1. Teorije crta (2)
Rejmond Katel
Hans Ajzenk
Pol Kosta i Robert MekKre

2. Objektivno merenje ličnosti – 16PF
Rejmond KATEL (Raymond Cattell, )
Teorija crta, kreće od reči (prideva) u jeziku koje opisuju ličnost
redukovao Olportovu listu karakteristika sa oko 4000 na 171
faktorskom analizom izdvojio 16 faktora ličnosti
16 faktora: osnovni izvori crta ljudske ličnosti
Multiple forme, može se koristiti kao komponenta Upitnika za kliničku analizu kojim se istovremeno ispituje ličnost i patologija

3. Rejmond Katel
Sixteen Personality Factor Questionnaire = Šesnaestofaktorski upitnik ličnosti, skraćeno 16PF
187 ajtema, procenjuju se na 3-stepenoj Likertovoj skali
Dobra psihometrijska svojstva: veliki normativni uzorak, odlična pouzdanost i valjanost

4. R. Katel Opažene crte Latentne (izvorne) Klaster dobijenih korelacija
Faktori, koji su uzrosi ponašanja

5. odnos prema okolini (otvoren-rezervisan)
inteligencija (više-niže inteligentan)
emocionalna stabilnost (emocionalno stabilan-nestabilan)
samostalnost (submisivan-dominantan)
ozbiljnost (trezven-lakomislen)
savesnost (sklon nepravilnim ili nemoralnim načinima-savestan)
inicijativnost (preduzimljiv, drzak-stidljiv, pasivan)
borbenost (odlucan-kolebljiv)
poverenje (povodljiv- sumnjičav)
imaginativnost (maštovit-praktičan)
iskrenost (prostodušan-proračunat)
sklonost kajanju (samooptuživanje-spokojnost)
konzervativnost (konzrvativnost-eksperimentisanje)
samopouzdanost (samodovoljan-zavisan)
samokontrola (kontrolisan-nekontrolisan)
napetost (napet-opušten)

6. Hans Ajzenk

7. + psihoticizam

8. Psiholeksička ispitivanja ličnosti
najmetodičniji i najobimniji pokušaji da se dođe do kategorija varijabli ličnosti zasnivao se na ispitivanju reči koje ljudi koriste da opišu druge i sebe
Daju se liste prideva
Svaki posmatrač procenjuje i rangira u kojoj meri dati set prideva odgovara ili ne odgovara osobama koje procenjuju
“Velikih pet” se stabilno pojavljuju u procenama drugih, ali i u samo-ocenama gde se koriste pridevi

9. NEO-PI R NEO Personality Inventory- Revised
KOSTA i MekKRE (Paul T. Costa & Robert R. McCrae)
merenje odraslih (17+), bez psihopatologije
Originalna verzija je bila Neuroticism-Extroversion-Openness Inventory (NEO-I)
Merila samo 3 od 5 velikih crta ličnosti, kasnije svih 5
preimenovana u the NEO Personality Inventory (NEO PI)
NEO – samo deo imena, nije više akronim
Treća revidirana verzija je NEO PI-R
Mnemotehničko sredstvo za pamćenje crta (u engleskom): "OCEAN" ili "CANOE”

10. NEO-PI R Razvio se iz Goldbergove liste prideva VELIKIH PET
Bazira se na Vorfovoj hipotezi da vrednosti svakog društva određuju njogovu leksiku : najvažniji konstrukti u našem društvu su oni koji imaju najveći broj reči koje ih opisuju (npr. turski jezik- emocije)
Npr.
- originalni jezici u SAD imali 60 različitih reči za zeleno
- Postoji preko 1000 nijansi crvenih pločica u vatikanskoj školi mozaika
Najvažniji aspekti ličnosti su kodirani, zabeleženi u leksici (u rečniku)

11. Otvorenost za iskustva
nisko
visoko
Neuroticizam
miran
zabrinut
odmeren, ne reaguje emocionalno
emocionalno reaguje
čvrst, otporan
ranjiv
Ekstraverzija
rezervisan
nežan, odan
usamljenik
pridružuje se drugima
ćutljiv
pričljiv, komunikativan
Otvorenost za iskustva
„čvrsto na zemlji“
maštovit
konvencionalan, nekreativan
originalan, kreativan
preferira (više voli) rutinu
preferira raznovrsnost

12. Saradljivost, prijateljska naklonjenost
antagonizam
prihvata, popustljiv
okrutan, nemilosrdan
mekog srca
sumnjičav, nepoverljiv
pouzdanost, sigurnost
Savesnost
lenjost
spremnost na naporan rad
besciljan
ambiciozan
onaj koji odustaje
onaj koji istrajava

