1. Marketing miks model
Prema poslednjoj Kotlerovoj knjizi iz godine, čini se da su svi u pravu.
Kotler tu na čuveno pitanje “treba li nam novi marketing mix” kaže da se Bordenov originalni mix sastojao od 14 elemenata, a ne od McCarthyjevih 4P i da je pravo pitanje nije “koji alati sačinjavaju marketing mix” nego “koji su alati važniji u marketing mixu”.

2. Marketing miks model
Robert Lauterborn je marketing mix transformisao ka potrošačima, kreirajući model 4C – customer solution (ex-product), cost to the customer (ex-price), convenience (ex-place) i communication (ex-promotion).

3. Marketing miks model
Jedan od poslednjih modela razvili su John Sviokla i Antony Paoni - (5P)
Kao i u prethodnih pedeset godina, cilj i ovog modela je da odgovori na prepreke i promene savremenog doba pomoću novih elemenata u marketing mixu:
presence (ex-place),
persuasion (ex-promotion),
preference (ex-positioning),
price dynamic (ex-price static) i
personalisation (ex-product).

4. Marketing miks koncept

5. Marketing miks model
Marketing miks koncept je danas široko prihvaćen i prilično je evoluirao.
Kombinovanjem instrumentarija marketing miksa stvara se pravi efekat ako postoji usklađenost sa zahtevima konzumenata, usklađenost među instrumentarijem, sa izvorima preduzeća, pri čemu se stvara relativno trajna konkurentska prednost.
Treba navesti da 4P predstavlja sa aspekta prodavaca uticaj na njihove konzumente.
Sa aspekta konzumenata, svako sredstvo marketinga je oblikovano da pruži korist potrošaču.

6. Marketing miks model
Postoji mišljenje da bi preduzeća trebala da posmatraju 4P u odnosu na 4C potrošača:
umesto proizvoda su potrebe i želje potrošača (Customer needs and wants),
umesto cene su troškovi za krajnjeg kupca (Cost to the customer),
umesto mesta je ugodnost (Convenience) i
umesto promocije tu je komuniciranje (Communication).
Prema izloženome, preduzeća koje pobeđuju biće ona koja mogu da podmire ekonomično i ugodno; potrebe mušterija i uspešnu komunikaciju.

7. Marketing miks model
Kada se razvije marketing miks, sve odluke oko 4P treba da budu jednovremeno donete.
Zbog toga su 4P usredsređeni oko kupaca u krugu, i na taj način se pokazuje da su svi oni podjednako i značajni.
Modus za formiranje optimalnog marketing miksa je poznavanje potreba i želja tržišta koje treba opservirati.
Uspeh leži u primeni filozofije marketing koncepta za razvoj marketing miksa.
U razvoju marketing miksa treba precizno definisati značaj, mesto i ulogu svakog instrumenta posebno: proizvod, cenu, distribuciju i promociju.

8. Marketing miks model
Marketing napor se definiše kao ukupan iznos troškova preduzeća, koji su uloženi u marketing proces, kako bi se motivisala prodajna aktivnost.
Kombinovana novčana vrednost po elementima marketinga, predstavlja nivo marketing napora u datom vremenu.
Pored toga što preduzeće odlučuje koliko će da se investira u svaki element marketing miksa, potrebno je i izvršiti alociranje sredstava na svaku datu kombinaciju posebno.
Kod gotovo svih preduzeća javlja se problem, a on je posebno izražen kod onih koji proizvode više od jednog proizvoda/usluge.

9. Marketing miks model
Diferencijalna prednost predstavlja razliku (diferencija – razlika), između efektivnosti marketing miksa preduzeća i njegovih konkurenata u zadovoljavanju potreba i želja potrošača.
Ovo je sasvim opravdano, ako se ima u vidu da je cilj marketing miksa svakog preduzeća da potpunije, sadržajnije i celovitije zadovolji potrebe i želje potrošača od marketing miksa njegovih konkurenata.
Kakvu će kombinaciju odabrati svako preduzeće zavisi od brojnih faktora. O kombinacija faktora u literaturi postoje različita shvatanja.
Najčešća kombinacija faktora: ponašanje potrošača, ponašanje posrednika (trgovine), ponašanje konkurencije i ponašanje države.
Ređi su slučajevi u praksi, da je kombinacija marketing miksa, kod dva preduzeća iste grupacije istovetna.

10. Marketing miks model
Potrebno je naglasiti potrebu ka dinamičkim pristupom programiranju marketing miksa, obzirom na činjenicu da se efikasnost svakog instrumenta, pa i određene kombinacije menja tokom određenog vremenskog perioda.
Preduzeće je u obavezi da obezbedi odgovarajuću miks kombinaciju koja bi imala dugoročni karakter.
Takva miks kombinacija bi predstavljala okvir za donošenje taktičkih odluka, a njeno modifikovanje bi zavisilo od promena koje se dešavaju na dinamičnom tržištu i uslovima privređivanja.

12. Marketing miks model
Marketing program odražava nastojanje preduzeća da nađe optimalnu kombinaciju instrumenata marketing miksa.
Marketing program je sredstvo za koordiniianje elemenata marketing miksa radi ostvarivanja ciljeva prilagođavanja tržištu i uticaja na tržište uz minimalne troškove i u najkraće mogućem vremenu.
Ovako zasnovan marketing miks program ima dva dela programiranja: strategijski i taktički deo.
Strategijsko programiranje podrazumeva dugoročnije akcije i ciljeve za razliku od taktičkog programiranja na kratak rok, bilo bi vezano za zahvate kojima bi se ostvarivali određeni podciljevi u bližoj budućnosti.

13. Marketing miks model
Efikasnost programiranja i realizacija ciljeva iz marketing miks programa, uglavnom zavisi od faktora iz interne sredine, a to su:
ljudski potencijal i
finansijska moć (snaga) preduzeća.
Tržišni, tehnološki, organizacioni, kulturni i drugi kvaliteti ljudskog potencijala, određuju kvalitet izrađenog marketing programa, a finansijski potencijal isto tako u velikoj meri određuje mogućnosti pojedinih instrumenata marketing miksa u okviru planiranog programa.

14. Integralni marketing
Marketing kao poslovna funkcija u obavezi je da identifikuje, anticipira i zadovolji tražnju za proizvodima i uslugama
Ta obaveza zapravo podrazumeva sledeće:
● koordinaciju svih marketing aktivnosti u okviru marketinga kao poslovne funkcije,
● marketing kao poslovna funkcija mora biti koordinirana sa ostalim poslovnim funkcijama u preduzeću,
● marketing kao poslovna funkcija mora da obezbedi potrebnu koordinaciju sa organizacijama i institucijama sredine, (kupcima, dobavljačima, kanalima prodaje, bankama, saobraćajnim organizacijama, osiguravajućim organizacijama, zavodima, institutima, biroima i agencijama koje obavljaju određene privredne ativnosti i sl.)

