UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO Predavanja 1. Prof

UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO Predavanja 1. Prof
UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO Predavanja Prof. dr Jovica Lazić Biljana Lazić, asistent

Predavanja, vežbe, literatura, ispit
Predavanja i vežbe profesor Dr Jovica Lazić, i asistent Biljana Lazić Literatura Prof. dr Jovica Lazić, Upravljačko računovodstvo (Računovodstvo i upravljanje troškovima i prihodima), Institut za političke studije, Beograd, Savski trg 7., Beograd 2005. LJ. Gajić, Upravljačko računovodstvo, i LJ. Gajić, Upravljačko računovodstvo - Zbirka zadataka De0oo Obračun troškova, Ekonomski fakultet, Subotica, 2000. D. Malinić, V. Milićević, Upravljačko računovodstvo , Ekonomski fakultet, Beograd, 2008. N.Vukmirović, Upravljačko računovodstvo, Viša poslovna škola, Novi Sad, 2000. Predispit predavanja i vežbe 5 boda Kolokvijum-i boda Ostale aktivnosti boda Pismeni (ispit/test) ili usmeni (moguća je i kombinacija) 55 boda

Sadržaj predavanja 1 I. OPŠTI PRISTUP PROBLEMATICI FINANSIJSKOG
I UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA - priručnik 1. UVOD U UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO 2. Upravljački aspekt računovodstva 2.1. Definisanje upravjačkog računovodstva 2.2. Funkcionalni domen upravljačkog računovodstva Upravljački domen finansijskog računovodstva Upravljački domen internog obračuna 3. Računovodstvo proizvodnih delatnosti 3.1. Vrste troškova proizvodnje 3.2. Troškovi proizvoda i troškovi perioda 3.3. Troškovi proizvoda i načelo sučeljavanja

Nastavak - Rekapitulacija
SUŠTINSKA OBELEŽJA UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA Računovodstvo kao izvor informacija Sistematika računovodstvenih informacija Finansijsko i Upravljačko računovodstvo Osnovne razlike između i finansijskog i upravljačkog računovodstva Upravljačke aktivnosti i informativna sposobnost upravljačkog računovodstva

Sadržaj predavanja 2 - Pregled INFORMISANJE ZA POTREBE POSLOVNOG ODLUČIVANJA
PRVO POGLAVLJE POSLOVNI PROCESI I OSNOVNA PODRUČJA ODLUČIVANJA 1.1. Pojam i identifikacija osnovnih poslovnih procesa 1.2. Područje poslovnog odlučivanja u okviru procesa nabavke 1.3. Proces isplate obaveza prema dobavljačima kao područje odlučivanja 1.4. Proces proizvodnje i odlučivanje 1.5. Osnovna područja odlučivanja u okviru procesa prodaje 1.6. Proces naplate potraživanja od kupaca i poslovne odluke

NASTAVAK 2. POJAM I ELEMENTI PROCESA ODLUČIVANJA
DRUGO POGLAVLJE 2. POJAM I ELEMENTI PROCESA ODLUČIVANJA 2.1 Pojam procesa odlučivanja 2.2 Elementi procesa odlučivanja 2.3. Proces odlučivanja i uloga informacija

Sadržaj predavanja 3 - Pregled
TREĆE POGLAVLJE 3. OBRAČUN TROŠKOVA I POSLOVNO ODLUČIVANJE 3.1 Različiti aspekti podele troškova Troškovi proizvoda i troškovi perioda Direktni i indirektni troškovi Osnovni elementi proizvodnih troškova i postupak obračuna Troškovi koji se mogu i troškovi koji se ne mogu kontrolisati Izbeživi i neizbeživi troškovi 3.2. Značaj obračuna troškova prema nosiocima troškova i poslovno odlučivanje Job – order costing metod obračuna cene koštanja Proces costing metod

Sadržaj predavanja 3- Pregled
OBRAČUN TROŠKOVA - OSNOVNA KOMPONENTA UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA Rekapitulacija obračun troškova Osvrt na razvoj obračuna troškova Pojmovno određenje obračuna troškova Ciljevi obračuna troškova Elementi obračuna troškova Determinante i organizacione pretpostavke obračuna troškova.

3.3 Značaj obračuna troškova prema mestima troškova i poslovno odlučivanje 3.4. Efekti različitih sistema obračuna troškova na karakter i visinu periodičnog finansijskog rezultata Sistem obračuna po stvarnim troškovima Sistem obračuna ukupnih troškova Apsorpcioni sistem obračuna troškova Sistem obračuna po standardnim troškovima Sistem obračuna po varijabilnim troškovima

Kvantitativna analiza efekata različitih sistema obračuna troškova na periodični rezultat Efekti sistema obračuna ukupnih troškova na periodični rezultat Efekti apsorpcionog sistema obračuna troškova na periodični rezultat Kvantitativna analiza efekata sistema obračuna po standardnim troškovima na periodični rezultat Kvantitativna analiza efekata sistema obračuna po varijabilnim troškovima na periodični

ČETVRT POGLAVLJE 4. RELEVANTNE INFORMACIJE ZA POSEBNE ODLUKE 4.1. Osnovni principi pripreme i donošenja specifičnih odluka 4.2. Uloga marginalnih troškova u procesu pripreme i donošenja odluka 4.3. Uloga diferencijalnih troškova u procesu priprema i donošenja odluka Uobičajeni slučajevi primene diferencijalnih troškova Odluke kad se ne menja prihod Apsolutni i relativni troškovi

Nastavak 4.4. Uloga oportunitetnih troškova u procesu pripreme i
donošenja odluka Pojam oportunitetnog troška Obračun oportunitetnih troškova Resursi i aktivnosti Nulti i negativni oportunitetni trošak Vrednovanje oportunitetnog troška resursa Oportunitetni troškovi i neizvesnost

Nastavak 4.5. Postupak pripreme i donošenja odluka o cenama
Formiranje eksternih cena Maksimizacija kontribucije kao princip formiranja eksternih cena Formiranje cena na principu „troškovi plus“ Formiranje cene na principu prelomne tačke Utvrđivanje cena i prinos na kapital Strategijsko formiranje cena Formiranje internih cena formiranje internih cena usluga Principi formiranja internih cena usluga Formiranje internih cena proizvoda

Nastavak 4.6. Postupak pripreme i donošenja specifičnih odluka
Odluka o prihvatanju posebne porudžbine Eliminisati ili uvesti proizvod odnosno odeljenje Proizvoditi ili kupovati Prodavati ili dalje prerađivati Izbor optimalnog asortimana proizvoda

Ostalo što je potrebno znati:
PETO POGLAVLJE 5. TEORIJSKO – METODOLOŠKI ASPEKTI OSNOVA PERIODIZACIJE REZULTATA 5.1. Konačni i periodični rezultatIzlazna strana obračuna rezultata Pojmovi na izlaznoj strani obračuna rezultata Pojam izdatka Pojam troška Pojam rashoda Razgraničenje pojmova: izdatak, trošak, rashod Kompleksna šema odnosa kategorija na izlaznoj strani obračuna rezultata

Ostalo nastavak: 5.3. Ulazna strana obračuna rezultata
Pojmovi na ulaznoj strani obračuna rezultata Pojam primitka Pojam učinka Pojam prihoda Razgraničenje pojmova: primitak, učinak i prihod 5.4. Razlišiti koncepti finansijskog rezultata Finansijski rezultat kao razlika primitka i izdataka Finansijski rezultat kao razlika učinaka i troškova Finansijski rezultat kao razlika prihoda i rashoda (Računovodstveni koncept rezultata)

Ostalo nastavak: 5.5. Kompleksnost knjigovodstvenog periodičnog rezultata Ukupni periodični rezultat Poslovni periodičan rezultat Neutralni (vanredni) periodični rezultat Uporediv periodičan rezultat i pretpostavke za njegovo utvrđivanje

Nastavak: ŠESTO POGLAVLJE 6. POJAM POGONSKOG INTERNOG OBRAČUNA
6.1. Eksterni i interni - pogonski obračun 6.2. Zadaci pogonskog - internog obračuna 6.3. Sadržina pogonskog - internog obračuna 6.4. Organizacione komponente pogonskog obračuna Interni kontni plan pogonskog računovodstva Organizacioni odnos između internog obračuna i finansijskog računovodstva Dokumentacija u internom obračunu 6.5. Ekonomičnost pogonskog obračuna

SEDMO POGLAVLJE 7. ORGANIZACIONI ODNOS IZMEĐU INTERNOG KONRNOG PLANA OBRAČUNA I FINANSIJSKOG RAČUNOVODSTVA I IZVEŠTAVANJA 7.1. Zajedničko finansijsko i pogonsko računovodstvo 7.2. Samostalan interni obračun povezan sa finansijskim računovodstvom 7.3. Izdvojeni pogonski obračun van finansijskog računovodstva

Nastavak 7.4. Kontni okvir u funkčiji efikasnije organizačije
obračuna troškova i rezultata poslovanja Polazne pretpostavke za izradu internog kontnog plana Račun troškova i učinaka klase 9 Izbor računa u internom kontnom planu Sistem obračuna troškova Tehničku opremljenost i stručna osposobljenost zaposlenih u internom obračunu Ostale determinante od uticaja za koncipiranje internog kontnog plana Granica raščlanjavanja računa

Nastavak OSMO POGLAVLJE 8. DOKUMENTACIJA U INTERNOM OBRAČUNU
8.1. Eksterna dokumentacija kao osnov za knjiženja u internom obračunu 8.2. Interna dokumentacija kao osnov za knjiženje u Interna izvorna dokumentacija Interna izvedena dokumentacija

Nastavak DEVETO POGLAVLJE
9. ORGANIZACIJA POGONSKOG - INTERNOG OBRAČUNA 9.1. Upoznavanje fundamentalnih poslova pogonskog - internog obračuna u uslovima manuelne obrade 9.2. Obavljanje poslova pogonskog - internog obračuna u uslovima IS (AOP-a)

Nastavak DESETO POGLAVLJE 10. FUNDAMENTALNE KALKULATIVNE METODE
10.1. Kalkulisanje cena Pojam i svrha kalkulacija Principi izrade kalkulacija Vrste kalkulacija 10.2. Politika cena Cilj formiranja cena Ocena tražnje na tržištu Ocena sopstvenih pozicija Izbor metoda određivanja cena.

