1. fotosintetski pigmenti
F O T O S I N T E Z A
fotosintetski pigmenti II

2. Svetla (fotohemijska) faza
6CO2 + 6H2O  C6H12O6 + 6O2
Svetla (fotohemijska) faza
H2O+hע  O2 + e-
ATP, NADPH
Tamna (biohemijska) faza
ATP, NADPH
CO2+e-  šećer

3. Svetlost h c E =  Elektromagnetno zračenje Foton (kvant svetlosti)
putuje u talasima (karakteristična talasna dužina i frekvencija za određeni tip svetlosti)
ima odgovarajuću energiju u zavsnosti od frekvencije talasa (tj. talasne dužine)
E =
h c 
Electromagnetic (EM) radiationis a stream of photons, traveling in waves. The photon is the base particle for all forms of EM radiation. It's a bundle of energy -- of light -- always in motion. In fact, the amount of energy a photon carries makes it sometimes behave like a wave and sometimes like a particle. Scientists call this wave-particle duality. Low-energy photons (such as radio) behave like waves, while high-energy photons (such as X-rays) behave more like particles. You can read more about how photons work in How Florescent Lamps Work. 3

4. Elektromagnetni spektar - skup svih talasnih dužina (energija) svetlosti
Vidljiva svetlost - deo ukupnog spektra elektromagnetnog zračenja od nm

5. Elektroni u atomu/molekulu imaju tačno određene energetske nivoe koji su im dostupni. Na viši energetski nivo mogu preći apsorpcijom kvanta svetlosti koji ima tačno onoliku energiju kolika je razlika između energetskih nivoa elektrona

6. - povećanje broja dostupnih energetskih stanja
Konjugovane dvogube veze omogućavaju apsorpciju u vidljivom delu spektra
- povećanje broja dostupnih energetskih stanja
- smanjenje razlika između nivoa

7. Kvanti svetlosti koji ne odgovaraju energetskoj razlici između nivoa neće biti apsorbovani

8. Zašto su biljke zelene?
Odbijena IR
Propuštena hע

9. A u jesen žute?
KAROTENOIDI:
karoteni (CH)
ksantofili (CHO)

10. UV/VIS spektrofotometrija predstavlja metodu za određivanje koncentracije rastvorenih supstanci u rastvoru, merenjem količine svetla iz vidljivog ili UV dela spektra koja je apsorbovana od strane rastvora u kiveti smeštenoj u UV/VIS spektrofotometru
Meri intenzitet svetlosti koji prolazi kroz uzorak (I) i poredi ga sa intenzitetom svetlosti pre nego što je prošla kroz uzorak (Io). Odnos ova dva intenziteta naziva se propustljivost (T-transparencija) i najčešće se izražava u procentima (%), pri čemu T nije linearno korelisano sa koncentracijom rastvorene materije
T = Io / I

11.  Određivanje koncentracije na osnovu Beer-Lambert-ovog zakona: Za svako jedinjenje i talasnu dužinu ε je konstanta poznata kao molarni ekstinkcioni koefcijent, koja pokazuje koliko jako neka supstanca apsorbuje svetlost na određenoj talasnoj dužini. Ova konstanta je fundamentalno molekularno svojstvo date supstance u rastvoru na odgovarajućoj temperaturi i pritisku.
The absorption of light indicates the presence of the substance. This is a qualitative measurement.
The amount of light absorbed measures the concentration of the dissolved substance. This is a quantitative measurement.

12. UV/VIS Spektrofotometar
Osnovne komponente svakog spektrofotometra :
izvor svetlosti (deuterijumova lampa, tungstenova halogena lampa)
monohromator
držač uzorka
detektor

13. Spektrofotometri određuju apsorbancu uzorka tako što porede apsorbancu rastvora u kome se nalazi uzorak i apsorbancu slepe probe (rastvor koji ne sadrži uzorak, a kome se određuje apsorbancija)
Na taj način se eliminiše apsorbancija vazduha, rastvarača i drugih supstanci

14. APSORPCIONI SPEKTRI FOTOSINTETSKIH PIGMENATA

15. AKCIONI SPEKTAR FOTOSINTEZE

16. FLUORESCENCIJA HLOROFILA
U RASTVORU

17. Fosforescencija

18. Sudbina pobuđenog elektrona
Viša pobuđena singletna stanja su veoma nestabilna
Tripletna stanja su malo verovatna
Prvi pobuđeni singlet ima četiri moguće sudbine:
Termalna disipacija
Fluorescencija
Rezonantni transfer energije
Fotohemija

19. CILJEVI VEŽBI
1. Odrediti apsorpcione spektre fotosintetskih pigmenata razdvojenih hromatografijom na papiru
2. Demonstrirati fluorescenciju hlorofila u rastvoru
3. Kvalitativno odrediti oslobađanje O2
4. Detektovati promenu pH usled oslobađanja CO2

20. + 6ml 96% alkohol

21. Fotosinteza in vivo

23. Indigo karmin – reverzibilni redoks sistem
Fotosinteza in vivo
Indigo karmin – reverzibilni redoks sistem
U erlenmajeru od 250ml napraviti 150ml 0.01% indigo karmina
Titrovati svežim Na2S2O4 dok se ne obezboji (PAŽLJIVO)
U erlenmajer od 100ml staviti biljku graška, sipati do vrha redukovan rastvor indogo karmina i zatvoriti tako da ne ostane vazduha u erlenmajeru
1. držati na svetlosti
2. držati u mraku
3. dodati 1ml DCMU i držati na svetlosti