1. KREDITIRANJE, UZIMANJE KREDITA, BUDŽETSKO OGRANIČENJE
Sedmo poglavlje

2. E[P]=P* P* - perfect foresight – savršeno predviđanje
Izostavljamo rizik
P=P*+e
E[P]=P*

3. Kako investicije povećavaju bogatstvo
Slika 5.6

4. Investicije povećavaju bogatstvoD´ E D
Intertemporalna razmena pri kamatnoj stopi r, ali bez proizvodnje
Da samo štedi bio bi u F
Ako investira biće u E F
Potrošnja sutra Y1 Y2 A K C1 B
Slika 5.6
Potrošnja danas

5. Budžetsko ograničenje domaćinstva
Budžetsko ograničenje privatnog sektora
Budžetsko ograničenje države

6. Budžetski deficit sutra
Budžetski deficit danas

7. Rikardijanska jednakost
Slika 5.10

8. Kreditne restrikcije B D
Ako domaćinstva ne mogu uopšte da daju (ali još uvek mogu da uzimaju kredite), one mogu birati položaj isključivo definisan segmentom AD.
Potrošnja stura A
(Y1-G1)
(Y2-G2)
Slika 5.11
Potrošnja danas

9. Jedan način zaobilaženja kreditnih restrikcija ...
Ako vlada može da se zadužuje po kamatnoj stopi r´, ona će moći da smanji tekuće i poveća buduće poreze (za iznos glavnice i kamate). To će produžiti budžetski segment stanovništva na DA´.
Potoršnja sutra A
(Y1-G1)
(Y2-G2) A´
(Y2-T2)
(Y1-T1)
Slika 5.11
Potrošnja danas

10. Domaćinstva plaćaju veću kamatnu stopu
Potrošnja sutra A
(Y2-G2)
ŠTO JE LINIJA STRMIJA – VEĆA MANJA KAMATNA STOPA B´
(Y1-G1) B
Slika 5.11
Potrošnja danas

11. Jedan od načina da se kreditne restrikcije olakšaju
Država bi mogla da smanji današnje i poveća sutrašnje poreze (za iznos poreskih ušteda i kamate).
To će povećati budžetski segment domaćinstava na DA´B´´, a bilo je DAB´.
Potrošnja sutra A
(Y2-G2) A´
(Y2-T2)
(Y1-T1)
B´´
(Y1-G1) B´
Slika 5.11
Potrošnja danas

14. Zašto je kamatna stopa pozitivna? Šta
bi bila posledica negativne (realne) kamatne stope?
Gubitak bankarskog sektora
Šta bi se desilo sa investicijama?
Šta bi onda bila produktivna tehnologija

15. Ako je realna kamatna stopa negativna, a domacinstva i dalje preferiraju sadasnju u odnosu na buducu potrosnju, NIKO NECE HTETI DA DAJE ZAJMOVE
JER BI TO ZNACILO DA KREDITORI ONDA TROSE MANJE I DANAS I SUTRA!!!!
ONDA SE TRZISTE ZAJMOVA URUSAVA, UKOLIKO NEKO IZ INOSTRANSTVA NE ZELI DA SE PRIDRUZI I OBEZBEDI ZAJMOVE

16. Kakve zaključke možete izvući?
2. Da bi država ispoštovala svoje intertemporalno budžetsko ograničenje, biće dovoljno, ali ne i neophodno, da njen budžet bude uravnotežen svake godine. Zašto?
Zašto zakon o uravnoteženom budžetu možda i ne bi bio tako dobra ideja?
Kakve zaključke možete izvući?

17. 3. Neki smatraju da je penzioni sistem tipa “pay-asyou- go”, gde se doprinosi za penziono osiguranje
koji uplaćuju zaposleni, koriste odmah za isplatu penzija – u stvari, piramidalna šema. Da li se slažete ili ne? Objasnite.