Nastavak 10.2.5 Računovodstveni aspekt kalkulacija cena
Računovodstvena funkcija i kalkulisanje cena Računovodstvo i cenovni popusti Metode kalkulacija Osnovne metode kalkulisanja Diviziona kalkulacija Kalkulacija pomoću ekvivalentnih brojeva Kalkulacija kuplovanih proizvoda Dodatna kalkulacija Metoda direct costing kalkulacije Kombinovanje kalkulativnih metoda

Nastavak JEDANAESTO POGLAVLJE
11. EVIDENCIJA PRIHODA U INTERNOM OBRAČUNU 11.1. Planiranje kategorija uspeha 11.2. Evidentiranje učinaka mesta uspeha neproizvodnih delatnosti 11.3. Evidentiranje učinaka mesta uspeha pomoćnih delatnosti Evidentiranje učinaka i prihoda mesta uspeha osnovne i sporedne delatnosti 11.5. Ocena rentabiliteta preduzeća Stopa rentabiliteta ukupno uloženog kapitala Stopa rentabiliteta sopstvenog kapitala

Nastavak 11.5.3. Utvrđivanje vrednosti godišnje proizvodnje preduzeća
Tržišno orijentisana koncepcija metode ukupnih troškova i utvrđivanje vrednosti godišnje proizvodnje Proizvodno orijentisana koncepcija metode ukupnih

Nastavak DVANAESTO POGLAVLJE
12. INTERNI OBRAČUN I UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM 12.1. Poslovni informacioni sistem i interni obračun Definisanje sistema Računovodstvo kao sistem Računovodstveni informacioni sistem Računovodstvo kao nužnost 12.2. Organizacija kao sistem 12.3. Uticaj kompjutera na RIS 12.4. Koncipiranje upravljačkog informacionog sistema za potrebe marketinški orijentisanog preduzeća

Nastavak 12.5. Računovodstveni principi
Princip poslovne jedinice Princip vrednovanja na bazi stvarnog troška Princip objektivnosti Princip kontinuiteta i konzistentnosti Pincip novčanog merila Pincip materijalnosti Princip uzročne povezanosti Princip pune javnosti Princip konzervativizma Princip uniformisanosti i uporedivosti

I. UVOD U UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO

OPŠTI PRISTUP PROBLEMATICI FINANSIJSKOG I UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA 1
OPŠTI PRISTUP PROBLEMATICI FINANSIJSKOG I UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA 1. UVOD U UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO U prethodnom izučavanju naučne oblasti računovodstvo (i finansijsko izveštavanje) isticali smo teme iz osnova (finansijskog) računovodstva. Izraz finansijsko računovodstvo odnosi se na pripremu i upotrebu finansijskih informacija koje opisuju finansijski položaj i poslovne rezultate preduzeća. Finansijsko računovodstvo služi kao temelj za pripremu finansijskih izveštaja i poreskih prijava. Budući da finansijske izveštaje koriste spoljni korisnici, kao što su kreditori, deoničari i potencijalni investitori, informacije se u ovim izveštajima prezentiraju u skladu sa opšte prihvaćenim računovodstvenim načelima. Iako se poreski zakoni razlikuju od opšte prihvaćenih računovodstvenih načela, postoje mnoge sličnosti između ovih dveju vrsta standarda izveštavanja.

Nastavak Naš interes usmeren je na upravljačko računovodstvo (ili računovodstvo za potrebe upravljanja troškovima i prihodima) obuhvata pripremu i upotrebu računovod- stvenih informacija koje su oblikovane tako da pomognu menadžerima u planiranju i kontroli poslovanja preduzeća i u donošenju odluka. Ukratko informacije upravljačkog računo- vodstva oblikovane su tako da zadovolje potrebe unutrašnjih korisnika, a ne i onih donosioca odluka koji su spoljni - izvan preduzeća.

Nastavak Budući da izveštaje upravljačkog računovodstva koristi samo menadžment, njihov sadržaj nije vođen opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima ili poreskim zakonima. Umesto toga, izveštaji upravljačkog računovodstva trebali bi sadržavati sve one informacije koje najbolje zadovoljavaju potrebe donosioca odluka. Najveći je izazov za upravljačke računovođe da menadžerima dostavljaju informacije koje su najvažnije za određenu poslovnu odluku. Prikaz na sledećoj strani daje uporedni pregled finansijskog i upravljačkog računovodstva. Zapaža se da su obe vrste računovodstvenih informacija dobivene unutar istog računovodstvenog sistema.

a) Inter disciplinarna priroda upravljačkog računovodstva
Pri zadovoljenju informacijskih potreba menadžmenta, upravljačke računovođe često moraju osigurati procene i podatke od stručnjaka iz područja koja nisu računovodstvo. Na primer, mnogi su izveštaji upravljačkog računovodstva prognoze budućih poslovnih rezultata. Prognoza prihoda od prodaje multinacionalne korporacije, međutim, može zahtevati istraživanje tržišta, pretpostavke o budućim ekonomskim uslovima, razumevanje ugovora o međunarodnoj razmeni i bliskost s brojnim stranim kulturama. Upravljačke računovođe ne moraju lično poznavati svako od ovih područja, međutim oni moraju imati šire razumevanje poslovne politike, okoline preduzeća.

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO
Svrha Pribavljanje korisnih informacija brojnim donosiocima odluka o finansijskom položaju i poslovnim rezultatima preduzeća (pravnog lica). Vreste izveštaja Finansijski izveštaji, poreske prijave i posebni izveštaji kao što su molbe za kredite i izveštaji regulatornim agencijama. Standardi prezentacije U finansijskim izveštajima, opšteprihva-ćena računovodstvena načela i MRS. U poreskim prijavama, odredbe poreskog zakona Subjekt izveštavanja Obično je to kompanija (preduzeće) posmatrana u celini Vremenski periodi koji se pokrivaju Obično godina, tromesečje, ili mesec. Većina se izveštaja usredsređuje na dovršena razdoblja. Naglasak se stavlja na tekuće (poslednje) razdoblje, pri čemu se prethodna razdoblja često koriste za parametar. Pribavljanje informacija menadžerima Koji se koriste u planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti i za donošenje menadžerskih odluka. Mnogo različitih vrsta izveštaja zavisno o prirodi poslovanja i o specifičnim informacijskim potrebama menadžmenta Nema posebnih pravila; sve informacije su najvažnije za menadžere. Obično deo preduzeća, kao što je pogon, proizvodna linija ili vrsta aktivnosti. Bilo koje razdoblje: godina, tromesečje, mesec, nedelja, dan, čak i radna smena. Neki su izveštaji istorijske prirode; drugi su usredsređuju na procene rezultata koji se očekuju u budućem razdoblju.

