1. Internet programiranje PHP

2. Uvod
HTML i JavaScript se izvršavaju na klijentskoj strani, odnosno na korisničkom računaru
PHP je jedan od programskih jezika za izradu dinamičkih veb strana koji se izvršava na serverskoj strani
PHP može da memoriše podatke i koristi ih u kasnijem trenutku

3. Istorija
PHP (Personal Home Page) jezik je započeo Rasmus Lerdorf za potrebe lične veb strane 1995.
Zeev Suraski i Andi Gutmans su dalje razvili PHP 3 (PHP Hypertext Preprocessor) i Zend kompajler kao osnovu za PHP 4.
PHP 5 uključuje i objektno programiranje.
Trenutno se radi na PHP 6

4. Alternative PHP-u Alternative
Python
Perl
ASP – Active Server Pages
JSP – Java Server Pages
LAMP – Linux Apache MySQL PHP (Python, Perl)
WAMP – Windows Apache MySQL PHP (Python, Perl)
XAMPP – Cross-Platform Apache MySQL PHP Perl

5. Popularnost Na tržištu više od 50% veb servera su tipa Apache
Najpopularniji programski jezik za dinamičko programiranje veb strana na serverima Apache je PHP
PHP je uopšte jedan od najpopularnijih programskih jezika
PHP koriste wikipedia.org, yahoo.com, facebook.com itd.

6. Popularnost (langpop.com)

7. Reference Nije standard www.php.net
Jason Gilmore, Beginning PHP and MySQL: From Novice to Professional, Third Edition (Beginning from Novice to Professional), Apress, March 2008.
Luke Welling, and Laura Thomson
PHP and MySQL Web Development (4th Edition) (Developer's Library), Addison-Wesley Professional, October 2008.
www uopšte

8. Instalacija WAMP servera
WAMP server se može naći na:
Instalacija je jednostavna.
Pre instalacije idite na skype > tools > options > advanced > connection i isključite port 80. Zatim zatvorite Skype.
Kada je WAMP instaliran, možete otvoriti Skype.

9. Konfiguracija servera
Konfiguracija Apache servera se obavlja u okviru fajla:
wamp\bin\apache\apache2.2.22\conf\
httpd.conf
Konfiguracija PHP kompajlera se obavlja u okviru fajla
wamp\bin\php\php5.4.3\php.ini
Kada se promeni konfiguracija, klikne se na Wamp ikonicu, pa na Restart

10. Osobine Platformski neutralan Sličan C-u od koga je nastao
Integrisanost sa (X)HTML-om
Nestruktuiran i nekonzistentan

11. Generalije Komande se završavaju ;
Ključne reči (komande), imena funkcija i klasa nisu osetljiva na veličinu slova (case insensitive), dok imena promenljivih jesu. Npr. promenljiva $txt se razlikuje od promenljive $TXT, dok su funkcije sort i SORT iste.

12. Za šta se koristi PHP? Omogućava dinamički HTML sadržaj
Vrši obrade na serveru, npr. prikuplja statistike o posećenosti
Obrađuje podatke iz formulara
Povezuje korisnike sa bazama podataka na serveru
Implementira autentifikaciju i zaštitu komunikacije

13. 1. Osnove PHP-a Tag Komentari Prikaz Promenljive i njihovi tipovi
Operatori
Funkcije
Objekti

14. Izvršavanje koda U okviru HTML koda: <script type=“php">
...PHP kod…
</script>
Ili u eksternom fajlu:
<script type=“php" src="phpkod.php">
Ali češće se koristi uprošćena sintaksa
<?php ...PHP kod…?>
odnosno
<?php include(“phpkod.php”) ?>

15. Direktorijum php fajlova
U konfiguracionom fajlu Apache servera, httpd.conf, se određuje glavni direktorijum u kome su php fajlovi.
Kada su Apache, php, i MySQL baza posebno konfigurisani: U fajlu httpd Apache servera je određen defolt direktorijum za dokumente sledećom naredbom:
DocumentRoot "C:/Program Files/Apache Software Foundation/Apache2.2/htdocs“
To znači da su fajlovi u direktorijumu:
C:\Program Files\Apache Software Foundation\Apache2.2\htdocs

16. Direktorijum php fajlova
U konfiguracionom fajlu Apache servera, httpd.conf, se određuje glavni direktorijum u kome su php fajlovi.
Kada je instaliran WAMP, onda je defolt direktorijum sledeći
DocumentRoot "C:/wamp/www“
To znači da su fajlovi u direktorijumu:
C:\wamp\www
Drugi direktorijumi mogu da se odrede ili relativno u odnosu na defolt direktorijum ili pomoću aliasa, npr:
Alias /slike /ftp/pub/slike

17. XHTML fajlovi sa php kodom
Ako želimo da koristimo php kod u fajlu sa .html ekstenzijom, u httpd fajlu Apache servera treba ubaciti liniju (wamp\bin\apache\apache2.2.22\conf\ httpd.conf) AddType application/x-httpd-php .html

18. Pozivanje php ili html fajlova
Pomoću URL adrese
localhost/proba/proba.php
Fajl proba.php je u direktorijumu wamp\www\proba

19. Komentari Za komentar jedne linije - oznaka // ili # :
// komentar u jednoj liniji ...
Za komentar više redova - /* za početak bloka pod komentarom i */ za kraj bloka pod komentarom: /*
Komentar u više redova...
Drugi red komentara… */ 5

20. Prikaz – echo, print Primer: <?php
echo “<b>Prvi red</b><br /><i>Drugi red</i>”; ?>
Ili:
echo “<b>Prvi red</b><br />”,”<i>Drugi red</i>”; ?>
Rezultat oba primera:
Prvi red
Drugi red 5

21. Mogućnosti umetanja PHP koda
Može:
<?php if ($expression) {      ?>     <strong>This is true.</strong>     <?php  } else {      ?>     <strong>This is false.</strong>     <?php  }?>
Preporučivo:
<?php if ($expression) {      echo “<strong>This is true.</strong>”;}
 else {      echo “<strong>This is false.</strong>”;    } ?>

22. Promenljive
Sadrže vrednosti koje program smešta u okviru memorije računara
Promenljivoj se dodeljuje:
željeno ime
vrednost
Tip promenljive ne mora da se specificira, određuje ga vrednost promenljive

23. Imena promenljivih Sve promenljive počinju sa $
Drugi znak je slovo ili _

24. Tipovi podataka Skalarni Složeni Specijalni boolean – logički tip
integer – celobrojni tip
float – racionalni tip
string – znakovni niz
Složeni
array - niz
object - objekat
Specijalni
resource - resurs
Null - ništa

25. Skalarni tipovi podataka
Logički tip uzima vrednosti TRUE ili FALSE
Celobrojni tip može biti decimalni, oktalni (počinje sa 0) ili heksadecimalni (počinje sa 0x). Max vrednost zavisi od sistema a može da se odredi konstantnom PHP_INT_MAX
Racionalni tip ima razne oblike, npr.
<?php $a = 1.234; $b = 1.2e3; $c = 7E-10; ?>

26. Znakovni niz - string
Mogu biti pod apostrofima (‘ab’) ili navodnicima (“ab”)
Kada se koriste apostrofi navodnici se koriste za navodnike u tekstu i obrnuto. Apostrof unutar apostrofa \’, slično za navodnike.
Za duži tekst pod navodnicima, može se koristiti <<< sa nekom promenljivom koja razgraničava tekst (nema razmaka posle EOT):
$s=<<<EOT
Text
EOT;
Za duži tekst pod apostrofima
$s=<<<‘EOD’
EOD;
Primer:
echo <<<EOT
Primer “dužeg” znakovnog niza koji može zauzimati i “veliki broj redova” i ‘puno’ navodnika itd.

27. String - primeri Primer: <?php $foo = "foobar";$a=2;
echo ‘foo je $foo <br />’;
echo “foo je $foo <br />”;
Echo ‘a je $a <br />’;
Echo “a je $a <br />”; ?>
Rezultat:
foo je $foo
foo je foobar
a je $a
a je 2

28. Niz - array Sintaksa definisanja niza
ImeNiza=array([indeks1=>]vrednost1, …)
Indeksi mogu biti celi brojevi ili stringovi. Indeksi koji nisu specificirani uzimaju vrednosti redom 0,1,2,...
Primer
<?php
$niz=array("Aleks" => "9", "Sanja" =>8 , "Mirko"
=>6);
echo $niz['Aleks'], "<br />";
echo “{$niz['Aleks']} <br />";
echo $niz["Sanja"];
?>
Rezultat: 9 8

29. Multidimenzionalni nizovi
Primer:
$familije=array
(“Simić”=>
array(“Branka”,”Dejan”),
”Brusin”=>
array(“Mića”,”Maja”,”Marija”));

30. Objekat - object
Objekti su slični kao kod JavaScript-a, ali se sintaksa razlikuje
Objekti se definišu klasama kojima pripadaju
Klase imaju definisane atribute i metode
Promenljive objekti se dobijaju instanciranjem klase

31. Resurs - resource
Promenljive tipa resurs su pokazivači na složene eksterne promenljive
Primer su pokazivač na otvoren fajl ili na vezu sa bazom podataka
Promenljive tipa resurs se generišu različitim funkcijama u zavisnosti od primene
Kompajler automatski briše promenljive tipa resurs koje ne pokazuju na neki resurs

32. NULL vrednost Vrednost NULL je
tip podataka/vrednost koja se može dodeliti promenljivoj
Pokazuje da promenljiva ne sadrži nikakvu korisnu vrednost
Promenljiva sa vrednošću NULL ima takvu dodeljenu vrednost
Vrednost “null” se dodeljuje promenljivoj kada se želi definisati da promenljiva ne sadrži nikakav podatak

33. Operatori
Aritmetički
Na nivou bita
Relacioni
Logički

34. Aritmetički operatori
Opis +
sabiranje +=
sabiranje dodela -
oduzimanje -=
oduzimanje dodela *
množenje *=
dodela /
deljenje /=
deljenje dodela %
moduo %=
Moduo dodela ++
inkrement --
dekrement

35. Aritmetički operatori
$b = $a * 3;
$c = $b / 4;
$d = $b – $a;
$e = -$d;
$f = ($g = 4) + 5;
echo “a, b, c, d, e, f, g su” , “ ”,$a,
“ ” ,$b, “ ”,$c, “ ”,$d, “ ”,$e, “ ”, $f, “ ”,$g;
Nakon izvršavanja prethodnog primera dobija se sledeći tekst na ekranu:
a, b, c, d, e, su

36. Na nivou bita Operator Upotreba Opis Logičko I (AND) $a & $b
Rezultatni bit je 1, jedino ako su oba bita 1 u ostalim slučajevima rezultat je 0.
Logičko ILI (OR)
$a | $b
Rezultatni bit je 0, jedino ako su oba bita 0 u ostalim slučajevima rezultat je 1.
Logičko eksluzivno ILI (XOR)
$a ^ $b
Rezultatni bit je 1, ako biti imaju različite vrednosti, u suprotnom je 0.
Logičko NE (NOT)
~ $a
Komplementira bitove operanda a.
Pomeranje ulevo
$a << $b
Pomera binarni sadržaj operanda za b mesta ulevo. Prazna mesta popunjava sa vrednošću 0.
Pomeranje udesno sa znakom
$a >> $b
Pomera binarni sadržaj operanda za b mesta udesno. Prazna mesta popunjava sa vrednošću najstarijeg bita.

