1. Makroekonomska teorija otvorene privrede
TEMA 10 Poglavlje 32
Makroekonomska teorija otvorene privrede

2. Otvorena privreda
Otvorenom se smatraju one privrede koje sarađuju sa ostalim privredama.
Kretanje roba i usluga
Kretanje kapitala
Kreatanje radne snage

3. Otvorena privreda
Bitne makroekonomske varijable u otvorenoj privredi su :
Neto izvoz
Neto strane investicije
Nominalni devizni kurs
Realni devizni kurs

4. Osnovne pretpostavke modela otvorene privrede
Model posmatra BDP kao dat, tj. nepromenljiv.
Model posmatra nivo cena kao dat.

5. Ponuda i tražnja za zajmovnim sredstvima i devizni kurs
Tržište zajmovnih sredstava je u ravnoteži kada je:
S = I + NCO
Pri ravnotežnom nivou kamatne stope količina novca koji ljudi štede odgovara potrebi za investicijama plus neto odlivu kapitala.

6. Tržište zajmovnih sredstava
Ponuda zajmovnih sredstava potiče od agregatne štednje (S).
Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćih investicija (I) i neto odliva kapitala (NCO).

7. Tržište zajmovnih sredstava
Tražnja i ponuda za zajmovnim sredstvima zavise od realne kamatne stope.
Viša kamatne stopa podstiče na štednju i povećava ponudu zajmovnih fondova.
Nivo kamatne stope se prilagođava tako da se ponuda i tražnja za zajmovnim sredstvima uravnotežavaju.

8. Slika 1 1 Tržište zajmovnih sredstava
Realna
kamatna
stopa
Ponuda
(iz domaće štednje
Tražnja
(za domaće investicije i
neto odliv kapitala)
Equilibrium
quantity
real interest
rate
količina
zajmovnih fondova
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

9. Tržište zajmovnih sredstava
Pri ravnotežnoj kamatnoj stopi nivo štednje potpuno odgovara potrebi domećeg i inostranog investiranja.
Last line: “net capital outflow”

10. Tržište deviza
Dve strane tržišta deviza određene su neto odlivom (izvozom) kapitala i neto izvozom roba (NCO i NX).
NCO predstavlja razliku između kupljenog i prodatog kapitala (stajne kapitalnog bilansa).
NX predstavlja razliku između uvoza i izvoza roba i usluga.

11. Tržište deviza
Za privredu kao celinu važi:
NCO = NX

12. Tržište deviza
Cena koja izjednačava ponudu i tražnju za devizama jeste realni devizni kurs.

13. Tržište deviza
Kriva tražnje za devizama je opadajuća, jer viši devizni kurs čini domaće robe skupljim.
Kriva ponude deviza je vertikalna jer količina domaće valute namenjena odlivu kapitla nema veze sa realnim deviznim kursom.

14. Slika 2 Tržište deviza Realni Devizni kurs Ponuda domaće valute
na deviznom tržištu
Tražnja za
domaćom valutom
na deviznom tržištu
Ravnotežna
količina
Ravnotežni
realni devizni
kurs
Količina domaće valute za zamenu
u stranu
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

15. Tržište deviza
Realni devizni kurs uspostavlja ravnotežu na tržištu domaće valute namenjene za kupovimu deviza.
Pri ravnotežnom deviznom kursu tražnja za stranom valutom da bi se platio neto uvoz roba jednaka je ponudi deviza koja potiče od uvoza kapitala. Ponuda deviza od neto izvoza jednaka je tražnji devizama namnjenim izvozu kapitala da bi se investiralo u inostranstvu.

16. RAVNOTEŽA U OTVORENOJ PRIVREDI
Na tržištu zajmovnih sredstava ponuda potiče od domaće štednje, a tražnja od domaćih investicija i izvoza kapitala (investicija u inostranstvu).
Na tržištu deviza ponuda potiče od neto izvoza kapitala, a tražnja od neto izvoza roba.

17. RAVNOTEŽA U OTVORENOJ PRIVREDI
Neto izvoz kapitala povezuje tržište zajmovnih sredstava i tržište deviza.
Ključna determinanta neto izvoza kapitala je realna kamatna stopa.