↓ ↓ Svrha Pribavljanje korisnih informacija brojnim donosiocima odluka o finansijskom položaju i poslovnim rezultatima preduzeća (pravnog lica). Vreste izveštaja Finansijski izveštaji, poreske prijave i posebni izveštaji kao što su molbe za kredite i izveštaji regulatornim agencijama. Standardi prezentacije U finansijskim izveštajima, opšteprihva-ćena računovodstvena načela i MRS. U poreskim prijavama, odredbe poreskog zakona Subjekt izveštavanja Obično je to kompanija (preduzeće) posmatrana u celini Vremenski periodi koji se pokrivaju Obično godina, tromesečje, ili mesec. Većina se izveštaja usredsređuje na dovršena razdoblja. Naglasak se stavlja na tekuće (poslednje) razdoblje, pri čemu se prethodna razdoblja često koriste za parametar. Pribavljanje informacija menadžerima Koji se koriste u planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti i za donošenje menadžerskih odluka. Mnogo različitih vrsta izveštaja zavisno o prirodi poslovanja i o specifičnim informacijskim potrebama menadžmenta Nema posebnih pravila; sve informacije su najvažnije za menadžere. Obično deo preduzeća, kao što je pogon, proizvodna linija ili vrsta aktivnosti. Bilo koje razdoblje: godina, tromesečje, mesec, nedelja, dan, čak i radna smena. Neki su izveštaji istorijske prirode; drugi su usredsređuju na procene rezultata koji se očekuju u budućem razdoblju.

b) Naš pristup upravljačkom računovodstvu
U ovom uvodnom delu udžbenika, podelili smo naše prikazivanje o upravljačkom računovodstvu na šire kategorije: računovodstvo troškova ( s naglasnom na određivanje troškova gotovih proizvoda), upotreba računovodstvenih informacija u planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti, i prilagođavanje računovodstvenih infor -macija za upotrebu pri donočenju specifičnih menadžerskih odluka. Ove usko povezane teme daju pregled prirode i upotrebe upravljačkih računovodstvenih informacija. Metodološki posmatrano zasnovano je na sistemu dvojnog knjigovodstva. Po oslovu periodičnog praćenja poslovnih događaja finansijsko računovodstvo obazbeđuje podatke i produkuje osnovne finansijske izveštaje tj. bilans stanja, bilais uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu, po osnovu čega proizilaze podaci i za statistiki anaks, kao i tumačenja uz finansijske izveštaje

c) Preklapanja upravljačkog i finansijskog računovodstva
Potrebno je odmah shvatiti da finansijsko i upravljačko računovodstvo nisu dve potpuno odvojene discipline. Informacije finansijskog računovodstva obimno se koriste kod mnogih menadžerskih odluka. Naprimer, menadžeri dnevno kod mnogih poslovnih odluka koriste informacije o prihodu od prodaje, rashodima i porezima. Međutim, menadžeri osim toga trebaju dopunske informacije kao što su prihodi i rashodi po pogonima ili po proizvodnoj liniji. Prema tome, mnoge su informacije upravljačkog računovodstva zapravo preuređene informacije finansijskog računovodstva kako bi odgovarale određenoj upravljačkoj svrsi.

I Suštinska obeležja upravljačkog računovodstva
1. Računovodstvo kao izvor informacija Podršku upravljanju preduzećem kao kreativnom procesu usmerenom ka ostvarenju ciljeva preduzeća predstavljaju informacije. Značajan izvor informacija neophodnih za uspešno vođenje i upravljanje preduzećem predstavlja računovodstvo. Povezanost upravljanja (menadžmenta) i računovodstva oduvek je bila aktuelna. Neđutim, promenljivi uslovi i stalni rizici tržišne privrede još više naglašavaju značaj ove problematike i potrebu prilagođavanja računovodstva informativnim zahtevima procesa upravljanja. Računovodstvo predstavlja jednu od funkcija složenog privrednog sistema kakvo je preduzeće. Suštinski predstavlja evidentiranje, klasifikaciju, sumiranje, i interpretaciju ekonomskih transakcija, odnosno izveštavanje, na osnovu obrađenih i sistematizovanih podataka.

Počiva na osnovnim elementima: Knjigovodstvu,
nastavak Počiva na osnovnim elementima: Knjigovodstvu, Računovodstvenom planiranju, Računovodstvenom nadzoru Računovodstvenoj analizi Po osnovu kojih proizilazi računovodstveni informacioni sistem. Računovodstvo, odnosno računovodstveni informacioni sistem predstavlja, iako ne jedini, jedan od osnovnih izvora podataka i informacija neophodnih za upravljanje preduzećem. Računovodstveni sistem neophodno je organizovati tako da se, kroz računovodstveni informacioni sistem, koji prikupla i obrađuje podatke sa područja računovodstvenog planiranja, evidentiranja, kontrole i analize, generišu odgovarajuće, blagovremene i kvalitetne informacije.

Da bi računovodstvo zadovoljilo zahteve koji se pred njega postavljaju, neophodna su usaglašavanja računovodstvene teorije i prakse shodno promenama u društvenom i privrednom okruženju, kao i harmonizacija istih u odnosu na međunarodna teorijska i praktična rešenja. Razvoj računovodstvenog informisanja za potrebe donošenja poslovnih odluka može se posmatrati uglavnom: s aspekta neophodnog prilagođavanja oblika, načina pripreme i načina prezentiranja podataka i informacija, i s aspekta širenja delokruga i sadržaja informisanja.

U odnosu na to, u uslovima stalnih promena i potreba za brzim i efikasnim odlučivanjem, u računovodstvu je neophodno kreirati drugačija, adekvatnija metodološka rešenja, koja treba da obezbede nove oblike i sadržaje informacija. Smatra se da računovodstvo može da produkuje relevantne podatke i informacije iznalaženjem novih modela, metoda i tehnika, odnosno novih računovodstveno metodoloških rešenja, neophodnih po osnovu promena u društvenom i privrednom životu, nastalih kao posledica primene novih tehnoloških rešenja, širenja tržišta, većeg stepena neizvesnosti i rizika u poslovanju, itd., i u tom pogledu nastojanja računovodstvene teorije i prakse da odgovore na složena pitanja koja iz toga proizilaze. Pri kreiranju modela računovodstvenog izveštavanja neophodno je imati u vidu: nivo izveštavanja, informativnu opremljenost izveštaja i učestalost izveštavanja.

Nastavak Naime, mora biti nedvosmisleno jasno, koji podaci i informacije, kome, kada i u koju svrhu su potrebni. Jer, različite potrebe zahtevaju različite podatke i informacije. Korak napred u zadovoljavanju informativnih upravljačkih potreba učiljen je kroz upravljački pristup računovodstvu, odnosno kroz determinisanje upravljačkog računovodstva, odnosno strategijskog upravljačkog računovodstva. Informacije upravljačkog računovodstva moraju biti oblikovane tako da predstavljaju podrnpsu menadžmentu, da obezbeđuju kontrolu poslovnih aktivnosti kroz raznovrsne izveštaje, izvode i sl., kratkoročnog i dugoročnog karaktera, posmatraio u odnosu na pojedine poslove, segmenge, delove poslovanja i za preduzeće u celini.

Redovno finansijsko-računovodstveno izveštavanje, prvenstveno kratkoročnog karaktera, treba da upozori menadžment na nepravilnosti u poslovanju nastalih kao posledica dejstva raznovrsnih faktora eksternog i internog karaktera. Blagovremeno upozorenje trebalo bi da omogući adekvatnu reakciju na novonastale probleme, situacije, kako bi se poslovanje usmerilo u pravcu ostvarenja postavljenih ciljeva. A, određivanje pozicije budućeg stanja u koje se preduzeće želi dovesti, polazište nalazi upravo u proceni pozicije postojećeg stanja.

U kontekstu sagledavanja budućnosti, uobičajeno, utvrđuju se planirani finansijski pokazatelji, putem kojih se nastoje utvrditi kriterijumi racionalnog poslovanja u budućnosti. Njihovo izračunavanje zasnovano je, između ostalog, na analizi poslovanja prethodnog i prethodnih perioda. Po tom osnovu proizilazi, da računovodstvo i posebno upravljačko računovodstvo, uz uvažavanje prošlosti, a polazeći od sadašnjosti, pri kreiranju budućnosti, obezbeđuje neophodnu informativnu platfor mu menadžmentu preduzeća (svih organizacionih nivoa) za potrebe upravljanja i poslovnog odlučivanja.

2. Sistematnka računovodstvenih informacija
Stalne promene u poslovnom okruženju, neophodnost brzog i efikasnog poslovnog odlučivanja, odnosno prilagođavanja privrednog subjekta konkurenciji tržišne privrede i sve prisutnijoj globalizaciji u međunarodnim okvirima zahteva relevantne i kvalitetne informacije. Međutim, u masi informacija potrebno je odabrati relevantne izvore i po tom osnovu i relevantne i kvalitetne, ali i blagovremene informacije. Jer, informacija za potrebe odlučivanja ima moć samo ako je prezentovana na vreme. U tom pogledu vrlo slikovito se može prikazati vrednost i starost informacija, kao što sledi:

Sl. 1. Odnos vrednosti i starosti informacija

Uz uvažavanje ostalih izvora informacija računovodstvo predstavlja jedan od osnovnih izvora
podataka i informacija. Iako su raznovrsne, načelno, sve informacije se mogu svrstati u kvalitativne (nebrojčane ) i kvantitativne (brojčane). - Kvalitativne informacije kao opisne informacije imaju poseban značaj i često u kombinaciji sa kvantitativnim informacijama čine značajnu informativnu osnovu za potrebe odlučivanja uopšte, a posebno kod utvrđivanja i donošenja odluka strategijskog karaktera. - Izvori informacija kvalitativnog karaktera su raznovrsni kako internog, tako posebno eksternog karaktera.

