1. Osnovi grafičkog dizajna
Uvod u tipografiju

2. Tipografija - etimologija
Tipografija potiče od grčkih reči
typo= “udarati“
graphia= pisati
korene ima u prvim izbušotinama i kalupima koji su se koristili za pravljenje pečata i valuta
13-om veku se u Koreji pojavile knjige stampane tehnikom metalnih pokretnih slova
Johanes Gutenberg je sredinom 15-og veka razvio stamparsku presu
pomocu stampanja je omoguceno
obrazovanje citavog sveta
Renesansa

3. Tipografija - počeci
Posle govora, najvažniji fenomen kulturne istorije čovečanstva svakako je pismo
odnosno, možemo reći da je istorija kulture - istorija pismenosti.
Sa Sumercima (4 hiljade god. p. n. e) počinje istorija pisma, knjige i biblioteka.
Pismo je omogućilo čoveku da sačuva svoje misli od zaborava, da zabeleži iskustva pojedinaca i generacija i da ih preda daljim pokolenjima.

4. Tipografija - počeci Pismo je prolazilo kroz tri osnovne faze.
Prvi stadijum pisma predstavlja tzv. slikovno ili piktografsko pismo. Ovo je pismo neka vrsta „priča u slikama”.

5. Tipografija - počeci
Tokom vremena, pojedine slike postaju konvencionalni opšte usvojeni znakovi.
Ovo je druga faza u razvoju pisma - pojmovno ili ideografsko pismo.
piktografsko i ideografsko pismo mogu čitati ljudi koji govore različitim jezicima

6. Tipografija - počeci
Ideogram vremenom postaje predstavnik grupe glasova tj. reči ili imena odnosnog predmeta: ideogram se pretvara u fonogram.
Tako nastaje fonetsko ili fonografsko pismo, odnosno treća faza u razvoju pisma.
Fenicansko pismo 1500 pne;

7. Tipografija - počeci
Poslednji i najsavršeniji oblik pisma nastaje kad znak postaje predstavnik pojedinog glasa - to je naše današnje pismo – azbuka

8. Tipografija – način čitanja
redosled citanja slova zavisi od nacije i od metode zapisa
kinesko pismo se nanosi na papir cetkom
kamen se urezuje dletom u cekicem

9. Tipografija – Boustrophedon
Reci se pisu sa desna na levo, i sa leva na desno
Moderna upotreba ove tehnike:

10. Tipografija - definicija
Tipografija se bavi izborom i organizacijom oblika slova i drugih grafičkih karakteristika štampane strane.
Ona se bavi svim pitanjima koja utiču na izgled strane i doprinose efikasnosti štampane poruke:
oblikom i veličinom slova,
znacima interpunkcije,
dijakritičkim znacima i specijalnim simbolima;
razmakom između slova i reči;
razmicanjem redova;
dužinom redova;
veličinom margina;
količinom i mestom ilustracija;
izborom naslova i podnaslova;
korišćenjem boje i svim ostalim pitanjima prostorne organizacije ili „konfiguracije“.

11. Tipografija - definicija
Pored toga, tipografi treba da se interesuju i za takve stvari kao što su:
vrsta štamparske boje,
izbor papira i način štampanja.
Sve do digitalnog doba tipografija je bila vrsta posebnog zanimanja. Digitalizacija je toliko uznapredovala tipografiju da je sada sa lakoćom koriste kako nove generacije dizajnera tako i laici.
Tipografijom se bave
slogoslagači, (typesetting)
tipografi,
kompozitori,
grafičari,
art dizajneri
pisarski radnici.

12. Tekstualna tipografija
U tradicionalnoj tipografiji tekst se stvara tako da bude čitljiv, koherentan i vizuelno zadovoljavajuća celina koja funkcioniše „nevidljivo“ bez svesti čitalaca.
Izbor fonta je možda primarni aspekt tipografskog teksta
Tipografija je takođe predmet nekih kulturnih konvencija.
u Francuskoj je uobičajno da se ostavi prazno mesto pre dve tačke (:) ili tačke zareza (;) u rečenici dok u Engleskoj to nije slučaj.
U Kanadskim državnim službama se ostvalju dva razmaka posle tačke (. )

13. Tipografija – čitljivost i čitkost
Ova dva termina se često mešaju.
Termin čitljivost se najčešće i najpravilnije koristi da opiše lakoću sa kojom je pisan jezik čitan i razumljiv - podrazumeva teškoću jezika samog po sebi, a ne njegovog izgleda. Faktori koji utiču na čitljivost uključuju rečeničnu dužinu, dužinu reči kao i učestalost neuobičajenih reči.
čitkost opisuje kako lako i ugodno kucan tekst može biti čitan. To nije povezano sa sadržajem ili jezikom, već je povezano sa veličinom i izgledom pisanog i prikazanog teksta.

