1. ass. Vladimir Džamić, MSc vdzamic@singidunum.ac.rs
Akademsko pisanje
ass. Vladimir Džamić, MSc

2. Akademsko pisanje kao predmet
Academic writing i Academic writing skills su, između ostalog, nastavni predmeti na velikim svetskim univerzitetima, koji se izučavaju čitav jedan semestar;
Smatra se da svaki intelektualac treba da ovlada tehnikama i veštinama akademskog pisanja do kraja svojih osnovnih studija na univerzitetu.

3. Šta je akademsko pisanje?
Pod akademskim pisanjem podrazumeva se pisanje tekstova u akademsko-naučne svrhe;
To su tekstovi različitog obima, forme i sadržaja:
esej;
seminarski rad;
prikaz (knjige);
diplomski rad;
naučni članak;
master/doktorski rad.

4. Ko bira formu akademskog teksta?
Akademski tekst može birati sam autor ili forma i sadržaj mogu biti nametnuti od strane akademske zajednice;
npr. seminarski rad se može pisati na odabranu ili unapred zadatu temu;
Bez obzira na to da li temu bira autor ili je ona nametnuta, pravila za pisanje akademskog rada se uvek dosledno poštuju i primenjuju.

5. Različitost pravila
Pravila akademskog pisanja nisu u potpunosti standardizovana. To znači da svaka naučna ustanova pojedinačno određuje način citiranja, navođenje fusnota, literature i slično (koristeći harvardski, oksfordski ili neki od drugih modaliteta);
Zato je važno upoznati se sa pravilima pisanja pre početka istog.

6. Elementi akademskog rada
naslovna strana;
stranica teksta;
odabir slova;
sadržaj: problematizacija teme;
citiranje;
literatura;
napomene;
jezička uputstva.

7. Naslovna strana
svaki esej, seminarski rad, prikaz knjige, diplomski, master ili doktorski rad mora imati naslovnu stranu;
u vrhu naslovne strane treba da stoji naziv institucije (npr. Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu);
na sredini strane stoji naslov rada, tj. naziv teme koja se obrađuje u akademskom tekstu;
u donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr Milan Miljević);
u donjem desnom uglu je ime autora (npr. student Marko Marković);
u dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta (npr. Beograd, 2012.).

8. Stranica teksta – tehnička uputstva
stranica treba da ima standardne margine od 2,5cm gore i dole, odnosno 3 cm levo i desno (ovo su obično standardna podešavanja u programu za pisanje na računaru);
ako se menjaju veličine margina, uvek je važno voditi računa da margine gore i dole moraju biti uvek manje od margina sa strane, zbog estetskog izgleda samog akademskog teksta;
razmak između redova je srednji, tj. tako da na jednu stranicu teksta stane između 35 i 40 redova (obično standardno podešeno u programu za pisanje teksta na računaru);
tekst treba da bude poravnat po marginama (opcija: justify u programu MS Word).

9. Odabir i karakteristike slova
osnovno načelo pri izboru slova (font-a) je da bude lako čitljiv;
slova mogu imati svoj osnovni izgled, kao u prvom delu ove rečenice, ili mogu biti ispisana u kurzivu, boldirana, odnosno podvučena;
kurzivna slova koriste se za naglašavanje određenog dela teksta ili isticanje ključnih pojmova, tj. njihovih definicija; opšteprihvaćeno pravilo je da se podebljani (boldiran) tekst ne koristi;
tip (font) slova koji se najčešće koristi je: Times New Roman, veličine 12; obavezno koristiti slova sa dijakriticima (č,ć,ž);
napomena: vodite računa o veličini i tipu slova, koliko god delovalo nebitnim, forma je jednako važna kao i sadržina.

10. Sadržaj: problematizacija teme
ovo je najbitniji deo akademskog teksta koji pišete; na osnovu njega će mentor moći da proceni da li se i na koji način razumeli problem i kako ste interpretirali problem u svom tekstu;
u akademskoj zajednici nedopustivo je korišćenje tuđih tekstova (plagijatstvo), odnosno prepisivanje udžbenika i slično, posebno bez dozvole autora;
plagijat je kažnjiv u skladu sa zakonom, te ukoliko krenete tim putem možete imati problema sa zakonom i pravilima naučne ustanove.