U odnosu na poreklo kvantitativne informacije mogu biti:
neračunovodstvene (tržišne, tehnološke, geološke, itd.), i računovodstvene. Posmatrano s aspekta zadovoljenja raznovrsnih upravljačkih informativnih potreba posebno se ističe značaj kvantitativnih računovodstvenih informacija. U pitanju su podaci i informacije o troškovima, prihodima, rezultatu, sredstvima, izvorima sredstava, prilivima i odlivima novčanih sredstava, itd. Razumljivo i iz razloga što računovodstvo, posmatrano kroz ostvarenje ciljeva preduzeća, predstavlja jedini zaokružen, potpun sistem brojčane, vrednosne analize poslovanja preduzeća. Koncepcijski, u cilju zaokruženja informаcione оsnоve uprаvljаnjа u preduzеću, rаčunоvоdstvеnе infоrmаcijе sе mоgu sistеmаtizоvаti nа slеdеći nаčin:

Sl. 2. Sistematika računovodstvenih informacija

Nastavak Podaci i informacije operativnog karaktera proizilaze iz operativnih, odnosno analitičkih i drugih pomoćnih evidencija. Odnose se na analitičke podatke i informacije o: kupcima, dobavljačima, zalihama, stalnim sredstvima, zaradama itd. Kao takve predstavljaju informativnu osnovu za finansijsko i upravljačko računovodstveno izveštavanje. Finansijsko računovodstvene informacije, u suštini, proizilaze iz obaveznih periodičnih finansijskih izveštaja godišnjeg karaktera, ali i iz neobaveznih izveštaja za kraće vremenske periode. Odnose se na celinu privrednog subjekta i uglavnom su eksterno orijentisane, odnosno namenjene, prvenstveno interesentima eksternog karaktera.

Osnovno obeležje im je uopštenost i sintetički karakter
Osnovno obeležje im je uopštenost i sintetički karakter. Prema tome, u pitanju su sintetički podaci o troškovima, prihodima i rezultatu. Uz uvažavanje njihovog značaja i potreba harmonizacije izveštaja u nacionalnim i međunarodnim okvirima problematika finansijskog izveštavanja je normativno regulisana (zakonska, profesionalna, interna računovodstvena regulativa). Izlazna forma finansijsko računovodstvenih informacija data je u vidu zvaničnih, propisanih finansijskih izveštaja dobro poznatih kao: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, statistički izveštaj i tumačenja uz finansijske izveštaje.

Upravljačko računovodstvene informacije proizilaze sa područja upravljačkog računovodstva.
Prvenstveno su namenjene korisnicima informacija internog karaktera. Konkretno menadžmentu svih organizacionih nivoa, usmereno na pružanje informativne osnove za odlučivanje za budućnost. Odnosno, uz uvažavanje prošlosti, analize sadašnjosti, informacije upravljačkog računovodstva treba da omoguće kreiranje budućnosti.

Nastavak Osnovno obeležje im je analitičnost i detaljnost. Proizilaze iz računovodstvenog obuhvata poslovnih događaja internog karaktera. Izlazna forma izveštaja upravljačkog računovodstva nije propisana. To znači da su izveštaji upravljačkog računovodstva slobodni po formi, sadržaju i vremenskoj dinamici. Uslovljeni su zadacima koji se pred upravljačko računovodstvo postavljaju, kao i sposobnošću i kreativnošću računovodstvenih kadrova i menadžerske strukture da kroz adektavno kreirane izveštaje, obezbede snažnu informativnu podršku poslovnom odlučivanju, kako dugoročnog, tako i kratkoročnog karaktera.

3. Finansijsko i upravljačko računovodstvo
Računovodstvena funkcija kao jedinstven računovodstveni sistem realizuje se kroz dva osnovna računovodstvena područja tj. kroz finansijsko i upravljačko računovodstvo. Pored međusobne povezanosti razlikuju se po metodama, tehnikama i modelima izveštaja koje prezentuju. Finansijsko računovodsgvo se bavi evidentiranjem nastalih poslovnih događaja za preduzeće kao celinu proizašlih iz poslovnih odnosa preduzeća sa spoljnim okruženjem i poslovnih događaja unutar preduzeća, no osnovu čega ima globalni i sumarni karakter. «...osnovni zadaci finansijskog računovodstva su: ■ praćenje finansijskih odnosa preduzeća sa okruženjem i "polaganje računa putem godišnjeg obračuna o stanju, rentabilnosti i likvidnosti preduzeća kao celine.»'

Metodološki posmatrano zasnovano je na sistemu dvojnog knjigovodstva.
Po oslovu periodičnog praćenja poslovnih događaja finansijsko računovodstvo obazbeđuje podatke i produkuje osnovne finansijske izveštaje tj. bilans stanja, bilais uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu, po osnovu čega proizilaze podaci i za statistiki anaks, kao i tumačenja uz finansijske izveštaje. U svrhu polaganja računa 0 stanju i uspehu preduzeća sastavljaju se finansijski izveštaji istorijskog karaktera.

Međutim, oni mogu biti zasnovani i na planiranim vrednostima, tj
Međutim, oni mogu biti zasnovani i na planiranim vrednostima, tj. u gštanju su projekcije za budućnost što stvara mogućnost praćenja i kontrole njihovog ostvarenja iz čega proizilazi uloga finansijskog računovodstva u procesu upravljanja preduzećem. Upravljačko računovodstvo, odnosno računovodstvo za, potrebe /ustrajavnja, proizašlo je iz rastućih informativnih potreba upravljačkih struktura svih organizacionih nivoa. Upravljačko računovodstvo obuhvata pripremu i upotrebu računovodstvenih informacija koje su tako sistematizovane i oblikovane u raznovrsne izveštaje koji treba da pomognu upravljačkoj strukturi preduzeća (menadžmentu) u planiranju i kontroli poslovanja i donošenju poslovnih odluka. Informacije upravljačkog računovodstva treba da su prilagođene informativnim potrebama prvenstveno unutrašnjih, internih korisnika.

S obzirom da se prevashodno odnose na interne korisnike, forma, sadržina i vremenska dinamika izveštaja upravljačkog računovodsta je slobodna, odnosno nije regulisana računovodstvenom normativnom regulativom. Za upravljačko računovodstvo je izazov da menadžmentu preduzeća obezbedi informacije relevantne, kvalitetne i blagovremene za obavljanje upravljačkih aktivnosti.

Osnovno informativno uporište upravljačko računovodstvo nalazi u obračunu troškova. Obračun troškova s širinom i dubinom podataka i informacija omogućuje izradu raznovrsnih izveštaja neophodnih i korisnih za upravljanje preduzećem, u smislu polaganja računa o stanju i uspehu preduzeća, donošenja poslovnih odluka, sistematske upravljačke kontrole, odnosno u pogledu obavljanja osnovnih upravljačkih aktivnosti. Finansijsko i upravljačko računovodstvo kao dva područja realizacije celine računovodstvene funkcije, iako se odlikuju odgovarajućim specifičnostima, međusobno su povezani što se šematski može prikazati kao na slici 3.

4. Osnovne razlike između finansijskog i upravljačkog računovodstva
Finansijko i upravljačko računovodstvo kao dva područja realizacije računovodstvne funkcije međusobno su povezana i uslovljena. Informativno se međusobno dopunjuju u skladu sa potrebama i ciljevima. Jer, sa područja finansijskog računovodstva se u upravljačko računovodsvto usmeravaju podaci o zalihama i vrstama troškova, koji se na području upravljačkog računovostva, odgovarajućim metodama, postupcima i tehnikama, primereno odabranom i primenjenom sistemu obračuna troškova, obrađuju i potom informaciono podržavaju finansijsko računovodstvo posmatrano s aspekta informativšgh potreba bilansiranja. Ipak, oba područja odlikuju se posebnostima, iz čega proizilaze i odgovarajuće razlike. U tom pogledu mogu se izdvojiti neke osnovne razlike između finan-sijskog i upravljačkog računovodstva.

_ Prevashodno eksterno orijentisano api je od značaja i
FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO _ Prevashodno eksterno orijentisano api je od značaja i kao informativna osnova menadžerske strukture Prevashodno interno orijentisano i usme-reno na informativnu podršku menadžmen-ta Prati poslovne aktivnosti sa spoljnim okruženjem Prati poslovne aktivnosti vezane za internu alokaciju resursa preduzeća Podaci i informacije se odnose na celinu preduzeća Obezbeđuje podatke i informacije o pojedinim poduhvatima, delovima predu-zeđa, grupama proizvoda itd. Vrednovanje, metodi, postupci knjigovodstvenog obuhvatanja i izveštavanje su normativno regulisani zakonskom, profesionalnom i internom regulativom Slobodan izbor metoda, postupaka i tehnika obrade podataka i njihove interpretacije Informisanje je orijentisano na prošlost, odnosno podaci i informacije imaju istorijski karakter Informisanje, uz uaažavanje prošlosti i polazeći od sadašnjosti, orijentisano na budućnost Pri izveštavanju akcenat je na preciznosti podataka i informacija Pri izveštavanju akcenat je na brzini informisanja Periodika izveštavanja je određena i u uslovima domaće privredne prakse to je period od godinu dana Izveštavanje vremenski nije normativno regulisano već je lotpuno slobodno i primereno konkretnim potrebama i informativnim zahtevima.

2. UPRAVLJAČKI ASPEKT RAČUNOVODSTVA
U prošlosti zadatak računovodstva sastojao se u prikupljanju, sređivanju, evidentiranju i iskazivanju podataka o nastalim događajima. U toj fazi cela računovodstvena aktivnost sastojala se uglavnom od knjigovodstvenih poslova. Ali, vremenom korisnike računovodstvenih podataka počinju sve više da interesuju i drugi podaci, sem istorijskih. Predmet njihove pažnje postaju prognostičke, kontrolne i analitičke informacije, čime računovodstvo preuzima novu ulogu i zadatke da priprema informacije koje neće biti samo neutralne poruke (podaci) već će sadržavati i nepristrasne ocene o svakom podatku.