18. Slika 3 Kako neto izvoz kapitala zavisi od kamatne stope
Realna
kamatna
stopa
Neto izvoz kapitala
je negativan
Neto izvoz kapitala
je pozitivan.
Neto izvoz
kapitala
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

19. RAVNOTEŽA U OTVORENOJ PRIVREDI
Cene na tržištu zajmovnih sredstava, kao i na tržištu deviza, prilagođavaju se istovremeno, da bi se izjednačile ponuda i tražnja na ova dva tržišta.
Na taj način određuje se nivo domaće štednje, domaćih investicija, neto stranih investicija i neto izvoza.
Second bullet: next to last line: net capital outflow

20. Figure 4 Ravnoteža na tržištima otvorene privrede
(a) Tržište zajmovnih sredstava
(b) Neto izvoz kapitala
Realna
Realna
kamatna
kamatna
Net capital
outflow,
NCO
ponuda
stopa
stopa
tražnja r
količina
Neto izvoz kapitala
zajmovnih sredstava
Realni
devizni
Ponuda
kurs
tražnja E
Količina domaće valute
na tržištu deviza
(c) Tržište deviza
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

21. Šta utiče na otvorenu privredu?
Varijacije osnovnih makroekonomskih varijabli zavise od:
Deficita državnog budžeta
Trgovinske politike
Političke i ekonomske stabilnosti

22. U otvorenoj privredi deficit budžeta utiče na sledeće:.
Deficiti budžeta
U otvorenoj privredi deficit budžeta utiče na sledeće:.
Redukuje se ponuda zajmovnih srestava,
Povećava se kamatna stopa,
Guše se domaće investicije,
Opadaju i neto strane investicije.
Last bullet: net capital outflow

23. Slika 5 Efekti budžetskog deficita
1. Deficit budžeta smanjuje
ponudu zajmovnih sredstava. .
(a) Tržište zajmovnih sredstava
(b) Neto izvoz kapitala
Realna
Realna
kamatna S S
kamatna
stopa
stopa r2 B r2 E1 r A
2. Što
povećava
realnu
kamatnu
stopu . . .
3. . .a to opet
srnanjuje
Neto izvoz
kapitala .
tražnja
NCO
Količina
Neto izvoz l
zajmovnih fondova
kapitala
Realni
devizni S S
4. Smanjenje
neto izvoza
kapitala smanjuje
ponudu domaće valute
na deviznom tržištu
koja je namenjena za
zamenu u devize. . .
kurs E2
Što
dovodi do
apresijacije
realnog
deviznog kursa
tražnja
Količina domaće valute
za razmenu u devize
(c) Tržište deviza
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

24. Deficit budžeta
Efekti budžetskog deficita na tržište zajmovnih sredstava
Deficit državnog budžeta smanjuje domaću štednju, što ima za posledicu
Pomerajne krive ponude zajmovnih sredstava u levo (smanjejne), što dovodi do
Porasta kamatnih stopa
Povećane kamatne stope redukuju neto investicije u inostranstvo

25. Efekat na devizno tržište
Deficit budžeta
Efekat na devizno tržište
Smanjenje neto investicija u inostranstvo smanjuje ponudu domaće valute koja se menja na deviznom tržištu.
To dovodi do apresijacije realnog deviznog kursa, tj. domaća valuta postaje skuplja.
Bullet two: net capital outflow

26. Trgovinska politika
Trgovinska politika direktno utiče na količinu uvoza i izvoza roba i usluga, na dva načina:
Putem carina na uvoz
Putem uvoznih kvota, dozvoljenih količina uvoza pojednih roba

27. Trgovinska politika
Pošto ne utiče na domaću štednju i domaće investicije, trgovinska poltika nema utcaja ni na spoljnotrgovinski bilans. Za dati nivo štednje i investicija u zemlji, realni devizni kurs se prilagođava i održava stanje trgovinskog bilansa nepromenjenim.
Trgovinska politika više utiče na mikroekonomiju no na makroeconomiju.

28. Trgovinska politika Efekat uvoznih kvota
Pošto je strancima potrebna domaća valuta da kupe u zemlji (neto izvoz), raste tražnja za domaćom valutom na deviznom tržištu, što dovodi do apresijacije realnog deviznog kursa domaće valute.

