1. Kvalitet života u vezi sa zdravljem
Prim. dr Mirjana Lapčević

2. “Kvalitet života se definiše kao percepcija pojedinaca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojima žive, kao i prema svojim ciljevima, očekivanjima, standardima i interesovanjima. To je široki koncept koga čine fizičko zdravlje pojedinaca, psihološki status, materijalna nezavisnost, socijalni odnosi i njihovi odnosi prema značajnim karakteristikama spoljašnje sredine.”(SZO)

3. Iako lekari i drugi zdravstveni radnici mogu dati sveukupnu kliničku procenu težine oboljenja bolesnika ili stepena pogoršanja, neprikladno je da lekari procenjuju kvalitet života bolesnika. Informacija o kvalitetu života se može dobiti samo od strane bolesnika, jer samo bolesnici imaju direktan uvid u svoja osećanja i misli .
( Spilker B, editor. Quality of life trials. In: Guide to clinical trials. New York: Raven Press, 1991:370-8.)

4. Ljudi imaju različita očekivanja u vezi toka bolesti, a i sama očekivanja se menjaju tokom vremena.
Sve je podložno promenama što i jeste suština dinamičkog modela kvaliteta života.

5. Ispitivanje kvaliteta života i mogućnosti za njegovo unapređenje su posebno važni i prioritetni ne samo u javno-zdravstvenim, već i u kliničkim disciplinama imajući u vidu povećanje očekivanog trajanja života, porasta učestalosti FR i HNO sa kojima su mnogi ljudi prinuđeni da žive.
(Nakajima H. Bringing Health to Life. Promotion 8. Education 1995; 2 (4): 7-8.)

6. Kvalitet života sa RA je najniži među hroničnim bolestima
Kvalitet zivota (meren upotrebljivoscu) kod bolesnika sa RA je veoma nizak. U poredjenju sa drugim hronicnim bolestima, nizi je od kv. zivota bolesnika sa multiplom sklerozom, hronicnom ishemijskom bolescu srca, anginom pektoris itd…
Lundvist J et al. Eur J Health Econ (2008) 8 (Suppl 2): S33-S106

7. Sekcija opšte medicine SLD-a za I Kongres opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem godine zajedno sa ORS-om i Udruženja reumatologa Srbije, a uz podršku Kompanije Roche organizuje multicentrično istraživanje “Kvaliteta života obolelih od reumatskih bolesti Srbije”.

8. Zato što reumatske bolesti narušavaju kvalitet života
Hroničnim bolom
Smanjenom pokretljivošću
Smanjenom radnom sposobnošću
Jatrogenim efektima

9. Rezultati ovog istraživanja daće smernice u budućem radu sa ovom populacijom bolesnika, koja nije mala:
Lekarima opšte medicine
Reumatolozima
Rukovodiocima
Planerima zdravstvene zaštite
- Ministarstvu zdravlja Republike Srbije
- RZZZO

10. Zdravlje je sveobuhvatno
fizičko
psihičko i
socijalno blagostanje (SZO).
Narušavanjem harmoničnog odnosa između ove tri komponente zdravlja dolazi do razvoja HNB.

11. Svi mi izloženi smo povremeno akutnom i/ili hriničnom stresu.
Za stresnu situaciju koristimo izraz stresor. Stresor može da bude fizički, infektivni, psihički, psihosocijalni i dr.

12. Hronični emocionalni činioci (stimulusi, stresovi) mogu izazvati biološke, funkcionalne i organske promene isto kao hronični infektivni, traumatski ili toksični činioci.

13. Psihosomatika
Medicinska disciplina koja posebno istražuje uticaj psihičkih činilaca na nastanak, razvoj, ishod, lečenje i rehabilitaciju svih oboljenja u medicini
Posebno su važna ona oboljenja u kojima je psihički etiološki faktor snažan
Reumatoidni artritis je jedno od takvih

14. Tačna adresa pri plaćanju članarine!
Otvorili smo veb sajt
Na osnovu njega koristićemo, za sad, sledeće adrese