Nastavak Prognostičkim informacijama obezbeđivalo se sagledavanje toka određene aktivnosti u budućnosti, pre nego što počne ta aktivnost. Donosioci odluka su na bazi prognostičkih informacija računovodstva anticipativno sagledavali i ocenjivali potencijalne aktivnosti. Time se obezbeđivalo selektivno odlučivanje koje aktivnosti preduzeti, a koje ne. Na bazi prognostičkih informacija pre početka aktivnosti i istorijskih informacija o fazama odvijanja aktivnosti u toku ili po njenom isteku, stvarala se baza za pripremu informacija u funkciji kontrole aktivnosti. Svaka devijacija (odstupanje) ostvarenog od planiranog (prognoziranog) postaje predmet računovodstvene analize, rezultat čije aktivnosti su analitičke informacije. Sve ove informacije postaju neophodne za poslovno odlučuivanje o poslovnim procesima. A, računovodstvo postaje njihov glavni i preovlađujući proizvođač.

2.1. Definisanje upravjačkog računovodstva
Vremenom su rasli i evoluirali zahtevi za računovodstevenim informacijama a uporedo sa njima i spremnost računovodstva da na njih na adekvatan način odgovori. Poslednjih decenija u razvijenim kapitalističkim zemljama računovodstvo je doživelo buran razvoj i steklo nove funkcije i atribute. Sve ređe se u navedenim sredinama u stručnoj literaturi susreće samostalno pojam Accounting, i sve češće Management Accounting. Šta ta promena u svojoj suštini znači? Naziv Management Accounting u slobodnom prevodu značio bi Upravljačko računovodstvo, tim terminom se želi naglasiti funkcija savremenog računovodstva u savremenom poslovnom svetu.

Nastavak O upravljačkom računovodstvu postoji niz različitih definicija. Navešćemo neke od njih da bismo što bolje odredili i sagledali termin računovodstva za upravljanje troškovima. "Upravljačko računovodstvo je primena prikladnih tehnika i koncepcija u obradi istorijskih i projektiranih ekonomskih podataka pojedinih preduzeća koja pomaže kod sastavljanja plana utemeljenih ekonomskih ciljeva i kod donošenja racionalnih odluka za ostvarenje tih ciljeva. Uključuje metode i koncepcije poslovnih akcija i kod nadzora pomoću ocenjivanja i interpretacije izvršenog. Njegove studije obuhvataju ocenu načina na kojima se računovodstvene informacije mogu skupljati, sintetizovati, analizirati i prezentirati u odnosu prema specifičnim problemima, odlukama i dnevnim zadacima poslovnog managementa" - saopštava Odbor računovodstva za upravljanje pri "The American Accounting asociation”.

Nastavak J. Batty o računovodstvu za upravljanje iznosi svoje mišljenje na sledeće načine: "... to je pojam koji se upotrebljava za definisanje računovodstvenih metoda sistema i tehnika koje zajedno s posebnim znanjem i sposobnostima menadžera pomaže u ostvarenju zadataka: maksimizirati dobitke i minimizirati gubitke... Ono vrši prikupljanje i beleženje informacija na način koji najviše može da pomogne managementu u njegovom vršenju upravljanja"[1]. Američki savet za produktivnost definisao je računovodstvo za upravljanje kao: ".. prezentiranje računovodstvenih informacija na takav način da to pomaže managementu u kreiranju politike u svakodnevnoj aktivnosti preduzeća [1] Batty J., Management Accounting, mac. Donald and Evens, London, 1966, str. 1.

nastavak "Upravljačko računovodstvo, po mome mišljenju, je korišćenje računovodstvene tehnike u snabdevanju informacijama svih nivoa menadžmenta za pomoć u odlučivanju, planiranju i kontroli aktivnsàti preduzeća"[1], ističe J. Sizer. Da bi potkrepio svoje mišljenje isti autor navodi definiciju H. M. Treasuruija, koja glasi: "Upravljačko računovodstvo je primena računovodstvenih saznanja u nameni pripremanja i prezentiranja računovodstvenih i statističkih informacija za pomoć, managementu radi postizanja maksimalnih efekata u formulisanju i koordiniranju budućih planova kao i doslednom merenju njihovog izvršenja [1] Sizer J., An insight into Management Accouting, London, 1973, str. 13.

Upravljačko računovodstvo je:
skup računovodstvenih metoda, tehnika i sistema, kojima se na prikladan način donosiocima odluka pripremaju tražene i istinite informacije, ciljno orijentisana delatnost. Od pasivnog evidentičara poslovnih događaja preobražava se u aktivnog aktera poslovnog odlučivanja, svako ono računovodstvo koje vodi računa o tome da pripremljene informacije nisu samo o nastalim već i o očekivanim događajima, svako ono računovodstvo koje omogućava onima koji su doneli poslovnu odluku da prate kontinuiranost i doslednost izvršenja odluka, i svako ono računovodstvo koje se stavlja u funkciju ostvarenja odgovarajućih poslovnih ciljeva. Ili, u najkraćem, upravljačko računovodstvo je svako ono računovodstvo koje se koristi prikladnim metodama, tehnikama i sistemima za pripremu i prezentiranje računovodstvenih informacija koje najviše odgovaraju donosiocima odluka za kontrolu doslednog izvršavanja donetih poslovnih odluka u funkciji ostvarenja odgovarajućih ciljeva i efekata.

2.2. Funkcionalni domen upravljačkog računovodstva
"U najširem smislu svako računovodstvo je upravljačko računovodstvo. Sve informacije o troškovima i prihodima koje priprema računovodstvo interesuju management"[1], ali o računovodstvu kao upravljačkom računovodstvu u potpunom smislu možemo govoriti kada za svaki konkretan slučaj sagledamo: koje tehnike, metode i sisteme računovodstvo koristi za pripremu informacija, na koji način prezentira informacije i u kojoj meri je svoj rad podredilo zadatku da njegove informacije budu u što potpunijoj meri pogodne za korisnike u cilju ostvarenja odgovarajućih poslovnih ciljeva, odnosno efekata poslovanja. Time smo razgraničili odnos pojmova računovodstva i računovodstva za upravljanje. Međutim, ostaje nerazjašnjen odnos pojmova računovodstvo za upravljanje, finansijskog računovodstva i internog obračuna. Kakav je njihov odnos? [1] Sizer J., An insight into Management Accouting, London, 1973, strana 13.

Nastavak Poslovanje preduzeća, uslovno je moguće podeliti na područja:
a) poslovanje sa okruženjem, i b) interno poslovanje. U teoriji susrećemo i eksterno i interno područje poslovanja. Ova podela na eksterno i interno područje poslovanja, poslužila je nekim autorima da podele računovodstvo na finansijsko i troškovno (interni obračun). Obrazloženje se sastoji u sledećem: "Troškovno računovodstvo (u našem slučaju - interni obračun) obuhvata praćenje i proučavanje unutrašnjeg područja poslovanja, a finansijsko računovodstvo praćenje i proučavanje spoljašnjeg područja poslovanja sa rezimiranim podacima o unutrašnjem području poslovanja"

Nastavak Kako u sferi internog područja poslovanja pored troškova postoje i prihodi mi ne možemo prihvatiti da se ta oblast zove troškovno računovodstvo. Naveli smo svoj stav da to treba da se zove interni obračun. Analogno navedenim stavovima interni obračun bi, u najkraćem, imao zadatke: a) da evidentira sve elemente poslovnog procesa od momenta preuzimanja prava raspoloženja nad njima od strane preduzeća, nezavisno da li se odmah troše i ne (sve zalihe materiala i slično izuzimajući osnovna sredstva koja mogu a ne moraju biti u sastavu internog obračuna), b) da evidentira troškove i prihode po jedinicama i na nivou preduzeća sa aspekta rashoda i prihoda po mestima i nosiocima uspeha, c) da iznađe uspeh poslovanja po različitim segmentima poslovanja i da ga na nivou preduzeća usaglasi sa finansijskim računovodstvom, i d) da obavlja ostale operativno-analitičke evidencije i poslove (kalkulacije i slično) koji omogućavaju kontrolu i upravljanje preduzećem.

b) da vodi evidenciju o finansijskim odnosima preduzeća sa okruženjem.
S tim u vezi postavlja se pitanje delokruga rada finansijskog računovodstva. Njegova funkcija bi bila: a) da evidentira i proučava sredstva i izvore sredstava na nivou preduzeća, b) da vodi evidenciju o finansijskim odnosima preduzeća sa okruženjem. c) da evidentira i prati utroške, troškove i rashode na nivou preduzeća, d) da evidentira i prati prihode po osnovu eksternih i internih učinaka i nezavisno od učinaka na nivou preduzeća, e) da iznalazi i utvrđuje uspeh, poslovanja po područjima (poslovnog, finansijsko, neutralno i ukupno) u sumarnim iznosima, f) da obavlja ostale bitne poslove i zadatke po pravilniku o računovodstvu i pozitivnim propisima.

