1. SMEŠTAJ KAO ELEMENT TURISTIČKE PONUDE
asistent: Branislava Hristov Stančić
Kabinet 711a

2. Upravljanje smeštajnim kapacitetima- Lodgging Management/Accomodation Management
Ključne usluge ugostiteljskog sektoru:
Usluga smeštaja
Usluga ishrane i pića
Facility management - disciplina upravljanja kapacitetima
Aktivnosti upravljanja hotelskim kapacitetima:
front office managemnet
housekeeping management
engineering and maintenance
revenue management
security and safety management

3. Upravljanje smeštajnim kapacitetima-Lodgging Management/Accomodation Management
Problemi menadžmenta smeštajnih kapaciteta:
Nerazumevanje između zaposlenih u različitim departmanima
Veliki koeficijent obrta zaposlenih
Neefikasan outsourcing
Ograničenja poslovanja na bazi franšize
Neopipljivost usluge i nepoznavanje u napred

4. Karakteristike smeštajnih objekata
Adekvatna smeštajna ponuda preduslov za razvoj destinacije
Odabir destinacije prethodi odabiru smeštajne jedinice
Smeštajna ponuda samo je jedan segment celovite turističke ponude
Turistička ponuda je:
komplementarna
neelestična (kratak rok)
Tražnja za smeštajnim kapacitetima je izvedena iz ukupne turističke tražnje
Faktori turističke ponude su:
Atraktivni
Komunikativni
Receptivni-smeštaj

5. Karakteristike smeštajnih objekata
Osnovne karakteristike turističkog smeštaja:
Sezonalnost
Visok nivo fiksnih troškova
Nivo popunjenosti kapaciteta
Lokacija
Nivo kvaliteta smeštaja i kategorizacija
Zakonska procedura i standardi prilikom pripreme hrane

6. Karakteristike smeštajnih objekata
Smeštajni objekti imaju ključnu ulogu u razvoju turističke destinacije
Dolazak velikih hotelskih lanaca je način da se destinacija razvije
Elementi smeštaja kao proizvoda:
Lokacija/pristupačnost
Opremljenost
Nivo usluga
Imidž
Cena
Sposobnost diferenciranja proizvoda za različite ciljne segmente
Tip hotela određuje koji će od elemenata smeštaja biti dominantan
Primer: Badžet hoteli

7. Prilagođave hotelske ponude potrebama potrošača
Homogena i masovna usluga Vs. Heterogena i personalizovana
Targetiranje tržišnih segmenata i pojedinaca
Satisfakcija gosta je kritični faktor poslovnog uspeha
Preduslov satisfakcije jeste analizu preferencija potrošača
Razumevanje procesa donošenja odluka
CILJ: Zadovoljan i lojalan gost
STRATEGIJA: Dizajniranje proizvoda u skladu sa percepiranom (očekivanom) vrednosti gosta

8. Prilagođave hotelske ponude potrebama potrošača
Problem negativne satisfakcija??? POSLEDICE.....
Visoki troškovi privlačenja novih potrošača/gostiju
Zadržavanje 5% postojećih kupaca dovodi do rasta profitabilnosti u rasponu od %.

9. Prilagođave hotelske ponude potrebama potrošača
Očekivanja gosta zavise od faktora kao što su:
Pol
Starost
Lična primanja
Nacionalnost
Kultura
Svrha dolaska
Lično shvatanje gostoprimstva
Faktor hotelske ponude koji utiče na očekivanja gosta jeste-KATEGORIJA hotela tj. broj zvezdica.

10. Prilagođave hotelske ponude potrebama potrošača
Kritični faktori odabira hotela (Lockyer, 2005.):
lokacija
cena
sadražaj
čistoća
Kritični faktori odabira hotela (Stringam et. al, 2010.)
veličina sobe
osoblje (pouzdanost i profesionalizam)
izgled zgrade
kvalitet hrane
Različitost preferencija korisnika hotelskih uslugama zahteva njihovu analizu radi formiranja adekvatne ponude.

