1. Međunarodna razmena i razvoj
Poglavlje 11
Međunarodna razmena i razvoj

2. Šta odlikuje nerazvijene zemlje
Nizak BDP i njegov spori rast
Veliki udeo zaposlenih u poljoprivredi, rudarstvu, itd
nisko očekivano trajanje života
visoka stopa nepismenosti
visoke stope prirodnog priraštaja
Disfunkcionalne privrede

3. Međunarodna razmena i razvoj
do 1980-tih godina uticajna grupa ekonomista verovala da međunarodna razmena ometa umesto da pospešuje razvoj
Zbog toga što izaziva
1. dugoročno opadajuće odnose razmene i
2. velike fluktuacije zarada od izvoza zemalja u razvoju

4. Teorija komparativnih prednosti nalaže
da zemlje u razvoju treba da se specijalizuju
pre svega u proizvodnji i izvozu
sirovinskih materijala,
goriva,
ruda
i hrane u razvijene zemlje
u zamenu za industrijske proizvode

5. zemlje u razvoju veruju da ih obrazac specijalizacije
upućuje ka poziciji potčinjenosti u odnosu na razvijene zemlje
Sprečava ih da ostvare dinamičke koristi
Ako je to tačno... Teorija je irelevantna

6. Ovo su ozbiljne optužbe
koje bi, ukoliko bi bile istinite, zaista učinile da tradicionalna teorija trgovine postane irelevantna za proces ekonomskog razvitka.

7. Ali to nije tačno Stepenice komparativnih prednosti (Bagvati)
Šta je to?
Dakle, dinamička teorija
Ne menja se njen značaj
Dajte neki primer – gde se to desilo?

8. Tražnja pada ... ponuda pada
1)dohodna elastičnost za sirovinama <1 (kafa 0,8, kakao 0,5, šećer 0,4 i čaj 0,1.
(2) Razvoj sintetičkih supstituta, npr. kaučuk, plastika, itd.
(3) Tehnološki napredak – beli lim
(4) rast sektora usluga - manja tražnja
(5) trgovinska ograničenja na
Imaju manje prirodnih resursa (sa izuzetkom nafte)
većina je prenaseljena pa troše u zemlji
međunarodni dotok kapitala je relativno manji
Odliv kvalifikovanih radnika
Zanemarile poljoprivredu u korist brže industrijalizacije i sputale svoje izvozne (i razvojne) perspektive.

9. Kakva je onda korist? upošljava domaće resurse - ventil za višak
povećavajući veličinu tržišta, trgovina čini mogućom podelu rada i ekonomiju obima.
Međunarodna trgovina predstavlja sprovodnik u prenosu novih ideja, tehnologija i novih menadžerskih veština
podstiče i pomaže međunarodni tok kapitala iz razvijenih u nerazvijene zemlje.
uvoz novih prerađevina podsticao je domaću tražnju sve dok domaća proizvodnja ovih prerađevina nije postala moguća.
sjajno – možda jedino antimonopolsko oružje

10. Nova teorija endogenog rasta
pokušava da objasni način na koji endogene tehnološke promene stvaraju eksternalije koje poništavaju svaku sklonost ka opadajućim prinosima u procesu akumulacije kapitala (što je postulat neoklasične teorije rasta).
Ljudski kapital
Privredno okruženje
Istraživanje i razvoj

12. Prema tome, zemlje u razvoju napadaju tradicionalnu teoriju trgovine
kao statičku i irelevantnu za objašnjenje procesa razvoja.

