1. Opšte postavke regulacije
Savremena ekonomska misao, koja se zasniva na primeni teorije ekonomskog blagostanja, polazi od upoređivanja alternativnih ekonomskih stanja sa stanovišta dobrobiti celoga društva kao načina za određivanje ekonomskog optimuma
Fundamentalna teorema ekonomike blagostanja predpostavlja da će opšta ravnoteža biti postignuta (dostignut optimum) ukoliko je alokacija resursa izvršena u skladu sa Paretovim kriterijumom
Da bi se stanje opšte ravnoteže dostiglo u smislu Pareta, ono podrazumeva postojanje savršenog tržišta koga karakteriše:
savršena konkurencija
savršena deljivost dobara i proizvodnih faktora
odsustvo eksternih efekata u proizvodnji
savršena informisanost svih aktera

2. Opšte postavke regulacije(2)
Situacije u kojima se javlja parcijalna nesavršenost tržišta, i u kojima blagostanje nije maksimizirano u Pareto smislu, podrazumeva postojanje oligopola, oligopsona, monopola i monopsona
Postojanje nesavršenog tržišta otvara prostor za državnu intervenciju u cilju poboljšanja alokacije resursa
Postoje četiti osnovna slučaja u kojima tržišna alokacija resursa nije zadovoljavajuća:
Imperfektnost tržišta
greške tržišta
Dinamička neusklađenost
da raspodela individualnog blagostanja, koja bi proizašla iz takvog optimuma, nije pravedna

3. Javni karakter eklektroprivredne delatnosti
Opšte prihvaćeno shvatanje je da elektroprivreda, bez obzira na svoj pravni status, danas predstavlja javnu službu industrijskog tipa, koja u svom poslovanju treba da se rukovodi idejom najveće ekonomske koristi za celokupno društvo
Javna dobra i usluge se definišu :
da je reč proizvodima i uslugama koji imaju veliki značaj za društvenu zajednicu
da je u tim delatnostima proizvodnja organizovana na principu postojanja monopola

4. Obaveza pružanja usluge
Važan segment javnog sektora je obaveza pružanja usluge, odnosno obaveza služenja javnom interesu
Za infrastrukturne delatnosti, kao što je to slučaj sa elektroprivredom, obaveza pružanja usluga se sastoji iz dva dela:
Obaveza priključenja na mrežu
Obaveza isporuka el.energije uz odgovarajući kvalitet
Pojedine države de jure kreirale monopole (statutarni monopoli) kojima su dali ekskluzivno pravo uvoza i izvoza električne energije, kao i određene privilegije u delu proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije. U zamenu za takva prava, preduzeće su se obavezala da služe javnom interesu.
nizom spajanja i serijom sporazuma (tzv. demarkacioni ugovori), u jednom dužem vremenskom periodu, došlo do stvaranja preduzeća koja dominiraju na određenoj teritoriji, i zahvaljujući svojoj tržišnoj poziciji u suštini posluju kao kvazi monopol (de facto monopol).

5. Teorijske osnove regulacije
Postoje brojni razlozi, ekonomske i neekonomske prirode, koji ukazuju na potrebu regulacije elektroprivredne delatnosti :
da su izvori primarne energije (ugalj, gas, nafta) prirodna bogatstva i da moraju biti kontrolisana od strane države (neekonomski)
da su tržišne strukture u elektroprivredi na strani ponude monopolske, dok se na strani tražnje javlja veliki broj malih potrošača
Pod pojmom “regulacija” podrazumeva se postojanje institucija uz čiju pomoć država direktno interveniše (dakle isključuje se indirektni uticaj uz pomoć antimonopolskih ili sličnih zakona) na izabranom tržištu u jednom dužem vremenskom periodu

6. Monopolska pozicija
Monopolska pozicija na strani ponude može da nastane kao veštački monopol, kada država dozvoljava postojanje samo jednog preduzeća ili kao prirodni monopol, kada je jedno preduzeće rezultat delovanja tržišta
Pojam prirodnog monopola bio je dugo u ekonomskoj teoriji kontroverzan. Sve do početka 80-ih godina, opadajući troškovi (ekonomija obima) bili su osnova za definisanje postojanja prirodnog monopola