11. Karakteristike hotelskog proizvoda
Hotel se može definisati kao objekat koji za određenu naknadu nudi smeštaj, hranu i piće gostima i privremenim rezidentima
Ne postoji jedinstvena i opšte prihvaćena definicija hotela
Hotel je kategorizovan prema:
tehničko-tehnološkim
kadrovskim
hotelska „merna jedinica” za utvrđivanje poslovnog rezultata je iznajmljena soba, a ne ostvareno noćenje

12. Karakteristike hotelskog proizvoda
Osnovna svrha i cilj hotelskog poslovanja jeste maksimizacija profita uz  postizanje maksimalne satisfakcije potrošača.
Hotelijerstvo je kapitalno intenzivna, ali i radno intenzivna delatnost
Hotel ima pre svega komercijalnu svrhu, ali ima i cilj da pozitivno deluje na društveno i ekološko okruženju u kojem posluje.
Efekti hotelijerstva na privredu:
indirektno utiče na razvoj drugih delatnosti
zapošljava veliki deo stanovništva
pružanjem usluga turistima, hotelijerstvo generiše značajan deo turističke potrošnje-receptivna turistička delatnost.

13. Karakteristike hotelskog proizvoda
Ključne osobine hotelskog proizvoda su:
neopipljivost
neodvojivost procesa proizvodnje od potrošnje
nemogućnost skladištenja
direktan kontakt proizvođača i potrošača
potrošač aktivno učestvuje u stvaranju usluge
neophodnost ljudskog faktora
poteškoće pri merenju rezultata

14. Klasifikacija i kategorizacija smeštajnih objekata
međunarodna organizacija za standardizaciju ISO
Suština standarda je definisana kroz šest tačaka:
Pojednostavljenje sve većeg broja varijanti i aktivnosti u životu čoveka
Sporazumevanje
Opšta ekonomičnost
Sigurnost zdravlja i zaštita čoveka
Zaštita interesa potrošača i društva
Uklanjanje prepreka u trgovini
Standardi u oblasti ugostiteljstva su određeni zakonskim i podzakonskim aktima.
Standarde mogu propisati i ugostiteljski objekti, lanci ili određenja strukovna udruženja.

15. Klasifikacija i kategorizacija smeštajnih objekata
Svrha standardizacije ugostiteljskog objekta- lakše raspoznavanje vrste i kvaliteta ugostiteljskih usluga
Uvođenje standarda u ugostiteljstvo nije dovelo do narušavanja preduzetničkih sloboda u nadogradnji kvaliteta usluge!!!!!
Doprinosi standardizacije:
pojednostavljenje rada i povećanje brzine u pružanju usluge,
prepoznatljivost ugostiteljskog objekta
garancija gostu da će dobiti kvalitet koja se podrazumeva određenim standardom.

16. Klasifikacija i kategorizacija smeštajnih objekata
CILJ standardizacije je upoznavanje budućih korisnika sa vrstom i kvalitetom usluga!
Faze procesa standardizacije:
Propisivanje standarda
Obrazovanje i trening svih zaposlenih
Primena standarda
Kontinuirana kontrola primene standarda i otklanjanje eventualnih odstupanja
Unapređenje standarda i permanentno obrazovanje

17. Klasifikacija i kategorizacija smeštajnih objekata
Proces standardizacije sprovodi se na dva nivoa:
1. Razvrstavanje – klasifikovanje ugostiteljskih objekata u određene grupe prema različitim kriterijumima
Razvrstavanje ugostiteljskih objekata u Srbiji:
Ugostiteljski objekti za smeštaj
Ugostiteljski objekti za pružanje usluge ishrane i pića
Ketering objekti
2. Kategorizacija – utvrđivanje nivoa kvaliteta najznačajnijih elemenata ponude, koji su zajedničko obeležje jedne vrste ugostiteljskog objekta, na osnovu propisanih standarda.

18. Ugostiteljski objekti za smeštaj koji se kategorizuju su: Hotel Motel
Turističko naselje
Kamp
Pansion
Kuća
Apartman
Soba
Seosko turističko domaćinstvo
prema: PRAVILNIK O STANDARDIMA ZA KATEGORIZACIJU UGOSTITELJSKIH OBJEKATA ZA SMEŠTAJ "Sl. glasnik RS", br. 41/2010, 103/2010 i 99/2012)
Svrha kategorizacije – prepoznavanje kvaliteta proizvoda!
Cilj kategorizacije – ZAŠTITA POTROŠAČA!

19. Država treba da obezbedi poverenje u kategorizaciju
Kategorizacija se prvenstveno vršila prema tehničkim tj. opipljivim elementima, a zatim i prema neopipljivim
Elementi kategorizacije u hotelijerstvu:
obavezni (tehnički elementi i kvalitet)
izborni (izgled objekta, aktivnosti, način provođenja slobodnog vremena..)
Kategorizacijom nije moguće obuhvatiti sve elemente ponude, kako za neke elemente prosto nije moguće utvrditi standarde (lokacija, pogled iz sobe, blizina središta grada...)

