviti njeno prodiranje i u vi{e slojeve stratosfere, ali nikako u značajnijem obimu.
Vrtlog se prekida dolaskom toplog ozonom bogatog vazduha sa severa; ako se stratosfera hladi, vrtlog postaje stabilniji i rupa će trajati duže; dva su uzroka hlađenja stratosfere - efekat staklene ba{te, i samo stanjivanje ozona. U budućnosti možemo očekivati duže živeće rupe (90. do poč. decembra), a moguće je i da ranije počnu ( )
Za{to je važna? Tamo niko ne živi. - Iako je locirana na Antarktiku njeni efekti nisu; nakon razbijanja rupe hladan vazduh dolazi čak do Australije; 3% globalnog o{tećenja;

70. ZAŠTO NIJE DOŠLO DO ZAUSTAVLJANJA RAZARANJA OZONA?
DOŠLO JE DO PORASTA TEMPERATURE PRIZEMNOG SLOJA
ATMOSFERE (TROPOSFERE) ZBOG POJAČANOG EFEKTA STAKLENE BAŠTE
I HLAĐENJA STRATOSFERE (I OZONSKOG SLOJA), JER SADA IC ZRAČENJE
U MANJOJ MERI DOSPEVA DO NJE. TO POGODUJE RAZARANJU OZONA I
DUŽEM ZADRŽAVANJU POLARNIH VRTLOGA.

71. ARKTIK ?
Ima li rupe na Arktiku? Vrtlog je puno slabiji, temperature su vi{e, PSC su ređi i razbijaju se ranije u proleće; ako se nastave efekti staklene ba{te pojaviće se, ali manja od one na Antarktiku (mini rupa iz 1997.)

72. ARKTIK I ANTARKTIK

73. III deo: UV zračenje Podela i biolo{ko dejstvo
UV indeks i ozonski sloj
Merenja
Politika

74. UV ZRAČENJE Spektar elektromagnetnih talasa Spektar Sunčevog zračenja
Zračenje sa talasnim dužinama manjim od vidljive svetlosti

75. UV ZRAČENJE
Spektar zračenja Sunca odgovara približno zračenju crnog tela
Osvetljenost (ozračenost, irradiance) (W/m2),
Gustina osvetljenosti (spektralni intenzitet) (W/m2 nm)

76. UV ZRAČENJE Podela: UVA (320-400 nm) UVB (280-320 nm) UVC (200-280 nm)
UVA nije {tetno (?), ne apsorbuje ga ozonski sloj
UVB je {tetno, ozonski sloj ga delimično apsorbuje
UVC je smrtonosno, ozonski sloj ga u potpunosti apsorbuje

77. VEZA SA OZONSKIM SLOJEM
Direktna veza između povećanog intenziteta UV zračenja i osiroma{enja ozonskog sloja

78. UV NA ZEMLJI
Dva su osnovna parametra koji određuju ozračenost na povr{ini Zemlje: put koji Sunčevi zraci prelaze, i stanje atmosfere, nadmorska visina je treći parametar koji je povezan sa prethodna dva;

79. ŠTA UTIČE NA INTENZITET UV RADIJACIJE
- Visina sunca (pri većim visinama sunca veći su intenziteti)
- Geografska širina (sa smanjivanjem širine raste intenzitet)
- Oblačni pokrivač (oblačnost smanjuje intenzitet)
- Nadmorska visina (na većim visinama je jača radijacija)
- Zamućenost atmosfere (aerosoli smanjuju UV)
- Ozon (smanjivanjem količine ozona jača UV)
- Refleksija tla (sneg reflektuje oko 80% UV,
svetli pesak oko 20%)

80. SZA - SOLARNI UGAO
Solarni ugao - SZA (Solar Zenith Angle) određuje dužinu puta UV zraka; zavisi od geografske {irine, doba dana, doba godine, može biti nula samo za (23.5S-23.5N);
Intenzitet UV zračenja je veći na malim geografskim {irinama i većim nadmorskim visinama;

81. ATMOSFERA KAO FILTAR
Ozračenost takođe zavisi od stanja oblaka i atmosferskih aerosola, a u slučaju UV zračenja i od stanja ozonskog sloja, kao i od refleksije od povr{ine Zemlje .

82. GODIŠNJI HOD UV INDEKSA

83. DNEVNI HOD UV INDEKSA

84. ATMOSFERA KAO FILTAR
Oblaci i aerosoli rasejavaju, a SO2 apsorbuje i rasejava UV
Tanki oblaci rasejavaju UV zračenje prema povr{ini Zemlje, a deblji resejavaju zračenje uglavnom nazad ka kosmosu.