11. Priprema za pisanje
akademski tekst se ne može dobro i kvalitetno napisati bez prethodne pripreme;
dobar akademski tekst se mnogo lakše i bolje piše ukoliko ste se za to dobro pripremili kroz čitanje adekvatne literature (udžbenik, izvorna literatura, naučni članci i sl.);
prilikom čitanja literature, dobro je beležiti najznačajnije citate ili stavove autora na koje želite da se pozovete ili koje želite da osporite svojim tekstom;
čitanje kao priprema nema alternativu!

12. Sadržaj: problematizacija teme
sadržinski elementi akademskog rada:
uvod;
deo sa definicijama;
analitički deo;
zaključak.
neki tekstovi mogu imati i apstrakt (rezime) i ključne reči.

13. Uvod obično predstavlja najveći problem (“kako da počnem?”);
uvod treba sadrži cilj rada, definiciju problema, sažet pregled prethodnih razmatranja problema, tezu koja se nastoji izvesti radom;
uvod rada koji ima par stranica ne sme biti duži od pola strane, dok uvod obimnijih radova može biti obimniji (stranica, dve ili više ukoliko je reč recimo o doktoratu);
u uvodu nema mesta uspomenama iz detinjstva, voljenoj osobi i sličnim privatnim stvarima ukoliko ona nemaju neki poseban značaj, a ni napomenama tipa: Ljudi oduvek tragaju za istinom, ili Moja ljubav prema nauci datira od detinjstva.
treba izbegavati pozivanje na autoritete kao argument (npr. Kao što je tvrdio Isus, ljudska priroda je dobra), jer je kvalitet svakog rada u argumentaciji koju iznosi sam autor.

14. Deo sa definicijama
deo sa definicijama sadrži određenje građe, metoda, modela i terminologije u radu;
dužina ovog dela zavisi od vrste akademskog teksta;
deo sa definicijama je obično sastavni deo uvoda akademskog rada.

15. Apstrakt Apstrakt imaju samo oni radovi koji se negde objavljuju;
Svaki naučni članak koji se objavljuje mora imati apstrakt, tj. kratak osvrt na sadržaj rada. Apstrakt obično ima oko 250 reči (jedan paragraf) i trebalo bi da na što atraktivniji način predstavi čitaocu članak u celini;
Apstrakt, kao i ključne reči ispod njega, obično se pišu i na engleskom jeziku.

16. Analitički deo analitički deo = razrada problema;
važno je da na osnovu pročitanog, imate svoj stav i argumentaciju (stav bez argumenata nema veliku naučnu vrednost);
argumentacija može uvek biti za i protiv, pa se trudite da je izložite, ukoliko je tema rada za to pogodna;
analizirajte problem, pokušajte da ga povežete sa drugim problemima i pitanjima (npr. ekonomske promene sa društvenim, političkim i slično);
kvalitet Vašeg teksta zavisiće upravo od pristupa problemu i načinu njegovog izlaganja, a za to je neophodno i znanje i umeće pisanja akademskog teksta.

17. Zaključak teksta
važan je isto koliko i ostali delovi teksta – bez dobrog zaključka, tekst gubi na svom kvalitetu;
mora biti logički smislen (npr. ako ste u analitičkom delu izneli stav i argumente da je ekonomska globalizacija pozitivna pojava, u zaključku ne možete tvrditi suprotno);
drugim rečima, zaključak treba da proističe iz analitičkog dela i stava i argumentacije iznetih u njemu;
poželjno je da u zaključku ne bude citiranja drugih autora.

18. Citiranje
citati se stavljaju u znake navoda “Krajem 19. veka počinje proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi”;
ukoliko iz citata izostavljate nekoliko reči onda taj deo stavite u zagradu i tri tačke unutar njih: “(...) počinje proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi”;
ukoliko izostavite nekoliko rečenica iz citata, izostavljeni deo se zamenjuje zagradom i trima crticama – (---);
citati iz dela napisanih na stranom jeziku, prevode se osim ukoliko ne postoje posebni naučni razlozi da se tekst zadrži u originalu;
citati Vašem tekstu daju poseban kvalitet, ako su upotrebljeni ispravno, na pravim mestima; izbegavajte preteranu upotrebu citata ukoliko oni nisu od suštinskog značaja za tekst koji pišete.

19. Parafraza
Ukoliko mislite da bi preterano citiranje oduzelo na kvalitetu Vašeg rada, možete parafrazirati nečije misli i tako ih uvrstiti u svoj akademski tekst;
npr. Kako je to uočio Aristotel u svojoj Nikomahovoj etici, srećan život se može ostvariti jedino u skladu sa vrlinom.