18. Jeste piramida, jer se vrši preraspodela
Nije piramida, jer se raspodeljuje novostvorena vrednost
Ali sve zavisi od broja ulagača

19. MORATORIJUM NIJE OTPIS NEGO ODLAGANJE
4. Kada zemlja objavi moratorijum, često se javlja
dilema da li ta zemlja nije u stanju ili samo ne želi da vraća dugove. Ispitajte razliku između ova dva
slučaja i zašto je tako teško razrešiti ovu kontroverzu.
MORATORIJUM NIJE OTPIS
NEGO ODLAGANJE

20. Grčka neće bankrotirati 9. aprila
Finance Minister Yanis Varoufakis has told Christine Lagarde, that Greece will meet the Thursday deadline for its 460 million euros($505 million) payment to the group.

21. Grci ne daju uvid u svoje rečune
Prihodi od poreza u Jan. i februaru su 1.1 mlrd evra ($1.2 billion) ispod planiranih

22. Moratorijum –
ZAKONSKI REGULISANO ODLAGANJE FINANSIJSKE OBAVEZE

23. 5. Poslednjih godina mnoge zemlje – Kina, Indonezija, Rusija, da navedemo samo neke – akumulirale su značajna sredstva u formi državnih
obveznica drugih zemalja, ali su ih konvertovale u investicije preko državnih fondova.
Objasnite ovaj fenomen koristeći intertemporalno
budžetsko ograničenje. Jesu li ovi fondovi
dobra ili loša stvar? Sa stanovišta ovih zemalja,
jesu li visoke kamatne stope povoljna ili nepovoljna
okolnost

24. Konverzija obeznica u “sovereign wealth funds” znači da ove zemlje ulažu u inostrane firme i aktivu.
Dobra stvar je što to smanjuje volatilnost državnih prihoda
I što učestvuju u rastu razvijenih zemalja
Njima odgovara rast kamatne stope jer su oni poverioci

25. 1 Nacrtajte budžetsku liniju Robinzona Krusoa,
pretpostavljajući da kamatna stopa r iznosi 5% i da dohodak Y1 iznosi 100, a Y2 iznosi 200.
Kolika je ukupna vrednost bogatstva Ω? Zašto se odgovor menja ako Y2 iznosi 100, a Y1 iznosi 200? ? W=290, W=295.2

26. 2. Koristeći prethodni primer, razmotrimo slučaj rasta kamatne stope r na 10%. Za obe verzije dohotka iz prošlog zadatka, utvrdite u kom slučaju Kruso više gubi od rasta kamatne stope? Uporedite ovo sa pojedincem čiji Y1 iznosi 300, a Y2 iznosi 0. Objasnite. Gubi 4,3 kad je , 8,7 kad je

27. Intertemporalno ograničenje onda glasi C1+C2 /(1+r)+B2/(1+r)
4. U tekstu je pretpostavljeno da Kruso ne želi da ostavi iza sebe nikakvo bogatstvo, pre svega zbog toga što zna da će biti spasen. Situacija bi se izmenila kada bi, u periodu 2, svom prijatelju Petku želeo da ostavi poklon u vrednosti B2 (koji možemo smatrati i nasledstvom). Napišite Krusoovo budžetsko ograničenje i predstavite ga grafički
Nasledstvo - B2 :
C2+B2 = Y2 + (Y1-C1) (1+r)
Intertemporalno ograničenje onda glasi
C1+C2 /(1+r)+B2/(1+r)
= Y1 + Y2 / (1+r).

28. Privatni dohodak = (Y-T) Porezi Bruto domaći proizvod (C+I+G+X-Z)=Y
Figure 2.02
Privatni dohodak
= (Y-T)
Porezi
Bruto domaći proizvod
(C+I+G+X-Z)=Y
C+I+G-Z
Državna potrošnja
(G)
Potrošnja
(C)
Štednja (S)
Transferi
Izvoz (X)
C+I+G
C+I
Neto porezi (T)
Država
(T-G)
Uvoz (Z)
Investicije (I)
Ostatak
sveta
Privatni
sektor
(X-Z)
(S-I)
Kružni tok dohotka