85. BIOLO[KO DEJSTVO UV ZRAKA
Fotoni dovoljno velike energije u stanju su da raskidaju veze između atoma i tako uni{tavaju molekule;
{to je energija fotona veća - veća je verovatnoća destruktivne reakcije;
{to je veći broj fotona, o{tećenja su veća;

86. EFEKTI PREKOMERNOG OZRAČIVANJA
Opekotine i sunčanica
Ubrzano starenje kože
Karcinomi kože
karcinom bazalnih ćelija
karcinom skvamoznih ćelija,
melanom
Alergijska osetljivost
Slabljenje imunog sistema
O{tećenja oka (katarakta, ptirigium, o{tećenja makule)

87. SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU
Ograničiti vreme na podnevnom suncu {to je vi{e moguće (UV je najjače u intervalu od 10 do 16 h)
Potražiti obave{tenje o UV indeksu
u medijima (značajna informacija)
Nosite sunčane naočare koje zaustavljaju
99-100% UV zračenja (staklene naočare)
Nosite {e{ir (sa {irokim obodom)

88. SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU
Potražite hladovinu
(kada je Va{a senka veća od Vas - UV nivo je nizak, ako je senka kraća od Vas - potražite hladovinu!)
Za{titite izložene delove tela odećom za vreme produženog boravka na suncu (pamučna odeća dugih nogavica i rukava, majice sa kragnom)
Koristite za{titna sredstva (za{titni faktor 15 i vi{e)
Izbegavajte UV lampe i salone za kvarcovanje

89. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU
Zabluda: Sunčani ten je zdrav
Istina: Ten je rezultat odbrane Va{eg tela protiv daljeg o{tećenja od UV zračenja

90. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU
Zabluda: Ten {titi od sunca
Istina: Tamni ten na koži nudi za{titu koja odgovara faktoru 4

91. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU
Zabluda: Ne može se izgoreti po oblačnom danu
Istina: Do 80% UV zračenja prolazi kroz tanke oblake. Čestice u nižoj atmosferi mogu povećati UV dozu puno preko normalne.

92. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU
Zabluda: Ne može se izgoreti u vodi
Istina: Voda minimalno {titi od UV, a refleksija od povr{ine može povećati dozu.

93. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU
Zabluda: Za{titna sredstva me {tite pa mogu da se sunčam duže.
Istina: Za{titna sredstva nisu namenjena da povećaju izloženost suncu. Za{tita koju oni pružaju kritično zavisi od njihove upotrebe.

94. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU
Zabluda: Ako pravim pauze u sunčanju neću izgoreti.
Istina: Izloženost suncu je kumulativna veličina tokom dana.

95. ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU
Zabluda: Ako ne osećam vrele zrake neću izgoreti.
Istina: O{tećenja nastaju zbog UV, a ne od vidljivog i IC zračenja.

96. MED
MED (Minimal Erythemal Dose) - minimalna iritirajuća doza - je jedinica biolo{ki efektivnog izlaganja UV zracima; predstavlja primljenu dozu za pojavu crvenila na koži;
Zavisi od mnogo faktora (doba dana, doba godine, tipa kože, vrste aktivnosti, upotrebe za{titnog sredstva) i karakteri{e se vremenom do pojave crvenila;
Primer - mesec jun u podne: A=20 minuta - tip kože III: B=1.5 – {etnja: C=3 za{titno sredstvo sa faktorom: D = 4 - rezultat: AxBxCxD = 360 minuta = 6 h;
Stručnjaci preporučuju da se godi{nje ostvari MED;

97. UV INDEKS (EPA)
UV indeks omogućuje dnevnu prognozu očekivanog rizika preteranog izlaganja suncu. On prognozira intenzitet UV zračenja na skali od 0 do 10+, gde 0 označava minimalni a 10+ vrlo visoki rizik:
UV indeks nivo izlaganja
0-2 minimalni
3-4 niski
5-6 srednji
7-9 visoki
10+ vrlo visoki

98. PREPORUKE ZA IZLAGANJE SUNCU (Definisale svetske organizacije pri UN )
Dakle još jednom
PREPORUKE ZA IZLAGANJE SUNCU
(Definisale svetske organizacije pri UN )
INDEKS UV
KATEGORIJA
IZLAGANJE SUNCU
11 i više
Ekstremna
Ekstra zaštita
8 do 10
Vrlo visoka
6 do 7
Visoka
Potrebna zaštita
3 do 5
Srednja
1 i 2
Niska
Slobodno