37. Na nivou bita 15 & 9 rezultat 9 (1111 & 1001 = 1001)

38. Logički operatori Operator Upotreba Opis I (&& ili and) expr1 && expr2
Rezultat je true, jedino ako su oba operanda true, u ostalim slučajevima rezultat je false.
ILI (|| ili or)
expr1 || expr2
Rezultat se dobija false, jedino ako su oba operanda false, u ostalim slučajevima rezultat je true.
NE (!)
!expr
Rezultat se dobija komplement od vrednosti operanada. Ako je operand true, rezultat je false, ako je operand false, rezultat je true
ILI (xor)
expr1 xor expr2
Rezultat je true, ako su operandi različiti, i obrnuto,
rezultat je false, ako su operandi isti

39. Logički $a = true; $b = false; $c = $a || $b; $d = $a && $b;
$f = (!$a && $b) || ($a && !$b);
$g = !$a;
echo " a = ", $a, " <br /> " ;
echo " b = ", $b , "<br />" ;
echo " c = ", $c , "<br />" ;
echo " d = " , $d , "<br />" ;
echo " f = " , $f , "<br />" ;
echo " g = " , $g;
Rezultat izvršavanja prethodnog primera je:
a = 1
b =
c = 1
d =
f = 1
g =

40. Operatori poređenja Operator Upotreba Opis Jednakost (==)
Rezultat je true ako su operandi jednaki
$x == $y rezultat je true ako su $x i $y jednaki.
Nejednakost (!= ili <>)
Rezultat je true ako su operandi različiti.
$x ! = $y rezultat je true ako su $x i $y različiti.
Veće (>)
Rezultat je true ako je levi operand veći od desnog operanda.
$x > $y ako je $x veće od $y.
Veće ili jednako (>=)
Rezultat je true ako je levi operand veći ili jednak desnom operandu
$x >= $y ako je $x veće ili jednako $y.
Manje (<)
Rezultat je true ako je levi operand manji od desnog operanda
$x < $y rezultat je true ako je $x manje od $y.
Manje ili jednako (<=)
Rezultat je true ako je levi operand manji ili jednak desnom operandu
$x <= $y rezultat je true ako je $x manje ili jednako $y.
Jednako bez konverzije tipova (===)
Rezultat je true ako su operandi jednaki bez konverzije podataka
$x === $y rezultat je true ako su $x i $y jednaki bez konverzije podataka
Različito bez konverzije tipova (!==)
Rezultat je true ako su operandi različiti bez konverzije podataka
$x !== $y rezultat je true ako su $x i $y različiti bez konverzije podataka

41. Operatori poređenja $a = 4; $b = 1; $c = $a < $b; $d = $a == $b;
echo “ c = “, $c, “<br />“ ;
echo “ d = “, $d ;
Rezultat izvršavanja prethodnog primera je
c =
d =

42. String operator . Pomoću string operatora . spajaju se dva stringa
Primer
$a=‘Aleksandra’; $b=‘Smiljanić’;
$c=$a. ‘ ‘ . $b;
$a.=‘ S’;
echo $a, ‘<br />’, $c;
Rezultat
Aleksandra S
Aleksandra Smiljanić

43. Operator nizova + Pomoću string operatora + spajaju se dva niza Primer
$a=array(0=>1,1=>2,2=>3);
$b=array(3=>4,4=>5);
$c=$a+$b;
echo $c[0],$c[1],$c[3],$c[4];
Rezultat
1245

44. Operator
Pre izraza (funkcija,promenljivih itd.) može se postaviti operator
Uloga ovog operatora je da ignoriše greške koje mogu da nastanu pri izračunavanju izraza (uključujući i izvršavanje funkcije itd.)

45. Operator za izvršni kod
Naredba između dva akcenta `` izvršava naredbe operativnog sistema (npr. kreiranje direktorijuma, listanje direktorijuma itd.)
Funkcioniše kada Apache nije u “Safe mode” i kada funkcija shell_exec nije isključena
“Safe mode” se uključuje a shell_exec isključuje u fajlu php.ini, zatim se Apache restartuje.

46. Operator za izvršni kod: primer
<?php
$output = `dir`;
echo "<pre>$output</pre>";
?>
Rezultat
Volume in drive C has no label.
Volume Serial Number is E82B-743B
Directory of C:\Program Files\Apache Software Foundation\Apache2.2\htdocs
04/24/ :36 . ..
11/20/ :16 44 index.html
04/19/ :51 21 phpinfo.php
04/24/ :28 58 phpproba.php
3 File(s) 123 bytes
2 Dir(s) bytes free

47. Operator za izvršni kod: primer
<?php
$new_dir = "Bob";
`mkdir $new_dir`
?>
Rezultat: otvoren je novi folder u okviru foldera gde je PHP fajl koji ga kreira

48. Funkcije
Funkcije predstavljaju grupu naredbi koja se može izvršiti kao pojedinačna jedinica
Funkcije su korisne jer čine program preglednijim i lakšim za ažuriranje
Kao i bilo koji drugi PHP kod, funkcije se moraju definisati u okviru <?php … ?> elementa
Funkcija se sastoji iz deklaracije funkcije i njenog poziva

49. Deklaracija funkcija Sintaksa za definisanje funkcije je :
function imeFunkcije(parametri) { naredbe; }

50. Pozivanje funkcije
Da bi se izvršila funkcija potrebno ju je pozvati sa određenog mesta u okviru programa
Funkcija se poziva njenim imenom i specifikacijom argumenata u okviru zagrada
Vrednosti argumenata se prosleđuju odgovarajućim parametrima funkcije u skladu sa deklaracijom funkcije

51. Mogućnosti Funkcija može biti pozvana rekurzivno
Funkcija može biti definisana uslovno ili unutar druge funkcije, i onda je deklarisana samo ako je uslov ispunjen odnosno kada je ta druga funkcija pozvana

52. Naredba return
Služi da bi se vratio rezultat funkcije pozvanoj naredbi
Dodeljuje pozvanoj naredbi vrednost određenog izraza
Tip može biti proizvoljan
return 8;
return $p*$m;

53. Opseg važenja promenljive
Prema opsegu važenja promenljive se dele na superglobalne, globalne ili lokalne
Superglobalne promenljive su ugrađene u PHP i važe u bilo kom programu i funkciji
Globalne promenljive se deklarišu izvan funkcije, i može im se pristupiti iz bilo kog dela programa
Lokalne promenljive se deklarišu u okviru funkcije i jedino su dostupne u okviru funkcije u kojoj su deklarisane
Parametri su takođe lokalne promenljive

54. Primer lokalne promenljive
<!DOCTYPE html> <html> <body> <?php $x=5; // globalna   function mojTest() {
$x=1; echo $x; // lokalna } mojTest(); ?> </body> </html>

55. Primer globalne promenljive
<?php $x=5; // globalna $y=10; // globalna function mojTest() { global $x,$y; $y=$x+$y; } mojTest(); echo $y; // izbacuje 15 ?>

56. Argumenti funkcije
Argumenti funkcije su izrazi koji su razdvojeni zarezom
Promenljiva, argument, može biti prosleđena direktno $a ili preko reference &$a. U drugom slučaju može da se menja vrednost argumenta.
Promenljivim, argumentima, se može dodeliti defolt vrednost. Primer:
function birajKafu($tip = “kapućino") {     return “Izabran je $tip."; }
birajKafu(“espreso”);birajKafu();

57. Ugrađene funkcije
Postoji veliki broj funkcija koje su ili ugrađene po defoltu ili se uključuju kroz ekstenzije i dodatne biblioteke u PHP
Kategorizacija funkcija i potrebne ekstenzije se mogu naći na veb strani
Spisak svih funkcija se mogu naći na veb strani:

58. Promenljive funkcije Primer
<?php function fu() {     echo “Ovo je fu()<br />";} function bar($arg = ''){     echo “Ovo je bar(); 
argument je bio '$arg'.<br />";} $funk = 'fu'; $funk();         $funk = 'bar'; $funk('test');  ?>
Rezultat 
Ovo je fu()
Ovo je bar(); argument je bio 'test'.