13. Struktura ovih 5 faktora nađena je kod pripadnika različitih kultura
Otkud ova univerzalnost ovih 5 dimenzija?
Ovih 5 dimenzija predstavljaju crte ličnosti koje su njavažnije u „socijalnom polju“ na koje se ljudska jedinka adaptira
Da li je ponašanje pod većim uticajem crta ili situacije?
Ljudsko ponašanje je rezultat složene interakcije između crta ličnosti i situacija

14. Ocena teorije crta
Samo imenuje, ali ne objašnjava ličnost čoveka, opšte predispozicije da se ponašamo na određeni način
Ne objašnjavaju kako su se razvile te crte, zašto se javljaju individualne razlike
Bave se suštinskim pitanjem u ψ ličnosti, ipak, zanemaruju motive, ulogu nesvesnih mentalnih procesa, razvoj ličnosti
Teorije crta dragocene u opisivanju ind.razlika i predviđanju ljudskog ponašanja, upoređivanje

15. MERENJE LIČNOSTI

16. KAKO SE SVE MOŽE MERITI, PROCENJIVATI LIČNOST?

17. Pseudonaučni načini merenja ličnosti
Astrologija (položaj sunca, meseca, planeta ...kako njihov položaj i međusobni odnos utiču na karakteristike ličnosti)
Horoskop i osobine ličnosti (kineski, običan)
Numerologija (razne operacije sa brojevima se izvode da bi se predvidele osobine ličnosti i budućnost)
Frenologija (povezanost oblika glave i osobina ličnosti – mape mozga sa centrima određenih osobina)

19. Pseudonaučni načini...
Fiziognomika (da se na osnovu crta lica, držanja tela i kretanja odrede osobine)
Npr.
OBLIK LICA: DUGAČKO I TANKO: Izdržljiva i odlučna osoba koja retko kad stvari ostavlja nedovršene OKRUGLO: Optimistični i vitalni ljudi s fantastičnom sposobnošću da nasmeju okolinu ŠIROKO: Tolerantni i saosećajni ljudi, otvorenog uma ČETVRTASTO: Individualisti, odlučni u ostvarivanju svojih snova, aktivni i brzi….

20. Fiziognomika

21. Pseudonaučni načini...
Grafologija
Analiza dlana – hiromantija

22. Razvoj testiranja, merenja ličnosti
Prvi pokušaji da se meri ličnost pojavljuju se na početku 20. veka
Vođeno teorijom, iz nje izvedeno, nije iz empirije izvedeno, psihometrijska svojstva (pouzdanost, valjanost) nisu bila postavljena
I sv. rat doveo i do evolucije testova ličnosti
Važnost predviđanja ponašanja i adaptiranja regruta na osnovu dimenzija ličnosti
U naredne 2 dekade posle I sv.rata testovi se razvili da mere multiple dimenzije ličnosti

23. Razvoj merenja ličnosti
Dva glavna metodološka pravca: projektivni i objektivni testovi ličnosti :
Deduktivni, teorijski (projektivni testovi)
kreće se od teorije, koristi rezonovanje i deduktivnu logiku u razvoju mera ličnosti: logički se izvlače, dedukuju tipovi pitanja koji bi trebalo da mere hipotetski konstrukt
Empirijski (objektivni inventari ličnosti)
Kreće se od grupe ljudi koji imaju određenu karakteristiku
Izaberu ajteme i daju toj grupi i kontrolnoj grupi
Uzimaju se ajtemi koji dobro razlikuju ove dve grupe
Faktorska analiza

24. Teorija - instrument PSIHOANALIZA BIHEJVIORIZAM I SOCIO-KOGNITIVNI
HUMANISTIČKI PRISTUP
TEORIJE CRTA

25. Teorija – instrument (nast.)
Iz različitih teorija ličnosti razvijali su se različiti instrumenti za merenje ličnosti
Kako ćemo meriti zavisi od teorije ličnosti, od shvatanja prirode ličnosti (konceptualnog pristupa)

26. Merenje ličnosti (nast.)
Psihoanaliza:
Intervju (o detinjstvu, snovi, sećanja, itd)
Projektivni testovi
Tehnika slobodnih asocijacija
Studija slučaja
Humanisti:
Nedirektivni intervju (klijentova percepcija i interpretacija realnosti)