20. Prednosti klasifikacije i kategorizacije:
Uređenje značajnog domena poslovanja i ugostiteljstva zemlje, kao i ujednačavanje uslova poslovanja u međunarodnim razmerama.
Regulisanje odnosa na bazi propisanih standarda
Definisanje kvaliteta usluga
Kvalitet na bazi standarda uslovljava konkurenciju, niveliše cenu, pospešuje promociju i prodaju i definiše osnove kvalifikovanosti stručnog osoblja
Povećava se stepen informisanosti potrošača, čime se povećava stepen zaštite potrošača i obezbeđuje njihova lojalnost
Povećava se mogućnost kontrole poslovnih operacija

21. Standardizacija hotelskog smeštaja
Hotel – komercijalni objekat namenjen za kraći ili duži boravak gostiju koji koriste različite pogodnosti
U većini zemalja ne postoji jasno definisana klasifikacija objekata, već se oni samostalno registruju, pa tako nastaju teškoće prilikom statističkog praćenja poslovanja u ovoj delatnosti
Hoteli se kategorizuju prema:
tehničko-tehnološkim i
kadrovskim elementima

22. Standardizacija hotelskog smeštaja
U oblasti hotelijerstva postoji određena područja gde uvođenje standarda ima smisla, a to su:
Standardi u izgradnji hotelskih objekata,
Standardi opreme i uređaja soba i ostalih prostora,
Standardi procesa rada ( nabavka, proizvodnja, servis, prodaja ),
Standardi kvaliteta ugostiteljskih proizvoda i hotelskih usluga,
Standardi komuniciranja i poslovne etike,
Standardi hotelskog informacionog sastava,
Kadrovski standardi (standardi rada),
Standardi hotelske terminologije i simbola,
Standardi upravljanja hotelom,
Ekološki standardi,
Standardi sigurnosti i zdravlja,
Ostali standardi

23. Standardizacija hotelskog smeštaja
Najčešći kriterijumi klasifikacije hotelskog smeštaja:
Fizičke karakteristike objekta
Tržišna namena
Vrsta usluga i način na koji se one pružaju
Vreme poslovanja
( više u knjizi Poslovanje hotelskih preduzeća, Čačić, K )

24. Karakteristike različitih kategorija hotela
LUKSUZNI HOTELI – hoteli sa pet zvezdica (*****)
visok nivo usluga
ekskluzivna oprema
ekskluzivni dizajn
moderna arhitektura i enterijer
visok nivo stručnosti osoblja
usmereni su na cenovno neosetljive turiste

25. HOTELI SA ČETIRI ZVEZDICE (****)
visok nivo usluga
savremena oprema
različite mogućnosti za provođenje slobodnog vremena
konferencijske sale i sale za sastanke
savremen dizajn kombinovan sa funkcionalnim elementima
manja prostranost u odnosu na luksuzne hotele
stručno osoblje

26. HOTELI SA TRI ZVEZDICE (***)
udobnost
skroman komfor
mala prostranost
oprema može biti starija, ali dobro očuvana
pristupačna cena
slabiji fokus na enterijer i dizajn

27. HOTELI SA DVE ZVEZDICE (**)
funkcionalna opremljenost
ciljna grupa su cenovno osetljivi turisti
čiste prostorije
kvalitet opreme nije posebno važan
enterijer i dizajn su svedeni na minimum
kvalitet usluge dosta niži

28. HOTELI SA JEDNOM ZVEZDICOM (*)
jednostavna oprema
čiste sobe
povoljne cene
kvalitet usluge znatno niži u osnosu na više kategorije hotela
ciljna grupa – cenovno osetljivi turisti

29. Klasifikacija hotela u USA
U SAD-u klasifikacija nije defiisana na nivou države
Američko udruženje automobilista (AAA) klasifikuje hotele dodeljujući im simbol “ dijamant”
Mobile Travel Guide klasifikuje hotele dodeljujući im simbol „zvezdica”
Klasifikacija smeštajnih objekata u SAD-u se vrši sa aspekta lokacije, cena i vrsta usluga.

