1. Savremeni privredni sistemi Ekonomski fakultet
Ivan Vujačić

2. Globalizacija I
Globalizacija Šta je globalizacija ? Kada je počela globalizacija ? Da li je moguća propast globalizacije ? Da li možemo da joj se suprotstavimo ? Da li je gobalizacija tehnološki determinisana ? Da li možemo da menjamo njen sadašnji karakter ?
2014
Ivan Vujačić

3. Globalizacija I I Globalizacija
Istorija globalizacije će nam možda dati odgovore na ova pitanja.
Kada se javila prva globalizacija ?
Prva globalizacija je bila ostvarena kada se prvi put ljudski rod raširio po čitavoj planeti.
Ovo se dogodilo oko godina p.n.e
2014
Ivan Vujačić

4. Globalizacija I
Prikaz prve globalizacije
2014
Ivan Vujačić

5. Globalizacija II
II Globalizacija u period između i 3000 godina p.n.e. Pre oko godina počela je proizvodnja hrane. Kao rezultat - početak pripitomljavanja životinja. Poljoprivreda je dovela do stvaranja prvih sela i utvrđenih gradova. Stvaranje centralističkih i patrijahalnih društvenih struktura – sa poglavarima i sveštenicima na vrhu piramide.
2014
Ivan Vujačić

6. Globalizacija III
III Globalizacija - Predmoderni period ( 3000 p.n.e n.e) Oko god. p.n.e. Egipat, Mesopotamija, Kina dolazi do pronalaska pisma. Na Zapadu – Ilijada i Odiseja su zapisane tek oko 700 godina p.n.e. Oko god. p.n.e. je otkriven točak u Jugo-zapadnoj Aziji. Ove inovacije dovele su do rapidnog rasta komunikacije, prenosa tehnoloških znanja i stvaranja imperija.
2014
Ivan Vujačić

7. Globalizacija III
Podela rada – stvaranje vojske, birokratije i zanata. Egipat, Mesopotamija, Kina – briga o viškovima i skladištenju viškova žitarica i pirinča, briga o navodnjavanju. Iz ove potrebe i uz pomoć tehnologije stvaraju se carstva. Marks – Azijatski način proizvodnje. Kina se ujedinjuje kao carstvo oko 220 godina p.n.e i narednih 1700 godina bice tehnološki najnaprednija zemlja (barut, papir, mehanički sat, bojenje svile...)
2014
Ivan Vujačić

8. Globalizacija III
U Evropi – propast Grčke, carstva Aleksandra Velikog, Rima, trijumf hrišćanstva i dolazak mračnog srednjeg veka. Izuzetak – Vizantija ili Istočno Rimsko Carstvo. Konstantinopolj kao središte zapadne civilizacije do njegove propasti godine Pobeda monoteizma i slepljivanje crkve i države. Velike migracije, bolest, kuga, osvajanja i sve veća interakcija u trgovini.
2014
Ivan Vujačić

9. Globalizacija III Trgovinske rute 1000 – 1450 godine (put svile) 2014
Ivan Vujačić

10. Globalizacija IV IV Globalizacija - Modernost
Kada počinje ono što zovemo modernim vremenima ?
Šta uopšte znači modernost ?
Da li moderno doba počinje ?
Johannes Gutenberg otkriva štamparsku presu.
Da li moderno doba počinje ?
Christopher Columbus otkriva Ameriku.
2014
Ivan Vujačić

11. Globalizacija IV
Da li moderno doba počinje 1. januara ? Osnivanje East India Company Kao što ćemo videti, osnivanje ove kompanije je imalo bitan uticaj na svet kao : - Društvo sa ograničenom odgovornošću- jedno od prvih - Prva državna kompanija koja je ostavila dubok trag u istoriji.
2014
Ivan Vujačić

12. Globalizacija IV
Da li moderno doba počinje 1776 ? Američka revolucija – prva moderna republika Adam Smith - Bogatstvo Naroda - afirmacija tržišta Da li moderno doba počinje 1789? Francuska Revolucija –prava čoveka
2014
Ivan Vujačić

13. Globalizacija IV
Otkriće Amerike je uticalo na cenu pšenice izražene u srebru jer je većina evropskih valuta izražavala svoju vrednost u srebru. Samim tim, uvoz veće količine srebra i zlata dovelo je usled opadanja njihove vrednosti do skoka cena. Srećom došlo je do velikog izvoza srebra u Kinu i Indiju u ovom periodu inače bi inflacija bila još veća. Do stabilizacije cena je došlo tek oko godine.
2014
Ivan Vujačić