14. Lorem Ipsum
Tekst koji se koristi od 16. veka da bi popunio prostor na stranici
Provera izgleda zavrsnog formata
"Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit, sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua. Ut enim ad minim veniam, quis nostrud exercitation ullamco laboris nisi ut aliquip ex ea commodo consequat. Duis aute irure dolor in reprehenderit in voluptate velit esse cillum dolore eu fugiat nulla pariatur. Excepteur sint occaecat cupidatat non proident, sunt in culpa qui officia deserunt mollit anim id est laborum."

15. Ispoljavanje tipografije
Tipografija je snažan element u grafičkom dizajnu, gde je manja briga oko čitljivosti već je potencijal usmeren na korišćenje slova u umetničke svrhe.
Slova su kombinovana sa grafičkim elementima i slikama formirajući odnos dijaloga između reči i slika.
Tipografija je svuda oko nas:
na posterima,
omotima knjiga,
bilbordima,
kutijama proizvoda,
grafiti na zidovima,
na monitorima kompjutera, mobilnih telefona...

16. Preporuka
“Tipografija je za tekst ono što je interpretacija za muzičko delo”
nepoznati autor

17. Pravila tipografija
Koristite samo jedan razmak posle tacke (na ekranu)
Pogresno:
Cras eu nunc vel tortor mattis commodo a nec lorem.  Phasellus elementum vel volutpat urna massa accumsan nisi.  Proin non est ante, quis cursus massa.  Sed sit amet massa enim.  Ut laoreet quam at metus ullamcorper ac fermentum diam bibendum.  Integer orci mi, porttitor id ornare non, faucibus vitae lacus.  Proin urna metus, vestibulum sed euismod nec, mollis vitae mi.  Nam ligula metus, accumsan id fringilla et egestas a nisl.
Tacno:
Cras eu nunc vel tortor mattis commodo a nec lorem. Phasellus elementum, tortor quis tempor pellentesque, augue dolor ullamcorper ligula, vel volutpat urna massa accumsan nisi. Proin non est ante, quis cursus massa. Sed sit amet massa enim. Ut laoreet quam at metus ullamcorper ac fermentum diam bibendum. Integer orci mi, porttitor id ornare non, faucibus vitae lacus. Proin urna metus, vestibulum sed euismod nec, mollis vitae mi. Nam ligula metus, accumsan id fringilla et, egestas a nisl.
Mogu dva razmaka posle tacke u stampanom materijalu

18. Pravila tipografija
Koristite najvise 3 fonta (za web stranice)

19. Pravila tipografija
Treba da postoji kontrast izmedju fontova ako se razliciti fontovi koriste
Jacina fonta odgovara tezini knjige ili casopisa
Kontrast moze biti izrazen i po velicini slova

20. Pravila tipografija
Koristite do 2 fonta (za logo)

21. Adidas: Impossible is Nothing
22 sporstke zvezde
Pobednik: Cannes International Advertising Festival, 2006

22. Adidas – Impossible is Nothing

23. Adidas – Impossible is Nothing

24. Parodija – Impossible is Nothing

25. Pravila tipografija
Pazite na variabilni razmak izmedju slova (kerning)

26. Pravila tipografija
Pazite na poruku koju prenosi font

27. Pravila tipografija Format teksta
Tekst koji je poredjan po levoj ili desnoj strani se lakse cita od centriranog

28. Pravila tipografija
Fontovi so klasifikovani po porodicama (font family)

29. Neke osnovne porodice
Serifna
Grotesk
Polugrotesk
Rukopis (klasični)

30. Neke osnovne porodice Rukopis (neformalni) Natpisna pisma
Gotica i fraktura

31. Serif i Sans Serif font Serif: Tipografija Sans Serif: Tipografija
Serif font se lakse cita u stampi
Sans Serif se lakse cita na ekranu
Sans Serif fontovi se tipicno koriste za Naslove