30. Klasifikacija hotela u SAD-u:
Gradski hoteli
Resort hoteli
Hoteli na aerodromima
Hoteli pored autoputeva
Kazino hoteli
Kongresni hoteli
Hoteli sa punom uslugom
Badžet (budget) hoteli
Hoteli sa garni uslugama

31. Gradski hoteli
Lokacija zadovoljava potrebe kako poslovnih tako i posetilaca i turista radi odmora i razonode.
Mogu biti luksuzne, poslovne, srednje i ekonomske klase
Luksuzni gradski hoteli nude visok nivo kvaliteta usluga, savremenu tehnologiju, moderan dizajn, savremenu ponudu u vidu salona lepote, spa centara, bazena, teniskih terena, restorana, kafeterija, konferencijske sale, zdravstvenih usluga
Usluge su dostupne 24/7

32. DRAKE HOTEL

33. RAMADA HOTEL

34. „Resort“ hoteli
Nastaju sa razvojem železničkog saobraćaja, a ekspanziju doživljavaju sa ravojem avio saobraćaja
Sezonski karakter poslovanja
Usmereni na sportske aktivnosti: ribolov, skijanje, golf
Nude porodične paket aranžmane
Sve veća orijentacija na poslovne turiste, kako bi se povećala popunjenost kapaciteta
Visoko stručno osoblje koje u potpunosti stoji na raspolaganju gostima
Gosti su ograničeni na uži prostor, pa očekuju da budu „razmaženi“

35. DISNEY RESORT HOTELS

36. Hoteli na aerodromima Kararteriše ih velika popunjenost kapaciteta
Maksimalan broj soba je 600
Pružaju punu uslugu 24h
Konkurencija dovodi do stalne potrebe za inoviranjem pa se tako uvode sale za sastanke, konferencijske sale
Obezbeđuje se prevoz putnicima od aerodroma do hotela
Karakteriše ih niska cena, pogodna lokacija i niži troškovi prevoza.

37. MIAMI INTERNATIONAL AEROPORT HOTEL

38. PETROF PALACE HOTEL-MOSCOW

39. Hoteli i moteli pored autoputeva
Manji su u odnosu na druge hotele, broje najviše 50 soba
Posluju kao porodični hoteli ili pod franšizom
Hoteli razumnih cena i pristojnog smeštaja
Vremenom su uvedene i dodatne mogućnosti: čekaonice, restorani, kafeterije, bazeni, automati za kafu i sokove, sobe za igru i zabavu, satelitska televizija.
Moteli su obično locirani pored autoputeva i naplatnih rampi i građeni su po tačno utvrđenim modelima tako da se ostvare uštede na zemljištu, izgradnji itd. i tako postignu niže cene smeštaja.

40. LAKE VALLAGE HOTEL

41. Kazino hoteli
Sektor zabave i rekreacije postaje važan motor privrednog rasta Amerike
Najbrže rastući sektor u oblasti zabave je kockanje
Kazino hoteli se grade po modelu manjih porodičnih hotela
Kockanje je dostupno odraslima tako da se u okviru hotela nudi
usluga čuvanja dece, na raspolaganju je veliki broj igraonica, zabavnih parkova..
Poseduju i sale za konferencije i kongrese, jer oni nastoje da se promovišu kao poslovni hoteli
150 hotela na području Amerike

42. CIRCUS CIRCUS HOTEL

43. Kongresni hoteli
Namenjeni pre svega grupi posetilaca koji održavaju kongrese i na njima prisustvuju
Menadžment ovih hotela nastoji da privuče i sezonske putnike koji idu na odmor
Raspolažu kapacitetima do 500 soba
Poseduju velike zajedničke prostorije, banket sale
Hoteli su građeni tako da omoguće lakše snalaženje gostiju

44. HOTEL AMBASADOR

45. Hoteli sa pružanjem pune usluge
Ovi hoteli nude širok spektar usluga: internacionalne kuhinje, barove, restorane, perionice, formalne i neformalne organizacije večera, kongrese, sastanke..
Razlikuju se međusobno po nivou i kvalitetu pružanja usluga..npr. Ograničena ponuda hrane i pića, manja ponuda u sektoru zabave..