14. Uticaj otkrića Amerike na cenu pšenice izražene u srebru
2014
Ivan Vujačić

15. Globalizacija IV Moja podela bi se, pre svega, odnosila na ekonomiju:
Moderni period I – ( 1492 – 1820)
U ovom periodu, sem navedenih, bilo je, još značajnih događaja (na primer, Napoleonovi ratovi)
No, ovaj period se može shvatiti kao period u kojem se stvaraju preduslovi za zamah kapitalizma.
Ujedno, u ovom periodu se kroz globalizaciju stvara prvobitni takozvani Svetski sistem (I. Wallerstein)
2014
Ivan Vujačić

16. Globalizacija 1V
Moderni period II ( ) – Ovaj period karakterišu:
Industrijska revolucija
Evropski mir posle Bečkog kongresa 1815.
Kolonijalna ekspanzija i vreme imperija
Pax Britanica
Velika ekspanzija međunarodne trgovine, međunarodnih investicija i velika imigracija
Prva moderna globalizacija.
2014
Ivan Vujačić

17. Globalizacija 1V Da li je ovo opis globalizacije? Da li se slažete ?
"Brzim poboljšanjem svih orudja za proizvodnju, beskrajno olakšanim saobraćajem, tržište uvlači u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Jeftine cene njenih roba jesu teška artiljerija kojom ono ruši sve kineske zidove, kojom ona i najuporniju mržnju varvara protiv stranaca prisiljava na kapitulaciju. Ono prisiljava sve nacije da prihvate tržišni način proizvodnje, ako neće da propadnu; ono ih prisiljava da same kod seba uvedu takozvanu civilizaciju, tj. da postanu tržišni Jednom reči, ono udešava svet po svom sopstvenom liku.“
Da li je ovo opis globalizacije?
Da li se slažete ?
Ko je ovo napisao ?
2014
Ivan Vujačić

18. Globalizacija 1V
Zamenite reč tržište sa originalnon reči koja je tu stajala i dobićete sledeće:
"Brzim poboljšanjem svih orudja za proizvodnju, beskrajno olakšanim saobraćajem, buržoazija uvlači u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Jeftine cene njenih roba jesu teška artiljerija kojom ona ruši sve kineske zidove, kojom ona i najuporniju mržnju varvara protiv stranaca prisiljava na kapitulaciju. Ona prisiljava sve nacije da prihvate buržoaski način proizvodnje, ako neće da propadnu; ona ih prisiljava da same kod seba uvedu takozvanu civilizaciju, tj. da postanu buržuji. Jednom reči, ona udešava svet po svom sopstvenom liku.“
Karl Marks, Fridrih Engels , Manifest KP 1848.
2014
Ivan Vujačić

19. Globalizacija 1V
Pogledajmo još i sledeće: "Potreba za sve raširenijim tržištima gde će prodati svoje proizvode goni bružoaziju preko cele zemljine kugle. Svugde ona mora da se ugnezdi, svugde da se naseli, svugde da uspostavi veze... Buržoazija je eksploatacijom svetskog tržišta dala kosmopolitski karakter proizvodnji i potrošnji svih zemalja” Marks & Engels , Manifest KP (1848)
2014
Ivan Vujačić

20. Globalizacija IV
Prva moderna globalizacija (pre Berlinskog kongresa 1878) u Evropi je postojalo samo 17 zemalja koje su se smatrale suverenim. Od čega 6 tzv. velikih sila (Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija, Austrougarska i Otomanska imperija) U Amerikama – 19 zemalja od kojih su samo SAD bile tzv. velika sila
2014
Ivan Vujačić

21. Globalizacija IV
U Aziji 5 zemalja – od kojih značajne zemlje - Japan, Kina, Persija U Africi 3 marginalne zemlje – Maroko, Liberija i Etiopija Balkanske zemlje su nazivane Near East zemljama. Ukupno 44 zemlje Danas u OUN 193
2014
Ivan Vujačić

22. Globalizacija IV
Na početku industrijske revolucije per capita dohodak između onog što danas zovemo razvijeni i nerazvijeni svet nije se mnogo razlikovao. Ovo je verovatno statistička posledica nečeg što se zanemaruje. Šta je to ??!? Odgovor se nalazi u tome što je Kina kao mnogoljudna zemlja još bila na istom ili većem dohotku per capita od većine zapadnih zemalja.
2014
Ivan Vujačić

23. Globalizacija 1V Stope Rasta GDP Po ReGIONIMA (period (1870-1914)
Regions
GDP per capita
Population
GDP
Western Europe
1.32
0.77
2.10
Western Offshoots
1.81
2.07
3.92
Asia (excluding. Japan)
0.38
0.55
0.94
Latin America
1.64
3.48
East E. & Russia
1.15
1.21
2.37
World
1.30
0.80
2.11
2014
Ivan Vujačić