15. Integralni marketing
Integralni marketing ukazuje na neophodnost da marketing kao poslovna funkcija koordinirano sa drugim poslovnim funkcijama treba da poveže ukupnu aktivnost preduzeća sa zahtevima kupaca.
Takav marketing je integrativan marketing, spona koja povezuje potencijale preduzeća sa zahtevima i potrebama potrošača, privrede i društva u proizvodima ili uslugama.
Odsustvo koordinaranosti marketing aktivnosti dovodi do znatnog smanjenja satisfakcije potrošača, a to se nepovoljno odražava kako na rezultate poslovanja tako i na poziciju preduzeća na tržištu.

16. Integralni marketing
Jednom uspostavljena koordinacija svih marketing aktivnosti, omogućava lakšu primenu drugih aspekta koncepta integrisanog marketinga – koordinaciju sa ostalim poslovnim funkcijama, obezbeđujući rast i razvoj preduzeća i naziva se horizontalna koordinacija.
Horizontalna koordinacija ima cilj da obezbedi prevazilaženje konflikata između poslovnih funkcija, koji su prouzrokovani različitim gledanjem na mesto i ulogu preduzeća, kao i na prioritet pojedinih faktora koji doprinose ukupnom poslovnom uspehu.
Integrativna uloga marketinga treba da stvori ambijent u kome se sve poslovne funkcije sinhronizovano usmerene, pre svega i uvek, zadovoljenju potreba potrošača i društva.

17. Razlika između prodajnog i marketing koncepta
Profit ostvaren putem pocećanog obima prodaje
Ciljevi organizacije ostvareni putem zadovoljenja potrošača
Prodaja promocija
Proizvodi preduzeća
Potrebe i želje potrošača
Integralni marketing napor
Prodajni koncept
Marketing koncept

18. Integralni marketing
Uloga i mesto marketinga u organizacionoj šemi preduzeća se menjala, tako da se marketing može naći u sledećim ulogama:
1) marketing kao jedna od nekoliko važnih poslovnih funkcija u preduzeću,
2) marketing kao važnija funkcija od drugih važnijih funkcija u preduzeću,
3) marketing kao glavna, središna funkcija u preduzeću,
4) orijentacija na kupca u kojoj sve funkcije zajednički deluju, da bi se on shvatio, zadovoljio i uslužio,
5) potrebe kupaca se moraju ozbiljno shvatiti, pa se one uzimaju kao kontrolna funkcija, a marketing kao integrativna poslovna funkcija.

19. Profit ostvaren putem povećanog
obima prodaje
Prodajna promocija

20. Integralni marketing
U proizvodno i prodajno orijentisanim preduzećima, kao i onima gde marketing koncept poslovanja nije sasvim implementiran, uglavnom dolazi do propusta u koordinaciji delovanja u preduzeća.
Rukovodeći se ambicijama istraživača, funkcija razvoja vodi računa o razvoju proizvoda i tehnologije, o razradi i primeni procesa usvojenih u razvojnoj službi.
Istovremeno, sektor nabavke bavi se uslovima nabavke materijala, kretanjem i strukturom troškova i mogućnostima delovanja na njihovo eventualno sniženje.
Prodaja vodi računa o povećanju obima prodaje putem pojačane privredne propagande, na primer, proizvodna funkcija o iskorišćenju postojećih kapaciteta, a finansije o prilivu i odlivu novčanih sredstava.

21. Dezintegrisani i integrisani marketing

22. Integralni marketing
Pomenute integracije određenih aktivnosti date su kroz sledeća tri nivoa:
1. prvi nivo se odnosi na međusobnu integraciju (koordinaciju i sinhronizaciju) marketinških funkcija, odnosno aktivnosti;
2. drugi nivo se odnosi na koordinaciju i sinhronizaciju marketinške funkcije sa ostalim funkcijama u preduzeću (finansijskom, proizvodnom, kadrovskom.); i
3. treći nivo, koji se odnosi na koordinaciju i sinhronizaciju svih funkcija preduzeća s elementima okruženja (posredstvom marketinških aktivnosti).

23. Integralni marketing
Praktična korist koncepta integralnog marketinga je u tome što ukazuje na neophodnost koordincije marketinga kao poslovne funkcije sa drugim poslovnim funkcijama,
Pri tome je uloga marketinga integrativna, spona koja obezbeđuje usaglašavanje mogućnosti i potreba preduzeća sa potrebama građana kao potrošača, privrede i društva.
Koncept integralnog marketinga ne podrazumeva postojanje glavne (marketing) i sporednih (ostalih) poslovnih funkcija u preduzeću, već se marketing posmatra kao integrativna funkcija, koja usmerava aktivnosti preduzeća ka svrsi njegovog osnivanja i postojanja.

24. Pristup organizovanju marketing aktivnosti
Promenom pozicije a samim tim i uloge preduzeća u privredi i društvu, neminovno se menja i unutrašnja organizaciona struktura.
To predstavlja proces u kome preduzeće prilagođava svoju organizacionu strukturu i svoju ulogu u zadovoljavanju potreba potrošača.
Preduzeće usled složenosti poslova i zadataka, mora podelom rada i odgovornosti u obavljanju pojedinih poslova uopšte, a u marketingu posebno, doprinositi maksimalnoj efikasnosti svog funkcionisanja.
Podelom rada, u svakom preduzeću iskrsavaju određeni organizacioni problemi koji su vezani za objedinjavanja aktivnosti na izvršenju zajedničkih ciljeva.

25. Pristup organizovanju marketing aktivnosti
Organizovanje marketing sektora i njegovo interaktivno uključivanje u organizacionu strukturu preduzeća je složen i kompleksan zadatak, jer on zapravo znači prelazak preduzeća sa proizvodne na marketing orijentaciju, tj. raskid sa tradicionalnim načinom poslovanja koji je isključivo bio vezan za proizvod, dok je potrošač bio u drugom planu.
Stvaranje marketing sektora u preduzeću, neophodno zahteva analizu odgovarajućeg broja značajnih preduslova, polazeći od usvojenog opredeljenja da je preduzeće prihvatilo marketing koncepciju.

26. 1. Analiza sredine organizacije
Postupak u planiranju organizacione strukture 3.
Ustanoviti potrebne
pozicije 4.
Aranžirati pozicije u strukturi 5.
Popuniti zaposlenima organizaciju ili repozicionirati postojeće resurse 6.
Pratiti i procenjivati
1. Analiza sredine organizacije 2.
Definisati aktivnosti koje treba obaviti

27. Pristup organizovanju marketing aktivnosti
Kada je organizacija marketing sektora neelastično postavljena, ta krutost bi mogla biti prevaziđena samo promenama u uslovima sredine odvijanja marketing aktivnosti, prilagođavanjem organizacione strukturu marketing sektora polazeći od tržišta ka preduzeću, a ne obrnuto, idući od preduzeća prema tržištu.
Po svojoj postavci, organizaciona struktura, treba da omogući definisanje novog marketinškog pristupa uz aktivno uključivanje svih zaposlenih u preduzeću.
Brojni istraživači ističu određen redosled akcija pri planiranju organizacione strukture koji polazi od analize marketing sredine u kojoj se obavlja aktivnost preduzeća.
(predhodni slajd)

28. Forme organizacije marketing aktivnosti
Poznata je pojava u praksi, da dva preduzeća koja pripadaju istoj privrednoj grupaciji i slede istu marketing koncepciju, imaju različitu formu marketing aktivnosti.
To proističe iz različitih ciljeva i opšteg pristupa organizovanju preduzeća u kome marketing menadžment preduzeća mora izabrati ono rešenje koje je u datim uslovima i situaciji najbolje.
Izbor forme organizovanosti uzima pre svega tržište i poslove koje treba obaviti, ljudske resurse koje treba angažovati i njihovu stručnost koju treba unaprediti, tehnologiju koja će se koristiti u obavljanju kao i druge činioce internog i eksternog okruženja.