46. HOLIDAY INN HOTELS

47. Ekonomski ili badžet hoteli
Period saturacije, preko hotela ove vrste je prisutno na tržištu
Jaka konkurencija dovodi do fokusa na vrednost, a ne na obaranje cena
U ponudi su čiste sobe, srednje veličine bez preteranog ukrašavanja
Popularnost stiču badžet hoteli koji pružaju samo uslugu prenoćišta
Cena je za 30% niža nego u slučaju hotela srednje klase
U ponudi nemaju restorane, samo kontinentalni dorucak u holu hotela

48. MOTEL 6

49. Hotel zasnovan na garni uslugama
„Bed and breakfast“
Nudi se smeštaj kod privatnog vlasnika koji stoji na raspolaganju gostima i živi u neposrednoj blizini smeštaja koji izdaje
Primer- B&B hoteli
Nude porodičnu atmosferu
Tzv. udaljene kuće

50. B&B hotel In Christchurch
B&B HOTELS
B&B hotel in Freiburg
B&B hotel In Christchurch

51. Promene i novi trendovi u turizmu i hotelijerstvu
Informisani i edukovani potrošači
Turista postaje:
Iskusan
Edukovan
Fleksibilan
Zahtevan
„value for money“
Promene na strani ponude i tražnje

52. Promene i novi trendovi u turizmu i hotelijerstvu
Preusmeravanje na bliže i sigurne destinacije
Rast kraćih, češćih i vikend putovanja
Rast interesa za kulturnim sadržajima
Rast interesa za aktivnim odmorom i posebnim sadržajima (orginalnost umesto uniformnosti)
Rast zahteva za kvalitetom destinacije i usluge
Zahtevan u pogledu "vrednosti za novac" i
Ekološki svestan (valorizacija ekološki očuvanih destinacija)
Pružanje usluge po meri korisnika

53. Promene i novi trendovi u turizmu i hotelijerstvu
Konsultantska kuća JumpUp Hospitality & Tourism Consulting dala je pregled 13 budućih svetskih trendova:
Obnova hotela
Rast online rezervacija
Rast online pretraživanja
Uticaj kanala prodaje na cene
Borba međunarodnih brendova
Komunikacija na društvenim mrežama
Korisnici sve više veruju online recenzijama
Raste značaj ekologije za goste
Rezervacije putem mobilnih uređaja
Revenue manager postaje najtraženija osoba u hotelu

54. Nove generacije hotela
Novi trendovi u turističkoj industriji
Nova generacija hotela:
TEMATSKI HOTELI
BUTIK HOTELI
NEOBIČNI HOTELI

55. Tematski hoteli Osobine tematskih hotela: Novi koncept poslovanja
Nastaju spajanjem filmske i tehnologije zabavnih parkova
Jedinstvena arhitektura
Teže da postanu turističke atrakcije
Predstavljaju imitacije afirmisanih turističkih atrakcija
Obiluju zabavnim sadržajem i animacijama

56. Tematski hoteli
Najpoznatiji tematski hoteli su Walt Disney Hotels and Resorts.
Još neki tematski hoteli su:
Icehotel-Švedska- "najveći svetski Iglo“
Stora-Švedska-hotel rađen kao brod gde su 23 sobe dobile imena po lukama
Tematski hoteli smatraju se najbrže rastućim trendom u hotelskoj industriji

57. Tematski hoteli Osnovne karakteristike tematskih hotela su:
Usmerenost na porodične ljude
Podređeni su određenoj temi
Celokupan dizaj hotela, osoblje i strategija su u duhu teme hotela
Visok nivo investicija
Visok nivo usluga i kvalitet
Raspolažu sa velikim brojem aktivnosti za gosta (5-7 sati tokom dana)

58. THE MIRAGE HOTEL

59. LUXOR HOTEL

60. Principi oblikovanja hotelskog proizvoda u tematskim hotelima
Distinkcija i diferencijacija: moraju se razlikovati od prostora koji ih okružuje
Predvidivost i kontrolisanost: pored egzotičnosti, gosti hotela zahtevaju i osećaj familijarnosti i sigurnosti
Kulturna diversifikacija: u nedostatku atraktivnosti domaće kulture, menadžment hotela pribegava pozajmljivanju umetničkih stilova, objekata, predmeta itd.
Tematski karakter: celokupan poslovni model hotela je podređen utvrđenoj temi

61. Kontinuirana aktivnost: danonoćno pružanje usluga gostima hotela
Modularni karakter: kombinovanjem sličnih standardizovanih atrakcija, hoteli međusobno počinju da liče
Redukcionizam i koncentracija: Kompresija događaja u prostoru i vremenu stvara utisak intenzivnog i bogatog turističkog sadržaja. Redukuje se i smisao, jer su hoteli samo atrakcije forme lišeni sadržaja i funkcije.
Da li tematski hoteli mogu imati negativne posledice po turističku industriju?