24. Globalizacija 1V Nivo GDP Per cApita (UK 1820 = 100)
2014
Ivan Vujačić

25. Globalizacija 1V rast gdp per capita
2014
Ivan Vujačić

26. Globalizacija IV
1820–ih Svetska populacija je iznosila oko 1 milijardu ljudi. Svetski GDP iznosio je manje od $ milijardi u današnjem novcu. Per capita GDP iznosio je oko $700 U godini Svetska populacija je iznosila 7 milijardi ljudi Per capita GDP iznosio je oko $ 6 000
2014
Ivan Vujačić

27. Globalizacija IV Prva moderna globalizacija
Nastaje u doba industrijske revolucije i naročito dobija ubrzanje u periodu
Između i – proizvodnja čelika koja predstavlja indikator industrijalizacije je porasla sa 500,000 t na 11 miliona tona ili 20 puta.
Ovo je doba rapidnog opadanja učešća poljoprivrede u BDP-u
Posledica je velika emigracija u prekookeanske zemlje.
2014
Ivan Vujačić

28. Globalizacija IV Doba zlatnog standarda
Jedno vreme zlato i srebro – bimetalni standard.
Great Depression – Velika kriza – tek kasnije će ovaj izraz dobiti drugo značenje.
Pad cena – usled ograničenosti zlata u opticaju.
S jedne strane snižava cenu rada , s druge strane snižava izglede za profit.
Rapidna ekspanzija u uslovima deflacije.
2014
Ivan Vujačić

29. Globalizacija 1V Ali to stvara probleme – naročito u poljoprivredi.
Cene padaju i do 50%
William Jennings Bryant – Cross of Gold
Zlatni standard nadvladava i jedini sistem plaćanja.
Novi zlatni rudnici otkriveni oko 1890-tih.
Cene se vraćaju na stari nivo i ekspanzija se nastavlja.
Slobodna trgovina se širi.
1846 –ukiniti žitni zakoni u Britaniji.
2014
Ivan Vujačić

30. Globalizacija 1V
Sklapanje ugovora sa Francuskom o slobodnoj trgovini – širi se i na ostale.
No, već oko 1890 protekcionizam jača u gotovo svin zemljama . Naročito prisutna u SAD.
No, slobodna trgovina, sem u slučaju Britanije – nije bila tako slobodna - relativno visok stepen protekcionizma, ali nije se odnosio na kretanje kapitala i radne snage, već na robe.
2014
Ivan Vujačić

31. Globalizacija 1V carinske stope - protekcionizam
Average duties on manufactured goods
All Products
1875
1913
Austro-Hungary
15-20
18-20
18-23
France
12-15
20-21
18-24
Germany
4-6 13
12-17
Italy
8-10
17-25
Russia 84 73
United States
40-50 44 33
Spain
34-41 37
United King
2014
Ivan Vujačić

32. Globalizacija IV Pojava velikih kompanija i trustova
Naučni menadžment se prvi put pojavljuje – Taylor, ali postaje popularan tek kasnije.
Karakteristike ovog vremena –
a) Britanija gubi poziciju jedine industrijske sile, brz rast industrije u SAD, Nemačkoj, Japanu (1868) i Rusiji. Ali Britanija ostaje dominatna u finansijama, trgovačkoj floti i trgovačkim uslugama
Britanija ima ogromne prekomorske investicije.
2014
Ivan Vujačić

33. Globalizacija 1V % Svetskog GDP & % Svetskog izvoza
Regions
% Share of World GDP
% Shares of World Exports
Year
1870
1913
Western Europe
33.6
33.5
64.4
60.2
Western Offshoots
10.2
21.7
7.5
12.9
Asia
36.0
21.9
13.9
10.8
Latin America
2.5
4.5
5.4
5.1
East E. & Russia
11.7
13.1
4.2
4.1
World
100
2014
Ivan Vujačić

34. Globalizacija IV
1914. Britanija ima 44% svih stranih investicija u svetu.
Veliki rast trgovine primarnim proizvodima što uvlači svet postepeno u određen tip integracije.
b) Tehnološka revolucija, - telegraf, telefon, automobil, gramofon, bioskop, avion, struja – polako postaju deo nove stvarnosti.
c) Sa industrijalizacijom i urbanizacijom dolazi i do masovne potrošnje.
2014
Ivan Vujačić