2.2.1. Upravljački domen finansijskog računovodstva
O upravljačkom aspektu finansijskog računovodstva moguće je, bez sumnje govoriti ako podrazumevamo da sadrži sledeće delatnosti: a) odgovarajući deo računovodstvenog planiranja, b) odgovarajući deo računovodstvenog knjigovodstva, c) odgovarajući deo računovodstvene kontrole, i d) odgovarajući deo računovodstvene analize.

Sve pobrojane aktivnosti su podjednako bitne i predstavljaju bazu upravljačkog informacionog sistema. Računovodstveno planiranje u sklopu finansijskog računovodstva usmereno je na predviđanje i anticipativno sagledavanje budućih kretanja u preduzeću. Produkti te delatnosti su odgovarajući tabelarni pregledi u formi: a) planiranog bilansa stanja, b) planiranog bilansa uspeha, i c) planiranih tokova sredstava. Računovodstvo će po isteku posmatranog perioda, utvrditi šta je bilo, šta se dešavalo i kakvog je uticaja imalo na ekonomski položaj preduzeća u celini, kroz: a) stvarni bilans stanja, b) stvarni bilans uspeha, i c) stvarne tokove sredstava.

Delimičnost kontrole finansijskog računovodstva, između ostalog, usmerena je na kontrolu pravilnosti smera odvijanja planiranih aktivnosti poslovnog procesa, pravilnosti metoda i postupaka kojima se planirane aktivnosti sprovode, pravilnosti kvantifikovanja i kvalifikovanja aktivnosti u toku i po svršetku na relaciji: planirano - ostvareno, pravilno - nepravilno, propisano - nepropisano, itd. Informacije koje se na bazi toga formiraju služe kao baza za donošenje korektivnih odluka čime se nastoji tok aktivnosti kanalisati u željenim (planiranim) relacijama.

2.2.2. Upravljački domen internog obračuna
Funkcionalni opseg internog obračuna[1], saglasno iznetim stavovima obuhvata sledeća računovodstvena područja: a) odgovarajući deo računovodstvenog planiranja, b) odgovarajući deo računovodstva - knjigovodsta, c) odgovarajući deo računovodstvene kontrole, i d) odgovarajući deo računovodstvene analize. Ono prati, planira, kontroliše i analizira stvaranje vrednosti po užim radno- organizacionim delovima preduzeća. Imajući u vidu interesovanje za troškove ono ih prati, u širem smislu, sa ciljem da iznađe cenu koštanja svakog nosioca i mesta uspeha. Isto tako obuhvatanjem prihoda po nosiocima i mesteima uspeha omogućava utvrđivanje uspeha po različitim perspektivama. [1] Pod pojmom interni obračun podrazumevamo modifikovano pogonsko računovodstvo koje pored obuhvata rashoda obuhvata i prihode po profitnim centrima i drugim perspektivama kontrole i tako služi kontroli poslovnih aktivnosti i procesa

Posebna funkcija internog obračuna sastoji se u otkrivanju odgovornosti za sva prekoračenja troškova u odnosu na planirane (standardne, normirane) veličine. Takođe interes je nesmanjen kada su u pitanju bilo pozitivna bilo negativna odstupanja kod troškova, prihoda ili rezultata poslovanja. Sa razvojem upravljačkog aspekta internog obračuna razvijali su se i novi pojmovi u vezi sa troškovima. Većina pojmova ne potiče iz računovodstva već iz drugih naučnih disciplina koje se bave problematikom poslovnog odlučivanja u preduzećima. Ali, vremenom ovi pojmovi su u potpunosti prihvaćeni od strane računovođa, tako da sada najčešće susrećemo sledeće pojmove: a) oportunitetni (alternativni) troškovi, b) relevantni troškovi, c) diferencijalni i marginalni troškovi, d) izbeživi i neizbeživi troškovi, e) odloživi i neodloživi troškovi, f) izgubljeni troškovi, itd.

Kao što smo već istakli, navedene kategorije troškova što se tiče teorijsko - metodološkog aspekta kvantifikovanja i obuhvatanja nisu imanentni računovodstvu. Oni su više teoretski i poslovno - filzofski aspekt internog obračuna u fazi prezentiranja informacija o troškovima. Da li je konkretno interni obračun upravljački orijentisan, može se na izvestan način suditi po tome da li kod prezentiranja informacija o troškovima koristi navedene ili slične pojmove. Šta koja od ovih vrsta troškova znači i šta pod kojim od njih treba podrazumevati? Ove kategorije su novijeg datuma i još nisu sve u potpunosti nedvosmisleno i neosporno definisane. Mi ćemo ukratko izneti svoj stav i viđenje o svakoj od navedenih kategorija.

a) Oportunitetni troškovi javljaju se uvek kada zmeđu dve ili više različitih varijanti treba izabrati najbolju (optimalnu). Kada se po utvrđenoj metodologiji iznađu efekti svake razmatrane varijante, onda se efektu najbolje varijante (ona koja je izabrana) kao oportunitetan trošak suprotstavlja efekat prve do nje po efektu varijante. Razlika ukazuje za koliko je najprihvatljivija varijanta bolja od izuzimajući nju najprihvatljivije (prve do nje po prihvatljivosti - najbollje odbačene varijante). Oportunitetan trošak može se tumačiti kao izgubljena vrednost druge, po prihvatljivosti varijante zato što je odabrana prva. Time je taj iznos trajno propušten pa ga treba kao trošak pripisati odabranoj varijanti.

To možemo potkrepiti sledećim primerom:
Tabela 1.: Planirani efekti proizvodnje mixa proizvoda Proizvod Planirani prihod Planirani troškovi Planirani efekti A 200 100 B 120 80 V 130 70 Prihvatanje i izbor proizvodnje proizvoda A donosi 100 dinara planiranog efekta (dobitka). Ali, pri opredeljenju za proizvod A mi žrtvujemo (gubimo ili prepuštamo) 80 dinara planiranog efekta proizvodnje proizvoda B. Zato tih 80 dinara žrtvovanog efekta nastalih neproizvođenjem proizvoda B oduzimamo od planiranog efekta proizvodnje proizvoda A. Tih 80 dinara planiranog efekta proizvodnje proizvoda B koje se žrtvuje, tretira se kao oportunitetan trošak varijante proizvodnje proizvoda A.

Nastavak Razlika koja se dobija u iznosu od 20 dinara ( dinara) predstavlja rezultat odbira proizvodnje proizvoda A. b) Relevantni troškovi su svi oni troškovi na koje se može uticati. To je deo budućih troškvoa na koje se može uticati. U njih spadaju samo oni troškovi koji se u posàtupku alternativnog udlučivanja razlikuju. Ako odlčujemo o dve ili više različitih varijanti možemo raditi sa istim proizvodnim kapacitetima, onda izuzimamo sav iznos onih troškova koji je isti za sve razmatrane varijante. Predmet naše pažnje postaju samo oni troškovi po kojima se te varijante razlikuju. To su, u stvari relevantni troškovi za odlučivanje. Značaj računovodstvenog izdvajanja relevantnih troškova je u tome da onaj koji odlučuje obrati pažnju na onu skupinu torškova koja je najznačajnija.

Nastavak c) Diferencijalni troškovi su po svojoj suštini slični relevantnim troškovima. To su dodatni troškovi koji nastaju za promenu bilo nivoa proizvodnje, bilo asortimana proizvodnog programa, bilo strukture sredstava za rad ili predmeta rada. Sa aspekta odlučivanja između različitih varijanti (a svaka promena može se tretirati kao varijanta različita od prethodne) diferencijalni troškovi su u potpunosti relevantni, jer se za njihov iznos razlikuju varijante. Specifičnu vrstu diferencijalnih troškova predstavljaju i marginalni troškovi koji predstavljaju dodatni iznos troškova za dodatnu jedinicu proizvoda ili usluga.

Nastavak e) Odloživi i neodloživi troškovi interesantni su za donosioce odluka. Neke vrste troškova se mogu odložiti za izvesno vreme ali ne mogu i izbeći. To su ustvari, troškovi koji su neizbeživi ali mogu da nastanu pre ili kasnije u zavisnosti od odluke, na primer, troškovi tekućeg ili inivesticionog održavanja u toku posmatranog perioda mogu nastati u bilo kom trenutku, ali ipak moraju nastati. Za razliku od njih neodloživi troškovi su sa aspekta momenta nastanka mnogo krući. Na primer, trošak materijala izrade je i neizbeživ i neodloživ ako želimo da održimo kontinuitet proizvodnog procesa.

Nastavak f) Izgubljeni troškvi, de facto, predstavljaju gubitak koji nastaje iz nepotpunog korišćenja proizvodnih kapaciteta. Ako je na nekom gradilištu za 100% korišćenje proizvodnih kapaciteta otpadalo fiksnih troškova za dinara, onda se 80% - tim korišćenjem mogu pokriti fiksni troškovi u visinu od dinara. Razlika između troškova koje je trebalo pokriti i troškova koji su, de facto, pokriveni, u našem slučaju iznosu od dinara predstavlja izgubljene troškove. To iz razloga što je nepoptpunim korišćenjem kapaciteta izgubljena prilika da se oni u celosti pokriju.