27. Merenje ličnosti (nast.)
Bihejviorizam i socio-kognitivni:
Direktno posmatranje osobe, ponašanja
Objektivni inventari ličnosti (skale)
Korelacione studije
npr. metod proučavanja lokusa kontrole: korelacija osećaja kontrole i ponašanja
ROTER: lokus kontrole
Unutrašnji = osoba u velikoj meri kontroliše svoju sudbinu
Spoljašnji =sreća, sudbina, neka spoljna sila utiče na kontrolu sudbine određene osobe

28. Testovi moraju biti i pouzdani i valjani
Pouzdani: konzistentnost, isti rezultati u različitim merenjima
Valjanost: da li test meri zaista ono što je naumio, meri li ličnost

29. Intervju Postavljaju se pitanja klijentu i on odgovara na njih
Pored verbalne i neverbalna komunikacija, posmatra ponašanje
Strukturisani: sva pitanja unapred određena
Polustrukturisani: ključna pitanja određena
Nestrukturisani: definisana tema razgovora, ali ne i konkretna pitanja; otežava poređenje među kandidatima kod selekcije

30. Klinički intervju Direktna ili indirektna pitanja Redosled pitanja
Uloge nisu recipročne intervjuera i ispitanika,svrha intervjua je da se pomogne ispitaniku
Svesno planiran
Dogovor oko ciljeva koje žele da postignu, oko tema, drže se relevantnih informacija, odnos poverenja
80% govori ispitanik

31. Tok intervjua
Početna faza prikupljanja podataka za dijagnozu i terapiju
Srednji deo: provera i proširenej eksploracije:
Pojava anksioznosti, ćutanja, otpora i verbalne agresivnosti
Završetak intervjua i definisanje sledećeg koraka

32. Intervju (3)
Prednosti: podaci na dubljem nivou, proverava se razumevanje, provera valjanosti odgovora i preko neverbalnog
Nedostaci: teže kvantifikovanje odgovora, slabija kontrola pristrasnosti ispitivača, teže kontrolisati faktor interakcije ispitivača i ispitanika; halo-efekat: mogu pozitivne karakteristike ispitanika da utiču na procenu njegovog ponašanja i stavova

33. Projektivni testovi
Prezentovanje dvosmislenih, nestrukturiranih ili polustrukturiranih vizualnih stimulusa ispitaniku i on treba da kaže šta mu pada na pamet
Osoba projektuje skrivene osobine ličnosti u odgovore na stavke, ajteme testa
Problem: subjektivni, mogu biti pod uticajem predrasuda, ličnih iskustava itd.
manje pouzdan i valjan instrument za merenje ličnosti

34. Projektivni testovi
Može da pruži važne informacije i kvalitativne rezultate u kliničkoj praksi u radu sa individualnim klijentima
Uprkos nedostatku empirijskih potkrepljenja, ova merenja su podstakla dublja teorijska i primenjena istraživanja u oblasti ličnosti

35. Projektivni testovi: Roršahove mrlje od mastila

36. Roršahov test ličnosti
Razvio ga Herman Roršah (Hermann Rorschach) 1921.
Sastoji se od 10 slika: 5 crno-belih simetričnih mrlja, 2 crvene i sive i 3 višebojne mrlje
Ispitaniku se izlaže svaka karta i traži da izrazi i opiše sve što vidi na prikazanoj slici
Odgovori se kodiraju i upoređuju sa karakterističnim dijagnostičkim sklopovima određenih kliničkih podgrupa (emocionalnost, pokret, anksioznost itd)

37. Roršahov test
Pokušali da unaprede psihometrijske karakteristike testa:
Holcmanova tehnika sa 45 kartica, pokazuje umerenu pouzdanost i prediktivnu valjanost
Eksnerov sistem standardizovanog skorovanja i interpretiranja poboljšalo pouzdanost i valjanost

38. like a mask or the face of a fox or wolf

48. Kraj gospodina Roršaha

49. Test tematske apercepcije (TAT)
Razvio ga Henri Mari (Henry Murray), 1943
Prezentuje se serija kartica sa slikama (koji uglavnom prikazuju neko ljudsko ponašanje i/ili interakciju) i traži se od ispitanika da ispriča kratku priču o svakoj kartici
Odgovori se kodiraju prema dimenzijama koje mere konstrukte kao što su potrebe, emocije, konflikti, stavovi itd.
Psihometrijska svojstva: malo ili nimalo podataka o pouzdanosti i valjanosti ovog testa