32. Bezserifni fontovi
Bezserifni fontovi su nesumnjivo moderniji fontovi od serifnih i koriste se kod postera i novina/časopisa da „uhvate” oko.
Nisu dizajnirani za kontinuirano čitanje ali su na daljini jasniji i čitkiji od serifnih fontova. Skoro svi saobraćajni znaci koriste bezserifne fontove zbog jasnoće i jednoznačnosti.
Impact
Futura
Helvetica

33. Osnovni pojmovi tipografije
Slovo (slovni znak) - glavni element pisma. To su svi znakovi koji dolaze u tipografskom pismu, a dele se na:
kurentna slova ("mala")
verzalna slova ("velika")
naglašena (akcentirana) slova
Brojke (cifre)
znakovi interpunkcije
ostali znakovi (razmak takođe)

34. Osnovni pojmovi tipografije

35. Elementi pisma i slovnih znakova
Osnovna pismovna linija - imaginarna linija na kojoj leže sva slova nekog pisma složena u redak teksta
MIsasdlfhaklsdhflkashdfklashdl;faf
MIsasdlfhaklsdhflkashdfklashdl;faf

36. Elementi pisma i slovnih znakova
Ascender (uzlazni potez) - deo na kurentnim slovima k, b, d, h, t koji se izdiže iznad gornje linije koju određuju slova a, c, e, m, n, o, r...
Descender (silazni potez) - deo slike slova ispod osnovne pismovne linije (slova g, j, p, q y)

37. Podešavanje razmaka Razmak između slova
potreba za prilagođavanjem određenih parova i veličina slova

38. Podešavanje razmaka Razmak među redovima
razmak između osnovnih pismovnih linija dva reda teksta
obično 120% vrednosti veličine korišćenog pisma

39. Podešavanje razmaka Razmak između reči
trebao bi biti veći od onog između slova, a manji od onog između pojedinih redova teksta
trebao bi biti jednak najčešćem slovnom znaku u tekstu

40. Merni sistemi u tipografiji
koristi se mnoštvo mernih sistema od kojih su 2 najpopularnija:
Anglosaksonski sistem (ATA)
1 point (ATA) = mm = inch
1 pica (ATA) = mm = 12 points (ATA)
Didotov sistem (u Evropi)
1 point (Didot) = mm = 1/72 of a French Royal inch (27.07 mm) = cca 1/68 inch
1 Cicero = mm = 12 points (Didot)

41. Uređivanje teksta – pojmovi, pravila, saveti
Čitkost teksta
Najbolji odnos za čitanje je 1:100 (odnos udaljenosti oka od teksta i veličine slova)
Ljudsko oko najbolje vidi slova na udaljenosti oko cm
Za idealnu čitkost slovnih znakova uzima se 52 znaka po redu. Razmak između reči je slovni znak i ubraja se u tih 52 slova.
1 point (Didot) = mm

42. Tipografija – novine i časopisi
Tipografija je element svih štampanih materijala. Naslovi u novinama su najčešće napisani velikim slovima da bi privukli pažnju čitalaca. Na primer USAToday koristi zadebljana, šarena slova i moderan stil i to sve kroz različite fontove, boje i veličine slova; a ime novina smesteno je na šarenoj pozadini. Kao suprotnost imamo New York Times koji „koristi“ tradicionalniji pristup sa manje boja i manje varijacija u fontu.
Generalno svaki časopis ili dnevne novine standardizovale su se na malu kolekciju fontova da bi se čitaoci lakše „kretali“ kroz sadržaj, da bi imali osećaj familijarnosti, ili da bi stvorili dramatičan efekat. Neki izdavači kao The Gardian i The Economist imaju komisiju slovnih dizajnera i specijalizovanih tipografa koji dizajniraju izgled slova.

43. Tipografija – loš izbor
Fontovi neodgovarajući za biznis –
Šalju lošu poruku

44. Tipografija – dobar izbor

45. Tipografija – loš izbor
Tipografija odiše neobaveznošću, opuštenošću –
stvara nepoverenje kod klijenata

46. Tipografija – dobar izbor
Ne deluje baš vizionarski ali uliva pouzdanost i poverenje

47. Tipografija – loš izbor
Da li za Vas ova boca šampanjca
predstavlja prigodan poklon?

48. Tipografija – dobar izbor
Sada već deluje prihvatljivo

49. Tipografija – loš izbor
Da li biste poklonili poverenje
ovom spreju?

50. Tipografija – dobar izbor
Složićete se, deluje pomalo preteće

51. Google Tipografija

52. Tipografija - Calligram

53. Tipografija - Calligram

54. Tipografija - Calligram

55. Tipografija - Vezbe