29. Forme organizacije marketing aktivnosti
Cilj je izgradnja elastične i efikasne organizacione strukture.
Postoje različite forme, ili modeli organizovanosti marketing aktivnosti u zavisnosti od odnosa proizvod – tržište.
Među značajnim najčešće se uvažavaju sledeći:
funkcionalni model,
model organizovanja marketinga po proizvodima,
model organizovanja marketinga po kupcima,
model po tržištima,
kombinovani model (matrična, odnosno mrežna organizacija) kao i
korporativni model.

30. Forme organizacije marketing aktivnosti
Funkcionalni model organizovanja marketinga koristi preduzeće koje je karakteristično po tome što ima homogeni proizvodni program.
Realizacija (plasman) homogenog proizvoda odvija se na tržištu sa relativno malim brojem korisnika; koriste se isti kanali distribucije.
To su po pravilu ona preduzeća koja spadaju u mala i srednja po veličini, sa određenim brojem konzistentnih linija proizvoda, uz prostornu koncentraciju proizvodnih jedinica i poznate ciljne kupce.
Polaznu osnovu funkcionisanja ovog modela, predstavlja grupisanje svih marketing aktivnosti u obavljanju poslova kao i stručnost i specijalizovanos svih koji su uključeni u marketing-menadžment model.

31. Funkcionalni model organizacije marketinga

32. Forme organizacije marketing aktivnosti
Proizvodni model organizacije podrazumeva decentralizaciju određenih marketing funkcija na nivou strategijskih poslovnih jedinica (SPJ), odnosno diferenciranje prema proizvodima ili proizvodnim linijama.
Organizacija po SPJ se koristi ako je veći broj proizvoda u proizvodnom programu koji su međusobno različiti; uz postojanje kako sličnosti, tako i različitosti tržišta te uz korišćenje brojnih distributivnih kanala.
Ovakav koncept organizacije po proizvodima se koristi kada ima više proizvoda koji su međusobno slični, te se prodaju na sličnim tržištima, a pri korišćenju jednog ili više kanala distribucije.

33. Menadžer grupe proizvoda Planiranje proizvoda i tržišta
Koncept ''menadžera proizvoda''
Marketing menadžment
Istraživanje tržišta
Promocija
Menadžer grupe proizvoda
Servis
Planiranje proizvoda i tržišta
Prodajna operativna
Menadžer proizvoda 1 2 3 4

34. Forme organizacije marketing aktivnosti
Oblik organizovanosti marketinga po kupcima ima u žiži potrebe kupaca, i može se reći da je najstabilniji.
Osoben je samo za velika preduzeća, a kod srednjih i malih preduzeća se primenjuje samo delimično.
Adaptacija ovog modela organizovanosti marketinga od naročite je važnosti za ona preduzeća, koja u svovoj ponudi imaju ne samo proizvodna, već i potrošna dobra, odnosno, svoje proizvode prodaju trgovini na veliko i malo, a poseduju i svoje maloprodajne objekte.

35. Planiranje proizvoda i tržišta
Organizovanost marketinga po kupcima
Marketing menadžment
Istraživanje tržišta
Grupa kupaca I
Grupa kupaca II
Planiranje proizvoda i tržišta
Promocija
III
Servis
Prodajna opeativa

36. Forme organizacije marketing aktivnosti
Preduzeća kod kojih za svaki tržišni segment postoji potreba specifičnog pristupa marketing programa, mogu da primenjuju model organizovanja marketinga po tržištima.
Ovaj model odgovara kada postoji određeni broj proizvoda između kojih može biti izražena sličnost, ali i razlika, koje su usmerene na različita tržišta i uz korišćenje više kanala distribucije. Kod pristupa po tržištima akcija potiče od korisnika proizvoda prema preduzeću, a ne suprotno, da bi se pronašlo objektivno najbolje rešenje.
Tržišta mogu da budu i dovoljna velika, ali i različita, te zahtevaju izvesnu specijalizaciju subjekta privrede, kako bi se zadovoljile sve potrebe.

37. Planiranje proizvoda i tržišta
Forma organizacije marketinga po tržištima
Marketing menadžment
Istraživanje tržišta
Grupa kupaca I
Grupa kupaca II
Planiranje proizvoda i tržišta
Promocija
Grupa kupaca III
Servis
Region 1
Region 2
Region 3
Prodajna opeativa

38. Forme organizacije marketing aktivnosti
Matrični model organizacije marketinga primenjuje se u preduzećima sa velikim brojem proizvoda/usluga i pokazuje određene slabosti.
Slabosti su zapravo teškoće u jasnom definisanju i razdvajanju nadležnosti funcionalnih i projektnih rukovodilaca i menadžera, pa dolazi do sukoba u pogledu raspolaganja finansijskim i ljudskim resursima.
Matrična organizacija zahteva usku saradnju i koordinaciju, stalne sastanke i dogovore, a to oduzima dosta vremena, pri čemu dolazi i do povećanja troškova.
Kako bi se navedeni problemi doveli do minimuma, potrebno je da se: utvrde ciljevi organizacije na funkcionalno - proizvodnom nivou, konkretno identifikuju uloge , ovlašćenja i odgovornosti rukovodioca marketinga, tržišta i proizvoda.

39. Forme organizacije marketing aktivnosti
Korporativni model organizacije se primenjuje u onim preduzećima koja imaju diversifikovan marketing program.
Proizvodi se razlikuju od ostalih proizvoda, obim proizvodnje je veliki, pa se formiraju zasebna odeljenja za marketing koja samostalno obavljaju niz marketing aktivnosti:
edukacija direktora marketinga,
prodaje,
razvoja i promocije,
njihovo upoznavanje sa strategijskim pravcima razvoja preduzća, i
kampanja promocije.

40. Forme organizacije marketing aktivnosti
Kod navedene korporativne organizacije marketinga, primenjuje se jedan od sledećih modela:
Model nekorporativnog marketinga, pri kome svaki sektor ima svoje marketing odeljenje,
Model umereno korporativnog marketinga, pri kome preduzeće koja imaju malu upravu, te za korporativni marketing obavljaju svega nekoliko funkcija,
Model snažno korporativnog marketinga, a kod koga preduzeće ima upravu za korporativni marketing, koja pored svoje koordinacione uloge, pruža raznovrsnim sektorima razne marketing usluge.

41. Pristupi savremenog marketinga
Marketing je mnogo širi, sveobuhvatniji i kompleksniji pojam od tržišta.
Marketing koncept je jedan od niza razvojnih organizacionih oblika, koji je zamenio komercijalno-proizvodne orijentacije u kome se interne mogućnosti i ocene razvijaju na bazi kvantitativnih aspekata prodaje i proizvodnje.
Za razliku od komercijalno-proizvodne orijentacije, osnove marketing orijentacije sačinjavaju: tržište, promene u okruženju, kao i poslovna i proizvodna snaga preduzeća.
Marketing se u praksi oslanja na određene metode i tehnike istraživanja, sa efikasanim sistemom informisanja i komuniciranja, kako sa okruženjem tako i unutar samog preduzeća.