29. Domaćinstva
Konsolidacija: Firme + domaćinstva

30. Budžetsko ograničenje države
Konsolidovano nacionalno budžetsko ograničenje

31. Bilans nacije takođe se može dekomponovati na
primarni tekući bilans (PTB) i neto eksterni dohodak od investicija (rF):
TB = PTB + rF,

32. Ako svi preferiraju danasnju u odnosu na sutrasnju potrosnju,
r je …. pozitivna
ZASTO – zato sto ce onda domacinstva koja se odricu potrosnje i daju novac na stednju ili u zajam
Traziti da budu kompenzovani vecom potrosnjom sutra
POZITIVNA REALNA KAMATNA STOPA ZNACI POZITIVNE REALNE TROSKOVE CEKANJA

33. Ali, privreda nije preduzeće...
Buffet je rekao: “Mogao bih da rešim pitanje deficita za 5 minuta. Samo treba doneti zakon koji kaže da u slučaju da deficit bude veći od 3% nijedan političar više nema pravo da se kandiduje na bilo koju funkciju”
Ali, privreda nije preduzeće...
Kako se piše izveštaj...
Buffet said:” I could end the deficit in 5 minutes. You just pass a law that says that anytime there is a deficit of more than 3% of GDP all sitting members of congress are ineligible for reelection.”

34. Krive indiferencije: normalan slučaj
Potrošnja sutra
Slika 6.2(a)
Potrošnja danas

35. Krive indiferencije: slučaj nulte el. supstitucije
Potrošnja sutra
Slika 6.2(b)
Potrošnja danas

36. Krive indiferencije: konstanta el. supstitucije
Potrošnja sutra
Slika 6.2(c)
Potrošnja danas

37. Optimalna potrošnja: dužnikY2
Potrošnja sutra R C2
IC3
IC2
IC1 Y1 C1 B
Slika 6.3(a)
Potrošnja danas

38. Optimalna potrošnja: kreditor
Potrošnja stura R C2 Y2 A
IC3
IC2
IC1 C1 Y1 B
Slika 6.3(b)
Potrošnja danas

39. Teorija životnog ciklusa
Dohodak, potrošnja
Dohodak
Vraćanje duga
Potrošnja
Permanentni dohodak
Pozajmljivanje
Slika 6.4
Vreme

40. Najpre je najveći deo išao investitorima

41. KINA Hipoteza o permanentnom dohotku sugeriše da
bi Kina trebalo da tokom ovog perioda beleži značajan
platnobilansni deficit. Umesto toga, ona beleži rastući suficit, koji je dostigao nekih 10% BDP.
ZAŠTO???

42. namerno drži potcenjenu valutu da bi veštački podsticala konkurentnost.
kineski građani ne mogu da se zadužuju jer je bankarski sistem prilično nerazvijen.
građani štede skoro polovinu svog dohotka jer u Kini nema socijalne zaštite, tako da novac čuvaju za rashode za zdravstvo i za život u starosti.
Bilo kako bilo, Kina svakako nije na putu optimalne intertemporalne potrošnje.

44. Privremene i trajne promene dohotka
Potrošnja sutra
A´´=R´´
Y2´ R´ Y2
A=R A´ Y1
Y1´ B B´
B´´
Slika 6.5
Potrošnja danas

47. Posledice rasta kamatne stope
Potrošnja sutra
Potrošnja sutra R R R´ A B´ B B´ B
Potrošnja danas
Potrošnja danas
(a) Sudent Kruso (dužnik)
(b) Profesionalni sportista (kreditor)
Slika 6.9

48. potrošnja Yd W
Slika 6.10

49. Kreditno ograničenje C Potrošnja sutra A R B D Potrošnja danas
Slika 6.11
Potrošnja danas

50. BDP, domaća tražnja i tekući račun
Slika 6.12

51. Optimalni stok kapitalaR
Output
Optimalni stok kapitala
=1+r
nagib
Kapital
Marginalna produktivnost kapitala
Marginalni trošak kapitala
MPK
Kapital
Slika 6.13