29. Trgovinska politika Efekat uvoznih kvota
There is no change in the interest rate because nothing happens in the loanable funds market.
There will be no change in net exports.
There is no change in net foreign investment even though an import quota reduces imports.
Last bullet: net capital outflow

30. Trgovinska politika Efekat uvoznih kvota
Apresijacija domaće valute na stranim deviznim tržištima podstiče uvoz, a smanjuje uvoz.
Time se poništava inicijalno povećajne neto izvoza usled uvoznih kvota.

31. Slika 6 Efekti uvoznih kvota
(a) Tržište zajmovnih sredstava
(b) Neto izvoz kapitala
Realna
Realna
kamatna
ponuda
kamatna
stopa
stopa r r
3. Neto izvoz
Ostaje isti
tražnja
NCO
Količina
Neto izvoz l
zajmovnih sredstava
kapitala
Realni
Devizni
Supply
kurs D
1. Uvozna kvota povećava
Tražnju za
Domaćom
valutom. . . E2
što
izaziva
Apresijaciju
Realnog
kursa E D
količina domaće valute
Za razmenu u devize
(c) Deviznio tržište
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

32. Trgovinska politika Efekat uvoznih kvota
Trgovinska politika ne utiče na spoljnotrgovinski bilans.

33. Politička nestabilnost i beg kapitala
Beg kapitala is predstavlja velike i iznenadne redukcije tražnje za imovinom u zemlji.

34. Politička nestabilnost i beg kapitala
Beg kapitala ima najviše efekta na državu iz koje kapital beži, ali ima efekta i na druge zemlje.
Kada investitori postanu nesigurni u svoje investicije, kapital brzo beži iz zemlje.
To dovodi do porasta kamatnih stopa, a domaća valuta depresira.

35. Slika 7 Efekti bega kapitala
(a) Tržište zajmovnih sredstava
(b) Neto izvoz kapitala
Realna
Realna
1. Porast odliva (izvoza )
kapitala
kamatna
Supply
kamatna
NCO2
stopa D2
stopa r2
što
povećava
kamatne
stope. r1 r1
povećava tražnju za
zajmovnim sredstvima . . . D1
NCO1
Količina
Neto izvoz kapitala
Zajmovnih sredstava
Realni
Devizni S S2
kurs
4. U isto vreme
raste ponuda domaće valute
na deviznom tržištu
pošto investitori
hoće da je se
oslobode . . . E
5. . Što dovodi
do depresijacije
domaće
valute E
Demand
Količina domaće valute
Na deviznom tržištu
(c) Devizno tržište
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

36. Rezime
Za analizu makroekonomije otvorne privrede dva tržišta su ključna, tržište zajmovnih sredstava i devizno tržište.
Na tržištu zajmovnih sredstava, kamatna stopa se prilagođava da izjednači ponudu (domaća štednja) i tražnju (domaće investicije i neto izvoz tj. odliv kapitala ).

37. Rezime
Na tržištu deviza realni devizni kurs usklađuje ponudu domaće valute ( od neto izvoza kapitala ) sa tražnjom za domaćom valutom (od neto izvoza roba i usluga).
Neto izvoz (odliv) kapitla povezuje ova dva tržišta.

38. Rezime
Kada dođe do smanjenja domaće štednje, usled deficita budžeta, smanjuje se ponuda zajmovnih sredstava, što podiže kamatne stope.
To dodovdi do smanjenja neto izvoza kapitala, što samnjuje ponudu domaće valute na deviznom.
To, pak, dovodi do apresijacije domaće valute i pada neto izvoza .

39. Rezime
Trgovinska politika povećava neto izvoz i povećava tražnju za domaćom valutom na deviznom tržištu (izovznici kupuju domaću valutu)
Rezultat je da domaća valuta apresira, što čini domaće robe skupljim u odnosu na strane.
Ta apresijacija poništava inicijalni efekat trgovinske politike na neto izvoz.

40. Rezime
Kada investitori promene mišljenje o plasmanu kapitala u nekoj zemlji, to ima značajne posledice na privredu te zemlje.
Politička nestabilnost dovodi do bega kapitala iz zemlje.
Beg kapitala povećava kamatne stope i izaziva depresijaciju domaće valute.