42. Pristupi savremenog marketinga
Najnovija istraživanja tržišta pokazuju da marketing koncept mora da preuzme vodeću ulogu, kako bi preduzeće uspešno egzistiralo na dinamičnom svetskom tržištu.
Marketing koncept preduzeća podrazumeva novi stil rada, stvara nove obaveze, uvodi disciplinu u izvršenje plana i obavezuje na razvoj svestrane saradnje i koordinacije svih aktera u poslovnom procesu.
Proces uvođenja i prihvatanja marketing koncepta ima kontinuirani karakter, što znači da isključuje sve kratkoročne zahvate.
Da bi održao svoj permanentni karakter, ovaj proces traži znanje i umeće, napor i razumevanje, kao i stvaranje preko potrebne pozitivne klime i izgrađene kulture u okviru organizacije.

43. Pristupi savremenog marketinga
Jedna od podela pristupa marketinga može da bude i na:
1) Poslovni pristup, koji se povezuje sa proizvodima ili uslugama namenjenim da bi se rešio određeni organizacijski problem.
2) Društveni pristup, kroz rešenje neekonomskih problema vezanih za kvalitet i bezbednost života, a sadrži:
Naučno-istrazivački pristup
Integraciju proizvodnje i potrošnje
Efikasno korišcenje raspoloživih resursa
Povezivanje poslovnih subjekata

44. Pristupi savremenog marketinga
Pod terminom poslovnog marketinga obuhvataju se sva materijalna dobra, odnosno proizvodi i usluge koji su namenjeni da bi se rešio neki ekonomski problem zaposlenih ili organizacije,
Smisao društvenog marketinga prevashodno je usmeren na rešavanje neekonomskih problema društva vezanih za kvalitet i bezbednost življenja.
To zapravo predstavlja samo teoretsku podelu marketinga, pa se u najnovijoj literaturi društveni marketing tumači kao proširenje jedinstvenog marketing koncepta tj. za mogućnost korišćenja marketinga u rešavanju nekih društvenih problema neekonomskog karaktera; odnosno to je primena marketing koncepta u neprofitnim organizacijama.

45. Pristupi savremenog marketinga
Marketing koncept preduzeća svojim instrumentima mora da, identifikuje potrebe, zahteve i želje ciljnog segmenta, da ih zadovolji bolje od konkurencije, za dobrobit potrošača i društva u celini,
Aktuelni ekološki problemi društva i mnogobrojna istraživanja upućuju na rezime da je sasvim normalno sve više u opticaju primenjivati upravo ekološki marketing koji ima za svoj primarni cilj očuvanje životne sredine, kao prioritet u odnosu na profit.
Pitanje zaštite čovekove okoline postaje sve značajnije za svakog proizvođača.
Postoji veliki broj organizacija, od velikih - Grinpis i Ričard Brensons Virdžin, pa do vrlo dinamičnih - Anite Rodik i njen Bodi šop.
Anita Roddick

46. Pristupi savremenog marketinga
Pod Intelektualnim marketingom se uglavnom podrazumeva stvaranje i prodaja informacija.
On se odnosi na nematerijalna dobra, odnosno na nove vrednosti za društva.
Pri tome obuhvata procese od:
stvaranja i prikupljanja,
obrade,
čuvanja,
distribucije informacija, i
edukativnog marketinga.

47. Pristupi savremenog marketinga
Osnovne karakteristike moderne koncepcije marketinga su:
marketing je ideja,
marketing može da se posmatra kao: poslovna filozofija upravljanja i rukovođenja, funkcija, koncepcija, tržište, ekonomski ili društveni proces,
marketing pristup je poseban, svrsishodan i različit,
kompleksnost pojma marketinga i delokrug njegovog rada zahteva dobro poznavanje teorijskih znanja i praktičnih iskustava i obavezan timski rad.

48. Pristupi savremenog marketinga
U literaturi i modernoj praksi, marketing se posmatra sa više aspekata:
a) poslovno- filozofski upravljački aspekt ,
b) marketing koji je i poslovna koncepcija,
v) sistemski aspekt ,
g) marketing kao poslovna funkcija, i
d) marketing kao ekonomski i društveni proces.
Nabrojani aspekti su se javili iz potrebe bržeg prilagođavanja poslovanja preduzeća i sistema upravljanja i rukovođenja koncepciji tržišne privrede.

49. Nova uloga marketinga
Promene koje se dešavaju u okružju, ne samo na nacionalnom, nego i na svetskom nivou, utiču da se koncept marketinga sve više produbljuje, pa i sama definicija marketinga trpi određene promene.
Marketing je definisan kao poslovna funkcija koja ima za cilj što bolje zadovoljenje potreba, želja i zahteva potražnje potrošača, uz obavezno stvaranje profita za preduzeće.
U današnjem vremenu, marketing dobija nove dimenzije, te se definiše i kao osmišljen proces obezbeđenja zadovoljenja potrošača, uz ostvarenje optimalnog profita za preduzeće i zadovoljstva za sve zaposlene u preduzeću, sa imperativom stvaranja sistema vrednosti za zaposlene i okruženja.

50. Nova uloga marketinga
Navedeni problemi će imati u budućem periodu značajan uticaj na pravac razvoja marketinga:
rastući problem društvene odgovornosti preduzeća,
značaj konzumerizma i zaštite životne sredine,
sve prisutniji problem limitiranja raspoloživih resursa uz porast cena,
tehnološki razvoj u budućnosti neće biti u stanju da reši nagomilane probleme pred kojima se nalaze preduzeće i društvo u celini,
intervencija države ima sve više uticaja, upravo u zaštiti čovekove okoline, a kao direktna posledica svega izloženog,
ekonomski rast biće sve sporiji.

51. Nova uloga marketinga
Posmatrajući razvoj i ulogu marketinga, Kotler predlaže koncept tzv.''prosvećenog" marketinga, a njegovi principi su :
orijentacija ka kupcima, (marketing mora da uvažava sliku tržišta i sveta koji ima pred očima kupaca),
inovativnost (marketing mora stalno da nudi nove superiornije načine za rešavanje problema kupaca i celog društva),
vrednost (da se vodi računa o stvaranju vrednosti za kupca, umesto pukog nadmetanja pri stvaranju njegove lojalnosti),
društveno-ekonomska misija (da proizvođač svoju misiju definiše u širim društvenim relacijama) i
društvena dimenzija (uvažavanje kupčevih želja, kupovne moći i visine društvenog standarda).

52. Razvoj novog marketinga
Na postojećim globalnim tržištima, gde je prisutna stalna konkurencija, kupci mogu da biraju od koga će kupovati, odnosno koje sve proizvode će kupovati.
Kupcima se permanentno nude raznovrsni proizvodi od strane međunarodnih kompanija.
U moru ponuda, kupci kupuju proizvode i koriste usluge onih kompanija, za koje smatraju da nude najbolju vrednost.
Zato je kupčeva zvezda vodilja u budućnosti, ostvarenje superiorne vrednosti ponude po konkurentnim cenama, a zadatak menadžera marketinga je da uz ponudu superiorne vrednosti, organizuju i brže puteve za zadovoljenje potreba kupaca.