7. Prirodni monopol (opadajući troškovi)

8. Prirodni monopol
Definicija prirodnog monopola preko koncepta opadajućih troškova, podrazumeva da prirodni monopol postoji kada pri svakom obimu proizvodnje prosečni troškovi po jedinici proizvoda opadaju
Granični troškovi potrebni za proizvodnju dodatne jedinice proizvoda stalno su niži od prosečnih, što uslovljava da se kriva graničnih troškova (GT) nalazi ispod krive prosečnih troškova (PT) za svaki obim proizvodnje
Tokom osamdesetih godina, definisanje prirodnog monopola preko opadajućih troškova, podrvrgnuto je rigoroznom preispitivanju
Neefikasnost državnih preduzeća, kao i nezadovoljavajuća efikasnost ekonomske regulacije, doveli su u sumnju shvatanje da opadajući troškovi mogu precizno indentifikovati prirodni monopol

9. Subaditivnost, ekonomija obima i opadajući granični troškovi

10. Subaditivnost
Koncept subaditivnosti funkcije troškova polazi od poređenja troškova u slučajevima postojanja jedne ili dve i više firmi u nekoj grani, pri čemu je obim proizvodnje u grani konstantan.
Subaditivnost postoji ako su troškovi proizvodnje jedne firme C(y) niži od zbira troškova proizvodnje dve ili više firmi koje ostvaruju isti obim proizvodnje y:
C(y) <  C(yi),

11. Specifični oblici konkurencije
Razlikujemo tri osnovna metoda konkurencije koji mogu da se primene u uslovima postojanja prirodnog monopola:
franšiza
kontestibilno tržište
konkurencija supstituta

12. Franšiza
Franšiza podrazumeva pravo snabdevanja nekog tržišta specifičnom robom u određenom periodu
Franšiza se dodeljuje putem aukcije koju vodi obično lokalna državna vlast. Ponuđač najviše cene dobija pravo monopolskog snabdevanja nekog tržišta.

13. Kontenstabilno tržište
Podrazumeva postojanje stvarne ili potencijalne konkurencije, koja primorava monopolsko preduzeće da se efikasno ponaša i da cenama pokriva prosečne troškove
Pretpostavke za kontestabilno tržište:
da postoji sloboda ulaska novih preduzeća u granu
da ne postoje nepovratni (sunk) troškovi (nepovratni (sunk) troškovi su oni troškovi koje preduzeće ne može da nadoknadi nakon prestanka obavljanja neke delatnosti )

14. Konkurencija supstituta
Postoji u slučajevima kada se raznovrsni oblici usluga bore za isto tržište.
Najbolji primer za to su nafta i gas, te su zbog toga njihove cene u međusobnoj vezi

15. Mogućnost primene u elektroprivredi
Složena tehnologija proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije uslovljava da primena franšiza u elektroprivredi nije česta
Teorija kontestabilnog tržišta je insistiranjem na mogućem ulasku u granu uticala da se segment proizvodnje i donekle snabdevanja počnu posmatrati kao potencijalno konkurentni
Konkurencija između supstituta prisutna je kod električne energije jedino u domenu krajnje potrošnje kod zagrevanja prostorija

16. Regulacija prirodnog monopola
Regulacija prirodnog monopola podrazumeva direktnu državnu intervenciju kojom se utiče na poslovanje privatnog preduzeća
Postoje dva osnovna vida regulacije prirodnog monopola:
kontrola profita koji prisvaja monopolista i to putem utvrđivanja tzv. pravedne profitne stope (Averch-Johnsonov efekat)
direktnu državnu intervenciju kod određivanja cene proizvoda monopoliste

17. Forme i karakteristike regulacije
Ekonomska regulacija se često tretira kao proces koji treba da nadomesti sve imperfektnosti tržišta
Pored ovog osnovnog cilja, regulacija se razvijala i u pravcu obezbeđenja sigurnosti snabdevanja potrošača, očuvanja čovekove sredine, uvođenju određenih standarda troškova i sl.
Stepeni i nivoi regulacije:
Strukturna regulacija u kojoj se neprestano kontroliše i nadgleda poslovanje preduzeća,
Labava regulacija, gde je regulator postavlja osnovne principe poslovanja

