1. у заштити животне средине»
ECO EDU
«Школа као партнер
у заштити животне средине»
БЕОГРАД април 2008.
Израда плана за имплеметацију Столкхомске конвенције о дуготрајним органским загађивачима (POPs)
Ненамерно емитовани POPs са освртом на проблем паљења отпада и контејнера
Александар M. Јововић, дипл.маш.инж.

2. РС је добила донацију GEF/UNEP за POPs Пројекат како би испунила своје обавезе у спровођењу Стокхолмске конвенције, а пре свега у припреми Националног имплементационог плана.
Циљ Конвенције је увођење системског праћења и надзора над производњом и употребом POPs, а затим и поступан престанак њихове употребе.

3. Ми смо данас овде да би...
Вам објаснили зашто израђујемо Национални имплементациони план за Стокхолмску конвенцију, зашто вршимо попис оних који поседују PCBs уређаје и отпад, POPs пестициде и оних које емитују ненамерно произведене POPs хемикалије...

4. ...и обавестимо вас
Које нас/вас обавезе чекају када ратификујемо Стокхолмску конвенцију као и које нас обавезе чекају према домаћим прописима а које се тичу управљања POPs хемикалијама

5. О којим једињењима данас говоримо?
Која то њихова својстава чине да она постану једна од главних тема у области заштите животне средине а за које је потребно глобално решење?

6. Обухваћена једињења су:
полихлорисани дибензо-п-диоксини (PCDD) и дибензофурани (PCDF), уобичајено познати као диоксини и фурани,
полициклични ароматични угљоводоници (PAH),
полихлорисани бифенили (PCB),
хексахлорбензени (HCB).

7. Полихлоровани бифенили PCBs

8. TEQ = ∑([PCDDi x TEFi]n) + ∑([PCDFi x TEFi]n)
Диоксини и фурани су у узорцима присутни као мешавине различитих конгенера.
Токсичност мешавина диоксина и фурана изражава се с обзиром на токсичност 2,3,7,8,-TCDD.
TEQ = ∑([PCDDi x TEFi]n) + ∑([PCDFi x TEFi]n)
У UNEPO-овој методологији користи се интернационални модел токсичне еквивалентности

9. Полихлоровани дибензо-п-ДИОКСИНИ
2,3,7,8-TCDD је најтоксичније и највише проучавано једињење међу PCDDs, и уједно служи као прототип за проучавање «диоксину-сличних» једињења.
Ефекти који су повезани са експозицијом 2,3,7,8-TCDD подразумевају
развој карцинома,
дермалне ефекте (хлоракне),
ефекте на јетру, штитну жлезду, кардиоваскуларни, респираторни, имуни и репродуктивни систем и неуротоксичне ефекте.
У бројним студијама је код радника експонованих високим дозама, показано значајно повећање морталитета услед развоја карцинома.
Експерименталне студије након краткотрајне или дуготрајне експозиције указале су такође на бројне ефекте укључујући и летални.
2,3,7,8-TCDD - 2,3,7,8-тетрхлородибензо-p- диоксин

10. Полихлоровани дибензо-п-ФУРАНИ
Неколико студија је испитивало карциногени потенцијал фурана. Показано је да фурани могу деловати као тумор промотери утичући тако на хемикалије које су иницијатори развоја тумора.
Највећи броју студија урађен је са 2,3,7,8-тетрахлордибензо фураном и 2,3,4,7,8-пентахлордибензо фураном, који уједно и припадају најтоксичнијим конгенерима.

11. Полициклични ароматични угљоводоници
Критични токсични ефекат PAH-ова је карциногени ефекат, који је установљен и код људи и код животиња. При излагању мешавини PAH-ова, код људи углавном долази до појаве карцинома плућа при инхалационој експозицији, односно карцинома коже при дермалној експозицији.
Други, некарциногени ефекти уочени су код животиња, али не и код људи са изузетком хематолошких и ефеката на кожу. Експерименталне студије су показале да PAH-ови делују пре свега на високо пролиферативна ткива, као што су коштана срж, лимфни органи, гонаде и др.

12. Значи, опасни по људе, животиње и животну средину

13. Каква је судбина POPs хемикалија у животној средини?

