1. Projektovanje sistema elektronskog poslovanja
Sreda:
I čas: 14: :40
II čas: 15: :35
III čas: 16: :30
I čas: 17: :25
II čas: 18: :20
III čas: 19: :15
mr Boban Vesin
2. deo

2. Poslovni modeli
set planiranih aktivnosti koje će omogućiti profit na tržištu
središte poslovnog plana
poslovni plan – dokument koji opisuje poslovni model koji firma koristi
uspešan poslovni model sadrži osam komponenti

3. Poslovni modeli Komponenta poslovnog modela Ključno pitanje?
Propozicije vrednosti
Zašto bi potrošač trebao kupovati od vas?
Model prihoda
Kako ćete zaraditi novac?
Marketinške mogućnosti
Koje tržište želite da pokrijete i koja je njegova veličina?
Konkurencijsko okruženje
Ko posluje na tržištu koje želite da okupirate?
Prednost u odnosu na konkurenciju
Kakve posebne prednosti će vaša firma ponuditi tržištu?
Marketinška strategija
Kako planirate da promovišete svoj proizvod ili uslugu da biste privukli potrošače?
Organizaciona struktura
Kakav je tip organizacione strukture potreban vašoj firmi da bi mogla da realizuje poslovni plan?
Tim menadžera
Kakvo iskustvo i predznanje treba da ima vođa kompanije?

4. Kategorizacija poslovnih e-trgovinskih modela
Ne postoji jedinstven pristup za kategorizaciju poslovnih modela
Tip sektora e-trgovine:
B2C – Businesss to Consumer
B2B – Business to Business
C2C – Consumer to Consumer
P2P – Peer to Peer
Tip tehnologije:
M – commerce

5. Uticaj e-trgovine na poslovanje
Struktura industrije
industrijsku strukturu karakteriše pet vodećih snaga:
rivalitet koji postoji između konkurentskih firmi,
pretnja alternativnih proizvoda,
barijere unutar same industrije,
sposobnost pregovaranja snabdevača,
sposobnost pregovaranja kupaca.
E-trgovina ima potencijal da promeni snagu ovih konkurencijskih sila.
Tu sam stala

6. Industrijski lanac vrednosti
set aktivnosti – transformacija ulaznih sirovina u finalne proizvode
detaljna analiza - kako e-trgovina može da promeni poslovne operacije na industrijskom nivou
SNABDEVAČI
PROIZVOĐAČI
DISTRIBUTERI
DISTRIBUTERI
POTROŠAČI
PRODAVCI
Sistem za upravljanje prevoza
TRANSPORTERI
Internet nudi svakom od učesnika mogućnost poboljšanja njegovog položaja: smanjivanjem troškova i/ili povećanjem cena

7. Poslovna strategija
set planova koji će poslovnoj firmi obezbediti povraćaj uloženog kapitala u dugom periodu - realizaciju profita u konkurencijskom okruženju
4 osnovne strategije koje mogu obezbediti profitabilni posao:
diferenciranje,
cena,
obim (prostor)
i fokus
specifičnosti koje pruža Internet, kao jedinstveno tržište - uspešne firme iskoristiti da ojačaju svoje sposobnosti

8. Izgradnja sajta e-trgovine
U izgradnji uspešnog sajta e-trgovine postoje dva važna izazova:
razvoj jasnog razumevanja komponenti poslovnih objekata - plan razvoja sajta firme
znanje koje će omogućiti izbor prave tehnologije za realizaciju tih objekata - razumevanje pojedinih osnovnih elemenata infrastrukture e-trgovine
podela niza faktora koji će učestvovati u samom procesu izgradnje

9. Analiza sistema “Šta želimo da e-trgovinski sajt radi?”
Kako će strategija i poslovni model biti
transformisani u uspešan e-trgovinski sajt?
razvoj liste funkcionalnosti sistema i zahteva za informacijama
set preciznih informacionih zahteva
uočavanje poslovnih ciljeva
informacioni elementi koje sistem mora da produkuje da bi se ostvarili poslovni ciljevi
lista mogućnosti koje od sajta očekujemo
lista mogućnosti informacionog sistema

