1. V - Politički sistemi kapitalističkih zemalja:
BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

2. Uvod Ustavna monarhija (mada nema pisanog ustava)
Veliki uticaj tradicije
Britanici su često kvalifikovani kao konzervativci
Sistem saradnje (balansa vlasti)
Dvopartijski politički sistem

3. Istorija britanskog parlamentarizma i njegovih institucija
Istorija Velike Britanije predstavlja istoriju borbe različitih društvenih slojeva za vladavinu prava, protiva apsolutističke vlasti monarha.
Velika povelja slobode (Magna charta libertatum) – prvi stvarni demokratski pravni akt u istoriji modernih država, proglašena od strane kralja Jovana Bez Zemlje.
15. jun The Articles of Barons
1628. – Peticija o pravima (Petition of Rights)
1679. – Habeas Corpus Act
1689. – Bil o pravima (Bill of Rights)

4. Parlament Dvodomna struktura:
DOM KOMUNA (DONJI DOM)
650 članova
Univerzalni i neposredni izbori
Mandat: 5 godina
Diskusija i usvajanje zakonskih
predloga
DOM LORDOVA (GORNJI DOM)
Više od 1000 članova
Članstvo stečeno nasleđem ili
Imenovanjem od strane krune
Reprezentativna funkcija (pravo
suspenzivnog veta)
Rad parlamenta (odnosno donjeg doma) karakterišu žive i žučne rasprave tokom zasednja, koja su otvorena za javnost, ponekad nedisciplinovano ponašanje članova. Sednice vodi spiker koji daje i oduzima reč poslanicima, opominje na red i zauzima posebno mesto u sali na uzdignutoj stolici.

5. Kraljičino žezlo – mejz (Mase) nalazi se na sredini
sale i simboliše prisustvo monarha u parlamentu.
Članovi vlade i članovi opozicije sede jedni naspram drugih duž sale pravougaonog oblika. Oni se smenjuju na govornici, ali i bučno debatuju sa svojih mesta, negodujući za vreme izlaganja nekog od članova suparničkog tabora. Najbučniji su članovi parlamenta iz poslednjih redova, takozvani bekbenčersi (backbanchers), koji ustaju, lupaju o klupe, dobacuju ili čak zvižde tokom izlaganja ministara ili premijera.
Gornji dom parlamenta zaseda u posebnoj prostoriji sa mnogo više etikecije, “lordovskog” protokola i tradicionalnih ceremonija. Članovi gornjeg doma zaduženi su da razmatraju teme od nacionalnog značaja i da daju saglasnost na predložene zakonske akte.

6. Kruna (suveren)
Kruna u Velikoj Britaniji predstavlja pravnu i tradicionalnu političku instituciju.
Kraljevska ovlašćenja i prerogativi su sledeća:
Imenovanje nosilaca plemićkih titula po zaslugama za britansku naciju
Imenovanje izvesnih civilnih i vojnih službenika
Sazivanje i raspuštanje Parlamenta
Proglašavanje zakona
Objavljivanje rata i mira
Pravo da pomiluje ili ublaži kaznu osuđenim licima

7. Ipak, stvarne funkcije kraljice u savremenom britanskom političkom sisitemu strogo su reprezentativnog karaktera. Kaže se da kraljica biva konsultovana, opominje i ohrabruje nosioce vlasti u Velikoj Britaniji.

8. Kabinet
Stvarnu izvršnu vlast u Velikoj Britaniji ima vlada, odnosno kabinet ministara koji formira partija koja je pobedila na izborima.
Oko 90 članova kabineta čini 18 najvažnijih (“starijih”) ministara i niz pomoćnika (“mlađih ministara”), državnih sekretara i drugih zaposlenih u različitim rangovima.
Na čelu kabineta je premijer koji vodi, nadgleda i kontroliše rad vlade i stoga snosi najveću odgovornost za njene efikasan rad ili eventualne neuspehe.

9. Sudstvo
Sudska vlast u Velikoj Britaniji nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti i potpuno je slobodna u vršenju svoje funkcije.
Svi zločini koji su počinjeni na tlu Ujedinjenog Kraljevstva formalno se tretiraju kao “zločini protiv Njenog Veličanstva Kraljice”.
Sudstvo u Velikoj Britaniji se zasniva na bazi presedana (slučajeva iz prakse), a ne na bazi kodifikovanih, pisanih zakona, kao što je to slučaj u evorpsko-kontinetalnom pravu.
Nezavisnost sudova od bilo kakvih mešanja, političkih ili drugih pritisaka, kao i nenarušen dostojanstveni društveni status sudija učinili su da se britansko sudstvo smatra jednim od najefikanijih u svetu.

10. Političke partije u Velikoj Britaniji
Preovlađujući uticaj dve političke partije:
Konzervativna partija – vodi poreklo od nekadašnje Torijevske partije (kraj XVII veka), pripada grupi desničarskih, tardicionalističkih partija. Glavno upotište među biračima ima u višim, bogatijim i aristokratskim slojevima britanskog društva, gaji izuzetno poštovanje prema instituciji britanske krune i rezervisan stav prema integracionim procesima u savremenoj Evropi.
Laburistička partija – pripada grupaciji socijaldemokratskih partija. Glavninu pristalica ima u radničkoj populaciji, među nižim i srednjim slojevima društva, a uživa jaku podršku sindikata, omladine i studenata. Zalaže se za približavanje Britanije Evopskoj Uniji, za liberalizaciju privrednog i političkog uređenja, veća socijalna prava britanskih radnika i sl.
Britanska nacionalna partija, Liberalno demokratska partija, Liberalna partija, partija zelenih, Nova Britanska Komunistička partija.

11. Britanski politički sistem – sistem ravnoteže vlasti
Ovo pitanje razmatra međusobni odnos zakonodavne, izvršne i sudske vlasti:
Premijer najmanje jednom nedeljno podnosi Kraljici izveštaj o aktuelnom stanju.
Premijer podnosi izveštaj Parlamentu i obrazlaže donete odluke
Premijer zvanično podnosi Parlamentu zakonske predloge
Ministri redovno podnose izveštaj o svom radu u Parlamentu i odgovaraju na poslanička pitanja
Ministri redovno podnose izveštaj o stanju u svom resoru na sednicama Kabineta
Kraljica zvanično podnosi Parlamentu godišnji izveštaj o stanju nacije
Sudovi deluju nezavisno “u ime NJV Kraljice”, a preme zakonima donetim u Parlamentu

12. Faktori stabilnosti britanskog parlamentarizma
Relni odnos saradnje (ravnoteže) vlasti, odnosno njegove dve najvažnije institucije – “parlament i vlada žive i umiru zajedno”
Stabilnost državne administracije
Stabilnost sistema u vidu dve preovlađujuće političke partije koje se smenjuju na vlasti ne izazivajući pri tom veće potrese u zemlji
Britanski tradicionalizam (konzervativizam)
Poverenje u političke institucije