1. Fakultet za Fizičku Kulturu i Menadžment u sportu Beograd
Predmet: Plivanje i Vaterpolo
Razvoj i karakteristike
Doc dr Vladan Marković

2. UVOD
Vaterpolo je jedina ekipna, kontaktna igra u vodi u kojoj je cilj pobeda nad protivničkom ekipom postizanjam većeg broja pogodaka. Igra se na zatvorenim i otvorenim bazenima, a igraju ga svi uzrasti: pioniri, kadeti, juniori i seniori.
Vaterpolo je dinamična igra gde brzina plivanja, snaga muskulature, borbenost dolaze do punog izražaja. Savremeni razvoj vaterpola uticao je na povećanje snage, brzine plivanja,težine igrača, pojačan je tempo igre, snaga šuta, a taktika “igre u odbrani“ razvila se do činjenice da se napadač zaustavi po svaku cenu.
Moderan vaterpolo postao je oštar, beskompromisan, a kao takav od igrača zahteva idealnu fizičku i tehničku pripremljenost. Zbog toga je put do formiranja kvalitetnog vaterpoliste težak i dug proces. Kao i u ostalim sportovima izlaganje velikim mišićnim
Ватерполо се, по различитим изворима и сходно томе и различитим критеријумима, дефинише као:
"спортска игра лоптом у води, у којој екипа броји 11 играча, седам у пољу и 4 играча у резерви...";
"рукомет у води са седам играча у сваком тиму";
ватерполо је спортска игра којa се, као и пливање, одвија у компензованим условима (компензован је утицај силе гравитације);
"ватерполо је је тимски спорт који захтева од играча ослоњеност једног на друге;(Стаменић Н).
ватерполо је спортска игра која се игра лоптом, или то је спортска грана која по свој координационој сложености припада групи тзв. ацикличних спортова;
ватерполо је спорт који се одвија у компензованим условима, у коме је јединственост тима резултат појединачних биомеханичких различитости сваког играча (Стаменић Н).
ватерполо припада тзв. спортовима ситуације унутар којих је спортска борба ограничена правилима игре.

3. На основу претходних и многих других дефиниција, може се закључити да се ватерполо игра лоптом, у просторнoм и временскoм оквиру, уз поштовање правила игре. Поштовање временског оквира (временска ограничења појединих периода игре), просторних карактеристика (пре свих димензије терена) и специфичности саме водене средине и лопте, од играча захтева претходну припрему или тренинг унутар кога се ради на обучавању вештине (техника), развој функционалног потенцијала мишића и метаболичког система, изградњи тактичког система у коме се одвија игра, како у нападу, тако и у одбрани.
Претходном дефиницијом је избегнута могућност да се ватерполо дефинише једнострано, да ли само као игра, тимски или спорт са лоптом. Другим речима, ватерполо се мора прихватити као спортска игра која се одвија у води и за коју је, поред вештине пливања и специфичне ватерполо технике, карактеристична велика прецизност у промењивим условима кретања. Прецизна по структури морају бити сва кретања без обзира да ли је то техника пливањa, пријеми или додавање лопте, дуели или шутеви (део технике ватерпола)... Све наведено, ацикличност, ограничен степен прецизности, промењиви ситуациони услови, различита биомеханичка и кондициона слика играча, али и правила игре чине резултат надигравања у ватерполу, као и у осталим спортским играма, непредвидивим.
У стручним списима и документима се често користи чињеница да je ватерполо прва спортска игра у програму Модерних олимпијских игара (1900. год.)..
Ватерполо је специфичан и по тренажном процесу (водена средина, тренинг и такмичење у вертикалном и хоризонталном положају тела, релативно ограничена просторна прегледност игре...) али и по тзв. фактору субјективног утицаја судије-а на ток игре. Другим речима, у ватерполу, као у ретко ком другом спорту, постоји велика могућност утицаја судија на резултат.

4. Иако нема јасних стручних и научних података о динамици игре, ипак, ако би се о игри ватерпола говорило на основу еволуције тренажног процеса, тада би се, са сигурношћу, могло рећи да је ватерполо спорт који је у свом, цео век дугом, такмичарском развоју, много напредовао. Суштина напредовања је настала из промена у тренингу, како у техници и тактици, тако и кроз рад на подизању биодинамичких, теоријских и психолошких атрибута играча. Прегледом и анализом неких публикованих осврта на проблеме тренинга и такмичења у ватерполу, може се закључити да се заједнички именилац напредовања налази у тежњи да се игра убрза. Остварењем тог, вековног циља, може бити описан период развоја ватерпола, од појавних облика ове игре, па до данас. Историја ватерпола је пут промена, у коме су промене правила, на директан или индиректан начин, утицале на сам карактер игре. Променом правила мењали су се многи чиниоци, међу којима и они који се односе нa динамику игре.
И док се о пливању, спорту истоветних срединских атрибута, зна много, дотле се о динамици игре ватерпола, исказаној кроз праћење напосредне такмичарске активности, зна мало. Већи број информација није могуће сакупити ни данас, у периоду интензивног технолошког развоја. Ипак, ако би се закључивало на основу једног ограниченог броја студија, долази се до закључка да се играчи данашњице значајно разликују од играча неких ранијих генерација, како у морфолошком простору, тако и у простору моторичке активности у игри. Другим речима, очито је да се играчи данашњице разликују од својх претходника, при чему те разлике припадају технологији тренинга али и променама правила игре. Остаће недоречено да ли су промене тренинга претходиле промени правила, или се тренинг мењао као резултат измењених правила? Како год било, све промене правила су биле вођене истим циљем, а то је убрзање игре, ограничење утицаја субјективне процене судија, веће разумевање саме игре од стране гледалаца. Наравно, допунама правила су биле обухваћене и организација утакмица и такмичења, кодекси понашања играча, опрема и амбијент у коме се одржавају такмичења, анти-допинг протоколи и друго.

5. VATERPOLO - ISTORIJAT I PRAVILA IGRE
Sa današnjeg stanovišta i vrednovanja sportskih igara, od početka vaterpolo igre možemo nazvati improvizovanim. Prve vaterpolo utakmice su se igrale u Engleskoj, u drugoj polovini 19. veka orijentaciono oko 1880 godine.
Za svoj početak vaterpolo može da zahvali gledaocima koji su smatrali da su plivačka takmičenja tog vremena monotona. U potrazi za novom zabavom tadašnji džokeji su došli na ideju da prilagode nekadašnju igru, tzv. konjički polo ili konjički derbi koju su Engleski oficiri igrali u Istočnoj Indiji. Ova igra se, slično polu, sastojala od “provlačenja“ lopte u toku jahanja. Iz prostora Indije, konjički polo je prenešen u Evropu, tačnije u Englesku, gde se dogodio njegov dalji razvoj u formu igre pola na maketama konja sa veslima. Oslobađajući se makete i prvorođene ideje , sportisti su započeli igru u vodi koja je, prvo ličila na ragbi, potom dobila svoju “mekšu“ formu tzv. fudbal u vodi, da bi na kraju, prerasla u igru vaterpolo.
Započinjajući kao“polo“, preko ragbija , fudbala, do vaterpola, igra se odvijala u rekama i jezerima sa loptom napravljenom od svinjske iznutrice. Igrači su konje zamenili buradima na kojima su sedeli i pokretali se dvostranim kajak veslima kojima su istovremeno i gurali loptu, trudeći se da je doguraju do brodića ili splava koji su predstavljali mesta za “poentiranje“, golove.

6. Na sastanku Londonskog plivačkog udruženja, 12 maja 1870
Na sastanku Londonskog plivačkog udruženja, 12 maja godine, formulisana su prva pravila tzv. vodenog fudbala. Tadašnja, prva pravila su dozvoljavala potapanje protivnika i malo ograničenu brutalnost, ali i ronjenja s loptom, i nošenje lopte ispod plivačkih kostima. Gol se postizao smestanjem lopte u ograničeni prostor, i to sa obe ruke. Golmani su posmatrali utakmicu van vode i smeli su da skaču u vodu tek kada su se protivnički igrači približavali golu. Igralo se na terenu dimenzija 60x40 jardi, sa glavnim i dvojicom gol sudija. Iste godine škotski sportista Vilijam Vilson je napisao prvi pravilnik za održavanje utakmica, koji je sadržavao način početka utakmice (ubacivanje lopte u sredinu terena) i trajanje igre od 20 minuta. Naredne izmene pravila su se odnosile na broj igrača i dimenzije gola (7 stopa širine i 6 stopa visine).

7. Istorija vaterpola sadrži činjenice iz kojih se može zaključiti da se tragalo za više prihvatljivim pravilima igre. Na tom putu važna odluka je donešena godine, kada je Plivačka asocijacija Velike Britanije prihvatila i priznala vaterpolo i isti uzela pod svoj nadzor. Od godine prvi put se javlja Trudženov zaveslaj, teče promena pravila i to: U pravcu naglašene dinamike igre, ograničene brutalnosti, sa više tehničke i taktičke osnove. Drugim rečima, igra se menjala od filozofije ragbija ka varijanti fudbala. Promene pravila su se odnosile i na kvalitet i veličinu lopte, kao i propise po kojima su se protivnički igrači mogli potapati u periodima posedovanja lopte i kojom se moglo manipulisati samo jednom rukom.
Kasne godine škotska pravila su generalno prihvaćena i u Engleskoj, i to nakon sesije četvoročlanog komiteta koji je bio formiran sa ciljem da se postojeća pravila prilagode i da se pripremi predlog za usvajanje Londonskoj vaterpolo ligi (osnovana godine). Iste godine, održana je i prva internacionalna utakmica u kojoj je Engleska bila pobeđena od Škotske rezultatom 0:4. Istorija plivačkih sportova navodi podatak po kome se vaterpolo iz Velike Britanije širio prema SAD, gde se u prvim periodima igralo u tzv. engleskom stilu i po škotskim pravilima. Ipak vrlo brzo, vaterpolo dobija američke karakteristike, unutar kojih se ponovo vraća prevaziđena brutalnost, potapanje lotpe i istovremeno manipulisanje loptom obema rukama.
U poslednjim godinama 19. veka, igra vaterpola se raširila u zemljama zapadne i centralne Evrope; Mađarska (1889); Belgija (1895); Austrija i Nemačka (1894); Francuska (1894), Kraljevina Srbija (1907). Po podatcima enciklopedije sporta iz godine, vaterpolo se skraja 19. veka igrao i na Novom Zelandu, u Australiji, Kanadi, Indiji...
Pionirski rad razvoju igre dali su britanski igrači koji su pobeđivali na Olimpijskim igrama 1900, 1908, 1912 i 1920 godine. Kuriozitet ovoga uspeha je igra Pavla Paula Radmilovića, koji je u jednom periodu bio kapiten reprezentacije Velike Britanije.
U zaključku razvoja vaterpola, treba naglasiti sledeće, važne istorijske činjenice:

8. - U Liverpulu je 1890. godine osnovan prvi Internacionalni savez (IWPB);
- Vaterpolo je u programu Modernih olimpijskih igara uključeno godine u Parizu i godine u Sent Luisu. U oba slučaja, vaterpolo turnir se odvijao kroz tzv. “probni status“;
- Od igara u Londonu (1908). godine vaterpolo se nalazi u zvaničnom programu olimpijskih igara;
godine je osnovana Svetska plivačka federacija (FINA);
- Međunarodni vaterpolo odbor (IWPC) je formiran godine. Ovaj bord je bio prvi odbor FINA-e za razvoj vaterpola, danas poznat kao tehnički komitet za vaterpolo;
- Na igrama u Los Anđelesu (1936) je demonstrirana verzija tzv. “vaterpolo u košarci“, jedna vrsta košarke u vodi, koja, kako se može i zaključiti, nije prihvaćena;
- Prvo prvenstvo Evrope je održano godine u Budimpešti;
- Prvo prvenstvo sveta je održano godine u Beogradu;
- Prvi svetski kup je održan u Rijeci i Beogradu godine;
- Prvo omladinsko prvenstvo je održano godine u Milanu, Komu i Bergamu;
- Prvi svetski kup za žene je održan godine u SAD, a prvo evropsko prvenstvo god.
Opšte je poznato da je vaterpolo naš najtrofejniji sport i da je uvek u samom svetskom vrhu, sa naravno reprezentacijom Mađarske, koja ima impozantnu kolekciju medalja. Tu su još i reprezentacije Rusije, Italije i Španije...

9. 2. RAZVOJ VATERPOLA NA JUGOSLOVENSKIM PROSTORIMA
Vaterpolo su u naše krajeve preneli studenti koji su studirali u Madjarskoj, Austriji i Nemačkoj. Somborsko sportsko udruženje prvo uvodi vaterpolo u svoj program aktivnosti (1907. godine). Ovo društvo, godine, u Somboru organizuje prvenstvo južne Ma|arske uz učestvovanje ekipa iz Vojvodine i Budimpešte. U isto vreme, grupa splitskih studenata, koji su vaterpolo naučili u Pragu, demonstrirala je tu igru u uvali kupališta "Bačvice", u Splitu (1908. godine). Zagrebački studenti koji su studirali u Beču osnivaju vaterpolo sekciju u HAŠK-u (1921. godine), da bi iste godine bila osnovana i vaterpolo sekcija SSK Ilirija (Ljubljana) i u HSK Viktoria (Sisak). Narednih godina u Splitu se osniva Pomorsko-sportski klub "Baluni", današnji Jadran, Dubrovniku SK Jug (1924. godine), u Kotoru Primorac i Karlovačko sportsko udruženje. U periodu posle II svetskog rata, u tadašnjoj Jugoslaviji, vaterpolo dozižljava punu afirmaciju. Osnivaju se klubovi širom zemlje, pa se redovno održavaju prvenstva Jugoslavije. Od godine održavana su i zimska Prvenstva, koja su od godine prerasla u takmičenja za Kup Jugoslavije. Najistaknutiji klubovi su bili Partizan, Mladost, Jug, Jadran, Primorac...
Nakon raspada, SFR Jugoslavije, u novoj, SR Jugoslaviji, pored Partizana punu afirmaciju doživljavaju i Crvena Zvezda, Budvanska Rivijera, a posebno Bečej koji je poslednjih godina dvadesetog veka bio bez premca u Jugoslaviji, učesnik je finalnih turnira klubskog prvenstva Evrope, da bi maja meseca godine i zvanično postao klubski prvak Evrope.
Bačanac, 1986; NMR- prosek iz 30 merenja; Vaterpolo: N=63
Sp. igre (košar., rukom., odbojka): N=141; Bor. sp. (rvanje, boks, karate, judo): N=54 Nema statistički značjanih razlika!

10. Dosadašnji uspesi plavih vaterpolista (A selekcije)
Evropska Prvenstva:
Po broju osvojenih medalja 15 (tri zlata, osam srebrnih, četiri bronze) vate-rpolisti su u istoriji evropskih prvenstava drugi iza Mađara.
- Zlato (3) Atina, 2001 Budimpešta, 2003 Kranj.
- Srebro (8) Torino, 1958 Budimpešta, 1962 Lajpcig, 1977 Jančeping, 1985 Sofija, 1987 Strazbur, 1989 Bon, 1997 Sevilja.
- Bronza (4) Beč, 1958 Budimpešta, 1966 Utreht, 1970 Barselona.
Svetska prvenstva:
Naša reprezentacija je potvrdila klasu kada su u pitanju svetska prvenstva. Od devet održanih učestvovali su na osam (1994. god. u Rimu nisu igrali zbog sankcija UN) sa bilansom od sedam medalja.
Zlato (2) Madrid, 1991 Pert.
Srebro (1) Fukuoka.
Bronza (4) Beograd, 1978 Berlin, 1998 Pert, 2003 Barselona.
Olimpijske igre
Zlato (3) Meksiko Siti , 1984 Los Anđeles, 1988 Seul.
Srebro (5) Helsinki, 1956 Melburn, 1964 Tokijo, 1980 Moskva, 2004 Atina.
Bronza (1) Sidnej.
Sastav zlatne ekipe iz Meksika činili su: Mirko Sandić, Uroš Marović, Nenad Janković, Đorđe Perišić, Dejan Dabović, Stipančić, Bonačić, Lopatni – Treneri: Sajfert i Vlaho Orlić
Osvajači svetskog zlata u Madridu bili su: Milorad Krivokapić, Andrija Popović, Anto Vasović, Perica Bukvić, Dragan Andrić, Mirko Vičević, Veselin Đuho, Denis Lučić, Igor Milanović, Goran Sukno, Miroslav Paškvalin, Zoran Petrović, Dubravko Šimenc – Trener: Ratko Rudić

11. 3. SAVREMENE TENDENCIJE RAZVOJA VATERPOLA
Igra postaje sve zanimljivija i atrktivnija kako bi privukla što veći broj poklonika. Osnovno obeležje savremene tendencije vaterpola je promena pravila igre. U narednom periodu vaterpolo igra će doživeti brojne promene slične onima koje su se već desile u ostalim sporstkim igrama. U nekim zemljama se počeo igrati vaterpolo sa tri igrača u polju i golmanom koji često ima ulogu četvrtog igača u polju. Ova vrsta vaterpolo igre obično se održava na igralištu koje se nalazi u moru. To se dešva na poznatim plažama gde je omogućeno veliko prisustvo gledalaca koji pored šetnje obalom mogu uživati u čarima vaterpola. Ove utakmice će vrlo brzo ući u sistem turnirskih pa i ligaških takmičenja, mada postoje izvesni finansiski problemi. U našoj zemlji se uveliko radi na uvo|enju novih pravila i ispitivanju njihove primenjivosti u toku igre. Ovaj pokušaj možemo pratiti kroz “Beogradsku ligu” (takmičenje mla|ih kategorija sa područja Beograda u sezoni 2001./2002. godine). U cilju razvoja vaterpolo već se čine neki koraci. Svake takmičarske sezone pravila se jasnije definišu ali se pravi pomaci još nisu učinili u smeru bržeg razvoja ove igre. Čelnici vaterpolo organizacija još uvek se ne odlučuju na velike promene pravila ove igre kako je to u nekim sportovima već i učinjeno. Ovi pokušaji su još u eksperimentalnoj fazi u pojedinim savezima i ligama. Moguće je da će doći do smanjenja dužine vaterpolo igrališta sa 30 m na 25 m, Predpostavlja se da će se smanjiti broj igrača u polju kao i vreme trajanja napada. Ove promene pravila kao i mnoge druge koje će uslediti biće donošene na osnovu analize rezultata primene postojećih pravila.

12. Rezultati primene pravila dobijaju se na osnovu praćenja velikog broja utakmica u dužem vremenskom periodu. Dakle, praćenjima će se doći do nekih pomaka i veruje se poboljšanja kvaliteta u vaterpolo igri. Za praćenje igre postoje brojni sistemi u zavisnosti od elemenata igre koji se prate. Zahvaljujući savremenim računarskim sistemima i ukupnom tehnološkom razvoju civilizacije i praćenja u vaterpolu su dosta olakšana. Svetska i evropska organizacija ova praćenja vrše na velikim me|unarodnim takmičenjima. Statistički obra|ene podatke o praćenim elementima igre sa ovih takmičenja moguće je naći na internet lokacijama ili u stručnim časopisima koji se bave ovom problematikom. Jedna od publikacija koja se kod nas može naći su kompletni rezultati sa VII Svetskog prvenstva u vaterpolu iz Rima godine. Osvrt na ovaj problem nalazimo, mora se priznati usamljeno u časopisu “Fizička kultura”4. Tendenciju ka analizi igre na osnovu praćenja utakmica susrećemo i kod naših vaterpolo trenera i sportskih stručnjaka. Jedan od pokušaja i vredan stručni doprinos ovom prostroru razumevanja vaterpolo igre dao je Mr Mirko Blažević.5
3 Complete Results, Men Waterpolo, VII Swimming championships, Roma 94.
4 Branislav Jevtić, Fizička kultura, VII svetsko prvenstvo u plivačkim sportovim i skokovima u vodu , Rim 94
5 Mr Bla`ević M, 2001, Statistika u vaterpolu, Jugoslovenska škola vaterpola (zbornik predavanja)

13. Craig, A. , Skehan, P. , Pawelczyuk, J. , Boomer, W
Craig, A., Skehan, P., Pawelczyuk, J., Boomer, W. (1985): Velocity, stroke rate, and distance per stroke during elite swimming competition, Medicine & Science in Sports & Exercise, 17(6):
Maglischo, E.W. (1993): Swimming Even Faster, Mayfield Publishing Company, Mountain View, California, USA.
Zhelyazkov, T & Dasheva, D. (2001): Training and Adaptation in Sport, The Digital Document Company.
Zaciorski, V. M. (1969): Fizička svojstva sportiste. JZFK i FFK, Beograd
Dopsaj, M. (2001): Testiranje i praćenje razvoja plivačkih sposobnosti vaterpolista u početnoj fazi obuke (mlađe kategorije), Jugoslovenska škola vaterpola “Trifun-Miro Ćirković” – Zbornik predavanja, Beograd, , VSJ, str