10. Dizajniranje sistema
Opis glavnih komponenti sistema i njihov međusobni odnos
Može se podeliti na dve komponente:
Logički dizajn: protok informacija na e-trgovinskom sajtu, procesne funkcije koje moraju biti izvršene, baza podataka koja će se koristiti, bezbednosne procedure i kontrole
Fizički dizajn: vrši transformaciju logičkog dizajna u fizičke komponente, kao što su, na primer, model servera, softver, veličina telekomunikacionih veza

11. Logički dizajn HTTP zahtev Informacije o korisniku Korisnik sajta
Verifikacija
Baza podataka korisnika
Stranice kataloga
Baza podataka kataloga
Baza podataka porudžbina
Proizvodi
Prodaja proizvoda

12. Fizički dizajn Potrošač Internet Firmin Web sajt Ad Server
Baza podataka
Internet
Ad Server
Online katalog
Potrošač
Firmin Web sajt
Mail server
Platna kartica

13. Komercijalizovanje Web sajta
Pružanje interesantnog sadržaja sa korisnim informacijama
Personalizovanje informacija na osnovu praćenja kretanja i akcija kupca na sajtu
Naglašavanje mogućnosti izbora
Ponuda interesantnih i neobičnih proizvoda
Unakrsna prodaja, ponuda srodnih proizvoda kada mušterija kupuje
Ponuda prijavljivanja na liste za informisanje o novostima

14. Bezbednost e-poslovanja
sistem elektronskog poslovanja treba da spreči obavljanje transakcije koju je inicirao nelegitimni korisnik
komunikaciona mreža izložena prisluškivanju – podaci mogu biti iskorišćeni za zloupotrebu
Kriptografija
(Cryptography)
Fizička zaštita
sistema

15. Mere fizičke bezbednosti
operacije sa PIN-om i poverljivim podacima - unutar računara korisnika
►► neprobojni hardver ili hardver od poverenja ◄◄
Nekoliko tehnika:
ugrađivanjem brojnih senzora za detekciju malicioznih napada,
gusto pakovanje komponenti,
korišćenje zaštićene memorije,
korišćenje procesora koji će izvršiti sva neophodna računanja pre nego što se vrati rezultat

16. Kriptografija (Criptography) Kriptologija (Cryptology)
Kriptografske mere bezbednosti
skup tehnika i aplikacija koje se zasnivaju na matematički teškim problemima
Kriptografija (Criptography)
oblast u kojoj se nastoje kompromitovati kriptografski mehanizmi
Kriptoanaliza (Cryptoanalysis)
nauka o tajnim komunikacijama - objedinjuje kriptografiju i kriptoanalizu
Kriptologija (Cryptology)
Kriptovanje (Encrytion) - transformacija podataka u oblik koji je gotovo nemoguće pročitati bez određenog znanja (tajne, ključa)
Svrha kriptovanja - privatnost podataka, skrivanjem informacije od svakog kome ona nije namenjena
Dekriptovanje (Decryption) - transformacija kriptovanih podataka u razumljivu formu

17. Kriptografske mere bezbednosti
►► osnovni kriptografski zahtevi ►►
integritet podataka
autorizacija korisnika
poverljivost podataka
neporecivost
Sistemi plaćanja ne izvršavaju ni jednu delikatnu operaciju dok se ne izvrši eksplicitna provera autentičnosti korisnika.

18. Simetrična kriptografija
Kriptogram
Kripter
Dekripter
Izvor poruka
Kriptoanalitičar
Odredište
Generato r ključeva
TAJNI KANAL
Tajna informacija - ključ (Key) isti za kriptovanje i za dekriptovanje
Osnovni problem: egzistencija tajnog kanala
Prednost: u praktičnoj realizaciji - vrlo brz, nema velikih zahteva u računanju

19. Asimetrična kriptografija
Javni ključ pošiljaoca
Kriptogram
Javni
Pošiljalac
Primalac
Tajni
tajni
Tajni
Tajni ključ pošiljaoca
Javni
javni
Kriptografija sa javnim ključem
Dve značajne primene: kriptovanje i digitalni potpis
Svaki učesnik dobija par ključeva
jedan tajni ključ – čuva korisnik, ne prenosi se i ne razmenjuje
jedan javni ključ - objavljuje se i prenosi