3. RAČUNOVODSTVO PROIZVODNIH DELATNOSTI
Jedno područje u kome se upravljačko i finansijsko računovodstvo preklapaju jeste računovodstvo proizvodnih delatnosti. Trgovinska kompanija kupuje svoje zalihe u stanju koje je spremno za prodaju. Zbog toga je trošak ove trgovinske robe jednostavno jednak kupovnoj ceni. Proizvođačka kompanija, s druge strane, proizvodi proizvode koje prodaje. U ovom se slučaju trošak proizvoda (robe) sastoji odraznih troškova proizvodnje, uključujući trošak sirovina koje se koriste u procesu proizvodnje, nadnice koje zarađuju radnici fabrike i sve ostale troškove poslovanja fabrike[1].

Pojam troška. Savremena teorija proizvodnje bavi se odnosima između utrošaka i rezultata reprodikcije polažeći od postojanja čvrstog, kauzalnog ili apsolutno uzročnog odnosa između ovih kategorija. Pri tom se polazi od činjenice da se isti reprodukcioni efekti izraženi u naturalnom iskazu mogu ostvariti mnoštvom tehnoloških mogućih kombinacija utrošaka. U tom smislu, pojam troškova i utrošaka treba pojmovno definisati.

[1] Troškovi proizvodnje su troškovi proizvodnje zaliha, što je imovina. Zbog toga se ovi izdaci nazivaju troškovi, a ne rashodi. Nedospeli su troškovi imovina, dospeli su troškovi rashodi. Činjenica je, međutim, da se s obzirom na dobitni izraz ekonomske efikasnosti u svetu pa i kod nas ovaj pojam koristi u definiranom značenju. Zato ovom pitanju ćemo pristupiti sa stanovišta cene koštanja finalnog učinka u narednom izlaganju. U proizvođačkoj kompaniji, troškovi proizvodnje su od vitalne važnosti za upravljačke i finansijske računovođe. Upravljačke računovođe moraju pravovremeno pribavljati menadžerima pouzdane informacije o troškovima proizvodnje za donošenje odluka kao što su: - po kojoj ceni moramo prodavati naše proizvode da bismo zaradili odgovarajući profit? - možemo li proizvesti određenu vrstu proizvoda uz troškove koji će nam omogućiti da ga prodamo po konkurentnoj ceni?

nastavak - da li bi bilo jeftinije za nas kada bi smo kupili određene delove koje koristimo u proizvodnji ili kad bismo proizvodili ove delove u našem pogonu? - Da li bismo trebali instalisati visoko automatizovanu proizvodnu liniju? Finansijske računovođe trebaju informacije o troškovima proizvodnje kako bi utvrdili troškove proizvodnje zaliha i troškove prodatih proizvoda kompanije.

3.1. Vrste troškova proizvodnje
Tipična proizvodna kompanija kupuje sirovine i materijal i koristeći mašine i rad zaposlenih u fabrici pretvara ovaj materijal u gotove proizvode. Troškovi proizvodnje mogu se podeliti na tri šire kategorije: 1. Direktni materijal – troškovi materijala i delova koji se koriste u proizvodnji gotovih proizvoda. 2. Direktni troškovi rada – nadnice i ostali troškovi zarada zaposlenih koji ručno ili pomoću alata rade u preradi proizvoda. 3. Opšti troškovi proizvodnje – “sveobuhvatna” grupa koja uključuje sve troškove proizvodnje osim troškova direktnog materijala i direktnog rada. Primeri obuhvataju amortizaciju mašina (postrojenja), zarade predradnika, troškove fabričke infrastrukture i troškove održavanja opreme.

3.2. Troškovi proizvoda i troškovi perioda
Izrazi troškovi proizvoda i troškovi perioda pomažu nam kod objašnjavanja razlike između troškova proizvodnje i rashoda. Troškovi proizvoda su troškovi kupovine ili proizvodnje zaliha. Prema tome, sve dok se roba ne proda, troškovi proizvoda predstavljaju zalihe, što je imovina. Kad se roba proda, torškovi proizvoda se odbijaju od prihoda kao troškovi prodatih proizvoda. Troškovi koji se povezuju s vremenskim periodima, a ne s prodajom ili proizvodnjom zaliha nazivaju se troškovi perioda. Za troškove perioda odmah teretimo račune rashoda zbog pretpostavke da su koristi ostvarene u istom periodu u kome su nastali troškovi. Troškovi perioda su svi rshodi prodaje, opšti i administrativni rashodi, rashodi kamata i rashodi poreza – ukratko, sve stavke koje se u izveštaju dobiti klasifikuju kao “rashodi”.

”Tok” troškova proizvoda i troškova perioda kroz finansijske izveštaje prikazan je sledećim grafičkim[1] prikazima:  Kako objasniti ovu podelu, razmatramo dva troška koji, površno posmatrajući, izgledaju dosta slično: amortizacija magacina direktnog materijala je trošak proizvoda, zbog toga što je ovaj trošak vezan uz proces proizvodnje  Međutim, jednom kad je proces proizvodnje završen i kad je roba spremna za prodaju, troškovi skladištenja se posmatraju kao rashod prodaje. Prema tome, amortizacija magacina gotovih proizvoda je trošak perioda. [1] Meigs R. & Meigs W.: Računovodstvo Temelj poslovnog odlučivanja, Mate, Zagreb, 1999, str. 990.

3.3. Troškovi proizvoda i načelo sučeljavanja
Razlika između troškova proizvoda i troškova perioda može se objasniti načelom sučeljavanja – idejom da bi se prihodi trebali sučeljavati s troškovima koji su nastali prilikom generiranja tih prihoda. Na primera, građevinsko preduzeće koje je godine počelo graditi četvrtinu od 10 kuća. U toku godine preduzeće je potrošilo 10, din., na svaku kuću (ukupno 100 miliona din.) za direktni materijal, nadnice građevinskim radnicima i opšte troškove. Na kraju godine svih 10 kuća je završeno, međutim ni jedna još nije bila prodata. Koliko bi od ovih troškova izgradnje od 100 miliona dinara preduzeće trebalo priznati kao rashode u 2009.

Nastavak Odgovor je ni jedan deo. Ovi troškovi nisu povezani s prihodima koji je preduzeće zaradilo u 2009., međutim povezani su s prihodima koji će preduzeće zaraditi kad se kuće prodaju. Zbog toga bi se na kraju 2009., troškovi proizvoda od 100 miliona din., trebali pojaviti u bilansu preduzeća kod zaliha. Prilikom prodaje svake kuće, od prihoda će se odbiti troškovi prodatih proizvoda od 10 miliona dinara. Na ovaj će se način izveštaji o dobiti preduzeća u budućem periodima ispravno odražavati prihode i troškove svake prodaje.

Zalihe proizvođačkog preduzeća
Zalihe proizvođačkog preduzeća. U prethodnom periodu kuće su bile dovršene na kraju 2009., tako da su se zalihe našeg preduzeća sastojale samo od dovršenih dobara. Proizvođačke kompanije, međutim, obično imaju tri vrste zaliha. 1. Zalihe materijala – zalihe direktnog materijala raspoloživog za upotrebu u procesu proizvodnje. 2. Proizvodnja u toku – delimično dovršeni proizvodi na kojima su proizvodne aktivnosti počele, međutim, još nisu završene. 3. Zalihe gotovih proizvoda – gotovi proizvodi raspoloživi za prodaju kupcima. Osnov procene ovih triju vrsta zaliha njihov je trošak u bilansu se klasifikuje kao tekuća imovina. Trošak zaliha materijala temelji se na nabavnim (kupovnim) cenama; vrednos proizvodnje u toku i zaliha gotovih proizvoda temelji se na troškovima proizvodnje tih jedinica.

Nastavak Proizvođačka preduzeća mogu koristiti beskonačni ili periodični obračun zaliha. Beskonačni obračuni imaju mnoge prednosti kao što supribavljanje ažurnih informacija za menadžere o iznosima raspoloživih zaliha i o jediničnim troškovima proizvodnje. Zbog ovih razloga gotovo sva velika proizvođačka preduzeća koriste beskonačne obračune zaliha. Osim ovoga, tok troškova proizvodnje kroz račune zaliha u troškove prodatih proizvoda najlakše se ilustrira u beskonačnom obračunu zaliha. Zbog toga ćemo pretpostaviti da u našim raspravama o proizvodnim aktivnostima koristimo beskonačni obračun zaliha.

a) Zalihe materijala Račun zalihe materijala koristi se za evidenciju nabavke direktnih materijala i upotrebe ovog materijala u procesu proizvodnje. Direktan materijal je sirovi materijal i delovi proizvoda koji sačinjavaju gotov proizvod, i čija se potrošnja lako i direktno može pratiti po količini gotovih proizvoda. Izlazi direktni materijal i gotovi proizvodi definišu se s gledišta svakog proizvođačkog preduzeća. Potrošnja direktnog materijala prenosi se na račun proizvodnja u toku kad je materijal u upotrebi, a ne kada je nabavlen. Neki materijali se koriste u procesu proizvodnje ne mogu se lako utrošci pratiti po proizvedenim proizvodima (ulje za podmazivanje, materijal za zavarivanje, lepak i materijal koji se koristi za održavanje fabrike. Ove stavke se nazivaju indirektni materijal i smatraju se delom opštih troškova proizvodnje.

b) Direktni rad Račun direktni rad koristi se za evidenciju troškova zarada direktnim radnicima pa za prenos ovih troškova direktnog rad na robu koja se proizvodi.Direktni radnici su oni zaposleni koji rade u proizvodnji robe, ručno ili pomoću alata. Mnogi zaposleni u proizvodnom pogonu ne rade u proizvodnji direktno s robom koja je u procesu proizvodnje. Primer ovih indirektnih radnika su kontrolori radnog vremena, radnici na održavanju pogonske spremnosti ili osiguranju radne spremnosti pogona. Troškovi indirektnog rad smatraju se delom opštih troškova proizvodnje i ne uključuju se u troškove direktnog rada.

c) Opšti troškovi proizvodnje
Račun opšitih troškova proizvodnje koristi se za evidenciju svih troškova koji se klasifikuju kao “opšti” i za raspoređivanje ovih troškova na proizvode u proizvodnji. Opšti troškovi proizvodnje šira je kategorija troškova proizvodnje koja predstavlja sve troškove proizvodnje osim direktnog materijala i direktnog rada.