50. TAT – test tematske apercepcije, Mari

54. Projektivni testovi
Rozencvajgov test frustracije: 24 slike tipa stripa gde jedna osoba stavlja primedbu drugoj osobi, a ona treba da odgovori
Test nedovršenih rečenica
Mahover test crtež ljudske figure
Sondijev test

55. Test nedovršenih rečenica
Džulijan ROTER (Julian Rotter, Incomplete Sentences Blank) razvio ga i 1950.
Originalno napravljen za upotrebu u vojne svrhe, kasnije adaptiran za upotrebu na studentima i odraslima
Jedinstvena primena: za razliku od Roršaha ili TAT namena mu je samo da otkrije emocionalnu neprilagođenost
40 ajtema (započetih rečenica) koje se mogu ocenjivati individualno ili u grupama
Ukupan skor govori o emoc.neprilagođenosti, a pojedini odgovori mogu biti predmet dublje kliničke interpretacije

56. Mahover – crtež ljudske figure
Karen Mahover (Machover) 1949.
Jednostavan za zadavanje:
Traži se od ispitanika da nacrta ljudsku figuru
Drugi zadatak je da nacrta figuru suprotnog pola od nacrtane
Crteži odražavaju projekcije ispitanikovih impulsa, želja, anksioznosti, itd.
Ocenjuje se više stvari: ključni aspekti svakog crteža (redosled nacrtanih delova, prisustvo ili odsustvo određenih delova, izrazi, itd)
Psihometrijska svojstva: novi načini skorovanja dali prve podatke o pouzdanosti skale, ali još nema empirijskih dokaza o valjanosti ovog instrumenta

57. Npr. Mahover test i anoreksija
Anoreksija: poremećaj razvoja telesnog Ja
koji ima uzrok u neadekvatnom objektnom odnosu
Istraživanje: nalaženje tipičnih indikatora anoreksije nervose na Mahover testu
Jer ova tehnika diektno provocira ispoljavanja karakteristika telesnog Ja ispitanika

58. Tipičan crtež anorektične osobe:
Ženska figura:
Velika, na sredini hartije
Linija podebljana ili isprekidana – problemi u formiranju telesnog Ja
Figura često neproporcionalna
Nema senčenja, brisanja – nema anksioznosti
Glava velika, sa svim detaljima
Usne tanke, samo linija – otpor, verbalna agresija

59. Oči velike i upadljive – povišena paranoidnost
Vrat kratak, debeo – kontrola impulsa
Šake uvećane ili umanjene –
Prsti šiljasti ili unakaženi – kontakt ispunjen agresivnošću i distanciranošću
Noge ili veoma tanke ili veoma debele, ili izostaju
Dugmad naglašena – zavisnost i infantilitet anorektičnih osoba

60. Muška figura Neproporcionalna
Nos – mali, usne tanke i zatvorene, zenice – nesvesni izraz problema u oblasti seksualnosti
Kosa neuredna – projektovana nemoralnost
Šlic izostaje, cipele ređe – sve vezano za seksualnost se izbegava
Ruke kratke – distanciranost od očeva
prsti šiljasti i unakaženi – agresivnost i distanciranost
Naglašena dugmad

61. Zaključci: Indikatori anoreksije na Mahover testu:
Poremećaji u oblasti seksualnosti
Poremećaj telesnog osećaja Ja
Poremećaj u kontaktu
povlačenje,
izbegavanje konflikta,
potiskivanje agresije
(agresivnost, distanciranost i povlačenje)

62. Sondijev test
48 fotografija, 6 setova po 8 fotografija

63. Sondijev test (nast.)

64. Sondijev test Léopold Szondi 48 fotografija lica mentalnih
Traži se da ispitanik izabere 2 najprivlačnija i 2 najmanje privlačna lica
Sondi verovao da ljude inherentno privlače ljudi koji su im slični (S kim si takav si)
Subjekti birajući fotografije biraju svoje dijagnoze (patologiju)
Slabe psihometrijske karakteristike
danas se malo koristi

65. Objektivno merenje ličnosti
Objektivni testovi koriste visoko strukturirane forme odgovaranja
Sastoje se od nedvosmislenih ajtema-stimulusa
Prinudni izbor (npr. tačno/pogrešno; izbor između datih osobina – kao Plučikov test)
Rangovanja na Likertovim skalama
Rezultat je kvantitativni skor koji se može porediti sa normativnim podacima

66. Objektivni inventari ličnosti
Samo-izveštaj (pretpostavlja se da osoba neće lagati)
Osoba da odgovori koja od ponuđenih crta najbolje opisuje njega/nju ili da kaže kako bi reagovao u određenim situacijama, koje bi ponašanje izabrao od ponuđenih, ili da izraze stepen slaganja sa određenom tvrdnjom o opisu ličnosti (u kojoj meri to važi za njih)
Nema tačnog i pogrešnog odgovora
Iz odgovora psiholog pravi “psihološki profil”