59. Primer Primer deklaracije funkcije: function calculate($a,$b,$c) {
$d = ($a+$b) * $c;
return $d; }
Primer poziva funkcije:
$x = calculate(4,5,9);
echo "x je ", $x, "<br />“;
$y = calculate(($x/3),3,5);
echo "y je ", $y;
Rezultat primera:
x je 81
y je 150

60. Objekti PHP podržava objekte kao strukturu podataka
Objekti se definišu pomoću funkcija
Za svaki objekat su vezane osobine i metode
Osobine su promenljive kojima se dodaju određene vrednosti
Metode su funkcije u okviru objekata kojima mogu da se menjaju njihove osobine

61. Kreiranje klase i instance objekta
Klasa objekta ili prototip se definiše klasom čija je sintaksa
class mojObjekat {
[[deklaracijaOsobine1] osobina1;]
[[deklaracijaOsobine2] osobina2;…]
[[deklaracijaMetode1] metoda1;]
[[deklaracijaMetode2] metoda2;…]}
Instanca objekta se definiše pomoću naredbe new
mojaInstanca=new mojObjekat
Osobine klase mogu biti naknadno definisane

62. Deklaracije osobine Deklaracija osobine može biti
public – može se menjati sa bilo kog mesta direktno
private – može se menjati samo pomoću metode objekta
protected – nepoznata je van objekta
final – ne može se menjati u klasama naslednicima

63. Deklaracije metode Deklaracija metode može biti
public – može se koristiti van klase pozivanjem metode instance
private – rezultati metoda se koriste samo u okviru objekta
protected – rezultati metoda se koriste samo u okviru objekta ili nekog naslednika
abstract – samo deklarisana u roditeljskoj klasi
final – ne može se menjati u klasama naslednicima

64. Rad sa osobinama objekata
Vrednost osobine instance objekta se može koristiti na sledeći način:
imePromenljive=mojaInstanca-> Osobina1;
Vrednost osobine instance objekta se može promeniti ili naknadno definisati ukoliko nije bila ranije:
mojaInstanca->Osobina1=vrednost1;

65. Kreiranje objekta sa metodom
Primer metoda objekta:
class mojKrug
{public $xkord;
public $ykord;
public $poluprecnik;
public function _construct ($a,$b,$c){
$this->xkord=$a;$this->ykord=$b;$this->poluprecnik=$c;}
public function izrPovrsinu() {
return ( M_PI * $this->poluprecnik * $this->poluprecnik);}
public function izrObim() {
return ( M_PI * $this->poluprecnik * 2 ); }
public function pomeriZa($xDis,$yDis) {
$this->xkord += $xDis; $this->ykord += $yDis; }

66. Korišćenje metoda Primer korišćenja metoda iz prethodnog primera:
var $primerKruga = new mojKrug(3,4,5);
$primerKruga->pomeriZa(2,3);
echo ‘Površina kruga je ‘,
$primerKruga->izrPovrsinu();
echo ‘<br />Obim kruga je ‘,
$primerKruga->izrObim();
Rezultat prethodnih komandi je:
Površina kruga je
Obim kruga je

67. Pozivanje konstanti
Ne mora se instancirati objekat da bi se pozvala konstanta njegove klase
Primer
<?php
class Math {
const pi = ; }
echo " Math::pi = “,Math::pi;
?>

68. Pozivanje statičkih osobina i metoda
Statičke osobine i metode se takođe mogu zvati bez instanciranja objekta
Primer
<?php
class Poseta{
private static $posetioci = 0;
function __construct(){
self::$posetioci++;}
static function izbrojPosetioce(){
return self::$posetioci;}}
$posete = new Poseta();
echo Poseta::izbrojPosetioce()."<br />";
$posete2 = new Poseta();
echo $posete -> izbrojPosetioce();
?>
Rezultat primera: 1 2

69. Nasleđivanje između klasa
Primer:
<?php class SimpleClass { public $var = 'a default value';    public function displayVar() {         echo $this->var;} }
class ExtendClass extends SimpleClass {     public function displayVar()     {echo "Extending class <br />";         parent::displayVar();     } } $extended = new ExtendClass(); $extended->displayVar(); ?>
Rezultat:
Extending class
a default value

70. 2. Kontrola toka Ternarni operator Naredba if-else Naredba switch
Petlje
for petlja
while petlja
Izlazi iz blokova
break
continue
goto
Naredbe include, require

71. Ternarni operator Sintaksa: logIzraz ? izraz1 : izraz2
gde je izraz log_izraz bilo koji izraz čiji rezultat je vrednost logičkog tipa. Ako je rezultat izraza true, onda se izvršava izraz1, u suprotnom izraz2.
Primer:
$kolicnik = $imenioc ==0 ? 0 : $brojioc/$imenioc

72. Kontrole toka - if Sintaksa: if (logIzraz) {naredbe1;}
[else {naredbe2;}]
Primer:
if ($x == 8) {                     $y=$x;            }
else {                 $z=$x;
$y=$y*$x; }

73. Kontrola toka - if Još jedan primer: if ($mesec == 1)
$ime_meseca = “Januar”;
else if ($mesec == 2)
$ime_meseca = “Februar”;
else if ($mesec == 3)
$ime_meseca = “Mart”;
else if ($mesec == 4)
$ime_meseca = “Maj”;
else
....
else if ($mesec == 12)
$ime_meseca = “Decembar”;

74. Kontrola toka - switch Sintaksa switch (izraz) {
case vr1: naredbe1; [break;]
...
case vrN: naredbeN; [break;]
[default: naredbeDef;] }

75. Kontrola toka - switch Primer: switch($mesec) {
case 1: $ime_meseca = “Januar”; break;
case 3: $ime_meseca = “ Mart”; break;
case 5: $ime_meseca = “Maj”; break;
case 7: $ime_meseca = “Jul”; break;
case 8: $ime_meseca = “Avgust”; break;
case 10: $ime_meseca = “Oktobar”; break;
case 12: $ime_meseca = “Decembar”; break;
case 4: $ime_meseca = “ April ”; break;
case 6: $ime_meseca = “Jun”; break;
case 9: $ime_meseca = “Septembar”; break;
case 11: $ime_meseca = “Novembar”; break;
case 2: $ime_meseca = “ Februar ”; }

76. Petlje - while Sintaksa: [inicijalizacija;] while(logIzraz){ naredbe;}
Primer:
$i=1;
while($i<=10){
echo $i, "<br />";
$i=$i+1;

77. Petlje - do-while Sintaksa: [inicijalizacija;] do { naredbe;
} while (logIzraz);
Primer:
$i=1;
echo $i, "<br />";
$i=$i+1;
} while($i<=10)

78. Petlje - for Sintaksa: for(inicijalizacija; logIzraz; iteracija){
naredbe; }
Primer:
for($i=1; $i<=10; $i++){
echo $i, "<br />";

79. Petlje - foreach Sintaksa:
foreach (izrazNiza as [index=>] vrednost) {
naredbe; }
Primer:
$a = array(1, 2); $b= array(2=>4); foreach (($a+$b) as $v) {     echo “Vrednost \$a je $v. ";}
Rezultat:
Vrednost $a je 1. Vrednost $a je 2. Vrednost $a je 10.

80. Kontrola toka - break Primer: 1:{ 2: { 3: { echo “pre break-a”;
3: {
echo “pre break-a”;
break 2; }
echo “ovo neće biti prikazano”;
echo “posle break-a”;
Rezultat:
pre break-a posle break-a

81. Kontrola toka - break Primer: 1:{ 2: { 3: { echo “pre break-a”;
2: {
3: {
echo “pre break-a”;
break 3; }
echo “ovo neće biti prikazano”;
echo “posle break-a”;
Rezultat:
pre break-a ovo neće biti prikazano posle break-a

82. Kontrola toka - continue
Takođe može koristiti numerički argument
Primer:
for($i=0; $i<10; $i++){
echo $i+ “ “;
if ($i%2 ==0)
continue;
echo “<br />“; }
Rezultat:
0 1
2 3
4 5
6 7
8 9

83. Komanda toka goto <?php goto a; echo 'Fu'; a: echo 'Bar'; ?>
Primer:
<?php goto a; echo 'Fu';   a: echo 'Bar'; ?>

84. Komanda include Primer
poziv.php <?php $boja = ‘zelena'; $voce = ‘jabuka'; ?> test.php <?php echo “Jedna $boja $voce"; 
include ‘poziv.php'; echo “Jedna $boja $voce";  ?>
Rezultat skripta test.php
Jedna
Jedna zelena jabuka
Naredba include_once uključuje fajl samo ako nije bio prethodno uključen.

85. Komanda require
Komanda require je ista kao komanda include samo u njenom slučaju ukoliko se fajl ne nađe obustavlja se dalje izvršenje programa.
Komanda require_once uključuje fajl samo ako nije prethodno uključen.

86. 2. PHP funkcije Funkcije nizova Funkcije sa uzorcima za pretraživanje
Funkcije sa stringovima
Matematičke funkcije
Funkcije sa datumom i vremenom

87. Funkcija nizova print_r
Služi za ispisivanje nizova
Primer:
$glavniGradovi =array(“Srbija”=>”Beograd”, “Francuska”=> “Pariz”, “Belgija”=> “Brisel”);
print_r($glavniGradovi);
Rezultat:
Array ( [Srbija] => Beograd [Francuska] => Pariz [Belgija] => Brisel )

88. Funkcija nizova list Primer: $glavniGradovi = "Beograd|Pariz|Brisel";
list($a[0],$a[1],$a[2])=explode("|",$glavniGradovi);
print_r($a);
Rezultat:
Array ([0] => Beograd [1] => Pariz [2] => Brisel)

89. Brojanje elemenata
count(niz[,mod]) – daje broj elemenata niza, a ako je mod=1 onda broji i elemente podnizova rekurzivno
array_count_values(niz) – za svaku vrednost daje broj pojavljivanja

90. Dodavanje i oduzimanje elemenata niza
Funkcije su
array_push(imeNiza, element) – dodaje vrednost elementa na kraj niza
array_pop(imeNiza) - daje vrednost poslednjeg elementa niza
array_shift(imeNiza) – daje prvi element dok se svi elementi niza pomere za jedan ulevo

91. Dodavanje i oduzimanje elemenata niza
Funkcije su dalje:
array_unshift(imeNiza, element1, [element2…]) – dodaje vrednost elementa na početak niza a ostale elemente pomera za jedan udesno
array_pad(imeNiza, duzinaNiza, element1) – dopunjava niz do zadate dužine zadatim elementima

92. Lociranje elementa u nizu
Funkcije su:
in_array(element,imeNiza) – daje TRUE ako je vrednost datog elementa u datom nizu i FALSE u obrnutom slučaju
array_keys(imeNiza[,element]) – daje niz svih indeksa elemenata, odnosno niz indeksa zadate vrednosti
array_search(element,imeNiza) – daje vrednost prvog indeksa zadate vrednosti

93. Funkcije kretanja po nizu
key(imeNiza) – daje trenutni indeks
current(imeNiza) – daje trenutnu vrednost
each(imeNiza) – daje trenutni indeks-vrednost par i pomera pokazivač za jedan

94. Funkcije kretanja po nizu
reset(imeNiza) – vraća pokazivač na početak niza
next(imeNiza) – vraća vrednost sledećeg elementa u nizu i pomera ga za jedno mesto unapred
prev(imeNiza) – vraća vrednost prethodnog elementa u nizu i pomera ga za jedno mesto unazad
end(imeNiza) – pomera pokazivač na kraj niza i vraća vrednost elementa

95. Sortiranje niza Funkcije:
sort(imeNiza[,sortFleg]) – sortira niz. sortFleg može biti SORT_NUMERIC, SORT_REGULAR (zavisi od tipa elemenata), SORT_STRING
rsort(imeNiza[,sortFleg]) – sortira niz u opadajućem redosledu
asort(imeNiza[,sortFleg]) – sortira niz zadržavajući index-vrednost parove