4. Upravljačke aktivnosti i informativna sposobnost upravljačkog računovodstva
Za potrebe pospovnog odlučivanja savremeni prilaz informisanju sa područja računovodstva je širok i kompleksan. Razumljivo, jer se, u uslovima stalnih promena, rizika tržišnog načina privređivanja, u uslovima potreba za brzim odlučivanjem i fleksibilnim ponašanjem u skladu sa okolnostima internog i eksternog karaktera, kao središnji problem pred računovodstvenu funkciju postavlja pitanje, kako, na koji način zadovoljiti informativne potrebe menadžmenta svih organizacionih nivoa.

Jer, u cilju efikasnijeg upravljanja, prisutna je potreba za hijerarhizacijom upravljanja, koja se ogleda u podeli ovlašćenja i odgovornosti u upravljačkoj strukturi - menadžmentu. Naime, upravljanje se ostvaruje kroz različite nivoe menadžerske aktivnosti. Uobičajeno upravljačka struktura tj. menadžment organizacije sadrži tri osnovna upravljačka nivoa, opšte poznata kao strategijski, taktički i operativni upravljački nivo. Na različitim nivoima upravljačke strukture, menadžeri dobijaju različita ovlašćenja i odgovornosti u zavisnosti od mesta u organizacionoj strukturi organizacije, i uloge u ostvarivanju njenih ciljeva.

Prema tome, u okviru preduzeća, uobičajeno se razlikuju tri upravljačka nivoa, odnosno nivoa menadžmenta, poznata kao: vrhovni ili top menadžment, srednji ili taktički menadžment, niži ili operativni menadžment, koji se, slikovito, često predstavljaju tzv. upravljačkom piramidom. Putem upravljačke piramine odvija se upravljački proces, odnosno odvijaju se upravljačke aktivnoti.

Iako raznovrsne, mogu se grupisati na tri velike i značajne grupe upravljačkih aktivnosti, i odnosno aktivnosti menadžmenta, i to su: polaganje računa o stanju i uspehu preduzeća, donošenje pojedinačnih poslovnih odluka, i sistematska upravljačka kontrola poslovno-finansijskih procesa u preduzeću. Polaganje računa o stanju i uspehu preduzeća predstavlja periodično, u domaćoj privrednoj praksi godišnje, eksterno finansijsko izveštavanje o uspehu i finansijskom položaju preduzeća.

Forma i sadržina izveštaja je normativno regulisana.
Nastavak Forma i sadržina izveštaja je normativno regulisana. U nadležnosti je vrhovnog menadžmenta preduzeća. Instrumenti polaganja računa su zvanični finansijski izveštaji a to su: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu, i napomene, odnosno tumačenja uz finansijske izveštaje.

Donošenje poslovno finansijskih odluka predstavlja osnovnu i vrlo značajnu aktivnost menadžmenta preduzeća. U nadležnosti je svakog upravljačkog nivoa. Razlike proizilaze po osnovu značaja, vremenskog horizonta i prostornog dometa odluka koje se na pojedinim nivoima donose. Odnose se na određivanje mesta aktivnosti, identifikaciju vrsta odluka, karakteristike informacija neophodnih u tu svrhu, itd. Strateško odlučivanje u odnosu na ciljeve preduzeća, način njihovog ostvarenja, neophodne aktivnosti za njihovo ostvarenje, a od značaja za celinu preduzeća u nadležnosti je vrhovnog upravljačkog nivoa.

Razrada straterških odluka na nivou srednjeg upravljačkog nivoa i taktičko odlučivanje usmereno u pravcu ostvarenja strateških odluka u nadležnosti je srednjeg menadžmenta. Operativni menadžmеnt donosi odluke kratkoročnog karaktera koje se odnоse na delоve funkcija, odeljenja, grupе izvršilaca, a suštinski podrazumeva ostvarenje taktičkih odluka. Pri tom, odlučivanje treba da bude usmereno na iskorišćenje raspoloživih resursa na najbolji način.

Sistematska upravljačka kontrola poslovno finansijskih procesa u preduzeću suštinski obuhvata skup upravljačkih aktivnosti, koje permanentno treba da doprinesu i motivišu menadžment svih nivoa i svezaposlene, da se raspoloživi resursi koriste delotvorno i efikasno u ostvarivanju ciljeva preduzeća. Na ostvarenje ciljeva preduzeća, kako kratkoročno tako i dugoročno, deluju faktori različitog karaktera, prvenstveno faktori eksternog i internog karaktera. Ali, ako preduzeće, uglavnom, ne može da promeni faktore spoljnjeg karaktera, ono može internim mehanizmom kontrole, gde unutrašnji motivi mogu doći do izražaja, da ostvari postavljene ciljeve, odnosno dobre rezultate

Aktivnosti sistematske upravljačke kontrole su u nadležnosti svih upravljačkih nivoa u okviru svojih nadležnosti u odlučivanju. Za dobru kontrolu je bitna informacija i to blagovremena, kvalitetna, odnosno pouzdana i razumljiva. A na svakom upravljačkom nivou odvijaju se specifične aktivnosti, za čije planiranje, organizovanje, kontrolu izvršenja, komuniciranje i motivisanje su potrebne adekvatne informacije. Zbog toga se ističe poseban značaj i neophodnost prilagođavanja informacija potrebama upravljačkih nivoa.

Pri kreiranju modela računovodstvenog izveštavanja neophodno je imati u vidu:
nivo izveštavanja, informativnu opremljenost izveštaja, i učestalost izveštavanja. Otuda se ističe značaj oblika, sadržine, učestalosti i načina prikazivanja elemenata računovodstvenog izveštavanja i njihovog prilagođavanja konkretnim potrebama. Naime, mora biti nedvosmisleno jasno koji podaci i informacije, kome, kada i u koju svrhu su potrebni. Jer, različite potrebe zahtevaju različite podatke i informacije.

Posebno mesto i značaj zauzimaju podaci i informacije sa područja upravljačkog računovodstva, odnosno sa područja obračuna troškova. Iako obračun troškova, sa podacima koje obezbeđuje, predstavlja osnovu računovodstvenog informisanja za različite potrebe, ipak je on, u osnovi, interno orijentisan i prema tome, neophodno je izveštavanje sa tog područja adaptirati potrebama internih korisnika, prevashodno potrebama upravljačke strukture svih organizacionih nivoa.

Nastavak Računovodstvo troškova. Da bi menadžment planirao i kontrolisao aktivnosti u preduzeću, najpre mora imati informacije o troškovima koji nastaju pri obavljanju različitih poslovnih aktivnosti. Ove informacije o troškovima pomoći će menadžmentu kod utvrđivanja profitabilnosti pojedinih aktivnosti i efikasnog poslovanja različitih pogona unutar preduzeća. Računovodstveni kocepti i praksa koja se odnosi na merenje troškova izvođenja različitih poslovnih aktivnosti i merenje troškova proizvodnje različitih proizvoda zove se računovodstveno upravljanje troškovima.

Nastavnik Tako na primer, razmotrimo kompaniju koja proizvodi nekoliko različitih proizvoda. Računovodstveni sistem kompanije trebao bi dati informacije o troškovima proizvodnje svakog proizvoda i troškovima vođenja ostalih poslovnih aktivnosti, kao što je poslovanje računovodstvenog , kadrovskog i marketinškog dela. Troškovi proizvedenih proizvoda i merenje troškova vođenja ostalih poslovnih aktivnosti obradićemo u poglavljima od prvog do četvrtog ovog priručnika. Planiranje i kontrola. Izraz planiranje odnosi se na postavljanje zadatka i ciljeva budućeg poslovanja. Dok kontrola se odnosi na praćenje obima ostvarivanja ovih planiranih ciljeva i na preduzimanje konkretnih postupaka kad se stvarni rezultati razlikuju od planiranih.

HVALA NA PAŽNJI

UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO Predavanja 1. Prof

Similar presentations

Presentation on theme: "UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO Predavanja 1. Prof"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback

Log in

Auth with social network:

UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO Predavanja 1. Prof

Similar presentations

Presentation on theme: "UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO Predavanja 1. Prof"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback