1. Tema 8 Mankju gl. 30
Rast novca i inflacija

2. Značenje novca
Novac je skup dobara u jednoj ekonomiji koje ljudi svakodnevno koriste za kupovinu dobara i usluga.

3. KLASIČNA TEORIJA INFLACIJE
Inflacija je porast opšteg nivoa cena.
Hiperinflacija je izuzetno visoka stopa inflacije.

4. KLASIČNA TEORIJA INFLACIJE
Inflacija: Istorijski aspekti (dolar, SAD)
Tokom poslednjih 60 godina, cene su se u proseku povećavale za 5 odsto godišnje.
Deflacija, smanjenje opšteg nivoa cena dogodila se u SAD tokom devetnaestog veka.
Hiperinflacija se odnosi na visoke stope inflacije, kakvu je iskusila Nemačka tokom dvadesetih ili Srbija devedesetih godina XX veka.

5. KLASIČNA TEORIJA INFLACIJE
Inflacija: Istorijski aspekti
Sedamdesetih godina XX veka cene su rasle za 7 odsto godišnje.
Tokom devdesetih godina XX veka cene su rasle po prosečnoj stopi od 2 odsto godišnje.

6. KLASIČNA TEORIJA INFLACIJE
Kvantitativna teorija novca koristi se da bi se objasnile dugoročne determinante nivoa cena i stope inflacije.
Inflacija je ekonomski fenomen koji se tiče vrednosti sredstva za razmenu tj. novca.
Kada raste opšti nivo cena, dolazi do pada vrednosti novca.
Ako P pokazuje koliko je novca potrebno da se kupe neka dobra, onda 1/P pokazuje koliko je novac vredan!

7. Ponuda novca, tražnja za novcem i monetarna ravnoteža
Ponuda novca je varijabla ekonomske politike koju kontroliše CB
Kroz instrumente kao što su operacije na otvorenom tržištu CB direktno kontroliše ponuđenu količinu novca
Bullet 2: Mankiw has removed the word, “directly”

8. Ponuda novca, tražnja za novcem i monetarna ravnoteža
Tražnja za novcem ima nekoliko determinanti uključujući kamatnu stopu i prosečan nivo cena u privredi.

9. Ponuda novca, tražnja za novcem i monetarna ravnoteža
Ljudi drže novac, jer on predstavlja sredstvo razmene.
Količina novca koju će ljudi držati zavisi od cena dobara i usluga.

10. Ponuda novca, tražnja za novcem i monetarna ravnoteža
U dugom roku opšti nivo cena prilagođava se nivou na kom se tražnja za novcem izjednačava sa ponudom.

11. Slika 1 Ponuda novca, tražnja za novcem i ravnotežni nivo cena
Vrednost
novca,
Količina fiksirana
od strane CB
Ponuda novca 1 / P
cena P
(velika) 1
Tražnja
za novcem 1
(nizak) 3 /
1,33 4 A 1 / 2 2
Ravnotežna
vrednost
novca
Ravnotežni
nivo cena 1 / 4 4
(mala)
(visok)
Količina novca

12. Slika 2 Efekti monetarne injekcije
Vrednost
Nivo
novca,
1/P M1
MS1 M2
MS2
cena, P
(velika) 1
Tražnja
za novcem 1
(mala)
1. Povećanje
ponude
novca . . . 3 /
1,33 4
smanjuje
vrednost
novca
. . . 3.
. . . i
povećava
nivo
cena. A 1 / 2 2 B 1 / 4 4
(mala)
(visok)
Količina novca

13. KLASIČNA TEORIJA INFLACIJE
Kvantitativna teorija novca
Na pitanje kako se određuje nivo cena i zašto se on može vremenom promeniti, odgovara kvantitativna teorija novca
Raspoloživa količina novca u ekonomiji određuje vrednost novca.
Rast količine novca predstavlja osnovni uzrok inflacije.

14. Klasična dihotomija i monetarna neutralnost
Nominalne varijable su one koje se mere novčanim jedinicama.
Realne varijable su one koje se mere fizičkim jedinicama.

15. Klasična dihotomija i monetarna neutralnost
Po Hjumu i njegovim savremenicima realne ekonomske varijable se ne menjaju sa promenama ponude novca.
Prema klasičnoj dihotomiji, različite sile utiču na realne i nominalne varijable.
Promene u ponudi novca utiču na nominalne varijable, ali ne i na realne.
Kako kod cena razdvojiti nominalne i realne varijable – relativne cene

16. Klasična dihotomija i monetarna neutralnost
Tvrdnja da monetarne promene nemaju uticaj na realne varijable naziva se monetarna neutralnost.

17. Brzina opticaja i jednačina kvantitativne teorije
Brzina opticaja novca se odnosi na brzinu po kojoj jedna novčanica ide iz ruke u ruku u nekoj privredi.

18. Brzina opticaja i jednačina kvantitativne teorije
V = (P  Y)/M
Gde je : V = brzina opticaja novca
P = nivo cena
Y = količina outputa
M = količina novca
Velocity shouldn’t be in bold. Maybe move V down and align equal signs--it’s not..

19. Brzina opticaja i jednačina kvantitativne teorije
Ako na drukčiji način napišemo tu istu jednačinu dobijamo jednačinu kvantitativne teorije:
M  V = P  Y

20. Brzina opticaja i jednačina kvantitativne teorije
Jednačina kvantitativne teorije pokazuje odnos između količine novca (M) i nominalne vrednosti autputa (P  Y).

21. Brzina opticaja i jednačina kvantitativne teorije
Jednačina kvantitativne teorije pokazuje da porast količine novca u ekonomiji mora da se odrazi na jednu od tri preostale varijable:
Ili nivo cena mora da se poveća, ili
količina autputa mora da se poveća, ili
brzina opticaja novca mora da se smanji.

22. Slika 3 Nominalni BDP, količina novca i brzina opticaja novca
Indeksi
(1960 = 100)
2.000
Nominalni BDP
1.500 M2
1.000
500
Brzina opticaja
1960
1965
1970
1975
1980
1985
1990
1995
2000

23. Brzina opticaja i jednačina kvantitativne teorije
Ravnotežni nivo cena, stopa inflacije i kvantitativna teorija novca
Brzina opticaja novca tokom vremena je relativno stabilna.
Kada centralna banka promeni količinu novca, ona izaziva proporcionalne promene nominalne vrednosti autputa (P x Y).
Pošto je novac neutralan, on ne utiče na autput.

24. PRIMER IZ PRAKSE: Novac i cene u vreme četiri hiperinflacije
Hiperinflacija je inflacija koja premašuje cifru od 50 odsto mesečno.
Hiperinflacija se javlja u onim zemljama u kojima vlade štampaju previše novca da bi platile svoju potrošnju.
Align text for second bullet.

25. Slika 4 Novac i cene u vreme četiri hiperinflacije
(a) Austrija
(b) Mađarska
Indeks
Indeks
(Jan = 100)
(Jul 1921 = 100)
Nivo cena
Nivo cena
10.000
10.000
Ponuda novca
Ponuda novca
1.000
1.000
100
100
1921
1922
1923
1924
1925
1921
1922
1923
1924
1925

26. Slika 4 Novac i cene u vreme četiri hiperinflacije
(c) Nemačka
(d) Poljska
Indeks
Indeks
(Jan = 100)
(Jan = 100)
Nivo cena
Nivo cena
Ponuda
novca
Ponuda
novca
10.000
10.000
1.000
100 1
100
1921
1922
1923
1924
1925
1921
1922
1923
1924
1925
Srbija: januar 1994: oko 300 mil.%
Ono što je koštalo 100 dinara za NG, 24. januara je koštalo 300,

27. Inflacioni porez
Kada vlada prikuplja prihode štampanjem novca, kaže se da uvodi inflacioni porez.
Inflacioni porez je sličan porezu koji bi platili svi koji drže novac.
Inflacija nestaje kada vlada uvede fiskalne reforme kao što je smanjenje državne potrošnje.

28. 200 Inflacioni porez Mehanizam inflacionog poreza 100 din. 100 dinara
(doštampano)

29. Realna kamatna stopa ostaje nepromenjena.
Fišerov efekat
Fišerov efekat se odnosi na usklađivanje, jedan za jedan, nominalne kamatne stope sa stopom inflacije.
Prema Fišerovom efektu, kada raste stopa inflacije, nominalna kamatna stopa se povećava za isti iznos.
Realna kamatna stopa ostaje nepromenjena.
The equation of the fisher effect must appear here or on a new next slide:
“Nominal interest rate = real interest rate + inflation rate”

30. Slika 5 Nominalna kamatna stopa i stopa inflacije
Procenat
(godišnje) 15 12
Nominalna kamatna stopa 9 6
Inflacija 3
1960
1965
1970
1975
1980
1985
1990
1995
2000

31. TROŠKOVI INFLACIJE Pad kupovne moći?
Inflacija sama po sebi ne smanjuje realnu kupovnu moć ljudi.

32. TROŠKOVI INFLACIJE Troškovi kože za cipele
Meni troškovi (ili troškovi jelovnika)
Varijabilnost relativnih cena
Poreske distorzije
Konfuzija i neugodnosti
Arbitrarna preraspodela bogatstva

33. Troškovi kože za cipele
Troškovi kože za cipele su potrošeni resursi usled inflacije kada ona podstiče ljude da smanje količinu novca koju drže kod sebe.
Inflacija snižava realnu vrednost novca, pa ljudi dobijaju podsticaj da drže manju količinu novca.

34. Troškovi kože za cipele
Smanjena količina novca zahteva češće odlaske u banku radi podizanja gotovine sa štednog računa
Stvarni trošak smanjenja količine novca je vreme i udobnost koje morate da žrtvujete da biste kod sebe držali manje novca
Takođe, češći odlasci u banku oduzimaju vreme za produktivne aktivnosti.

35. Meni troškovi
Meni troškovi su troškovi promene cena.
U periodima inflacije neophodno je stalno usklađivanje cenovnika i napisanih cena.
Ovaj proces troši resurse koji bi se mogli upotrebiti za produktivne aktivnosti.

36. Varijabilnost relativnih cena i pogrešna alokacija resursa
Inflacija deformiše relativne cene.
Odluke potrošača su deformisane, a tržišta su manje sposobna da alociraju resurse na njihove najbolje upotrebe.

37. Poreske distorzije izazvane inflacijom
Inflacija preuveličava kapitalne dobitke i povećava poresko opterećenje na ovu vrstu dohotka.
U slučaju progresivnog oporezivanja, kapitalni dobici su više oporezovani.

38. Poreske distorzije izazvane inflacijom
Porez na dohodak uzima u obzir nominalnu kamatu ostvarenu od štednje kao dohodak, mada deo nominalne kamatne stope samo kompenzira inflaciju.
Realna kamatna stopa se posle oporezivanja smanjuje što čini štednju manje atraktivnom.

39. Tabela 1 Kako inflacija povećava poresko opterećenje na štednju
Ekonomija A
(cenovna
stabilnost)
Ekonomija B
(inflacija)
Realna kamatna stopa 4%
Stopa inflacije 8
Nominalna kamatna stopa (realna kamatna stopa + stopa inflacije) 4 12
Smanjena kamata zbog poreza od 25 posto (0,25 x nominalna kamatna stopa) 1 3
Nominalna kamatna stopa posle oporezivanja 9
Realna kamatna stopa posle oporezivanja
Copyright©2004 South-Western

40. Konfuzija i neugodnosti
Kada centralna banka poveća ponudu novca i stvori inflaciju, ona umanjuje realnu vrednost obračunske jedinice.
Zbog inflacije novac ima različite realne vrednosti u različito vreme.
Uz rast cena, mnogo je teže upoređivati realne prihode, troškove i profite tokom vremena.

41. Specijalni trošak neočekivane inflacije: arbitrarna preraspodela bogatstva
Neočekivana inflacija preraspodeljuje bogatstvo među stanovništvom na način koji nema nikakve veze sa zaslugama ili potrebama.
Te preraspodele nastaju, jer su mnogi zajmovi u privredi izraženi u obračunskoj jedinici – u novcu.

42. Rezime
Opšti nivo cena u ekonomiji prilagođava se kako bi doveo ponudu novca i tražnju za novcem u ravnotežu.
Kada poveća ponudu novca, centralna banka izaziva rast nivoa cena.
Postojan rast količine novca izaziva trajnu inflaciju.

43. Rezime
Prema principu monetarne neutralnosti, promene količine novca utiču na nominalne, ali ne i na realne varijable.
Država može da plati svoje izdatke prostim štampanjem novca.
To može rezultirati ‘inflacionim porezom’ i hiperinflacijom.

44. Rezime
Prema Fišerovom efektu, kada raste stopa inflacije, nominalna kamatna stopa raste za isti iznos, tako da realna kamatna stopa ostaje nepromenjena.
Veliki broj ljudi misli da ih inflacija čini siromašnijim, jer povećava trošak onoga što kupuju.
Međutim, ovakvo mišljenje je pogrešno, jer inflacija povećava i nominalne dohotke.

45. Rezime Ekonomisti su identifikovali šest troškova inflacije:
Troškovi kože za cipele
Meni troškovi (troškovi jelovnika)
Povećana varijabilnost relativnih cena
Nenamerne promene poreskih obaveza
Konfuzija i neugodnosti
Arbitrarna preraspodela bogatstva