53. Razvoj novog marketinga
Ponuda superiornije vrednosti je rezultanta i ostalih poslovnih funkcija, naročito se izdvajaju inovacije poslovanja, kao što su: informaciona tehnologija, automatska razmena podataka, razvoj proizvoda, kvalitet i odgovornost.
Pred marketingom se postavljaju značajni zadaci, a on mora da odigra integrativnu ulogu u procesu sublimacije svih aktivnosti u okviru stvaranja vrednosti za kupca i pri definiranju odgovarajuće marketing strategije.
Usvajanje odgovarajućih marketing strategija je prvi deo posla koji treba uraditi, a potrebno je omogućiti, bar još dva uslova.

54. Razvoj novog marketinga
Prvi uslov se odnosi na motivaciju i prosvećenost zaposlenih, a drugi obuhvata znanje i veštine da se stvori ta superiorna vrednost.
Kako bi se dati uslovi realizovali, preduzeća kod zaposlenih razvijaju specijalne marketing veštine.
Tako bi se omogućilo da se stvaraju proizvodi i usluge, vanrednog kvaliteta i vrednosti.
Ako preduzeće ne investira u svoje zaposlene, ne edukuje ih za dostizanje performansi vrhunskog kvaliteta, teško da će prihvaćene strategije i taktike dati željene rezultate.

55. Razvoj novog marketinga
Svako uspešno vođeno preduzeće, pokreće akcije kod zaposlenih i uverava ih da moraju poznavati svoj posao, svoje radne zadatke da ispunjavaju na vreme, uz radni elan i zadovoljstvo pri njegovom obavljanju.
Najvažnije promene koje će se dalje dešavati jesu promene u poslovnom ambijentu i okružju, ili sredini jednog preduzeća.
Preduzeće koje drži do sebe mora stalno da prati promene u okruženju i da ih istražuje. Savremeno poslovno okruženje se odlikuje nevidljivim nacionalnim granicama, globalizacijom poslovanja, načinom razmišljanja, kroz stalno menjanje filozofije života i rada.

56. Razvoj novog marketinga
Potrebe kupaca se šire i evoluiraju, pa tako i proizvodi koji se danas smatraju posebnim, vrlo brzo ulaze u svakodnevni upotrebni kliše.
Nova elektronska razmena podataka predstavlja budućnost savremenog marketinga i poslovanja u uslovima globalnih međunarodnih ekonomskih odnosa. Uvođenje automatizacije zahteva drugačiju organizacionu formu prodajnih i nabavnih funkcija.
Širom sveta potrošači su globalno postali slični, a preduzeće veoma fleksibilna, sa malim razlikama koje su obeležje mikro tržišta.
Pored kvantiteta i kvaliteta proizvoda, proizvođač mora da pruži i vanrednu uslugu.

57. Razvoj novog marketinga
Usled rastućeg značaja usluga, preduzeće pored kvalitetnog proizvoda mora da pruži i odgovarajuću uslugu. Time se zaokružuje sistem ponude i kompletira dodavanjem sprege usluga (service) i proizvoda (product).
Konkurencija je sve oštrija, a proizvodnja kvalitetnih proizvoda, usvajanje stila i mode koju tržište traži, samo su neki od preduslova za postizanje povoljne konkurentske pozicije.
Globalizacija tržišta je vrlo otvorena i konkurentna. Savremeno tržište je tržište slobodnog protoka informacija i prisustva velikog broja tržišnih subjekata, čiji obim i raznovrsnost ponude proizvoda i usluga premašuje potražnju.

58. Razvoj novog marketinga
Interdisciplinarni marketing - koristi metode i tehnike iz drugih naučnih disciplina.
U prvu grupu pripadaju sve one koju su direktno vezane sa marketingom (mikroekonomija, upravljanje, teorija organizacije, finansije i računovodstvo).
Drugu grupu obrazuju discipline koje se bave ponašanjem ljudi (psihologija, sociologija).
Treću grupu sačinjavaju discipline koje imaju za clj izučavanje širih društvenih fenomena ( filozofija, političke nauke, makroekonomija).
Četvrtu grupu čine tehničke discipline (matematika, statistika, operaciona istraživanja, informacioni sistemi).

59. Informacioni sistemi: koncepti i definicije
Informacioni sistem (IS) prikuplja, obrađuje, čuva, analizira i proširuje informacije za konkretne potrebe.
On uključuje ulaze (podaci) i izlaze (izveštaji), a pri tome koristi računarsku tehnologiju i obrađuje ulaze.
Tako dobijene rezultate informacioni sistem šalje drugim sistemima, ili krajnjim kupcima.
U jedan informacioni sistem može biti inkorporiran feedback, odnosno mehanizam povratne sprege.
Formalni informacioni sistem uključuje profilisane procedure rada, standardne ulaze i izlaze i fiksne definicije.
Neformalni sistemi mogu da budu različitog oblika počev od mreže neformalnih komunikacija unutar neke kompanije, do grupe zaposlenih koji razmenjuju dokumente elektronskim putem.

60. Shematski prikaz sistema
IZLAZ
ULAZ
PROCES
Feedback

61. Informacioni sistemi: koncepti i definicije
Računarski informacioni sistem (eng. computer-based information system, CBIS) je informacioni sistem koji koristi računarsku tehnologiju da bi izvršio svoje zadatke.
Ovakav sistem za svoje potrebe može da koristi jedan PC računar, ili nekoliko hiljada računara različitog kapaciteta, međusobno umreženih, odnosno povezanih komunikacionom mrežom, sa pristupom mnogobrojnim bazama podataka.
U većini slučajeva zaposleni aktivno učestvuju u njihovom funkcionisanju.
glavne komponenete informacionih sistema:⇩

62. Informacioni sistemi: koncepti i definicije
Hardver označava skup uređaja kao što su procesor, monitor, tastatura i štampač.
Softver je skup programa koji omogućavaju da hardver uspešno obradi prikupljene podatke.
Baza podataka prikazuje kolekciju datoteka, tabela i njihovih međuzavisnih veza neophodnih za čuvanje podataka.
Mreža simbolizuje sistem pomoću koga se obavlja povezivanje i deljenje resursa različitih računara koji sudeluju u jednom informacionom sistemu.
Procedure predstavljaju skup instrukcija o tome kako treba koristiti neke komponente IS.
Ljudski resursi su pojedinci koji rade u sistemu.