20. Primena kriptografije
Najjednostavnije:
tajna komunikacija,
identifikacija,
autentifikacija i
razmena tajne
Složenije
elektronska trgovina,
certifikacija,
tajna elektronska pošta,
rekonstrukcija ključa i
bezbedan pristup računarskom sistemu

21. Sistemi elektronskog plaćanja
elektronski novac - vrednost niza cifara – u digitalnoj memoriji
brojevi su unikatni
potpuna anonimnost kupca
prenosiviji i lakši za rukovanje od papirnog novca
troškovi transfera preko Interneta znatno su manji
problem u vezi s nominalnom vrednošću - sistem morao biti sposoban da “vrati kusur” ili digitalne novčanice sa odgovarajućom vrednošću
problem oporezivanja transakcija na Internetu
mehanizme za prepoznavanje i prevenciju ponovljenih plaćanja istim digitalnim novčanicama

22. Online plaćanja elektronskim novcem
Najpoznatiji online sistemi su E-Cash, DigiCash i NetCash
E-cash
novčanica sa otkrivenim serijskim brojem
Potrošač 3
Trgovac
Overena novčanica
novčanica sa šifrovanim brojem
potvrda i uvećanje računa 1 2 4 6
Internet
Banka 5
Banka
kliring

23. Online plaćanja elektronskim novcem
E-cash
Bezbednost E-cash-a – asimetrični kriptografski algoritam
Dopuna – pristup računa dodatno zaštićen ličnim lozinkama
Mane
veliki troškovi provere autentičnosti – online
nepogodnost za mikro plaćanja
potpuna anonimnost - ukinuta bilo kakva mogućnost praćenja transakcija

24. Online plaćanja elektronskim novcem
NetCash
Razvijen na Univerzitetu Južne Kalifornije u SAD
Upotreba postojećih računovodstvenih sistema i procedura u finansijskim institucijama – smanjenje početnih investicija
Decentralizovan – lakše rešavanje problema velikog broja novčanica i učesnika
Delimična anonimnost, kooperacija svih finansijskih institucija
Bezbednost – pomoću kriptografskih alata
Efikasniji za mikro plaćanja

25. Računovodstveni server
Online plaćanja elektronskim novcem
NetCash
Računovodstveni server
Račun1
Račun2
Račun3
...
Računn
Anonimni novac se zamenjuje nenaonimnim
Novčani server 1
Novčani server 2
Novčani server 3
Novčani server n
Potrošač
Trgovac

26. Online plaćanja elektronskim novcem
NetCash
novčanice šifrovane asimetričnim algoritmom
Potrošač 2
Trgovac
nove neanonimne novčanice/ uvećanje računa
Podiže novčanice
- serijski brojevi
poznati i vidljivi
emisinom serveru
provera
Internet 1 3
Banka 4
Banka
kliring

27. Mikro – plaćanja
Elektronska plaćanja male vrednosti (u rasponu od nekoliko dolara do nekoliko centi, pa i manje)
Specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu
Mali broj funkcionalnih sistema:
MilliCent - kupovine u iznosima od jednog centa, pa čak i manjim, ne nudi anonimnost plaćanja
CyberCoin - transfer novca sa potrošačevog privremenog računa na trgovčev privremeni račun koji su, posebno za tu namenu, kreirani u CyberCash banci u Virdžiniji
NetBill - proveru autentičnosti, upravlja računima, vrši obradu transakcija, fakturisanje i informisanje klijenata i korisnika u mreži

28. Mehanizmi i instrumenti elektronskog plaćanja
Elektronski prenos novčanih sredstava (EFT – Electronic Fund Transfer)
ostvariti korišćenjem sopstvene računarske mreže banaka ili integracijom sopstvene mreže u jednu veliku mrežu koja služi korisnicima mnogih banaka i finansijskih institucija
pre nego što se EFT mreža instalira potrebno je rešiti probleme zaštite: Prihvaćeno je korišćenje tajnog ličnog identifikacionog broja (Personal Identification Number – PIN) zajedno sa bankarskom karticom koja nosi ostale informacije potrebne za pokretanje transakcija
PIN treba da zna samo legitimni vlasnik kartice
dužina PIN-ova treba da bude dovoljno velika da je mogućnost pogađanja prihvatljivo mala
4 do 8
decimalnih cifara
kratka da bi vlasnici kartice mogli da ih zapamte