14. И тешко ћете ме уништити
Име ми је POPs
И тешко ћете ме уништити

15. Јер осим што су отровни они су и перзистентни односно отпорни или дуготрајани у животној средини

16. Преносе се на велике раздаљине

17. Преносе се на велике раздаљине
Токсичне хемикалије
Животиње (документовано) - репродуктивна токсичност, карцином, дисфунционалност имуног и репродуктивног система
Људи: карцином, дефекти код рођења, проблем плодности, повећана осетљивост на болести и чак смањење интелигенције
(најугроженији су фетус и бебе кад су изложене кроз плаценту, мајчино млеко и на друге начине)
Дуготрајне
Перзистентне
Дуготрајност је способност супстанце да опстане у животној средини дуг период времена а да се при томе не промени.
Дуготрајне супстанце су отпорне на хемијску, фотохемијску, термичку и биохемијску разградњу.
Ово омогућава кружење у животној средини и акумулацију у земљишту, стенама и живим организмима.
Биоакумулативне
(акумулација у живим организмима) сакупљају се и концентришу у живим организмима, директно из животне средине или кроз ланац исхране
POPs
Преносе се на велике раздаљине
То је потенцијал супстанце да се преноси на раздаљине од стотину до хиљада километара далеко од њихових оригиналних изворишта, где се никада нису производили или користили (на пример Артик и Антартик)

18. Карактеристике са становишта заштите животне средине
Токсичност
Акутно или хронично токсични (најтоксичнији 2,3,7,8-TCDD), мутагени, канцерогени, тератогени
Постојаност – веома постојани, високо липофилични, ниске испарљивости, теже акумулацији у ланцу исхране
Транспорт – преносе се, у атмосфери, на велика растојања (у гасовитој фази) и на краћа растојања (у честичној фази)

19. Како POPs доспева у људско тело?

20. СТОКХОЛМСКА КОНВЕНЦИЈА о дуготрајним органским загађујућим супстанцама STOCKHOLM CONVENTION on Persistent Organic Pollutants- POPs

21. потписала Конвенцију али није ратификовала
Конвенција је ступила
на снагу године
Србија је
потписала Конвенцију али није ратификовала
152 земаља потписница 141 земаља које су ратификовале

22. Конвенција налаже мере за потпуно искључивање POPs хемикалија из употребe и свих медија животне средине (ове обавезе је преузела и РС)
Забрана производње, употребе, увоза и извоза POPs хемикалија
Идентификација залиха и отпада (POPs пестицида и PCBs) и PCBs уређаја у употреби
Третирање POPs отпада на адекватан начин
Идентификација и квантификација емисија ненамерно произведених POPs хемикалија
Смањивање или потпуна елиминација ненамерно произведених POPs хемикалија
Идентификација и ремедијација контаминираних подручја

23. Други међународни уговори који се тичу управљања POPs хемикалијама

24. Србија није ратификовала овај протокол
Од 36
земаља
ратификовало 28
UNECE Протокол о дуготрајним органским загађујућим супстанцама- POPs протокол
(Протокол Конвенције о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима)
Србија није ратификовала овај протокол

25. UNECE Протокол о регистру испуштања/емисија и њиховом преносу (Протокол Архуске конвенције о приступу информацијама)

26. ИЗВОРИ

27. PCDD/Fs се не појављују у природи, настају као:
нежељени споредни продукти у индустријским процесима прераде и производње,
Сагоревању готово свих органских материјала у присуству хлора или његових органских или неорганских једињења
потенцијални извори PCDD и PCDF су између осталих:
термоенергетска постројења,
комерцијални и технички производи (пестициди, полихлорисани бифенили),
производња метала (из рециклираног материјала),
саобраћај (бензин с оловом, уља),
индустрија пулпе и папира (избељивање пулпе хлором),
инсинерација отпада (недовољно висока температура),
пожари (неконтролисани услови сагоревања) итд.

28. PAHs
највећа емисија PAHs је током некомплетног/непотпуног/лошег сагоревања дрвета и других енергената (мала ложишта, термоелектране),
индустријски дим, дим цигарета, шумски пожари...
затим возила (бензин, керозин)
неки од PAHs су интермедијери у индустријским процесима производње боја, пластике, синтетичких влакана...
неки од PAHs се производе и користе као део процеса у хемијској индустрији
PAHs су саставни део пепела

29. PCB у животну средину доспевају људском активношћу
у земљиште – акциденталним цурењем, просипањем, са депонија које га дарже, као и разношењем муља
у воду – акцидентом, цурењем из хидрауличних флуида, као и спирањем земљишта,
у атмосферу – са неуређених депонија, цурењем из старих електричних уређаја...
Највећи део у ваздуху је услед испаравања са земљишта или воде.