63. Okružje informacionog sistema
ULAZ
IZLAZ
PROCES
POVRATNA SPREGA
INFORMACIONI SISTEM
Država Akcionari Konkurencija
ORGANIZACIJA
Kupci Dobavljači

64. Podatak, informacija, znanje
Jedan od osnovnih ciljeva informacionog sistema jeste obrada podataka u informacije ili znanje.
Podatak (eng. data) je suštinski opis stvari, događaja, aktivnosti i transakcija. Podatak može biti broj, ocena, slovo, znak, zvuk ili slika. Baza podataka sadrži veću količinu podataka organizovanih za pretragu.
Informacija označava podatak organizovan tako da ima određenu vrednost za korisnika. Korisnik donosi zaključke na osnovu podataka, a sam podatak se pretvara u informaciju na osnovu njene primenljivosti.
Znanje sadrži niz podataka i / ili informacija koje su organizovane i obrađene tako da pomažu razumevanje, sticanje iskustva i brojnih ekspertiza koje se primenjuju.

65. Podela i evolucija informacionih sistema
Podela po organizacionom nivou
Kod kompanija postoje odrađene komponente kao što su odeljenja, departmani i radne jedinice; one su organizovane u hijerarhijske nivoe.
Neke organizacije su izvršile svoje restruktuiranje na inovativni način; većina sadašnjih organizacija zadržava klasičnu hijerarhijsku strukturu.
Mogu se naći informacioni sistemi stvarani samo za upravu, za odeljenja, za departmane, za radne jedinice, pa čak i za svakog pojedinačnog zaposlenog ponaosob.
Sistemi mogu da budu i nezavisni, ali su najčešće povezani.

66. Tipovi informacionih sistema prema organizacionom nivou
IS proizvodnja
IS administracija
Kompanija B
Kompanija C
IS finansije
IS računovodstvo
IS kadrovi
IS marketing
Elektronsko
tržište
Kompanija A

67. Podela i evolucija informacionih sistema
Klasični informacioni sistemi koji prate organizacionu strukturu su: funkcionalni (za nivo određenog odeljenja), informacioni sistemi za celu organizaciju i međuorganizacioni informacioni sistemi.
Pomenuti sistemi su organizovani u hijerarhiju u kojoj se svaki sistem na višem nivou sastoji od niza sistema nižeg nivoa.
Funkcionalni sistem podržava određenu oblast u jednoj kompaniji (marketing, kadrovi), gde se na višem nivou nalazi IS cele kompanije, a međuorganizacioni IS povezuje različite kompanije.

68. Podela i evolucija informacionih sistema
Funkcionalni informacioni sistemi. Osnovni funkcionalni informacioni sistemi su organizovani za potrebe klasičnih odeljenja u datoj kompaniji: proizvodnja, računovodstvo, finansije, marketing.
Informacioni sistemi za celu organizaciju. Dok je funkcionalni IS indeksiran za određenu oblast, drugi IS podmiruju potrebe brojnih odeljenja, ili cele organizacije. Takvi informacioni sistemi zajedno sa funkcionalnim IS čine informacioni sistem kompanije. Sigurno jedan od najznačajnijih informacionih sistema ovog tipa je enterprise resources planning (ERP), koji omogućava kompanijama da planiraju i upravljaju resursima čitave kompanije.

69. Podela i evolucija informacionih sistema
Međuorganizacioni informacioni sistemi povezuju dve ili više organizacije i mogu se prepoznati kao međuorganizacioni sistemi.
Na primer, sistem za rezervaciju karata, koji sačinjava brojne sisteme koji pripadaju raznovrsim avio-kompanijama.
Podela informacionih sistema na osnovu tipa podrške koju obezbeđuju, nezavisno od funkcionalne oblasti.
Na primer, pojedini informacioni sistemi mogu koristiti za raznolike potrebe rada.

70. Evoluiranje sistema podržavanja
Najpre je primena računara u poslovanju bila na poslovima obrade veće količine podataka, a računari su izvršavali monolitne operacije sumiranja i organizovanja transakcija u računovodstvu i finansijama. Zbog toga su se takvi sistemi nazivali sistemima za obradu transakcija (eng. transaction processing systems, TPS).
Vremenom se pojavljuje nova vrsta informacionih sistema, tzv. upravljački informacioni sistemi (eng. management information systems, MIS). Takvi sistemi sabiraju, sprovode organizaciju i prikazuju informacije neophodne za lakše donošenje poslovnih odluka. Razvijaju se i sistemi podrške kancelarijskomom radu (eng. office automation systems, OAS), kao što su sistemi za tabelarni rad.

71. Evoluiranje sistema podržavanja
Sistemi za podršku odlučivanju, (eng. decission support systems, DSS) se dalje razvijaju sa ciljem da pruži potrebnue računarsku podršku za donošenje kompleksnih odluka.
Sistem za podršku odlučivanju se razvija u dva pravca: na one koje primenjuju menadžeri (eng. executive support systems, ESS) i na one koje su primenjivali zaposleni u svom timskom radu.
Ekspertni sistemi (eng. expert systems, ES), predstavljaju inteligentne sisteme podržavanja, koji na osnovu formiranog znanja eksperata iz određene oblasti, omogućavaju svima koji nisu stručni u dovoljnoj meri da dođu do rešenja postavljenog problema.

72. Podela informacionih sistema prema prirodi organizacione aktivnosti:
Operativne aktivnosti uključuju brojne operacije koje se permanentno obnavljaju, kao što su identifikovanje zaposlenih prilikom dolaska na posao. Sve te aktivnosti su kratkotrajne i svakodnevne. A IS koji ih podržavaju su: TPS, MIS i OAS.
Taktičke aktivnosti, ili upravljačke aktivnosti, su aktivnosti srednjeg sloja menadžmenta, kao što su kratkoročna planiranja i organizovanja, za čije sprovodjenje se upotrebljavaju marketing informacioni sistemi (MIS).
Strateške aktivnosti se dosta razlikuju, već u zavisnosti od konkretne vrste posla. Sve strateške aktivnosti sadrže dugoročna planiranja, a pravi primer za njih bi bio predstavljanje inovativnog proizvoda, ili usluge.

73. Projektovanje i razvoj Informacionih sistema
Nakon donošenja strateške odluke o projektovanju informacionog sistema, svoje mesto zauzima razvoj sistema.
Metod koji primenjuju skoro sve kompanije u razvoju svog informacijskog sistema zove se životni ciklus informacionog sistema, a postoji osam sekvenci tokom kojih se razvija informacioni sistem.
Može se videti na slici , kako ti procesi, sastavljeni od konkretnih zadataka podrazumevaju: istraživanje, analizu, projektovanje, programiranje, testiranje, implementaciju, početak rada i održavanje.

74. Osam sekvenci životnog ciklusa sistema
Povratak na prethodnu sekvencu ili zaustavljanje
8 Održavanje
7 Uvođenje u rad
6 Implementacija
5 Testiranje
4 Programiranje
3. Projektovanje sistema
2 Sistemska analiza
1 Istraživanje sistema
Osam sekvenci životnog ciklusa sistema

75. Sekvenca 1: Istraživanje sistema
Izgradnja studije izvodljivosti određuje verovatnoća uspeha predloženog projekta i obezbeđuje se preliminarna procena projektne tehničke, ekonomske, organizacione i bihejviorističke izvodljivosti.
Studija izvodljivosti je posebno važna u procesu razvoja sistema i ukoliko se korektno izvede, može da spreči ogromne greške po budući sistem.
Tehnička izvodljivost određuje način usklađivanja hardverske, softverske i komunikacione komponente u rešavanju problema. Tehnička izvodljivost takođe određuje i da li će postojeća tehnologija koju dotična organizacija poseduje biti korišćena u novom projektu.