62. vizija, dizajn, istorija i lokacija
Butik hoteli
nastaju 80-ih godina 20. veka kada turizam pored razonode i zabave, teži da zadovolji i apetite za umetnošću i kulturom.
Često ih definišu kao kuće u gradu ili mala vlasništva vođena sa stilom, namenjena modi i dizajnu i luksuzu
Mogu biti nezavisni ili mogu biti u okviru hotelskih lanaca.
Accor hotelski lanac broji 26 objekata marke McGallery na ovom tržištu i postavlja 4 zahteva koje svaki butik hotel mora da ispuni:
vizija, dizajn, istorija i lokacija

63. Osobine butik hotela:
Manje su prostrani (do 125 soba)
Pružaju jedinstveno iskustvo i intimnu atmosferu
Karakteriše ih unikatna arhitektura i opremljenost
Moderna oprema
Personalizovana usluga dostupna 24h
Ciljno tržište-potrošači sa srednjim i visokim nivoom dohotka
Tematska opredeljenost-radovi slikara,vajara..moguća prodaja eksponata
Imaju atraktivnu lokaciju

64. Faktori koji utiču na rast butik hotela su:
Internet-veća dostupnost informacija potrošačima
Prodor velikih hotelskih lanaca na ovo tržište (Hilton, Marriott..)
Efekti ulaska velikih hotelskih lanaca na tržište butik hotela:
pozitivni – rast tržišta ovih hotela
negativni – homogenost usluga koju gosti očekuju od hotela iz hotelskog lanca, može biti narušena principima butik hotela, a to je da je svaki butik hotel jedinstven.
Od g. tržište butik hotela je uvećano za 85%

65. Dizaj vs. Butik hoteli
Dizajn hoteli predstavljaju konzorcijum ili dobrovoljni hotelski lanac
Sačinjen je od posebno odabranih i dizajniranih hotela
Lanac nosi ime Design Hotels Inc
Nastao je godine- posedovao je 10 hotela, a danas 168 hotela
Hoteli su locirani na urbanim destinacijama i destinacijama pogodnim za odmor i opuštanje
Ciljna grupa su im odabrani sofisticirani i imućni putnici
Dizajn hotelima možemo zvati i one koji pripadaju tipu Butik hotela a i one koji se ne nalaze u samoj mreži Design Hotels Inc

66. MORGAN’S HOTELS

67. Neobični hoteli
U današnjem okruženju jake konkurencije i rastuće tehnologije, neohodna je kontinuirana implementacija inovacija. Kao rezultat toga javljaju se brojni hoteli širom sveta koji se kako po svojim fizičkim karakteristikama pa tako i po poslovnom modelu značajno razlikuju.
Primeri neobičnih hotala su: The Treetops Hotel u Keniji, Ice Hotel u Švedskoj, Hotel kapsula u Japanu, Langholmen hotel iz Stokholma..

68. Hoteli na drveću:
TreeHotel nalazi se u mestu Harads u Švedskoj. Hotel se sastoji od 6 soba/kućica, a planirano je 24, tako da se gradnja kontinuirano nastavlja. Svaka soba/kućica je jedinstvena, ne samo arhitektura, već i enterijer, nameštaj, rasveta itd.
Još neki od hotela na drveću su:
Cedar Creek Treehouse, Ashford, SAD
Xinalani Retreat, Quimixto, Meksiko
Castle Cottages Treehouse, Fittleworth, Velika Britanija
Safariland Treehouse Resort, Masinagudi, Indija

69. Treehotel Sweeden

70. Treetops hotel

71. Zatvor hoteli:
Veliki broj zatvora širom sveta pretvoren je u hotele, kako u luksuzne tako i one sa pravom zatvorskom atmosferom. Jedan od primera ovog tipa hotela stacioniran je u Sloveniji u Ljubljani. Nekadašnji zatvor pretvoren je godine u Hostel Celica  i na njegovom čelu nalaze se studenti.
Još neki od hotela u zatvorima su:
The Old Mount Gambier, Mount Gambier, Australija
Torre Prendiparte, Bologna, Italija
Jailhotel Löwengraben, Luzern, Švicarska – u samom centru, sa 56 ”soba” ovaj zatvor postaje prvi takav hotel u Švajcarskoj
Hotel Alcatraz, Kaiserslautern, Nemačka – takođe zatvor pretvoren u hotel gde gosti čak mogu dobiti prugastu pidžamu za potpuni doživljaj
Langholmen Hotel, Stockholm, Švedska