18. Regulatori
Funkcija ekonomske regulacije može da se sprovodi direktno od strane države ili kroz jedno ili više nezavisnih regulatornih tela
Regulator mora da raspolaže pravom da to učini
Pretpostavke uspešne regulacije:
Nezavisnost
Transparentnost
Nepristrasnost (objektivnost)

19. Regulacija državnih preduzeća
Iako se regulacija uglavnom vezuje za postojanje privatnog vlasništva u elektroenergetskom sektoru, to ne znači da pojedini njeni oblici i forme ne postoje i u zemljama u kojima dominira državno vlasništvo nad elektroprivredom
Tradicionalne aktivnosti elektroprivrednih preduzeća koje zahtevaju odobrenje od strane države:
program investicione izgradnje
program zaduživanja
očuvanje životne sredine
izbor goriva kao i tehnologija
izvozne/uvozne aktivnost
tarife
Dva su glavna oblika državne regulacije sa kojima se srećemo u savremenoj praksi. To su tzv. planski ili društveni ugovori i direktna regulacija

20. Regulacija državnih preduzeća(2)
Osnovni cilj je da svojim elektroprivrednim preduzećima omoguće uslove poslovanja kao kvazi-nezavisnim entitetima i to:
kroz proces korporatizacije
preko sklapanja društvenih ugovora
Društveni ugovor je koncept koji je razvijen u Francuskoj, u kome EDF i vlada potpisuju ugovor kojim se regulišu prava i obaveze EdF-a u određenom vremenskom periodu
Drugi oblik regulacije državnih elektroprivrednih preduzeća je direktno upravljanje od strane države

21. Mehanizmi regulacije
Mehanizmi koji se najčešće koriste mogu se bazirati na kontroli strukture, kontroli performansi ili kontroli upravljanja (conduct regulation).
Regulacija strukture svodi se na kontrolu broja i veličine konkurenata, pravila ulaska i izlaska iz grane, stepen vertikalne integracije i definisanje kupoprodajnih veza kako u elektroprivredi tako i prema potrošačima
Regulacija performansi, predstavlja takvu formu u kojoj regulator ustanovljava niz finansijskih i drugih ciljeva koji moraju da budu zadovoljeni od strane elektroprivrednih preduzeća
Regulacija upravljanja se zasniva na direktnom nedgledanju elektroprivrede u domenu proizvodnje, energetske efikasnosti, investicija i konkurencije (cilj zaštita životne sredine)

22. Tipične funkcije regulatora
Normativne
Utvrđuje pravila
Odobrava tarife
Izdaje licence
Kontroliše kvalitet usluga
Kontroliše tržišno ponašanje
Operativne
Prikuplja informacije
Rešava primedbe i žalbe
Savetodavne
Daje predloge Vladi i Parlamentu
Sarađuje sa antimonopolskim agencijama

23. Циљеви регулације (1)
Регулације је потребна у областима где конкуренција не функционише (на пр. у природном монополу) или правно није дозвољена (ексклузивна права која даје закон).
Регулацију представља комплет кодификованих мера које се примењују на параметре активности компаније као што су цене, приходи, квалитет снабдевања, функционисање тржишта.
Највећи циљеви регулатора су да:
Заштити интересе потрошача
Обезбеди финансијску солвентност учесника у привреди
Обезбеди једнаке услове и недискриминацију свих учесника из сектора
Охрабри конкуренцију где је то могуће

24. Циљеви регулације (2)
Регулација мора равномерно да испуњава дужности како према потрошачима тако и регулисаним компанијама, такође и балансира између трошкова и добити самог регулаторног система.
Интереси потрошача и компаније
Трошкови и добити регулаторног система
Смањење цена
Заштита наспрам
злоупотребе монопола
Фер повраћај
Могућности зараде
Поремећаји
привредне структуре
Регулација
трошкова рада
Превенција од
злоупотребе монопола
Уштеда од ефикасног
пословања
и нижи трошкови

25. Избор регулаторног режима
Избор регулаторног режима захтева бројне одлуке и знатно зависи од модела тржишта и индустрије.
Области регулације
Где треба регулисати?
Обим регулације
Шта треба регулисати?
Избор
регулаторног
режима
Врста регулације
Како треба регулисати?
Регулаторна
институција
Ко регулише?