76. Sekvenca 1: Istraživanje sistema
Ekonomska izvodljivost postavlja dva ključna pitanja: Da li korist prevazilazi cenu projekta? Da li projekat može biti završen po planu?
Organizaciona izvodljivost razmatra kapacitet organizacije da prihvati predloženi projekat. U okviru organizacione izvodljivosti, razmatra se politika organizacije, uključujući poslovne odnose kao i mogućnost unutrašnjih resursa.
Svaki razvojni projekat novog sistema unosi promene u organizaciju koje uglavnom nailaze na otpor zaposlenih koji može poprimiti oblik omalovažavanja novog sistema, pa i sabotiranja (namernog nekorektnog unošenja podataka).

77. Sekvenca 2: Sistemska analiza
Analiza definiše poslovni problem, identifikuje uzroke, određuje rešenja i informacione zahteve koje mora da zadovolji.
Poslovni problem uključuje sagledavanje raznih procesa koji su u njega implementirani.
Da bi rešile poslovni problem, organizacijama stoje na raspolaganju tri solucije informacionog sistema:
nastaviti sa korišćenjem postojećeg sistema bez promena,
modifikovati postojeći sistem
implementirati u potpunosti nov sistem.

78. Sekvenca 2: Sistemska analiza
Osnovni cilj sistemske analize je u prikupljanju informacija u cilju donošenja odluke koju od navedene tri solucije treba primeniti. Da bi to ostvarila, sistemska analiza koristi različite tehnike novog informacionog sistema. Sistemske "fazne analize" kao rezultat daju sledeće informacije:
informacije za utvrđivanje prednosti i slabosti postojećeg sistema;
utvrditi funkcije koje novi sistem mora posedovati u odnosu na poslovni problem;
definisati individualne informacione zahteve novog sistema.
Na osnovu navedenih informacija, sledi sekvenca projektovanja sistema.

79. Sekvenca 3: Projektovanje sistema
Faza projektovanja sistema se zasniva na opisu analitičara kako će implementiranjem sistema biti izvršen taj zadatak.
Rezultat ove faze je tehničko projektovanje koje definiše sledeće:
projektovanje sistemskog ulaza, izlaza i forme koje će korisnici koristiti,
kadrove, proceduru i komponente sistema (hardver, sofver, baze podataka, telekomunikacije),
način integrisanja navedenih komponenti.

80. Sekvenca 4: Programiranje
U osnovi programiranja postoje dva pristupa.
Kod prvog pristupa pojedine organizacije teže da koriste gotov softver, dok kod drugog pristupa kompanije razvijaju svoj softver za potrebe informacionog sistema.
Očigledna prednost ovog drugog pristupa leži u činjenici da on ima mogućnost boljeg praćenja informacionog sistema, nego gotov softver.
Za jedan broj organizacija razvoj novog sofvera je nedostupan jer zahteva mnogo više finansijskih sredstava u odnosu na gotov softver.
Organizacija koja kreira svoj sopstveni softver, započinje sa fazom programiranja koja podrazumeva prevođenje svih projektnih specifikacija u računarski kod.

81. Sekvenca 5: Testiranje
Testiranje predstavlja oblik provere da li konkretan računarski kod proizvodi očekivane rezultate pri određenim uslovima.
Svako testiranje se provodi u cilju otklanjanja grešaka u računarskom kodu, a one mogu da budu: sintaksne i logične.
Sintaksne greške.
Na primer:izostanak određene reči je mnogo lakše uočiti, obzirom da ako se ne isprave, ni program ne funkcioniše.
Logične greške.
Na primer: greške u samom rezultatu. Ovakve greške ne sprečavaju rad programa, ali je zbog njih čitav rezultat netačan.

82. Sekvenca 6: Implementiranje
Implementiranje je prelazak sa prethodnog na novi sistem, a postoje profilisane strategije prelaska: paralelna, direktna, pilot i etapni prelazak.
Primenom paralelnog prelaska, prethodni i novi sistem se koriste simultano, obrađuju iste podatke u isto vreme, da bi se zatim uporedili dobijeni rezultati. Zato ovaj prelazak nosi minimum rizika i neizvesnosti, ali i zahteva znatna finansijska sredstva.
Akcijom direktnog prelaska, prethodni sistem se eliminiše, a uključuje se novi sistem. Kod ovog tipa prelaska nema puno izdataka, ali je jako rizično ako novi sistem funkcioniše neplanirano.

83. Sekvence 7 i 8: Uvođenje u rad i održavanje sistema
Posle potpunog prelaska na nov sistem, sistem se pušta u rad.
Prvi tip održavanja sistema je ispravljanje grešaka (eng. debugging), pri kome se ponovo vraćamo proteklim fazama.
Drugi tip predstavlja modificiranje sistema (eng. updating) u cilju prilagođenja sistema nastalim poslovnim promenama.
Na primer, kada se uspostavlja usklađivanje sistema sa novim zakonskim regulativama.
Treći tip sistemskog održavanja karakteriše pridodavanje novih funkcija postojećem sistemu, bez ugrožavanja njegove operativnosti.

84. Delovi marketing informacionog sistema
Marketing informacioni sistem se zasniva na:
Sistem internih izveštaja ili interni računovodstveni sistem; ovaj sistem teži da izvrši izveštavanje o: realizovanoj prodaji, poručenoj robi, naplati.
Sistem marketing obaveštenja sačinjava skup svih procedura i izvora koje koriste menadžeri radi dobijanja dnevnih informacija o zbivanjima jedne marketing sredine.
Sistem analitičkog marketinga, kombinuje marketing podatke iz raznih izvora u jedinstvenu bazu, u koju menadžeri ulaze interaktivno, brzo lociraju probleme, dobijaju periodične izveštaje i time pouzdanu osnovu za donošenje složenih marketing odluka.

85. Delovi marketing informacionog sistema
Marketing informacioni sistem se tretira kao sistematsko, kontinuitetno prikupljanje, analiza i prezentovanje podataka za donošenje marketing odluka.
Glavna svrha uvođenja MIS-a u preduzeće, je da se omogući podloga za racionalno donošenje marketing odluka, a sačinjen je iz određenih elemenata: ljudskih resursa, hardvera i softvera, postupaka i kvantifikovanih podataka.
Svi elementi su u međusobnoj vezi, a nalaze se u interakciji, koja ima za output prikupljanje, razvrstavanje, analizu, procenu i distribuciju svih informacija.

86. Delovi marketing informacionog sistema
Philip Kotler, još godine koristi termin marketinški „nervni centar“, odnosno centar za marketinške informacije i analize, kako bi prikazao novu jedinicu u sklopu marketinga.
Philip Kotler je uočio tri osnovna protoka marketing informacija:
Ulazni tok marketing informacija, a sačinjavaju ga informacije koje kreću iz okružja ka preduzeću.
Unutrašnji informacioni tok, formiraju informacije iz spoljašnjih i internih izvora.
Tok tržišnog komuniciranja, sačinjavaju sve informacije koje idu od preduzeća ka okružju.