52. Marginalna produktivnost kapitala
Novi
Tehnički progres R
Output
Stari
=1+r
nagib
Kapital
Marginalna produktivnost kapitala
MPK´
MPK
Kapital
Slika 6.14

53. q-teorija investicija
Investicije
Tobinovo q 1
Slika 6.15

54. Investicije i Tobinovo q u Nemačkoj
Tobinovo q (marginalno q)
Udeo investicija u kapitalu (I/K) q
I/K
Slika 6.16

55. KRIZA– započela je na hipotekarnom tržištu,\
„Sab-prajm” (sub-prime) krediti su bili napravljeni za siromašne klijente,
NINJA krediti
kamatne stope na ove zajmove postavljene
su tako da inicijalna kamatna stopa bude mala, ali da
vremenom ubrzano raste.
Ova kreditna linija ubrzo je postala „hit”,
Ubrzo nakon odobrenja, banka je ove kredite – tj. svoje pravo na redovnu otplatu kredita – prodavala drugim finansijskim institucijama.
Ovaj trik je omogućio bankama da ostvare proviziju, a da se trenutno oslobode rizika neplaćanja.

56. Institucije koje su kupile ove rizične zajmove preprodavale su ih drugim finansijskim institucijama širom sveta.
Ove hartije od vrednosti sa hipotekarnim pokrićem često su menjale vlasnika, putujući iz jedne zemlje u drugu. Završile su u aktivi velikih banaka.
To je stvorilo još jedan problem asimetričnih informacija: poslednji kupci ovih hartija od vrednosti vrlo su teško mogli da dokuče koliki rizik su uneli u svoju aktivu.

57. upravo je u to doba započeo onaj unapred definisani period rasta kamatne stope na odobrene hipotekarne zajmove
U principu, sama kupljena nekretnina je bila stavljena pod hipoteku, što je garantovalo da kredit ima realno pokriće.
Ali, padom cena nekretnina, nisu samo kuće gubile vrednost, već je istovremeno stotine hiljada kredita ostalo bez realnog pokrića
i trenutno izgubilo vrednost

58. Anglo-American capitalism has become an instrument for enriching its business managers
 Glass-Steagall Act – omogućio povratak investicionog bankarstva

59. the Clinton era abolition of the Glass-Steagall Act, which had kept a firewall between the commercial and investment banking parts of the financial system since the 1930s. The former had implicit deposit insurance and access to the central banks’ lender of last resort facilities. The latter did not. It is worth explaining why this matters.

60. Tobinovo q (a) (b) MPK= marginalni prinos nove investicije Slika 6.17
Marginalni trošak investicije
Marginalni trošak investicije
Sadašnja vrednost MPK, troškovi kapitala
Sadašnja vrednost MPK, trošak kapitala A A B C 1 1
MPK1
MPK1
MPK2
Stopa investicija (I/K)
Stopa investicija (I/K)
(a)
(b)
MPK= marginalni prinos nove investicije
Slika 6.17

61. 1. Domaćinstvo raspolaže dohotkom od 10.000 danas i 50.000 sutra.
Ako je realna kamatna stopa 5%, koliko je bogatstvo: (i) izraženo u današnjoj vrednosti potrošnje,
(ii) izraženo sutrašnjom potrošnjom?
Izračunajte permanentni dohodak ovog domaćinstva
(d) Ako se današnji dohodak neočekivano uveća za 1.000, kakva će promena nastati u permanentnom dohotku?
(e) Ako se dohodak permanentno uveća za 1000 , šta će se desiti sa permanentnim dohotkom?

62. Sadašnja vrednost bogatstva
Sutrašnja vrednost bogatstva
Permanentni dohodak

63. Velike debate vođene su u Nemačkoj oko načina
finansiranja (veoma zapuštene) infrastrukture u
istočnom delu zemlje. Jedno mišljenje je bilo da
treba povećati poreze, što bi uglavnom palo na
teret domaćinstava. Drugi su zastupali stav o
rastu budžetskog deficita. Koja strana je u pravu?
Da li je za odgovor na ovo pitanje važno znati
prirodu rasta (tj. da li se radi o permanentnom ili
privremenom rastu) javnih rashoda?

64. Ukoliko se radi o infrastrukturi koju će koristiti naredne generacije – mostovi, tuneli, itd. - opravdano je da budući poreski obveznici plaćaju porez za tu namenu.
Pošto javni dug mora da se naplati iz javne potrošnje, njen rast ne može večno da traje. U jednom momentu javna potrošnja mora da padne i porezi moraju da porastu. Na taj način će budući poreski obveznici učestvovati u troškovima infrastrukturnih projekata.

65. 2. Da li ratovi – koje karakteriše privremeni ali
nenormalno visok nivo javnih rashoda – smanjuju
ili povećavaju potrošnju domaćinstava? U
formulisanju odgovora razmislite o svim budžetskim
ograničenjima iz Poglavlja 7.
Ratovi smanjuju C kroz rast G koje se finansira ili kroz rast poreza u sadašnjosti ili u budućnosti.
U budžetskom ograničenju domaćinstva (7.10), T1 i T2 rastu dok budući dohodak Y2 verovatno pada (usled razaranja). Kao posledica, i sadašnja i buduća potrošnja pada.

66. T1 može da bude i inflacioni porez, a T2 fiskalni instrument

67. Kako se u materiju ovog poglavlja uklapa teza o potrebi da visoko zadužene zemlje započnu politiku “stezanja kaiša”?

68. Ako je zemlja već u recesiji, imamo problem.
Rikardijanska jednakost kaže da je svejedno kad se porezi podižu, ali u malo manje savršenom svetu će rast poreza verovatno izazvati pad potrošnje i investicija.
Istoveremeno, moraju se vraćati dugovi, te je velika verovatnoća da će zemlja zapasti još dublje u recesiju.
Razumno je očekivati da se najpre pokrenu mere za podsticanje rasta

69. 5. Brzorastuće privrede često imaju negativan
tekući račun platnog bilansa. Međunarodne organizacije
poput MMF-a moraju da procene da li
je tekući deficit “dobar” ili “loš”. Objasnite šta bi
to moglo da znači i kakve bi to posledice moglo
da ima.
Iskoristite to na primeru Poljske u periodu
Poljska je rasla po stopi od 5,1%
godišnje (dok je EU zabeležila stopu od 2,4%). U
ovom periodu, tekući deficit je bio 2,6% BDP, što
je pad u odnosu na prosečni deficit od 4,6% iz
perioda

70. “Dobar” platnobilansni deficit je posledica visokih investicionih troškova . Na nešto duži rok to ohrabruje investitore da ulažu i izvoze, te se sutra stvara suficit.
“Loš” deficit je posledica visoke privatne ili javne potrošnje koje nemaju nikakvog uticaja na rast.
U Poljskoj je deficit na tekućem računu pao sa 4.6% GDP u na 2.6 %, jer je BDP rastao brže od apsorpcije
Apsorpcija – C+G+I,
BDP – C+G+I+ (X-M)
Ap=BDP-(X-M), DAKLE, TO JE DOMAĆA I UVOZNA POTROŠNJA, INVESTICIJE I JAVNA POTROŠNJA

71. AKO JE BDP RASTAO BRŽE OD APSORPCIJE, KAKAV JE SALDO TEKUĆEG RAČUNA
U Poljskoj je deficit na tekućem računu pao sa 4.6% GDP u na 2.6 %, jer je BDP rastao brže od apsorpcije
Apsorpcija – C+G+I,
BDP – C+G+I+ (X-M)
Ap=BDP-(X-M), DAKLE, TO JE DOMAĆA I UVOZNA POTROŠNJA, INVESTICIJE I JAVNA POTROŠNJA
AKO JE BDP RASTAO BRŽE OD APSORPCIJE, KAKAV JE SALDO TEKUĆEG RAČUNA

72. C+I+G+(X-Z)> C+I+G
BDP> C+I+G
C+I+G+(X-Z)> C+I+G
(X-Z)>0
SUFICIT