26. Где регулисати цене? / Одвајање
У реорганизованој средини потребни су одвојени модели за обрачун цена за различите функције електроенергетског сектора.
Производња
Преносна мрежа
Обрачун цена
Снабдевање на велико
Дистрибутивна мрежа
Помоћне услуге
Снабдевање на мало

27. ? Где регулисати цене? / Преглед
У зависности од модела индустрије регулација се може наметнути на делатности производње и снабдевања.
Пренос електричне енергије
Снабдевање на велико
Дистрибуција електричне енергије
Снабдевање на мало
Системско диспечирање
Системске помоћне услуге
Мерење и фактурисање
Производња ел. енергије ?
Услуге су предмет контроле регулатора
Конкурентне услуге
Услуге где постоји потенцијал за конкуренцију

28. 3. Где регулисати цене? / Делимична дерегулација снабдевања
Делимична дерегулација снабдевања захтева контролу цена преко мрежа и снабдевања тарифних купаца.
Gencos
(компаније за производњу)
Gencos
(компаније за производњу)
Тендери за производњу засновани на цени
Управљање тржиштем и системом
Пренос
Обрачун цена-пренос
Контрола
цена
Цена на тржишту на велико
Обрачун цена - дистрибуција
Продаја ел.ен
Мрежа
Продаја ел.ен
Мрежа
Обрачун цена за снабдевање тарифних купаца
Квалиф. купац
Тарифни купац
Тарифни купац

29. Обим регулације / Преглед
Регулација треба да обезбеди: функционалан модел тржишта, умерене цене и адекватан квалитет пружања регулисаних услуга.
Регулаторне контроле
Контрола цена
Квалитет снабдевања
Тржиште ел.ен
Остало
Одређивање потребног прихода
Комерцијални квалитет
Правила тржишта / Уговорна правила
Ограничење у трошењу средстава
Усклађивање цена / прихода
Континуитет снабдевања
Правила система / мреже (Правила система)
Квалитет напона
Процена ефикасности
Надгледање тржишта
Модел тарифе
Међународна координација
Сигурност снабдевања

30. Метод регулације / Преглед
У зависности од регулаторне стратегије и доступности информација, регулација се може спровести на различите начине.
Регулаторна контрола
Контрола цена
Квалитет снабдевања
Тржиште ел.ен.
Излагање јавности
Одобравање правила ex-ante
Стопа повраћаја
Регулација ограничењем
Стандарди
Надгледање рада тржишта и корективне мере
Шеме подстицаја квалитета
Регулација по поређењу

31. 5. Метод регулације цена / Општи задаци• •
Општи концепт обрачуна цена • •
Техника 2 2 4 – –
Накнада за коришћење мреже • •
Оријентација по моделу – –
Накнада за прикључак • •
Узорак • •
Алокација трошкова • •
Важење података – –
Диференцијација нивоа напона • •
Извођење оцена ефикасности – –
Диференцијација по локацијама • •
Интеграција у концепт контроле цена – –
Диференцијација времена коришћења – – – –
Брзина конвергенције ефикасности
Диференцијација оптерећења – – – –
Померање границе и елементи надокнађивања
Наплатива количина
Rate (Tariff) Structure
Структура тарифе
Процена ефикасности
Efficiency Assessment
Концепт контроле цена (регулације)
Price Control (Regulation) Concept
Price Control (Regulation) Concept
Почетни потребни приход
Усклађивање прихода •
Оперативни издаци 1 1 • •
Формула за контролу цена 3 3 •
Капитални издаци • •
Фактор X за увећање продуктивности – –
Процена средстава – – • •
Фактор усклађивања цене (CPI, RPI,
Амортизација – –
Средства која чине основу за рег. (RAB)
PPI, синтетички) – –
Трошак капитала (WACC, CAPM) • •
Фактор за усклађивање количине •
Губици у мрежи
Порези • •
Дужина трајања периода контрола цена •