1. Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International
Globalni
Indeks percepcije korupcije (CPI)
Transparency International
2005

2. Indeks percepcije korupcije za 2005
Meri stepen u kojem se opaža korumpiranost javnih službenika i političara
Indeks se sačinjava na osnovu 16 različitih istraživanja i studija, koje je sprovelo 10 nezavisnih institucija ispitujući preduzetnike, analitičare i lokalne stručnjake

3. CPI 2004. – Najbolji i najgori
Zemlje percepirane kao najmanje korumpirane
Rang
Zemlja
Skor (1-10)
Br.istraživanja 1
Island
9.7 8 2
Finska
9.6 9
Novi Zeland 3
Danska
9.5 10
Zemlje percipirane kao najkorumpiranije
Rang
Zemlja
Skor (1-10)
Br.istraživanja
157
Haiti
1.8 4
Mijanmar (Burma)
Turkmenistan
158
Bangladeš
1.7 7
Čad 6

4. Ciljevi CPI
Da se izmeri koliko prisustvo korupcije u javnom sektoru opažaju poslovni ljudi, stručnjaci i analitičari rizika
Da se unapredi komparativno razumevanje nivoa korupcije
Da ponudi presek viđenja donosilaca odluka koje utiču na trgovinu i investicije
Da stimuliše naučna istraživanja, analize uzroka i posledica korupcije, na međunarodnom i domaćem planu
Da doprinese podizanju svesti o korupciji u javnosti – i stvori klimu za promene.
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

5. Metodologija
CPI je “istraživanje grupe istraživanja” koje se odvija iz godine u godinu i pruža podatke koji se mogu kontinuirano pratiti.
- Minimum 3 istraživanja po zemlji
- Istraživanje pokriva prethodne 3 godine
Zemlje se boduju na skali od 10 (veoma ‘čiste’) do 0 (veoma korumpirane).
Ispituje se percepcija (opažanje) a ne činjenice (npr. broj osuda, broj tekstova u medijima)
Korupcija određena kao “zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist”
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

6. Mogućnost poređenja
Indeks predstavlja presek viđenja poslovnih ljudi i analitičara za prilika u pojedinim zemljama i ne odražava nužno trendove za pojedine godine
Skor je relevantniji od mesta na tabeli (zato što se broj država koje su uključene na listu stalno povećava)
Promene indeksa kod pojedinih država mogu biti rezultat promene uzorka – istraživanja koja su uzeta u obzir pri sačinjavanju indeksa
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

7. Nedostaci i prednosti CPI
Indeks ne odražava stepen napora uloženih u borbi protiv korupcije
Zemlje u razvoju mogu biti prikazane u lošijem svetlu usled pristrasnosti i predubeđenja stranih investitora (zato postoje i druga sredstva za merenje korupcije)
I druga sredstva za procenu korupcije dovode do sličnih rezultata kao i CPI
CPI je dobra šansa da se unapredi javna rasprava o korupciji
CPI je dobar podsticaj za sprovođenje daljih analiza
CPI obuhvata gotovo sve države sveta

8. Izvori
CU, the State Capacity Survey by the Center for International Earth Science Information Network (CIESIN) at Columbia University, 2003
EIU, The Economist Intelligence Unit, 2005
FH, Freedom House Nations in Transit, 2005
II, Information International, Beirut, Lebanon, 2003
IMD, the Institute for Management Development, Lausanne. We will use the three annual publications from
MIG, Grey Area Dynamics Ratings by the Merchant International Group, 2005
PERC, The Political and Economic Risk Consultancy, Hong Kong. We will use the three annual publications from
Uneca, Africa Governance Report from the United Nations Commission for Africa, 2005
WEF, The World Economic Forum. We will use the three annual publications from
WMRC, The World Markets Research Centre, 2005
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

9. Izvor podataka u inicijalnim istraživanjima
Uzorak 1
CU, EIU, FH, MIG i WMRC
Opažanja nerezidenata; ispitanici uglavnom potiču iz razvijenih zemalja Zapada. 2
TI/GI, II
Opažanja nerezidenata; ispitanicia uglavnom potiču iz manje razvijenih zemalja. 3
IMD, PERC, Uneca i WEF
Opažanja rezidenata; ispitanici su uglavnom lokalni stručnjaci, lokalni poslovni ljudi i multinacionalne firme.
The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

10. Rezultati CPI i Srbija
SCG obuhvaćena u 7 istraživanja koja su uzeta u obzir pri sačinjavanju indeksa
Velika većina istraživanja je objavljena tokom godine, dok su samo dva iz 2003 i 2004
Rangiranje po pojedinim istraživanjima kreće se od 2,2 do 4,1
Standardna devijacija u prihvatljivim granicama (0,7)

12. CPI 2005 – bivša SFRJ Rang Zemlja Skor (1-10) Istraživanja 31
Slovenija
6,1 
(5,9)
(6,0) 11
70-76
Hrvatska
3,4 
(3,7)
(3,5) 7
BiH
2,9 
(3,3)
(3,1) 6
97-102
Srbija i CG
2,8 
(2,3)
(2,7)
Makedonija
2,7
mesto
Alžir
Argentina
Madagaskar
Malavi
Mozambik
SCG

13. Bivše socijalističke zemlje Evrope
Estonija 6.4
Slovenija 6.1
Mađarska 5.0
Litvanija 4.8
Češka 4.3
Slovačka 4.3
Letonija 4.2
Bugarska 4.0
Hrvatska 3.4
Poljska 3.4
Rumunija 3.0
Jermenija 2.9
BIH 2.9
Moldavija 2.9
SCG 2.8
Makedonija 2.7
Belorusija 2.6
Ukrajina 2.6
Rusija 2.4
Albanija 2.4
Gruzija 2.3

14. Rangiranje Srbije i Crne Gore

15. Reakcije na dosadašnja rangiranja
Posle 2000: snažan podsticaj da se krene sa antikorupcijskim merama
2003 Očekivan veći pomak na listi u Srbiji, ali percepcija se sporo menja
2004 Napravljen novi pomak – približavanje realnom stanju stvari
2005 Zadržan minimalan trend rasta – nema radikalnih promena koje bi dovele do brze promene percepcije korupcije
Dobro: nema povratka na pređašnje stanje
Loše: i dalje daleko od zemalja sa kojima bismo voleli da se poredimo

16. Rezultati CPI i Srbija
Zemlje mogu da ignorišu rezultate CPI samo na svoju štetu – čak i ako ne odražava u potpunosti realno stanje stvari, CPI je dobar pokazatelj onoga šta drugi misle o nama
Treba usvojiti strategiju za borbu protiv korupcije, izraditi kvalitetne akcione planove i dosledno raditi na njihovoj primeni
Stvoriti povoljan ambijent za poslovanje – pravna sigurnost, efikasna sudska zaštita i smanjenje birokratskih procedura
Nije dovoljno samo donositi antikorupcijske propise, već i sprovoditi ih u delo, da bi se popravila slika koja vlada o zemlji u svetu