67. Upitnik - samoopis kao osnova procene ličnosti
Prirodni kontakt i samoopis:
specijalizovani, parcijalizovani i primarno kvantitativni način ispitivanja ličnosti.
jednoobraznost, sistematičnost i može se statistički zaključivati
Statičko odgovaranje: sam bira neki vremenski okvir, na koje se ponašanje, u koje vreme, pod kojim uslovima odnosi dati odgovor
stimuliše odgovor „mozgom“, racionalni stav, a destimuliše odgovor „utrobom“

68. Osnovna namena upitnika:
da putem kvantitativne analize samoopisa ispitanika odredi meru zastupljenosti određene osobine u ponašanju ili ličnosti
skor koji se dobija je mera individualnih razlika
Na osnovu skora da li je ispitanik prema određenoj normi ili standardu u kategoriji ili vankategorije čiji je sadržaj teorijski definisan ili deklarisan

69. Svi upitnici su u potpunosti kvantifikovani
zgodno za mehaničku, mašinsku obradu
obrada ne zahteva posebnu stručnost
ekonomični su
omogućavaju poređenje ispitanika
ima proverene metrijske karakteristike
nema udela, uticaja ispitivača na rezultat – interpretacija dobijenih podataka je stručni deo posla

70. MMPI Minesota Multifazni Inventar ličnosti (MMPI)
Originalni MMPI izdat Starke HATHAWAY & J.C. MCKINLEY
Napravljen da dijagnostikuje mentalne poremećaje u Univerzitetskoj bolnici u Minesoti
jedan od najviše proveravanih i najšire rasprostranjenih i korišćenih merenja psihopatologije kako u SAD tako i u celom svetu

71. MMPI– Minesota multifazni inventar ličnosti
MMPI procenjuje psihološke poremećaje, a ne normalne crte ličnosti
MMPI Scales:
1 Hypochondriasis (Hs) = hipohondrija
2 Depression (D) = depresija
3 Hysteria (Hy) = histerija
4 Psychopathic Deviant (Pd) = psihopatske devijacije
5 Masculinity-Femininity (Mf) = maskulinost - femininost
6 Paranoia (Pa) = paranoja
7 Psychasthenia (Pt) = psihostenija
8 Schizophrenia (Sz) = shizofrenija
9 Hypomania (Ma) = hipomanija
0 Social Introversion (Si) = socijalna introverzija
L Lie (L) = skala laganja (lažni dobri)
F Infrequency (F) = skala neadekvatnosti (lažni loši)
K Defensiveness (K) = skala odbrane (lažni normalni)

72. Volim/voleo sam svoju majku.
Volim da nosim braon cipele.
Sve ima isti ukus.
Često osećam kao da imam tanku traku
oko glave.
5. Volim da čitam časopise o mehanici.
Pravila se moraju poštovati “po slovu zakona”
7. Sigurno bih uživao tukući kriminalce u njihovoj vlastitoj igri.
8. U novinama čitam samo karikature.

73. Objektivni inventari ličnosti
16PF
NEO-PI-R

74. Crte ili situacija?
Krajem 60tih debata: crte su izuzetno stabilne tokom vremena, ali da li su dosledne u različitim situacijama?
Crte ličnosti i ponašanje osobe u određenoj situaciji?
Situacije mnogo više utiču nego crte
ALI! Ne može se očekivati visoka r između crta i ponašanja u jednoj situaciji, potreban znatno veći broj situacija
Crte više do izražaja u bliskim, neformalnim situacijama

75. BARNUM ILI FORER EFEKAT

78. Psihološki testovi
Imate li neka negativna (o)sećanja u vezi sa testiranjem?

79. Psihološki testovi
Moćna “alatka”,ali može se zloupotrebiti
U rukama poštenih, obučenih, savesnih i odgovornih – velike dobiti
Zloupotrebe testova
Nepoznavanje teorije i prakse (teorijskog rama, prirode testa, njegovih karakteristika, načina upotrebe...), npr. TIP-1
Preveliko oslanjanje ili neuvažavanje testa
+ ponašanje u realnom životu
personality tests have become a $400 million-a-year industry
personality tests have become a $400 million-a-year industry and are used in a range of contexts, including individual and relationship counseling, career planning, employee selection and development, and customer interaction management.