13. razlozi za pogoršavanje robnih odnosa razmene
U ZUR rast produktivnosti obara cene
U razvijenima povećava plate i uvećava realni dohodak
Prebiš i Singer su zaključili da su se odnosi razmene zemalja u razvoju pogoršali sa 100 na 59.
Ovaj zaključak bio je ozbiljno osporen po više osnova

14. Empirijska potvrda

15. Ali robni odnosi razmene zemalja u razvoju pogoršani za približno
20%, ali su njihovi dohodovni odnosi razmene porasli za 165%

16. Različiti odnosi razmene
Čisti – izvozne/uvozne cene
Dohodni –
P Pojedinačni - produktivnost
Dvostruki
I i S mogu da rastu čak i kada N opada.
Ako raste Q ili Z

17. Dakle, ako izvozne cene sporije rastu, Stvar može popraviti
rast izvoza (I)
Ili rast produktivnosti
U ZUR N palo 20%, I porastao 165%.

18. Zašto se pogoršavaju odnosi razmene
u razvijenim zemljama produktivnost podiže plate
u ZUR produktivnost izaziva pad cena
Prema tome, razvijene zemlje, imaju najbolje od oba sveta:
Veće plate zbog porasta sopstvene produktivnosti
niže cene za poljoprivredne proizvode iz zemalja u razvoju.

19. najgora moguća situacija za zemlje u razvoju nastaje
kada se sva tri odnosa razmene pogoršavaju - To je osiromašujući rast

20. Uzroci i posledice izvozne nestabilnosti
neelastične i nestabilne krive ponude i tražnje mogu da dovode do neobuzdanih
fluktuacija cena.

21. zbog čega su krive tražnje neelastične i zašto se pomeraju?
Tražnja je cenovno neelastična
bogati troše mali deo dohotka na takve proizvode kao što su kafa, čaj, kakao i šećer.
Prema tome, kada se cene ovih proizvoda menjaju, domaćinstva ne menjaju u značajnoj meri svoje izdatke na ove proizvode
što tražnju za njima čini neelastičnom
Sa druge strane, ponuda za mnogim sirovinama je cenovno nestabilna jer
Privredni ciklus u razvijenim zemljama diktira izvoz

22. Merenje nestabilnosti izvoza
nestabilnost izvoza donekle veća za zemlje u razvoju nego za razvijene zemlje,
stepen nestabilnosti nije veoma visok u apsolutnom smislu kada se meri na skali od 0 do 100.

23. tri osnovne prednosti supstitucije uvoza
(1) Tržište već postoji
(2) lakše štite domaće tržište nego da prisiljavaju razvijene zemlje da obaraju barijere za njihov izvoz
(3) podsticaj da osnivaju takozvane carinske fabrike – carinske zone

24. nedostaci (1) Domaće industrije nema podsticaj da postane efikasna.
(2) ne dozvoljava prednosti ekonomije obima- šta ovo znači?
Samo za ograničeno tržište.
(3) supstitucija uvoza postaje sve složenija i skuplja (u smislu veće zaštite i neefikasnosti).

25. Politika industrijalizacije putem supstitucije uvoza u opštem slučaju
imala je samo ograničen uspeh ili je propala.
Veoma visoke stope efektivne zaštite u rasponu od %
Ovo je vodilo ka veoma neefikasnim domaćim industrijama i do veoma visokih cena za domaće potrošače.
Zastava

26. Industrijalizacija orijentisana na izvoz
Prednosti
(1) moguća ekonomija obima.
(2) podstiče efikasnost u čitavoj privredi. Ovo je posebno važno kada se autput industrije upotrebljava kao input u drugoj domaćoj industriji.
(3) Ekspanzija izvoza industrijskih prerađevina nije ograničena
Sa druge strane, postoje dva ozbiljna nedostatka:
(1) konkurencija poznatih i efikasnih industrija u razvijenim zemljama.
(2) visok nivo efektivne zaštite u razvijenim zemljama

27. Anomalije zbog supstitucije uvoza
prekomerna kapitalna intenzivnost (Indian disease)
otvorilo je mali broj novih radnih mesta,
problem nezaposlenosti i samo pogoršan.
Mnogi kapaciteti nisu radili zbog nedostatka novca za kupovinu sirovinska i goriva
Zanemarivanje poljoprivrede
Pad zarada u svom tradicionalnom izvozu, a neke (poput Brazila) bile su prinuđene da uvoze određenu vrstu hrane koju su ranije izvozili.
Deficiti, pad BDP