35. Globalizacija 1V Strane investicije 1914 u mil $ tek. Cene
Regions
Europe
Western Offshoots
Latin America
Asia
Africa
Total UK
1219
8254
3682
2873
2373
18311
France
5250
386
1158
830
1023
8647
Germany
2979
1000
905
238
476
5598
Other
3377
632
996
1913
779
7700
USA
709
900
1649
246 13
3514
13444
11173
8390
6100
4664
43770
2014
Ivan Vujačić

36. Globalizacija IV
Ovo je nov fenomen – nivo potrošnje više ne zavisi od potrošnje viših klasa – već od masovne potrošnje.
d) Dolazi do rasta sektora usluga odnosno tercijarnih delatnosti i administracije.
1851. u Britaniji je bilo javnih službenika i
zaposlenih u trgovini i bankarstvu.
1881 – u trgovini i bankarstvu, a samo
u javnom sektoru.
Prva pojava belih okovratnika u 1911.
2014
Ivan Vujačić

37. Globalizacija 1V Demokratizacija –
Širenje prava glasa koja su bila ograničena na uzak segment stanovništva u gotovo svim zemljama sem u SAD i Francuskoj.(ograničenja manja)
Britanija- Reform act of četiri puta uvećao biračko telo.
Sa 8% na 29% muškaraca preko 20 godina.
Belgija - sa 3.9% na %
Čak i zemlje Skandinavije imale su značajna ograničenja.
2014
Ivan Vujačić

38. Globalizacija 1V Demokratizacija
Norveška sa (slično kao u Švedskoj) na 34.8%
Austro Ugarska- 50% muške populacije u
Stvaraju se masovne partje .
Menja se karakter politike – demagogija, spinovanje , prljave kampanje – sve to počinje tada i nastavlja se do danas.
Socijalizam kao ideologija – rast radničke klase sa industrijalizacijom stvara strah kod vladajućih klasa.
Javljaju se razuđeni društveni slojevi.
2014
Ivan Vujačić

39. Globalizacija IV
Sve veća povezanost ekonomije i politike koja dovodi do pojave imperijalizma i na kraju do I svetskog rata i kraja ere prve moderne globalizacije
No, javni sektor je još uvek bio mali.
U razvijenim zemljama atmosfera je bila optimistička. Nikad nije bio zabeležen toliki progres i činilo se da je on neminovan i samo-održiv. Neslućene mogućnosti su izgledale da su na dohvat ruke.
2014
Ivan Vujačić

40. Globalizacija 1V
“ Stanovnik Londona mogao je telefonom da poruči, dok u krevetu ispija jutarnji čaj, razne proizvode celog sveta, u količinama koje smatra shodnim i da očekuje njihovu isporuku na stan u relativo kratkom roku. Mogao je u istom trenutki i na isti način da uloži svoje bogatstvo u prirodna bogatstva i nove poduhvate u bilo kom delu sveta i da učestvuje bez napora ili teškoća u njihovim budućim prinosima i koristima; ili je mogao da uveže sigurnost svog imetka sa dobrom voljom stanovnika nekog malo većeg grada na bilo kom kontinenetu koji bi mu preporučila mašta ili informacija.
2014
Ivan Vujačić

41. Globalizacija 1V
Mogao je ukoliko je to želeo, da obezbedi jevtin i komotan prevoz do bilo koje zemlje ili klimatske zone bez pasoša i formalnosti. Mogao je da pošalje svog slugu u lokalnu filijalu neke banke da podigne količinu dragocenog metala koju smatra potrebnim i da zatim ode na put u stranu zemlju bez znanja o njenoj religiji, jeziku ili običajima, noseći metalni novac sa sobom pri čemu bi bio jako iznenađen i smatrao značajno uznemirenim u slučaju pojave najmanje prepreke.”
John Maynard Keynes ECP )1919)
2014
Ivan Vujačić

42. Globalizacija IV
Ipak, ustanovljena je jedna relativno trajna podela sveta – na imperijalne sile i kolonije ili
na Centar i Periferiju
Ova podela ostaće sa nama do danšnjih dana i iz ovog konceptualnog okvira pojaviće se teorija zavisnosti ili dependencije .
Ova teorija biće popularna u Latinskoj Americi i među novom levicom do početka 1980-ih godina.
2014
Ivan Vujačić

43. USPON SISTEMA CENTAR -PERIFERIJA
4/5 svih primarnih proizvoda
Centar
Periferija
2/3 svih industrijiskih proizvoda
2014
Ivan Vujačić

44. Globalizacija 1V
HVALA
2014
Ivan Vujačić

45. Globalizacija 1V
2014
Ivan Vujačić