87. Inovativni marketing kanali
Savremene tehnologije omogućavaju korišćenje sasvim novih marketinških kanala, čija je osobenost njihova merljivost.
Sve je veći pritisak na odeljenja marketinga da prihvate transparentnost i merljivost kao bazu za egzaktno praćenje marketing aktivnosti.
Sve bolja ponuda alata za merenje efikasnosti aktivnosti iz oblasti marketinga ne dovodi automatski do poboljšanja efekata marketinga u organizacijama.
Ono što dovodi do spektakularnih rezultata marketinških aktivnosti je postupanje po sistemu preuzimanja ,, najbolje prakse ” (best practices), uz dostizanje nivoa razvoja svesti o merljivosti marketinških aktivnosti

88. Inovativni marketing kanali
Tvorac metodologije Six Sigma je Bill Smith koju je godine kompanija Motorola počela da primenjuje za unapređenje organizacije poslovnih procesa.
Six Sigma postaje zaštitni znak Motorole, a ima za cilj postizanje visokih performansi, pouzdanosti i obezbeđivanje vrednosti.
Ova metodologija namenjena je smanjivanju defekata u proizvodnji, sve do nivoa maksimum četiri defekta na milion proizvoda (defects per milion opportunities - DPMO).

89. Inovativni marketing kanali
Six Sigma je inače veoma kompleksna metodologija, sa više od dvadeset alata za postizanje efikasnosti unapređenja poslovnih procesa; ona tako postaje mnogo više od načina smanjenja defekata.
Preduzeća prihvataju metodologiju Šest sigmi kako bi: poboljšali zadovoljstvo kupaca, unapredili proces rada, eliminisali moguće greške u proizvodnji, povećali zaradu, brzinu, efikasnost.
Mnogi ekonomski stručnjaci smatraju da je to efikasniji način vođenja pojedinog odseka ili kompanije, a razvoju ovog metoda uveliko je doprineo sam Jack Welch, dugogodišnji direktor GE-a; proces Total Quality Management razvijen je između 1970-ih i 1980-ih.

90. Inovativni marketing kanali
U marketinškim aktivnostima postoje četiri osnovna principa primene Six Sigma metodologije:
1. Uočavanje postojanja tri izvora prihoda u organizaciji, a to su:
- dolaženje do novih klijenata
- obezbeđivanje većeg obima kupovine postojećih
klijenata
- obezbeđivanje češće kupovine prisutnih klijenata.
2. Identifikacija konkretnih poslovnih procesa u marketingu koji omogućuju ostvarenje prethodno nabrojanih prihoda.

91. Inovativni marketing kanali
3. Sve utvrđene poslovne procese treba razložiti na korake po radnim mestima i utvrditi varijable koje direktno utiču na kvalitet, odnosno output svakog koraka.
4. Faza unapređenja poslovnih procesa. Svaki pojedinačni poslovni proces koji treba da direktno utiče na povećanje prodaje, je potrebno analizirati u okviru jedne od tri Six Sigma metodologije (preporuka - DMAIR):
- Definicija i merenje problema ili procesa.
- Analiza uzroka problema.
- Unapređenje poslovnog procesa na osnovnu prethodnih koraka .
Kontrola je potrebna da bi rezultati unapređenja poslovnog procesa “opstali” svaki sledeći put prilikom primene istog poslovnog procesa.

92. Marketing Operations Management
Upravljanje procesima marketinških aktivnosti (Marketing Operations Management), prema jednoj od definicija, podrazumeva optimizaciju svih marketinških procesa u organizaciji, od planiranja i kreiranja budžeta (budgeting), preko upravljanja marketinškim sadržajima (marketing content management), do izvršenja marketinških aktivnosti i analize efekata.
Svako upravljanje procesima marketinških aktivnosti ima za rezultat ostvarenje transparentnih (trackable) i merljivih marketinških rezultata (Return of Marketing Investment - Romi).

93. Marketing Operations Management
Pri istraživanju Gartner Group (2006. godine), prvi od top deset marketinških aktivnosti u XXI veku jeste Marketing Operations Management.
Da bi u praksi uopšte bilo moguće kreirati transparentne i merljive marketinške procese, potrebno je prvo u marketing uvesti informacioni sistem (Marketing Information System - MIS), koji u osnovi omogućuje implementaciju složenijih marketinških ativnosti.

94. Marketing Operations Management
Primeri složenih marketinških aktivnosti su:
Integralno vođenje marketinških aktivnosti kroz različite kanale komunikacije (Multi-Channel Marketing Management)
Simultano pokretanje kampanje (globalno),
Koordinisano menjanje elemenata brenda, vlasništva, imena firmi.

95. 1. Komunikacija marketing ciljeva
Marketing tim može ponavljati istu kampanju iz godine u godinu, jer mu je to i najlakše, a kao glavni razlozi, navode se podaci o uspesima te kampanje tokom vremena.
Imajući u vidu stalnu tržišnu utakmicu i promenu vodećih trendova, takav, neaktivan način vođenja kampanje predstavlja jedan od najčešćih razloga neefikasnosti marketing aktivnosti u organizaciji koja ga primenjuje.
Realnom kvantifikacijom poslovnih ciljeva preko tzv. marketinških indikatora performansi (Marketing Performance Indicators - MPI), omogućuje se marketing menadžerima da uvažavaju sve aktuelne marketinške ciljeve organizacije.

96. 2. Kreiranje standardizovanih marketing planova
Korišćenjem informacionih tehnologija i kreiranjem pravnog mrežnog okruženja marketinškog tima, omogućava se i kreiranje standardizovanih marketing planova organizacije.
Jednostavnošću definiranja, odnosno upotrebljivošću dokumenata, se brže dolazi i do efikasnih marketing aktivnosti.

97. 3. Automatizacija informacionih tokova marketinga
Kod većeg broja projekata i poboljšane komunikacije sa klijentima, nadređenima i podređenima, potrebno je koristiti sve alate za upravljanje projektima (project management).
Na ovaj način bi, korišćenjem ovakvih alata, i pri umrežavanju aktivnosti svih zaposlenih u sektoru marketinga, došlo i do ozbiljnog automatizovanja radnog procesa, što se pozitivno odražava na efikasnost marketinških aktivnosti.

98. III. DEO

99. Definisanje tržišta
"Tržište su postojeće ili potenecijalne osobe/situacije u kojima neki proizvod može da zadovolji jednu ili više potreba"- Filip Kotler

100. Definisanje tržišta
Tržište predstavlja sveukupnost odnosa između ponude i tražnje i omogućava neprestani kontakt izmedu proizvođača i potrošača, kako bi se obavio razmenski proces koji je samo faza procesa reprodukcije.
Drugim rečima, tržište je oblik razmene proizvoda i usluga, uz posredovanje novca; omogućava raspodelu stvorenog dohotka (primarnu raspodelu dohotka) na proizvođače prema prilagođenosti proizvodnje potrebama potrošača i prema produktivnosti rada.
Tržište dozvoljava kupcima da izvrše izbor proizvoda kojima zadovoljavaju sopstvene potrebe, a sa druge strane, tržište omogućava i optimalnu alokaciju proizvodnih faktora.

101. ZAHVALJUJEM NA PAŽNJI