28. Ocenjeno je da je politika supstitucije
uvoza imala za posledicu rasipanje do 10 procenata nacionalnog dohotka zemalja u razvoju.
Alternativa – izvozna strategija
Koreja

29. struktura izvoza izmenjena u korist prerađevina Kina Indija Angola itd
stereotip prema kome zemlje u razvoju izvoze sirovinske materijale i hranu, a uvoze industrijske prerađevine više ne važi
struktura izvoza izmenjena u korist prerađevina
Kina
Indija
Angola
itd

31. problemi sa kojima su danas suočene zemlje u razvoju
(1) duboko siromaštvo koji preovlađuju u mnogim zemljama;
(2) neodrživi spoljni dug nekih najsiromašnijih zemalja;
(3) ostaci trgovinskog protekcionizma razvijenih zemalja protiv izvoza iz zemalja u razvoju.

32. Tokom 1980-tih, zemlje u razvoju su, opsednute slabim rastom i velikom nezaposlenošću,
povećale trgovinsku zaštitu koju su pružale nekim od svojih velikih industrija

33. Globalizacija i siromaštvo u svetu

34. bez globalizacije svetsko siromaštvo verovatno bilo čak i više rašireno – ovo tvrdi čak i Džo Stiglic.
Ono što je istina
jeste da globalizacija ne donosi koristi svim zemljama.
Izgleda da su neke od najsiromašnijih zemalja (posebno one u Africi južno od Sahare) ostavljene po strani i
marginalizovane procesom globalizacije i danas su siromašnije nego što su bile pre dve
ili tri decenije (tj., njihov prosečan realni dohodak per capita danas je niži).
Međutim,
uzrok njihovog siromaštva nije globalizacija već
suše,
glad,
unutrašnje
razmirice,
Ratovi
AIDS

35. Dear Bono, I am afraid that your energies have been misdirected
an aid agenda that is based on two obsolete and counterproductive premises:
first, that aid for Africa must be spent in Africa rather than outside it and
second, that we must work to increase aid flows to a target of 0.7 per cent of gross national product.
The problem is that the target relates to government spending.
you said that you expected your music would endure forever but poverty would have ended in a hundred years. I wish you good luck on your music. But not even a hundred years would suffice to end poverty if you fail to correct your course.

36. Šta je problem kod pomoći?
Holandski sindrom
Apresijacija
Uvoz
deficit
To je isto kao kod pronalaska nafte

37. Milenijumski razvojni ciljevi iz 2000
1. prepoloviti krajnje siromaštvo i glad u odnosu na 1990;
2. ostvariti opšte obrazovanje;
3. potpomagati polnu jednakost;
4. smanjiti smrtnost dece;
5. poboljšati materinsko zdravlje;
6. pobediti HIV/AIDS, malariju i druge bolesti;
7. obezbediti održivost životne sredine; i
8. uspostaviti opšte parnterstvo za razvoj.

38. Međunarodna razmena i razvoj
1. Ukažite na koje sve načine međunarodna razmena može da uspori razvoj.
zadržava primarnu proizvodnju;
korišćenje previše kapitalno –intenzivnih tehnika
Jača sklonost potrošnji;
Strana eksploatacija;

39. 2. Navedite suprotne argumente na svaku primedbu iz Problema 1
zadržava primarnu proizvodnju- uvodi složenije tehnike;
Kapitalno –intenzivne tehnike - oporezivanje
Jača sklonost potrošnji - oporezivanje;
Strana eksploatacija - oporezivanje;

40. 3. Nacrtajte hipotetičku granicu proizvodnje jedne zemlje u razvoju koja pokazuje rastuće troškove.

41. Neka se na horizontalnoj osi meri količina primarnih proizvoda a na vertikalnoj količina industrijskih prerađevina.
Prikažite uticaj tehnoloških unapređenja u proizvodnji primarnih proizvoda na položaj granice proizvodnje.