30. HCB коришћен као пестицид у прошлости
коришћен и као фунгицид на семенима лука, пшенице, шећерне трске,
сада успутни продукт током производње органских растварача, других супстанци које садрже хлор и пестицида
настаје и приликом сагоревања комуналног отпада
Користи се за ираду менаварске муниције, пиротехничких мешавина и синтетичког каучука
у ваздух доспева употребом пиротехничких средстава

31. GVE из постројења за сагоревање отпада
Поређење
2000/79/EC и Слушбени гласник РС 30/97
Zagadjuju}a komponenta
2000/76/EC
SL. gl. RS 30/97 3 10 5
Pb 0.5
Pb+Cr+Cu+Mn, mg/m
Cr 0.5
Cu 0.5
Ni+As, mg/m
ukupno 0.5
Mn 0.5
Cd + Tl 0.05
Cd+Hg, mg/m
0.05
Hg 0.05
HCl, mg/m
HF, mg/m 1 SO 2
, mg/m 50 CO
PCDD/F, ngTEQ/m
0.1
0.1 (ukupni)
Organska jedinjenja
(kao ukupan ugljenik), mg/m
NOx
200 -
400 70
Čvrste čestice, mg/m

32. Potencijalni putevi širenja
Идентификација подкатегорија, постојећих активности и потенцијалних путева ширења PCDD/PCDF у ж.с.
Br.
Glavne kategorije i podkategorije
Potencijalni putevi širenja
PCDD/PCDF u ž.s.
izvora PCDD/PCDF
vazduh
voda
tlo
proizvodi
otpad 6
Nekontrolirani procesi sagorevanja X a
Sagorevanje biomase
(x) x b
Sagorevanje/gorenje otpada i požari

36. Germany air emissions PCDD/F g ITEQ/y

37. UK PAH emissions t/y

38. Шта смо ми до данас урадили на пројекту?

39. Сагледали смо тренутно стање управљања POPs у Србији
1. Сачињени су прелиминарни инвентари:
Ненамерно произведених POPs
PCBs
POPs пестицида
2. Сагледано је присуство POPs у животној средини на основу постојећих мерења
3. Припремљени су реферати на српском језику о физичким и хемијским, токсиколошким и екотоксиколошким својствима ових супстанци као и методама за узорковање и анализу;
Урађена је компаративна анализа домаћих прописа у односу на будуће обавезе из ове конвенције
Сачињен је Национални профил за управљање хемикалијама

40. Настављамо да радимо да би...
Пошто смо направили пресек ситуације у вези са управљањем POPs хемикалија
Настављамо да радимо да би...
Израдили акционе планове за побољшање управљања овим хемикалијама који ће бити саставни део Националног имплементационог плана ...

41. И то следећих акционих планова...

42. Акциони план за ненамерно произведене POPs хемикалије
2. Акциони план за отпад од пестицида
3. Акциони план за PCBs
4. Акциони план за мониторинг, контаминирана подручја и развој
5. Акциони план за институционалнe и регулаторне мере за спровођење Стокхолмске конвенције, ефективност активности и извештавање
6. Стратегија јавног информисања о POPs хемикалијама

44. Координациони комитет POPs пројекта
Министарство заштите животне средине
Консултанти задужени за израду АП
Министарство рударства и енергетике
2. Министарство здрављa
Министарство финансија
4. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Привредна комора Србије
Српско хемијско друштво
Сектор за управљање и планирање
Одељење за интегрисано спречавање и контролу загађења IPPC
Одељење за процену утицаја
Одељење за управљање отпадом
Одељење за управљање пројектима
Одељење за хемикалије
Сектор за контролу и надзор
Сектор за заштиту природних ресурса
Одељење за заштиту ваздуха
Мр Христина Стевановић Чарапина
АП пестициди
Др Александар Јововић
АП ненамерно произ. POPs
Др Олга Цветковић
АП PCBs
Др Марина Илић
АП регулаторне и институционалне мере
Др Душко Благојевић
АП контаминирана подручја и мониторинг
Јасминка Ранђеловић, консултант за израду ГОП у Мин. жив. средине