29. Zahtevi u pogledu PIN brojeva
Za identifikaciju korisnika baziranih na PIN-ovima i bankarskim karticama
PIN mora da se čuva u tajnosti sve vreme,
PIN ne sme biti zapisan na kartici,
kartica treba da sadrži jedinstven broj (PAN) koji odgovara PIN-u vlasnika kartice,
ako kartica sadrži kod za ličnu autentifikaciju (PAC), on mora da zavisi od PIN-a ali otkrivanje PIN-a iz osnove PAC-a mora da bude nepraktično,
proces identifikacije mora biti vremenski zavisan (da spreči ponovni napad)

30. Inteligentne kartice
Sledeći korak za povećanje bezbednosti EFT sistema
Personalni računar u malom koji uključuje :
Procesor (CPU) pomoću koga se vrše razna izračunavanja,
Read-Only Memory (ROM) – memoriju na kojoj se nalazi operativni sistem,
Random Access Memory (RAM) – memoriju koja se koristi za privremeno skladištenje prilikom rada procesora i
Electronically Erasable and Programmable Read Only Memory (EEPROM) – memoriju u kojoj su smešteni podaci od interesa
Ne poseduje tastaturu niti bilo kakav displej - funkcioniše tek u kombinaciji sa odgovarajućim uređajem za čitanje smart kartica – CAD (Card Acceptance Device)

31. Struktura inteligentne kartice
VCC
GND
MIKRO-PROCESOR
KRIPTOGRAFSKI KOPROCESOR
Reset
Clock
I/O
RAM (privremeni rezultati)
ROM (operativni sistem, programski kod
EEPROM
(podaci)

32. Životni ciklus inteligentnih kartica
Faza proizvodnje – u čip se utiskuje tzv. ključ proizvođača, jedinstven za svaku smart karticu.
Faza pre-personalizacije – čip se postavlja na karticu i testira, a ključ proizvođača se zamenjuje tzv. ličnim ključem, i nadalje se zabranjuje fizički pristup memoriji, a dopušta se isključivo logički.
Faza personalizacije – na karticu se upisuju podaci o korisniku, upisuju se PIN i deblokirajući PIN. Upisuju se aplikacije i ostali podaci od interesa.
Faza korišćenja – Korisnik u ovoj fazi redovno koristi karticu, a prava pristupa pojedinim podacima reguliše aktivna aplikacija koja je pod kontrolom operativnog sistema.
Faza blokiranja – Kartica se poništava kada prestane potreba za njenim korišćenjem, jer se iz tehničkih, ali i bezbednosnih razloga ne preporučuje da pređe u ruke drugog vlasnika.

33. Bezbednost smart kartica
U EEPROM-u se nalaze lični podaci o vlasniku kartice, broj tekućeg računa, certifikati
od velikog interesa da ovi podaci ne budu izloženi zloupotrebi
Identifikacija pomoću PIN-a višestruko je bezbednija od bilo kog drugog načina identifikovanja:
PIN nikada ne putuje mrežom i otporan je na napade
polise koje regulišu dužinu i učestanost promene PIN-a mogu biti manje restriktivne od onih za password
izbegava se ugrožavanje bezbednosti sistema od strane osoblja zapisivanjem identifikacionih kodova na papire ili u datoteke
Generisanja i drugih tehnika:
generisanja otiska prsta korisnika na čipu kartice
generisanja elektronske fotografije korisnika na plastičnoj podlozi same kartice

34. Primene inteligentne kartice
Finansije - univerzalna platna kartica
Identifikacija - za autorizaciju, odnosno, kontrolu pristupa objektima, kao vozačka dozvola, studentska iskaznica - univerzalna legitimacija
Telefonija - bezbedno iniciranje poziva, identifikaciju korisnika u GSM sistemu
Zdravstvo - zdravstvena knjižica i zdravstveni karton
Saobraćaj - elektronskih karata i vaučera za rezervisanje mesta, predaju prtljaga ili pri naplati putarine, parkinga
Informacione tehnologije - kontrola pristupa računarima i računarskim mrežama