42. 4.Kakav će efekat na odnose razmene najverovatnije izazvati unapređenje tehnologije primarnih proizvoda? Zbog čega?
Rast Q, pad P,
Pogoršanje odnosa razmene

43. 5. Nacrtajte sliku koja pokazuje zašto trgovina može da bude ventil za višak.

44. Šta bi bilo 2010.: N=110/120=91.7 pogoršanje
6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u izvoznom sektoru u jednaki 100.
Šta bi bilo 2010.:
(a) sa robnim odnosima razmene ove zemlje ako se indeks njenih izvoznih cena poveća za 10% a indeks uvoznih cena se poveća za 20%?
N=110/120=91.7
pogoršanje

45. 6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u izvoznom sektoru u jednaki 100. Šta bi bilo ...
(b) sa dohodovnim odnosima razmene ove zemlje ako se indeks njenog obima izvoza poveća za 30 procenata?
I=110/120*130=119.2

46. 6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u izvoznom sektoru u jednaki 100.
(c) sa pojedinačnim faktorskim odnosima razmene ako se indeks produktivnosti u izvoznom sektoru poveća za 40 procenata?
S=110/120*140=128.4

47. Da li je zemlja iz sada u boljem ili slabijem položaju 2000
Da li je zemlja iz sada u boljem ili slabijem položaju u poređenju sa 1980? Zbog čega?
N=110/120=91.7
I=110/120*130=119.2
S=110/120*140=128.4

48. 8. Objasnite pomoću grafikona, na koji način pogoršavanje odnosa razmene usled privrednog rasta može da dovede do toga da je zemlja u gorem položaju posle rasta

50. Nacrtajte sliku koja prikazuje da kada ponuda proizvoda raste, njegova cena pada za iznos utoliko veći što je veća cenovna neelastičnost krive tražnje za tim proizvodom.

51. 12. Zbog čega nije uspostavljen Novi međunarodni ekonomski poredak koje su zahtevale zemlje u
razvoju? Zbog čega on više nije predmet gorućih debata?

52. odgovor Zato što bogate zemlje nisu htele da izgube dobit
Priče su prestale zbog velikih kriza u nerazvijenimi zemljama
Ovu temu zamenila je nova – globalizacija

53. 13. Na koji način je primena zaključaka Urugvajske runde pomogla zemljama u razvoju? Na koji način ona to nije uradila?
Smanjenje zaštite poljoprivrednih proizvoda u razvijenim zemljama
Ali nedovoljno

54. 14. Objasnite zašto se osiromašujući rast izgleda nije
pojavio u većini zemalja u razvoju tokom protekle tri decenije.
Zato što je obim razmene porastao i dohodni odnosi razmene se poboljšali 

55. 15. Objasnite razloge zbog kojih bi bogate zemlje
sa jedne strane morale, a sa druge ne bi smele
da oproste sve inostrane dugove najsiromašnijih
zemalja u razvoju.

56. Zato što ne mogu da otplate
Ali to može da ih ohrabri da se nanovo ponašaju kao i ranije

57. Šta je netačno u vezi teorije spoljne trgovine
a. Ona obuhvata promene u raspoloživosti faktora i u tehnologiji
b. Dovodi do najbolje alokacije resursa u svakom trenutku
c. To je dinamička teorija
d. Zasnovana je na komparativnim prednostima

58. GDP I PPP

61. NEDOSTACI GDP
TRŽIŠNE CENE
SIVA EKONOMIJA
IMPUTIRANA RENTA
STANDARD

62. Ustanovili smo: vezu između razmene i razvoja
vezu između odnosa razmene, izvozne nestabilnosti i ekonomskog razvoja
Uporedili razvojne strategije zasnovane na supstituciji uvoza i na izvoznoj orijentaciji
• Opisali tekuće probleme ZUR