99. SRAČUNAVANJE UV INDEKSA
Sračunavanje počinje satelitskim merenjem trenutnog ozonskog sloja za celu planetu nakon čega se vr{i prognoza za sledeći dan;
kori{ćenjem radijativnog transfer modela sračunava se količina UV zračenja koja bi dospela na Zemlju u opsegu talasnih dužina od nm u trenutku minimalnog SZA;
Tada se svaka vrednost množi vredno{ću težinske funkcije (McKinlay-Diffey Erythema Action Spectrum) koja uzima u obzir biolo{ko dejstvo UV zraka:

100. SRAČUNAVANJE UV INDEKSA
Talasna dužina Ulaz Težina Rezultat
290 nm
350 nm
400 nm
suma
Sada se uzima u obzir stanje oblaka i nadmorska visina; povećanje je 6% za svaki kilometar nadmorske visine; čisto nebo transmituje 100%, rastresiti oblaci 89%, slomljeni oblaci 73% a potpuno oblačno nebo 31%
400 x 1.06 x 0.73 =309.5 /25 =12.4 =12

101. UV PROGNOZA

105. TOMS SNIMAK

106. Svetski centri podataka za ozon i UV zračenje / WMO - Region VI
18 Nemačka
11 Velika Britanija
10 Italija
9 Rusija
7 Francuska, Norve{ka
5 Portugal
4 [vajcarska, Ukrajina
3 Bugarska (Kaliakra, Primorsko, Sofia), [panija, [vedska
2 Austrija, Če{ka, Danska, Gruzija, Grčka (Solun, Atina), Grenland, Izrael, Litvanija, Poljska
1 Ujedinjeni Arapski Emirati, Belgija, Belorusija, Estonija, Finska, Mađarska (Budimpe{ta), Irska, Izrael, Latvija, Holandija, Rumunija (Bukure{t), Slovačka, Slovenija (Mount Krvavec), Turska

107. Sporazumi o za{titi OZONSKOG SLOJA
Bečka konvencija o za{titi ozonskog sloja
Montrealski protokol o supstancama koje osiroma{uju ozonski sloj
Londonski amandman
Kopenha{ki amandman
Montrealski amandman
Pekin{ki amandman

108. BEČKA KONVENCIJA
Nacije su se složile da preduzmu “adekvatne mere … da za{tite ljudsko zdravlje i okolinu od različitih efekata koji rezultiraju ili izgleda da rezultiraju od ljudskih aktivnosti, koje menjaju ili izgleda da menjaju ozonski sloj”. Ne pominju se posebne supstance koje o{tećuju ozon,a CFC se pojavljuju u spisku supstanci koje treba pratiti. Glavni cilj konvencije je da ohrabri istraživanja i kooperaciju između zemalja kao i razmenu informacija. Po prvi put nacije su se složile da razmatraju globalni problem okoline, pre nego {to su njegovi efekti ostvareni ili čak naučno dokazani.

109. MONTREALSKI PROTOKOL
Finalni dogovor sadrži klauzule koje pokrivaju specijalne okolnosti nekoliko grupa zemalja, posebno zemalja u razvoju koje ne žele da protokol ukoči njihov razvoj. Protokol je konstruktivno fleksibilan, može se poo{triti kako se naučne činjenice osnažuju bez neophodnosti da se vr{i novo kompletno pregovaranje. On postavlja “eliminaciju” supstanci koje uni{tavaju ozon kao svoj “finalni cilj”. Protokol je stupio na snagu 1. januara god., a sada su njegove potpisnice 155 zemalja od kojih je preko 100 zemalja u razvoju.

110. MONTREALSKI PROTOKOL
Protokol je bio samo prvi korak, kao {to je uočeno jo{ u to vreme. Od kada je potpisan, događaji su se razvijali zadivljujućom brzinom. Nove naučne činjenice pokazuju da bi jača i {ira kontrola bila potrebna, a vlade i industrija su odmakle mnogo dalje i brže nego {to bi iko verovao da je moguće.

111. AMANDMANI NA MONTREALSKI PROTOKOL
Specifikacija pojedinih supstanci i limiti za njihovu proizvodnju
Omogućiće smanjenje prisustva katalizatora ozonske rekombinacije u stratosferi

112. DA LI IMA RAZLOGA ZA STRAH?
Zavisi od toga koliko ste pla{ljivi (hrabri) - od nečega se mora umreti!
A sada ozbiljno: važno je shvatiti da prekomerno izlaganje suncu predstavlja potencijalnu opasnost.
Odnos prema suncu - deo zdravstvene kulture.
Postupati prema savetima.
Za{titi najmlađe - oni ne znaju ono {to znate Vi nakon ovog predavanja.

113. KRAJ
HVALA NA PAŽNJI!