72. Hostel Celica Ljubljana

73. Budući trendovi u hotelijerstvu
Hoteli u budućnosti će biti definisani budućim potrebama ljudi ili novim motivima putovanja
Nove tehnologije redukovaće potrebe poslovnih putnika za putovanjma, ali se očekuje rast putovanja radi zabave i razonode
Očekuje se povećan stepen segmentacije turističkog tržišta usled rasta diversifikacije turističke tražnje.
Rast svesti o značaju očuvanja životne sredine dovešće do razvoja tzv. zelenih ili eko hotela.
Razvoj spa hotela, brodova hotela, hoteli avioni

74. Izazovi sa kojima će se suočiti hotelska industrija:
Kontrola kapaciteta – ko kontroliše prodaju hotelskih soba, mesta u avionima, iznajmljivanje automobila. Da li će to i dalje ostati uloga vlasnika ili će je preuzeti oni koji poseduju i upravljaju globalnim rezervacionim sistemima.
Sigurnost i bezbednost – pokreće se pitanje opasnosti od terorističkih napada, povećanja statusnih razlika između bogatih i siromašnih, pitanje infrastrukture, zdravstvenih problema, političke i lične bezbednosti.
Imovina i kapital – pitanje racionalnog korišćenja privatnog kapitala i vladinih fondova.

75. Tehnologija – povećano korišćenje veštačke inteligencije omogućila je standardizaciju poslovanja i stvaranje uspešnih sistema menadžmenta kao i njihovu kontrolu.
Novi menadžment – složeni zadaci upravljanja hotelima zahtevaju visoko stručan i obučen kadar, sposoban da se prilagodi ubrzanim promenama na tržištu.
Globalizacija – utiče na porast broja i širenja hotelskih lanaca širom sveta.

76. Hostelski biznis

77. Istorija nastanka i razvoja hostelskog biznisa
Hosteli ili omladinski hoteli u svom izvornom značenju predstavljaju jeftin vid smeštaja koji je u prošlosti pre svega bio namenjen đacima i studentima
I danas je namenjen većinom mlađoj populaciji (15-34 godine)
Početak hostelske industrije vezuje se za ime Richarda Schirmanna
Godina je godina koja se smatra početkom razvoja hostelinga
1919.g se formira Organizacija omladinskih hostela u Nemačkoj

78. 1920.g u Sarajevu održana je osnivačka konferencija Ferijalnog saveza Jugoslavije.
U toku II svetskog rata savez prestaje sa radom
Na scenu se vraća godine, kada je u Beogradu održana osnivačka skupština
1968. godine ovaj ferijalni savez postaje pridruženi član Međunarodne organizacije omladinskih saveza
1970. godine na konferenciji u Kopenhagenu ovaj Ferijalni savez primljen je za punopravnog člana međunarodne federacije.

79. Karakteristike i specifičnosti hostela
Pružaju avanturu, druženje, nova iskustava i dobru zabavu
Kvalitet smeštaja nije toliko bitan
Cena je povoljnija nego u slučaju hotela
Namenjeni su pre svega mladim ljudima
„backpacker“ ’ turista koji sa rancem na leđima obilazi svet – tržišna niša na koju se fokusiraju hosteli
Obično su smešteni u centru grada, u blizini spomenika kulture, istorijskih znamenitosti, ali i noćnih klubova i diskoteka

80. Često sadrže restorane, kafeterije, prostorije za pranje i sušenje veša, kuhinje u kojima turisti mogu sami sebi pripremati obroke..
Sobe mogu sadržati dva, tri pa čak i 20 kreveta, tzv. spavaonice.
U sobama se iznajmljuje krevet.
Sobe mogu sadržati kupatilo, ili je ono zajedničko za ceo sprat.
Cena se kreće između eura po noći, a prosek je izmedju eura.

81. Karakteristike hostela:
Mogućnost boravka na jednu noć za istu cenu kao da se boravi više noći
Postoje zajedničke prostorije koje može deliti više gostiju koji ne bukiraju istovremeno, jer se u tim situacijama bukira samo krevet
Smeštajni kapaciteti hostela rade tokom cele godine, nisu sezonskog karaktera.

82. Kljucne razlike izmedju hotela i hostela su:
Razlika u ceni
Razlika u stepenu formalnosti u odnosima sa klijentima
Razlika u atmosferi koja vlada među posetiocima
Razlika u broju zajedničkih prostorija

83. Tipovi hostela Danas postoje hosteli koji posluju samostalno
Najveći broj hostela je deo Međunarodne organizacije hostela.
Kao članovi ove organizacije moraju da poštuju postavljene uslove i posluju u skadu sa propisanim standardima čime je obezbeđen određen nivo kvaliteta usluga.