96. Sortiranje niza Funkcije:
usort(imeNiza[,imeFunkcije]) – sortira niz na osnovu zadate funkcije
array_reverse(imeNiza[,fixIndekse]) – obrne redosled elemenata, ako su pravi indeksi numerički i fixIndekse=TRUE čuvaju se kao indeksi
array_flip (imeNiza) – obrne mesta indeksima i vrednostima

97. Kombinovanje nizova Funkcije:
array_combine(niz1,niz2) – daje nov niz u kome vrednosti prvog niza postaju indeksi drugog niza
array_merge(niz1,niz2) – daje novi niz spajanjem dva niza. Ukoliko su dva indeksa ista, uzima se indeks drugog niza, kod operatora + je suprotno.
array_slice(niz1,ofset[,duzina]) – daje novi niz kao deo niza date dužine počev od indeksa sa rednim brojem ofset
array_splice(niz1,ofset[,duzina][,niz2]) – daje niz u kome je obrisan deo niza date dužine počev od ofseta, i eventualno ga zamenjuje drugim nizom

98. Kombinovanje nizova Funkcije:
array_intersect(niz1,niz2) – daje niz svih vrednosti koje su zajedničke za dva niza
array_intersect_assoc(niz1,niz2) – daje niz svih parova indeks-vrednost koje su zajedničke za dva niza
array_diff(niz1,niz2[,niz3…]) – daje vrednosti prvog niza koje se ne nalaze u narednim nizovima koji su argumenti funkcije

99. Pretraživanje pomoću uzoraka
Postoji dve vrste uzoraka
POSIX
PCRE – Perl Compatible Regular Expression
Perl uzorci su najpopularniji, i isti kao i kod Javascript-a

100. Uzorak Uzorak je niz znakova i specijalnih znakova Sintaksa:
imeUzorka = /mustra/atributi;
Gde je mustra niz znakova i specijalnih znakova, a atributi su znakovi koji specificiraju način apliciranja mustre.
Sintaksa mustri:

101. Specijalni znaci u uzorcima
Karakter
Predstavlja
Slovo ili broj
Istu vrednost
\cx
control-x \t
Tab znak \n
Nova linija \v
Vertikalni tab znak \f
Form feed (nova strana) \r
Carriage return (početak strane)
\xhh
Heksadecimalni kod unicode znak

102. Specijalni znaci u uzorcima
Karakter
Predstavlja pojavljivanje
[...]
Bilo kog karaktera od onih koji su navedeni između [ i ].
[^...]
Bilo kog karaktera koji nije naveden između [ i ]. .
Bilo kog karaktera osim nove linije \w
Bilo kog ASCII definisanog slova, cifre ili _. \W
Bilo kog karaktera koji nije \w. \d
Bilo koje ASCII definisane cifre \D
Bilo kog karaktera koji nije ASCII definisana cifra \s
Blanko znak \S
Nije blanko znak

103. Primeri uzoraka /[abc]/
predstavlja jedno pojavljivanje simbola a ili jedno pojavljivanje simbola b ili jedno pojavljivanje simbola c.
/[^abc]/
predstavlja karakter koji nije simbol a ili b ili c.
/\d\d\d\d\d/
Pomoću ovog uzorka se definiše broj koji se sastoji od 5 cifara

104. Specijalni znaci u uzorcima
Oznaka
Značenje
{n,m}
Ponavljanje prethodne grupe najmanje n puta, ali najviše m puta.
{n,}
Ponavljanje prethodne grupe n ili više puta.
{n}
Ponavljanje prethodne grupe tačno n puta. ?
Ponavljanje prethodne grupe jednom ili nijednom. Isto dejstvo kao i {0,1}. +
Ponavljanje prethodne grupe jednom ili više puta. Isto dejstvo kao i {1,}. *
Ponavljanje prethodne grupe nijednom ili više puta. Isto dejstvo kao i {0,}. |
Alternative. Pojavljivanje dela izraza sa desne ili pojavljivanje izraza sa leve strane.
(...)
Grupisanje simbola u jedan objekat nad kojim se mogu koristiti oznake *, +, ?, |, itd. ^
Pretraga uzorka se obavlja na početku stringa $
Pretraga uzorka se obavlja na kraju stringa

105. Primeri uzoraka
/\d{2,4}/ // uzorak koji označava pojavljivanje 2, 3 ili 4 cifre
/\w{3}\d?/ // uzorak koji označava pojavljivljavanje tačno tri znaka i opciono jedne cifre, npr. string koji odgovara ovom uzorku je „abc8” ili „qoq”.
/\s+java\s+/ // uzorak koji označava string “ java " sa jednim ili više prostora pre ili posle stringa
/["]*/ // uzorak koji označava nula ili više pojavljivanje karaktera navoda

106. Primeri uzoraka
/ab|cd|ef/ // uzorak koji označava pojavljivanje ab ili pojavljivanje cd ili pojavljivanje ef
/\d{3}|[a-z]{4}/ // uzorak koji označava pojavljivanje tri cifre ili 4 mala slova, npr “123” ili “abcd”
/((ab|cd)+|ef)/ // uzorak koji označava pojavljivanje stringa „ef” ili pojavljivanje jednom ili više puta stringa „ab” ili pojavljivanje jednom ili više puta stringa „cd”, npr. “abab”
Kada tražimo neki od komandnih znakova onda koristimo \*, a kada tražimo \’, onda koristimo \\\’

107. Atributi uzoraka Atribut Značenje i
Izvršavanje case-insensitive ispitivanja. g
Izvršava globalno ispitivanje, znači pronači će se sva pojavljivanja definisanog uzorka, a neće se ispitivanje zaustaviti posle prvog pronalaska uzorka. m
Rad sa više linija.

108. Korisni uzorci DNS "^([a-zA-Z0-9]|[a-zA-Z0-9][a-zA-Z0-9_\-]
{0,61}[a-zA-Z0-9])(\.([a-zA-Z0-9]|[a-zA-Z0-9][a-zA-Z0-9_\-]{0,61}[a-zA-Z0-9]))*$"
{0,61}[a-zA-Z0-9])(\.([a-zA-Z0-9]|[a-zA-Z0-9][a-zA-Z0-9_\-]{0,61}[a-zA-Z0-9]))*$”

109. Funkcije uzorka Funkcije:
preg_grep(imeUzorka,imeNiza) – daje niz sa svim elementima niza koji u sebi sadrže uzorak
preg_match(imeUzorka,imeStringa[,nizUzoraka]) – daje listu poduzoraka datog uzorka u zadatom stringu koji se čuva u zadatom nizu
preg_replace(imeUzorka,imeStringa,imeNiza) – zadati uzorak se zamenjuje stringom u datom nizu stringova (ili nizu)
preg_split(imeUzorka,imeStringa) – stvara niz delova teksta koji su razdvojeni zadatim uzorkom

110. Funkcije uzorka - primer
<?php
$delimitedText=“+Jason Columbus+++OH”;
$fields=preg_split(“/\+{1,}/”,$delimitedText);
foreach($fields as $field) echo $field.”<br />”;?>
Rezultat:
Jason
Columbus OH

111. Funkcije uzorka – primer 2
<?php
preg_match(“/^[0-9a-zA-Z\.]+\.(gif|jpg|png|jpeg)$/”, “slika.jpg”,$niz); print_r($niz); ?>
Rezultat:
Array([0]=>slika.jpg [1]=>jpg)
Kada bi bila slika.jpge rezultat bi bio prazan niz

112. Funkcije upoređenja stringova
strlen(string) – dužina stringa
strspn(string1,string2) – daje dužinu segmenta u kome se nalaze samo znaci iz drugog stringa

113. Manipulacija stringovima
Funkcije:
strtolower(string) – sva slova se menjaju u mala
strtoupper(string) – sva slova se menjaju u velika
ucfirst(string) – prvo slovo se menja u veliko

114. Dodavanje i oduzimanje od stringova
Funkcije:
ltrim(string1,string2) – oduzimaju se znaci sa leva prvog stringa koji pripadaju drugom stringu
rtrim(string1,string2) – oduzimaju se znaci sa desna prvog stringa koji pripadaju drugom stringu
trim(string1,string2) – oduzimaju se znaci s krajeva prvog stringa koji pripadaju drugom stringu
str_pad(string1,duzina,string2[,tip]) – dodaje se drugi string prvom stringu dok se ne dopuni do dužine, tip može biti STR_PAD_LEFT, STR_PAD_RIGHT, STR_PAD_BOTH

115. Još neke funkcije stringova
explode(separator,string) – daje niz delova stringa koji su razgraničeni znakom koji je separator
implode (separator,niz) – obrnuto od explode
strpos(string,podstring) – nalazi prvu poziciju podstringa u stringu
strrpos(string,podstring) – nalazi poslednju poziciju podstringa u stringu
substr_count(string,podstring) - broji broj nepreklapajućih podstringova u stringu

116. Sortiranje niza - primer
<? php
function sortirajDatume($a,$b){
If ($a=$b) return 0;
list($adan,$amesec,$agodina)=explode(‘-’,$a);
list($bdan,$bmesec,$bgodina)=explode(‘-’,$b);
$amesec=str_pad($amesec,2,’0’,STR_PAD_LEFT);
$bmesec=str_pad($bmesec,2,’0’,STR_PAD_LEFT);
$adan=str_pad($adan,2,’0’,STR_PAD_LEFT);
$bdan=str_pad($bdan,2,’0’,STR_PAD_LEFT);
$a=$agodina.$amesec.$adan;
$b=$bgodina.$bmesec.$bdan;
return ($a > $b ? 1 : -1);}

117. Sortiranje niza - primer
$datumi = array(“ ”,” ”,” ”);
sort($datumi);
print_r($datumi);
echo “<br />”;
usort($datumi,”sortirajDatume”);
print_r($datumi);}
Rezultat:
Array ( [0] => [1] => [2] => )
Array ( [0] => [1] => [2] => )

118. Matematičke funkcije
Veliki broj matematičkih funkcija je na raspolaganju, mogu se naći na:

119. Datum i vreme
Funkcije koje se tiču datuma i vremena mogu se naći na:

120. 3. PHP u praksi PHP interfejsi preko superglobalnih promenljivih
Obrada podataka iz formulara
Aploudovanje fajlova
Rad sa fajlovima
PHP sesije i kolačići
PHP
PHP autentifikacija

121. Superglobalne promenljive
Superglobalne promenljive su interfejsi PHP programa sa spoljnom okolinom preko kojih razmenjuju informacije
Neke važne superglobalne su sledeće: $_SERVER, $_GET, $_POST, $_FILES, $GLOBALS, $_COOKIE, $_SESSION, $_ENV
Superglobalne promenljive (superglobals) se mogu naći na:

122. Superglobalna $_SERVER
$_SERVER je niz sa informacijama o hostu i serveru
Neki elementi niza $_SERVER
$_SERVER[‘HTTP_REFERER’] – URL veb adrese sa koje se došlo na datu stranu
$_SERVER[‘REMOTE_ADDR’] – klijentova IP adresa
$_SERVER[‘REQUEST_URI’] – relativna putanja do zadatog fajla, uključujući i upite pomoću get metode
$_SERVER[‘HTTP_USER_AGENT’] – operativni sistem i brauzer klijenta
$_SERVER[‘PHP_SELF’] – skript koji se izvršava, ime fajla uključujući relativnu putanju. Konstanta __FILE__ jeste magična (magic) konstantna i daje kompletno ime fajla uključujući i absolutnu adresu

123. Superglobalna $_GET
$_GET je niz koji sadrži parametre koji su prosleđeni metodom get
HTTP metoda get se koristi kada se preuzima sadržaj sa servera, i njeni parametri se prosleđuju kroz URL
Stranice dobijene get metodom mogu da se memorišu, i čuvaju se u kešu
Primer, ukucajmo proba u polje za pretraživanje na
Tada je $_GET[‘q’] jednak ‘proba’

124. Superglobalna $_POST
$_POST je niz parametara koji se prosleđuju kroz metod post, koristeći atribute name
Primer:
<html>
<form action=“ method=“post”>
<p> e-meil: <br /> <input type=“text” name=“emeil” /> </p>
<p> Šifra: <br /> <input type=“password” name=“šifra” /> </p>
<input type=“submit” name=“upis” value=“Upiši se!” />
</ form>
</html>
U fajlu upis.php
<?php echo $_POST[‘ ’]; ?>

125. Supeglobalna $_POST
Pomoću HTTP metode post se šalju podaci odvojeno kroz formular
Podaci poslati post metodom se ne mogu memorisati (bookmark) niti keširati. Zbog toga pružaju veću bezbednost prenosa. Podaci nisu ograničene dužine kao kod get metode.
Klijent šalje serveru
POST /formulari/upis.php HTTP/1.1
Host: primer.rs
Content-Type: application/x-www-form-urlencoded  
ime=Pera&telefon=
Server odgovara
HTTP/ Created
Date: …
Content-Length: 0
Location:

126. Superglobalna $_FILE
$_FILE je matrica koja se koristi kod aploudovanja fajlova.
Elementi ove matrice opisuju zadati fajl:
$_FILE[nameAtribut][‘name’] – ime fajla koji je aploudovan kroz input tag čiji je name atribut jednak nameAtribut
$_FILE[nameAtribut][‘type’] – tip fajla
$_FILE[nameAtribut][‘size’] – veličina fajla
$_FILE[nameAtribut][‘tmp_file’] – privremeno ime fajla

127. Superglobalna $_FILE Još jedan element ove matrice:
$_FILE[nameAtribut][‘error’] – opisuje grešku do koje je došlo pri aploudovanju fajla, može imati sledeće vrednosti:
UPLOAD_ERR_OK: fajl je uspešno aploudovan
UPLOAD_ERR_INI_SIZE: fajl prelazi maksimalnu veličinu dozvoljenu parametrom upload_max_filesize specificiranu u php.ini
UPLOAD_ERR_FORM_SIZE: fajl prelazi max veličinu specificiranu u formularu parametrom MAX_FILE_SIZE (ne koristi se)
UPLOAD_ERR_PARTIAL: fajl je samo delimično aploudovan
UPLOAD_ERR_NO_FILE: fajl nije bio specificiran

128. Superglobalna $_COOKIE
$_COOKIE je niz koji nosi informacije o kolačićima.
Indeksi ovog niza su imena kolačića, a vrednosti su vrednosti kolačića.
Kolačići se setuju funkcijom:
setcookie ( ime [, vrednost [, rok [, putanja [, domen [, zaštita [, httponly ]]]]]] )
U php.ini se definiše veličina bafera u kojem se čuva html strana pre slanja, da ne bi zaglavlje bilo poslato pre setovanja kolačića, npr:
output_buffering=1024

129. Superglobalna $_SESSION
$_SESSION je niz indeksa (ključeva) i vrednosti koji se vezuje za korisnika.
Sesija se generiše pomoću funkcije start_session() kojom se kolačić čija je vrednost jednaka SID (ID sesije) šalje korisniku.

130. Rad sa formularima Primer formulara u jednom fajlu upis2.php: <?php
if (isset($_POST["upis"])){
echo $_POST[“emeil"], '<br />', $_POST['sifra'];}
else {
echo <<<EOT
<form action=" method="post">
<p> E-meil: <br /> <input type="text" name=“emeil" /> </p>
<p> Šifra: <br /> <input type="password" name="sifra"/> </p>
<input type="submit" name="upis" value="Upiši se!" />
</form>
EOT;
}?>

131. Rad sa formularima

132. Prosleđivanje promenljivih od PHP ka JavaScript-u
Primer:
<?php     $user_id = $_GET["uid"]; ?>
<script type=“text/javascript">
var user_id = <?php echo($user_id);?>; alert("Your user ID is:" + user_id);
</script>

133. Rad sa formularima: PHP i JavaScript
Primer fajla upis3.php:
<html>
<form action=" method=“post”>
<p> e-meil: <br /> <input type="text" name="emeil" ></p>
<p> Šifra: <br /> <input type="password" name="sifra"/> </p>
<input type="submit" name="upis" value="Upiši se!" />
</form>
<?php if (isset($_POST["upis"])){
$x='emeil‘;?>
<script type="text/javascript">
alert ("Emeil je: <?php echo $_POST[$x]; ?>");
</script>
<?php } ?>
</html>

134. Rad sa formularima: PHP i JavaScript

135. Rad sa formularima: izbor opcija
Primer formulara sa listom u fajlu checkbox.php, daje niz sa value atributiima izabranih polja:
<?php
echo <<<EOT
Izaberite omiljene programske jezike? <br />
<form action="checkbox.php" method=“post”>
<input type="checkbox" name="jezici[]" value="csharp"/> C# <br />
<input type="checkbox" name="jezici[]" value="jscript"/> JavaScript <br />
<input type="checkbox" name="jezici[]" value="perl"/> Perl <br />
<input type="checkbox" name="jezici[]" value="php"/> PHP <br />
<input type="submit" name="upis" value="Pošalji!" />
</form>
EOT;
if (isset($_POST['upis']))
{echo "Izabrali ste jezike: <br />";
foreach($_POST['jezici'] AS $jezik) echo "$jezik <br />";}
?>

136. Rad sa formularima: izbor opcija

137. Konfiguracija za aploudovanje fajlova
U php.ini fajlu se mogu konfigurisati:
file_uploads On|Off
max_execution_time brojSekundi
memory_limit brojMegaBajtaM (za dati skript)
upload_max_filesize brojMegaBajtaM
upload_tmp_dir imeStringa
post_max_size brojMegaBajtaM (količina podataka po jednoj post metodi veći od upload_max_filesize)

138. Aploudovanje fajla Primer fajla aploudFajla.php :
<form action="aploudFajla.php" enctype="multipart/form-data" method=“post”>
Broj indeksa: <br /> <input type="text" name=“brojIndeksa" /> <br />
Domaći: <br /> <input type="file" name="domaci" /> <br />
<input type="submit" name="posalji" value="Pošalji!" />
</form>

139. Aploudovanje fajla <?php
define ("fajloviDomaci","C:\Program Files\wamp\www\domaci\\");
if (isset($_FILES['domaci'])){
if (is_uploaded_file($_FILES['domaci']['tmp_name'])){
if ($_FILES['domaci']['type'] != 'application/pdf'){
echo "<p> Domaći može biti aploudovan samo u *.pdf formatu </p>";}
else {
$brojIndeksa=$_POST[‘brojIndeksa']; $rezultat=move_uploaded_file($_FILES['domaci']['tmp_name'],fajloviDomaci.“_$brojIndeksa.pdf");
if ($rezultat==1) echo "<p> Fajl je uspešno aploudovan. </p>";
else echo "<p> Fajl nije aploudovan, pokušajte ponovo. </p>";}}}
?>

140. Aploudovanje fajla
Fajl _ pdf je u folderu domaci

141. Mime tipovi
Tip fajla se može biti bilo koji mime tip, koji se mogu naći npr. na:

142. Aploudovanje fajlova – sa vremenskim oznakama
Primer aploudFajla2.php:
<form action="aploudFajla2.php" enctype="multipart/form-data" accept-charset="utf-8" method=“post”>
Broj indeksa: <br /> <input type="text" name="brojIndeksa" /> <br />
Domaći: <br /> <input type="file" name="domaci" /> <br />
<input type="submit" name="posalji" value="Pošalji!" />
</form>
<?php
define ("fajloviDomaci","C:\Program Files\Apache Software Foundation\Apache2.2\htdocs\domaci\\");
if (isset($_FILES['domaci'])){
if (is_uploaded_file($_FILES['domaci']['tmp_name'])){
if ($_FILES['domaci']['type'] != 'application/msword'){
echo "<p> Domaći može biti aploudovan samo u *.doc formatu </p>";}
else {

143. Aploudovanje fajlova – sa vremenskim oznakama
Nastavak primera:
$datum=date("d-m-y");
if (!is_dir(fajloviDomaci.$datum)) {
mkdir(fajloviDomaci.$datum);}
$brojIndeksa=$_POST['brojIndeksa'];
$rezultat=move_uploaded_file($_FILES['domaci']['tmp_name'],fajloviDomaci.$datum."\\"."_$brojIndeksa.doc");
if ($rezultat==1) echo "<p> Fajl je uspešno aploudovan. </p>";
else echo "<p> Fajl nije aploudovan, pokušajte ponovo. </p>";}}}
?>
Rezultat: poslat fajl se nalazi u folderu \domaci\ pod imenom _ doc gde je broj indeksa studenta koji je poslao fajl

144. Rad sa fajlovima
Postoji veliki broj funkcija za rad sa fajlovima, mogu se naći na
Najvažnije funkcije:
fopen (imeFajla, mod [,uključiPutanju]) – tipa je resurs na koji se kasnije referiše, mod može biti “w”, “w+”, “r”… Može se koristiti putanja specificirana u httpd fajlu sa komandom include_path
fwrite (refFajla, string)
fread (refFajla, brojBajtova)
fclose (refFajla)

145. Funkcije za rad sa fajlovima
Primeri:
feof(refFajla) – kraj fajla
filesize(imeFajla)
rename(imeFajla1,imeFajla2)
is_readable(imeFajla)
file(imeFajla [,flag]) – pretvara fajl u niz redova, flag može biti FILE_IGNORE_NEW_LINES, ili FILE_SKIP_EMPTY_LINES

146. Rad sa kolačićima Sintaksa:
setcookie ( ime [, vrednost [, rok [, putanja [, domen [, zaštita [, httponly ]]]]]] )
ime, vrednost su stringovi
rok je rok trajanja kolačića u sekundama
putanja je direktorijum odakle se može pristupiti kolačiću
domen je domen odakle se može pristupiti kolačiću
zaštita je TRUE ako se za setovanje kolačića traži sigurna HTTPS konekcija
httponly je TRUE ako se kolačić može menjati samo kroz HTTP konekciju

147. Rad sa kolačićima: setovanje
U folderu domaci se nalazi fajl kuki.php:
<?php
$vrednost = ‘Neka vrednost kolačića!';
setcookie("testKolačić", $vrednost, time()+3600, "/domaci/");
/* ističe za sat */
if (isset($_COOKIE["testKolačić”])) {
echo $_COOKIE["testKolačić"];}
?>

148. Rad sa kolačićima: čitanje
Primer: U koren (root) direktorijumu (C:\Program Files\wamp\www) se nalazi kuki2.php:
<?php
echo $_COOKIE["testKolačić"];?>
Rezultat: Kada se pokrene kuki.php, a zatim kuki2.php, na ekranu ništa nije ispisano, jer kuki2.php nije u dozvoljenom direktorijumu (folderu)

149. Rad sa kolačićima: čitanje
Primer: U direktorijumu \domaci (C:\Program Files\wamp\www\domaci) se sada nalazi kuki2.php:
<?php
echo $_COOKIE["testKolačić"];?>
Rezultat: Kada se pokrene kuki.php, a zatim kuki2.php, na ekranu se pojavi:
Neka vrednost kolačića!

150. Rad sa kolačićima: brisanje
Za rok važnosti kolačića se setuje prošli trenutak:
<?php
$vrednost = ‘Neka vrednost kolačića!';
setcookie("testKolačić", $vrednost, time()-3600, "/domaci/");
/* isteklo trajanje kolačića */
echo $_COOKIE["testKolačić"];
?>

151. Setovanje kolačića: Napomena
Kolačić se setuje u zaglavlju koje se šalje. Ukoliko se zaglavlje pošalje pre nego što je kolačić setovan, kolačić neće biti poslat.
Zato postavljanje polja u zaglavlju mora ići pre komande sa izlazom (npr. echo).
Alternativno se u fajlu php.ini uključi opcija output_buffering da bi HTTP zaglavlje čekalo i sadržaj
output_buffering=x

152. Kolačić niz
Primer:
<?php setcookie(“kuki[tri]", “kukitri"); setcookie(“kuki[dva]", “kukidva"); setcookie(“kuki[jedan]", “kukijedan"); if (isset($_COOKIE[‘kuki'])) {     foreach ($_COOKIE[‘kuki'] as 
$indeks => $vrednost) {         echo "$indeks : $vrednost <br />\n”};}
?>
Rezultat:
tri : kukitri
dva : kukitri
jedan : kukijedan

153. Konfiguracija sesija Parametri koji mogu da se konfigurišu u php.ini
session.save_handler files|mm|user
(određuje gde će biti sačuvane informacije o sesiji, na disku, u RAM-u ili u bazi podataka)
session.save_path putanja – putanja do direktorijuma sa fajlovima sesije
session.use_cookies 0|1
session.use_only_cookies 0|1
session.name string – po defoltu je PHPSESSID (ime kolačića)

154. Konfiguracija sesija Parametri koji mogu da se konfigurišu u php.ini
session.auto_start 0|1
session.cookie_lifetime brojSekundi – po defoltu 0
session.cookie_path string
session.cookie_domain string

155. Konfiguracija sesija Parametri koji mogu da se konfigurišu u php.ini
session.gc_maxlifetime brojSekundi
session.use_trans_sid = 0|1
(omogućava automatsko dodavanje SID-a URL-ovima)
url_rewriter_tags string – po defoltu a=href, area=href, frame=src, input=src, form=fakeentry
(ako je prethodni parametar 1, onda se svi linkovi ažuriraju da uključe SID)

156. Komande sesija Komande session_start() – startovanje sesije
session_unset() – oslobađanje svih promenljivih pridružene sesiji
session_destroy() – uništavanje sesije, vraća TRUE ako je sesija uspešno uništena

157. Komande sesija Komande
session_id([string]) – setovanje ili čitanje ID sesije, SID-a:
session_name([string]) – setovanje ili čitanje imena sesije, po defoltu PHPSESSID, koji je ime kolačića čija je vrednost SID
session_get_cookie_params()
session_set_cookie_params( rok [, putanja
[, domen [, zaštita [, httponly ]]]]]] ) – ime kolačića je ime sesije, a vrednost je SID

158. Dodeljivanje i brisanje vrednosti sesija
Dodeljivanje i brisanje vrednosti, primer:
<?php
session_start();
$_SESSION[‘username’]=“Jovan”;
echo “Vaš username je: ” .$_SESSION[‘username’].
“. <br />”;
unset($_SESSION[‘username’]);
echo “Vaš username je sada: ” .$_SESSION[‘username’]. “.”;
?>
Rezultat:
Vaš username je: Jovan.
Vaš username je sada: .

159. Primer sesije prosleđene preko URL-a
U fajlu sesija.php:
<?php
session_start();
$_SESSION["username"]="Jovan";
echo "Vaš username je:" .$_SESSION["username"].
". <br />";
echo session_name(), "<br />";
echo session_id(), "<br />";
?>
<a href=" echo SID; ?>"> Link ka drugoj stranici </a>

160. Primer sesije prosleđene preko URL-a
U fajlu sesija2.php:
<?php
session_start();
echo "Vaš username je:“.$_SESSION["username"].". <br />";
echo session_name(), "<br />";
echo session_id(), "<br />";
?>

161. Primer sesije prosleđene preko URL-a

162. Primer sesije prosleđene preko kolačića
U fajlu sesija3.php:
<?php
session_name('NovoIme');
session_id('jlkfjs624628');
session_start();
$_SESSION["username"]=“Pera";
echo "Vaš username je:" .$_SESSION["username"].
". <br />";
echo session_name(), "<br />";
echo session_id(), "<br />";
?>

163. Primer sesije prosleđene preko kolačića
U fajlu sesija4.php:
<?php
session_name('NovoIme');
session_start();
echo "Vaš username je:“.$_SESSION["username"].". <br />";
echo session_name(), "<br />";
echo session_id(), "<br />";
?>

164. Primer sesije prosleđene preko kolačića

165. Trajanje sesije prosleđene kolačićima
Ukoliko u prethodnom slučaju ukucamo u brauzer URL fajla dobićemo isti rezultat u brauzeru. Ukoliko zatvorimo brauzer, i ukucamo isti URL izgubiće se podaci o sesiji, tj. vrednost polja username.
Trajanje kolačića se može produžiti ili konfiguracijom u php.ini fajlu, ili komandom pre session_start():
session_set_cookie_params(rok);

166. XHTML e-meil podsetnik
Primer slanja e-meila:
<a poruke&body=Napišite vaš komentar"> Pošaljite poruku! </a>

167. Slanje formulara e-meilom
Primer:
<html>
<form method="post" action="mailto: subject=primer">
Ime i prezime: <input type="text" name="ime_prez" value="Unesite ime i prezime" size="30" /> <br />
Proizvod: <input type="text" name="proizvod" value="Unesite proizvod" size="30" /> <br />
Adresa: <br />
<textarea name="adresa" rows="6" cols="30" > </textarea>
<input type="submit" value="Pošalji">
</form>
</html>

168. Slanje formulara e-meilom

169. Konfiguracija i-meil servisa
U fajlu php.ini
SMTP string – definiše SMTP server, po defoltu localhost
sendmail_from string– definiše e-meil pošaljioca
smtp_port ceoBroj – po defoltu 25
sendmail_path string – definiše putanju do sendmail klijenta, koji se povezuje sa serverom

170. Konfiguracija i-meil servisa
Da bi se pokrenuo meil servis potrebno je implementirati meil server i povezati ga sa wamp serverom.
PHPMailer implementira siguran prenos i-meila uz upotrebu SSL/TLS protokola

171. e-mail pomoću PHP Najvažnija funkcija je mail, čija je sintaksa
mail (to, subject, poruka [, dodatnaZaglavlja [, dodatniParametri]])
Jednostavan primer:
, “Kratko”, “Prvi PHP e-meil”);

172. e-mail pomoću PHP Primer: $zagl=“From:milan@etf.rs\r\n”;
$zagl.=“Content-Type:text/plain;\r\n charset=iso \r\n”;
mail($primaoci, “Kratko”, “Drugi PHP e-meil”,$zagl);

173. Formular za slanje e-meila
Primer formulara za slanje e-meila, u fajlu emeilform.php
<?php
if (isset($_POST['upis'])){
$zagl="From:".$_POST['emeilPosh‘]."\r\n";
$zagl.="Content-Type:text/plain;\r\n charset=iso \r\n";
$primaoc=$_POST['emeilPrim'];
$tema=$_POST['imePrez'];
mail($primaoc, $tema, $_POST['poruka'],$zagl);} ?>

174. Formular za slanje e-meila
Nastavak fajla emeilform.php:
<html>
<head><meta http-equiv="content-type" content="text/html;
charset=UTF-8"></head>
<form method="post" action="emeilForm.php">
Ime i prezime: <input type="text" name="imePrez" value="Unesite ime i prezime"
size="30" /> <br />
Od: <input type="text" name="emeilPosh" value="Unesite svoj e-meil" size="30"
/> <br />
Za: <input type="text" name="emeilPrim" value="Unesite e-meil primaoca"
Adresa: <br />
<textarea name="poruka" rows="6" cols="30" > Unesite tekst </textarea>
<input type="submit" name='upis' value="Pošalji">
</form>
</html>

175. Formular za e-meil

176. Autentifikacija
Autentifikacija se zasniva na HTTP autentifikaciji opisanoj u IETF RFC2617
Pomoću funkcije header() se šalju komande brauzeru da treba traži login podatke od korisnika
Podaci koje je korisnik ukucao se nalaze u superglobalnoj promenljivoj $_SERVER ['PHP_AUTH_USER'], i $_SERVER['PHP_AUTH_PW']

177. Autentifikacija: Primer kada su lozinke u fajlu
Fajl koji sadrži korisnička imena i lozinke je lozinke.txt
aleks : 12cikpogodi
pera : 3jhkj34
milan : 89kjlkjal
marija : 98nkj32kk

178. Autentifikacija: Primer kada su lozinke u fajlu
Kod koji generiše fajl sa kriptovanim lozinkama
<?php
$lozinke = file("lozinke.txt");
$fl=fopen("sifrovaneLozinke.txt","w");
foreach ($lozinke as $login){
list($username,$lozinka)=explode(":",$login);
$lozinka=trim($lozinka);
$username=trim($username);
fwrite($fl,$username.":".md5($lozinka)."\n");}
fclose($fl);
?>

179. Autentifikacija: Primer kada su lozinke u fajlu
Fajl sa kodom za autentifikaciju:
<?php
$autorizovan = FALSE;
if (isset($_SERVER['PHP_AUTH_USER']) && isset($_SERVER['PHP_AUTH_PW']))
{$sifLoz = file("sifrovaneLozinke.txt");
if (in_array($_SERVER['PHP_AUTH_USER'].":"
.md5($_SERVER['PHP_AUTH_PW'])."\n", $sifLoz))
$autorizovan = TRUE;}
if (! $autorizovan) {
header('WWW-Authenticate: Basic Realm');
header('HTTP/ Neautorizovan');
/* Ako korisnik ukuca Cancel dobija se sledeće */
print('Morate dati ispravne login podatke!');
exit;}
echo "Materijal sa restrikcijama ..."
?>

180. Autentifikacija: Primer kada su lozinke u fajlu

181. PHP i DOM (Document Object Model)
DOM je interfejs sa veb stranom kao hijerarhijskom strukturom
Pomoću PHP-a se mogu čitati, dopisivati, ili menjati pojedini elementi veb strane.
Sve klase koje čine DOM:

182. DOM klasa DOMNode i njeni metodi
DOMNode::appendChild – Dodaje dete
DOMNode::cloneNode — Klonira nod (element)
DOMNode::getNodePath — Nalazi putanju do noda
DOMNode::hasAttributes — Proverava da li nod ima atributa
DOMNode::hasChildNodes — Provera da li nod ima dece
DOMNode::insertBefore — Dodaje novi čvor pre datog noda
DOMNode::removeChild — Uklanja dete
DOMNode::replaceChild — Zamenjuje dete
...

183. Osobine DOMNode klase
nodeName, nodeValue, nodeType, parentNode, childNodes, firstChild, lastChild, previousSibling, nextSibling, attributes, textContent...

184. DOM klasa DOMDocument i njeni metodi
DOMDocument::createElement — Kreiraj novi element
DOMDocument::createTextNode — Kreiraj novi tekst element
DOMDocument::getElementById — Nadji element sa datim ID-em
DOMDocument::getElementsByTagName — Nadji elemente sa datim imenom taga
DOMDocument::loadHTML — Upiši HTML element iz stringa
DOMDocument::loadHTMLFile — Upiši HTML element iz fajla
DOMDocument::saveHTML — Sačuvaj HTML element u string
DOMDocument::saveHTMLFile — Sačuvaj HTML element u fajl
...

185. DOM klasa DOMElement i njene metode
DOMElement::getAttribute — Vrednost atributa
DOMElement::getAttributeNode — Daje atribut ali kao element hijerarhijskog dokumenta
DOMElement::getElementsByTagName — Daje elemente sa datim tagom
DOMElement::hasAttribute — Proverava da li element ima dati atribut
DOMElement::removeAttribute — Uklanja atribute
DOMElement::removeAttributeNode — Uklanja atribut definisan kao element
DOMElement::setAttribute — Dodaje nov atribut
DOMElement::setAttributeNode — Dodaje novi atribut kao element
...

186. Primer rada sa DOM klasama
<?php $domDokument = new DOMDocument('1.0', "UTF-8"); $domElement = $domDokument-> createElement(“field”,”neki podaci”); $domAtribut = $domDokument-> createAttribute(“ime”); $domAtribut->value = “vrednost atributa”; $domElement->appendChild($domAtribut); $domDokument->appendChild($domElement);
$stringRezultat= $domDokument->saveXML();
echo $stringRezultat; ?>
Rezultat <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?> <field ime=“vrednost atributa">”neki podaci”</field>

187. Primer rada sa čvorovima
<?php     $doc = new DOMDocument();     $foo = $doc->createElement("foo");     $doc->appendChild($foo);     $bar = $doc->createElement("bar");     $foo->appendChild($bar);     $bazz = $doc->createElement("bazz");     $foo->appendChild($bazz);     echo $doc->saveXML();?>
Dobija se: <foo>   <bar></bar>   <bazz></bazz> </foo>

188. Primer rada sa DOM hijerarhijskom strukturom
<?php $xml = <<<XML <?xml version="1.0"?> <userdata> <name>Jovan</name> <name>Pera</name> </userdata> XML; $doc = new DOMDocument(); $doc->loadXML($xml); $names = $doc->firstChild-> getElementsByTagName("name"); $myname = $names->item(0)->nodeValue; echo ($myname);

189. 4. PHP i baze podataka Uvod Konfigurisanje privilegija mySQL komande
PHP komande za rad sa mySQL (my Structured Query Language) bazama podataka

190. MySQL
Najpoznatija i najviše korišćena open-sors baza podataka zasnovana na SQL jeziku
Korišćenje ove baze podataka je besplatno
MySQL komande su neosetljive na veličinu slova (case sensitive), ali je praksa se pišu velikim slovima. Promenljive su osetljive na veličinu slova.
Uputstvo za korišćenje MySQL baze se može naći na:
index.html

191. Tržište baza podataka 2013

192. MySQL i druge open-sors baze 2014
jelastic.com

193. Baze podataka
Baze podataka se sastoje iz tabela, koje se sastoje iz kolona
Korisnici mogu pristupati ovim bazama, tabelama, kolonama u zavisnosti od svojih privilegija koje se prethodno konfigurišu
Pristup može biti radi kreiranja baze, brisanja baze, dodavanja ili menjanja informacija u bazi, i brisanja informacija u bazi

194. Konfigurisanje MySQL baza podataka i privilegija
Može se pristupiti koristeći razne klijente:
mysql klijent podrazumeva šel komandni interfejs, i može da konfiguriše baze podataka i da im pristupa
mysqladmin klijent se fokusira na administrativne komande
MySQL Administrator je GUI klijent razvijen od strane mySQL tima
phpMyAdmin je GUI klijent prilagođen PHP-u

195. Organizacija privilegija
Privilegije se zapravo nalaze u mysql bazi podataka, koja se sastoji iz sledećih tabela:
user – određuje korisnike koji mogu da se loguju na server sa bilo kog hosta i njihove privilegije
db – određuje koji korisnici mogu da pristupe kojim bazama podataka
host – određuje hostove sa kojih se može pristupiti kojim bazama
tables_priv: određuje koji korisnici mogu da pristupe kojim tabelama date baze
columns_priv: određuje koji korisnici mogu da pristupe kojim kolonama date tabele date baze

196. mysql tabela user Column Datatype Null Default Host char(60) binary No
Password
char(41) binary
Select_priv
enum(‘N’, ‘Y’) N
Insert_priv
Update_priv …

197. mysql tabela db Column Datatype Null Default Host char(60) binary No
User
char(16) binary
Select_priv
enum(‘N’, ‘Y’) N
Insert_priv
Update_priv …

198. mysql tabela host Column Datatype Null Default Host char(60) binary NoDb
char(64) binary
Select_priv
enum(‘N’, ‘Y’) N
Insert_priv
Update_priv
Delete_priv …

199. mysql tabela tables_priv
Column
Datatype
Null
Default
Host
char(60) No Db
char(64)
User
Char(16)
Table_name
Grantor
Char(77)
Timestamp
timestamp
Yes
Current timestamp
Table_priv
skupPrivilegija
Column_priv
skupKolona

200. mysql tabela columns_priv
Datatype
Null
Default
Host
char(60) No Db
char(64)
User
Char(16)
Table_name
Column_name
Char(64)
Timestamp
timestamp
Yes
Column_priv
skupPrivKolona

201. mysql tabela procs_priv
Column
Datatype
Null
Default
Host
char(60) No Db
char(64)
User
Char(16)
Routine_name
Routine_type
enum
Grantor
Char(77) binary
Proc_priv
skupKolona
Timestamp
timestamp
Yes

202. Kreiranje i brisanje korisnika baze
Korisnik se kreira bez privilegija naredbom:
CREATE USER korisnik1 [IDENTIFIED BY [PASSWORD] ‘lozinka1']
[, korisnik2 [IDENTIFIED BY [PASSWORD] ‘lozinka2']…]
Primer:
mysql> CREATE USER ‘localhost’ IDENTIFIED BY “12cikpogodi”;
Korisnik se briše komandom
DROP USER korisnik1 [, korisnik2…]

203. Dodeljivanje privilegija korisniku
Privilegije se dodeljuju naredbom
GRANT tipPrivilegije1 [(listaKolona1)] [, tipPrivilegije2 [(listaKolona2)] ...]
ON {imeTabele | * | *.* | imeBaze.*}
TO korisnik1 [IDENTIFIED BY ‘lozinka1']
[, korisnik2 [IDENTIFIED BY ‘lozinka2'] ...]
[REQUIRE {NONE|SSL|X509|ISSUER sertifikacionoTelo}]
[WITH opcija]
Primer
mysql> GRANT UPDATE ON knjige.* TO ‘ ’;

204. Oduzimanje privilegija korisniku
Privilegije se oduzimaju korisniku naredbom:
REVOKE tipPrivilegije1 [(listaKolona1)] [, tipPrivilegije2 [(listaKolona2)] ...]
ON {imeTabele | * | *.* | imeBaze.*}
FROM korisnik1 [, korisnik2 ...]
Primer:
mysql> REVOKE INSERT ON knjige.* FROM

205. Tip korisničkih privilegija
SELECT dozvoljava korisnicima da selektuju (čitaju) zapise iz tabela.
INSERT dozvoljava korisnicima da upisuju nove zapise (redove) u tabelu.
UPDATE dozvoljava korisnicima da menjaju postojeće zapise u tabelama.
DELETE dozvoljava korisnicima da brišu zapise (redove) iz tabela
INDEX dozvoljava korisnicima da indeksiraju tabele, što omogućava brže pretraživanje

206. Tip korisničkih privilegija
CREATE dozvoljava kreiranje baza ili tabela
ALTER dozvoljava korisnicima da menjaju strukturu baze podataka.
Dodavanje novih kolona
Promena imena kolona ili tabela
Promena tipa podataka u okviru tabela
DROP dozvoljava brisanje baza podataka ili tabela

207. Tip korisničkih privilegija
USAGE daje minimalne privilegije. Ova opcija je korisna ako se želi samo kreirati novi korisnik.
Ima i drugih tipova: CREATE USER, PROCESS, SHOW DATABASES.
Kompletna lista na:

208. MySQL komande
Najvažnije komande: CREATE, DROP, SELECT, INSERT, DELETE, UPDATE
Kompletan spisak komandi:

209. Kreiranje baze i brisanje baze
Baza podataka se kreira jednostavnom naredbom:
CREATE DATABASE imeBaze;
Baza podataka se briše naredbom
DROP DATABASE imeBaze;
U bazu se ulazi naredbom
USE imeBaze;
Alternativno tabela i kolone se zovu:
imeBaze.imeTabele i
imeBaze.imeTabele.imeKolone

210. Kreiranje tabele CREATE TABLE [IF NOT EXISTS] imeTabele (
imeKolone1 tipKolone1 [atributiKolone1], [imeKolone1 tipKolone2 [atributiKolone2],…]);
Primer:
CREATE TABLE zaposleni (
id INT UNSIGNED NOT NULL AUTO_INCREMENT PRIMARY KEY,
ime VARCHAR(25) NOT NULL,
prezime VARCHAR(25) NOT NULL,
telefon VARCHAR(45) NOT NULL);

211. Tip i atributi kolona
Tipovi kolona mogu biti INT, FLOAT, DOUBLE, INT UNSIGNED, DATE, TIMESTAMP, CHAR, NATIONAL CHAR CHARACTER SET imeAlfabeta, [NATIONAL] [CHARACTER SET charset_name] VARCHAR (dužina)
Kompletna lista tipova se može naći na:
Atributi kolona su: DEFAULT vrednost, AUTO_INCREMENT, NOT NULL, PRIMARY KEY, UNIQUE,... Kompletna lista:

212. Menjanje tabela Tabela se menja komandom
ALTER TABLE imeTabele [ADD COLUMN|CHANGE|DROP] [imeKolone1] imekolone2 [,tipKolone2[,atributiKolone2]] [AFTER imekolone3]
Primer:
ALTER TABLE zaposleni ADD COLUMN VARCHAR(20) AFTER telefon;

213. Čitanje podataka iz baze
Sintaksa komande
SELECT izrazKolona1 [,izrazKolona2 …] [FROM imeTabele1[,imeTabele2…]
[GROUP BY {imeKolone3|izrazKolona3}]
[WHERE uslov]][ORDER BY imeKolone [ASC|DESC]]
Primer:
SELECT name, address FROM customers ORDER BY name ASC

214. Funkcije koje koriste kolone
AVG(imeKolone) daje prosečnu vrednost kolona
COUNT(imeKolone) daje broj ne NULL vrednosti u okviru kolone
COUNT(DISTINCT imeKolone) daje broj različitih vrednosti u okviru kolone
MIN(imeKolone), MAX(imeKolone)
STD(imeKolone) daje standardnu devijaciju
SUM(imeKolone) zbir vrednosti kolona
LOCATION(imeKolone,string) lociranje vrednosti kolone u stringu

215. Primeri čitanja kolona uz pomoć funkcija
Korišćenje funkcija
SELECT AVG(cena) FROM kupovine;
Korišćenje funkcija i grupisanja, nalazi minimalnu cenu koju je platio svaki kupac
SELECT MIN(cena) FROM kupovine
GROUP BY id_kupca;

216. Upisivanje podataka u bazu
Sintaksa za upisivanje novog zapisa u tabelu:
INSERT INTO tabela VALUES (vrednost1, vrednost2, ..);
Primer:
INSERT INTO proizvodi VALUES ('',‘Jabuke',1.23);
U primeru za vrednost prve kolone je korišćen prazan string jer je kolona definisana kao AUTO_INCREMENT.

217. Brisanje podataka iz baze
Opšta sintaksa je:
DELETE FROM imeTabele [WHERE uslov] [ORDER BY ...] [LIMIT broj]
Primer:
DELETE FROM zaposleni WHERE
zaposleni.ime=‘Marko'

218. Ažuriranje podataka u bazi
Opšta sintaksa je:
UPDATE tabela SET imeKolone1=izraz1,
imeKolone2=izraz2,... [WHERE uslov]
[ORDER BY ...] [LIMIT broj] ;
Primer
UPDATE studenti SET
WHERE ime=‘Nataša Maksić';

219. PHP komande za rad sa MySQL bazom
Razvijen je skup funkcija za rad sa MySQL bazama, od kojih su najvažnije: mysqli_connect, mysqli_close, mysqli_select_db, mysqli_query, mysqli_db_query, ...
Kompletna lista se može naći na stranici
class.mysqli.php

220. PHP klase za rad sa MySQL bazom
Razvijen je skup funkcija za rad sa MySQL bazama, od kojih su najvažnije: mysqli::query, mysqli_result::fetch_all, mysqli::close, ...
Kompletna lista se može naći na stranici
mysqli.php

221. Uspostavljanje i raskidanje veze sa bazom
Sintaksa
link=mysqli_connect(host[,korisnik[,lozinka[, baza]])
mysqli_close(link)
Primer:
$l=mysqli_connect(“localhost”, “aleks”, “12cikpogodi”);
mysqli_close($l);

222. Uspostavljanje i raskidanje veze sa bazom pomoću klasa
Sintaksa
link= new mysqli(host[,korisnik[,lozinka[, baza]])
link->close()
Primer:
$l=new mysqli(“localhost”, “aleks”, “12cikpogodi”);
$l->close();

223. Kreiranje, brisanje i ispisivanje baza
Sintaksa kreiranja i brisanja baza:
mysqli_query (link [, upit])
Primer kreiranja baze:
$veza=mysqli_connect ('localhost');
$sql='CREATE DATABASE IF NOT EXISTS katedra DEFAULT COLLATE utf8_general_ci';
mysqli_query ($veza,$sql);

224. Kreiranje, brisanje i ispisivanje baza-klase
Sintaksa kreiranja i brisanja baza:
$veza->query (upit)
Primer kreiranja baze:
$veza=new mysqli('localhost');
$sql='CREATE DATABASE IF NOT EXISTS katedra DEFAULT CHARACTER SET utf8';
$veza->query($sql);

225. Kreiranje, brisanje i ispisivanje tabele-klase
Primer kreiranja baze:
$veza=new mysqli('localhost‘, NULL, NULL, ‘firma’);
$sql=“CREATE TABLE Zaposleni (ID int PRIMARY KEY,
Prezime varchar(255), Ime varchar(255), Adresa varchar(255), Grad varchar(255));”
$veza->query($sql);

226. PHP komande za čitanje iz baze
Metode klase mysqli_result na
Metode:
$rez=$veza->mysqli($upit);
$rez->fetch_all();
$rez->fetch_assoc();
$rez->fetch_array();

227. Čitanje iz baze pomoću PHP-a
Primer:
<?php
if isset($_POST[‘unesi’]){
$veza=new mysqli(“localhost”, “aleks”, “tajna”, “kompanija”);
$upit=“SELECT proizvod,cena FROM proizvodi WHERE cena<‘{$_POST[‘maxcena’]}’”;
$rez=$veza->query($upit);
while ($red=$rez->fetch_assoc()){
echo $red[‘proizvod’].”:”. $red[‘cena’];}}
?>

228. Brisanje iz baze pomoću PHP-a
Primer:
<?php
if isset($_POST[‘unesi’]){
$veza=new mysqli(“localhost”, “aleks”, “tajna”, “kompanija”);
for ($i=0; $i<count($_POST[‘IDreda’]); $i++){
$IDreda=$_POST[‘IDreda’][$i];
$upit=“DELETE FROM proizvodi WHERE IDreda=‘$IDreda’”;
$rez=$veza->query($upit);}
if ($rez) echo “Podaci izbrisani!”
$veza->close();}
?>

229. Upis u bazu pomoću PHP-a
Primer:
<?php
if isset($_POST[‘submit’]){
$veza=new mysqli(“localhost”, “aleks”, “tajna”, “kompanija”);
$IDproizvoda=$_POST[‘IDproizvoda’];
$naziv=$_POST[‘naziv’];
$cena=$_POST[‘cena’];
$upit=“INSERT INTO proizvodi SET IDproizvoda=‘$IDproizvoda’, naziv=‘$naziv’ cena=‘$cena’”;
$rez=$veza->query($upit);
If ($rez) echo “Podaci ubačeni!”;}
?>

230. PHPMyAdmin

231. Users: dodavanje korisnika

232. Users: dodavanje korisnika
Ide se na Add User
Izabere se korisničko ime, šifra, i host
Ovi podaci se koriste kada se konektuje na server pomoću komandi mysqli_connect(), ili new mysqli()

233. Rad sa bazama i tabelama

234. Export: čuvanje baze

235. Export: čuvanje baze
Ide se sa localhost-a (NE udje se ubazu) na Custom opciju za Export Method
Izabere se baza
Dodaju se komande DROP, CREATE, USE, baze
Zatim klikne na Go

236. Domaći mogu da se rade i na
Portabilan XAMPP

237. Kodiranje fajla u brauzeru
Na (X)HTML stranici se definiše kodiranje (UTF-8)
Alternativno, u httpd.conf fajlu se doda komanda
AddDefaultCharset UTF-8
Ili se u .htaccess fajl doda komanda i onda se u folderu u kome je .htaccess fajl primenjuje pravilo

238. Kodiranje znakova u bazi
Pri kreiranju baze, tabela i kolona definiše se njihov alfabet, odnosno CHARACTER SET i COLLATION
Da bi se u bazi videla slova srpske azbuke, na primer, potrebno je poslati podatke bazi koristeći utf-8 kodiranje naredbom
mysqli_set_charset($veza,"utf8");