84. Tipovi hostela:
Butik hosteli
intimniji i luksuzniji hosteli
karakteriše ih moderan dizaj
jedinstvena arhitektura
namenjeni su turistima sa višim nivoom slobodnog dohotka.
Mobilni hosteli
nemaju stalnu lokaciju.
kampovi, privremeni smeštajni objekti ili zgrade koje su zakupljene na kratak vremenski rok.
Obično su namenjeni smeštaju posetilaca velikih koncerata, festivala , sportskih događaja (Univerzijada, Octobarfest..)

85. Kanali prodaje na tržištu hostela
Kanali distribucije koji su zastupljeni na ovom tržištu:
turističke agencije
turoperatori
rezervacijski sistemi
internet
direktni kanali marketinga

86. Internet kao kanala marketinga:
Internet predstavlja važan vid prodaje u hostelskom biznisu
zaobilaze se visoke provizije turističkih agencija
redukuje se nepotrebno gubljenje vremena prilikom odlaska u agencije.
s obzirom da je ciljna grupa hostela upravo omladina, Internet predstavlja logičan vid prodaje ovih uluga

87. Direktni kanali marketinga:
telefon
mobilni telefon
pošta
direktna i elektronska pošta
katalozi, prospekti, brošure..
Prednosti ovog vida komunikacje sa potencijalnim potrošačima su segmentiranost i targetiranost tržišta.

88. Sajtovi koji su operativni i putem kojih možete naći ponudu hostela u EU su:

89. Perspektive razvoja hostelskog biznisa
Turizam i hotelijerstvo danas predstavlja najbrže rastuću delatnost u svetu.
Broj međunarodnih putovanja svakog dana značajno raste, a samim tim raste i potreba za smeštajnim kapacitetima, a hosteli su jedni od njih.
Hosteli sa svim svojim prethodno navedednim karakteristikama predstavljaju dobar segment za dalja investiranja, jer će se u budućnosti povećavati broj mladih ljudi koji ce želeti da putuju, a da pri tome ne utroše mnogo novca na smeštaj.

90. Sa razvojem hostelskog biznisa, raste i broj zainteresovanih preduzeća koja će želeti da deo profita uzmu za sebe.
Rast konkurencije pozitivno će uticati na donošenje standarda kvaliteta usluga, a samim tim će rasti i popularnost ovog vida smeštaja među potencijalnim turistima.
Broj nezavisnih hostela-kojima upravlja pojedinac, značajno raste
Razvijaju i se i hostelski lanci koji u nekim slučajevima zarađuju i preko 140 dolara za noć, a u centrima gradova čak i preko 200 dolara

91. Tokom ekonomske krize 2008.g neki hosteli zabeležili rast, dok je istovremeno popunjenost kapaciteta hotela opadala.
Dalje investicije u hostelsku industriju su neophodne usled rasta tražnje za ovim vidom usluga.
U Srbiji je ovo tržište nedovoljno razvijeno, a hosteli su većinom u privatnom vlasništvu ljudi koji ne poseduju dovoljno upravljačkog znanja.
Ovo je pitanje na kojem treba dodatno da se radi, uz kontinuiranu podršku Vlade Srbije.

92. PITANJA
Nabrojte elemente smeštaja kao proizvoda i objasnite kako se na osnovu tih elemenata međusobno diferenciraju smeštajni kapaciteti?
Nabrojte osobine smeštajnih kapaciteta i objasnite dve.
Šta je to standardizacija i na koja dva nivoa se sprovodi?
Koja je svrha, a koji cilj standardizacije?
Kako se na svetskom nivou klasifikuju hoteli?
Na osnovu kojih elemenata se vrši klasifikacija hotela u SAD-u?

93. Koja je ključna prednost gradskih hotela i koje kategorije ovih hotela postoje. Navedite primer.
Šta je ključni preduslov za razvoj resort hotela?
Navedite neke od osobina kazino hotela.
Navedite neke od osobina hotela sa punom uslugom.
Koji su to hoteli nove generacije?
Nabrojte i objasnite dva principa oblikovanja tematskih hotela.
Koji su efekti ulaska velikih hotelskih lanaca na tržište butik hotela?
Sa kojim izazovima će se suočiti hotelska industrija u budućnosti?

94. Hvala na pažnji!