20. Literatura
na kraju svog rada navodite literaturu kojom ste se koristili tokom pisanja – to je obavezni deo svakog akademskog teksta;
literatura ne sme da bude izmišljena (u radu moraju postojati jasne naznake da ste se njome koristili, poput citata, fusnota i slično);
spisak literature se pravi po azbučnom redu (ukoliko je tekst pisan ćirilicom), odnosno abecednom (ukoliko je pisan latinicom);
ukoliko ima 4 ili više autora koji su pisali jedno delo, navodi se samo ime i prezime prvog, dok se imena drugih zamenjuju skraćenicom i dr. ukoliko je delo na srpskom, odnosno et al. ukoliko je reč o bilo kom stranom jeziku;

21. Literatura
spisak literature se takođe može praviti po značaju literature koju ste koristili;
Vaše pravo je da odaberete način navođenja literature.

22. Pravilno navođenje literature (jedan od načina)
Primeri:
Gidens Entoni, “Sociologija”, Prevod, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, (ukoliko je reč o knjizi);
Gidens Entoni i dr., “Sociologija”, Prevod, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, (ukoliko ima 4 ili više autora);
Miljević I. Milan, “Poslovna etika i komuniciranje”, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
Izazovi globalne ekonomske krize, Večernje novosti, četvrtak, 8. oktobar (ukoliko je reč o članku iz novina);
ukoliko je literatura elektronska (korišćena sa sajta) obavezno navesti potpunu adresu i datum kada ste sajt posetili (google, wikipedia i slični sajtovi ne mogu biti navedeni kao literatura).

23. Elektronska literatura
Zašto ne navodimo Wikipedia-u kao literaturu?
Nauka mora biti opšta, objektivna, pouzdana i sistematična. Budući da članak na Wikipedia sajtu može postaviti i laik, takav izvor ne može biti naučni, jer ne zadovoljava kriterijume naučnosti.

24. Fusnote i endnote
ukoliko želite da napomenete nešto u svom tekstu ili da navedete referencu koju ste citirali, to činite tako što napomenu (naznaku) smestite u dno strane (tzv. fusnota);
fusnote se jednostavno dodaju i automatski numerišu odabirom opcije u programu za pisanje na računaru (Insert/Footnotes);
ukoliko se u fusnoti ponavlja ista referenca, onda se umesto čitave reference stavlja naznaka Isto ili Ibidem (Ibid).
endnote – na kraju teksta.

25. Primeri fusnota (jedan od načina)
Adam Smit, “Bogatstvo naroda”, BIGZ, Beograd, 1985, str. 46;
Ibidem, str. 56;
Karl Marks, Kapital, BIGZ, Beograd, 1989, str. 15;
Isto, str ;
Entoni Gidens, “Sociologija”, Prevod, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2007, str

26. Jezička uputstva pridržavajte se važećeg pravopisa srpskog jezika;
jezik i stil su vrlo važni delovi svakog akademskog teksta;
ukoliko imate dilemu, konsultujte pravopis (da li, ne znam, sa mnom, predsednik, prof. dr Marko Marković, mr Petar Petrović);
posebno obratiti pažnju na preteranu upotrebu stranih izraza koji imaju adekvatne termine u našem jeziku (npr. merčandajzing, advertajzing, bekstejdž, menadžerisanje i slično).

27. Jezička upustva
Kada koristite skraćenice, uvek prvi put napišite čitavu sintagmu i u zagradi skraćenicu, a potom koristite samo skraćenicu (npr. Evropska centralna banka (ECB), Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i slično);
Imena stranih autora obavezno, kada ih prvi put pominjente, transkribovati u zagradi, tj. napisati onako kako se piše u originalu
npr. Kao što navodi Džon Lok (John Locke)...
U svom delu, Marks (Marx) tvrdi...
Otac klasične ekonomije Adam Smit (Smith)...

28. Jezička uputstva
naučni jezik je pojmovni jezik – važno je da se u akademskom tekstu koriste adekvatni termini koji ne spadaju u kolokvijalne izraze (npr. fanovi – pristalice; normalan – uobičajen, ustaljen i slično);
pre nego što predate svoj rad, proverite da li ima tehničkih ili jezičkih grešaka; dobro je da još neko osim Vas pročita rad, budući da nećete uvek lako moći da prepoznate svoje greške;
tehnička i jezička pedantnost ukazuju na to da se autor na valjani način i sa dužnom pažnjom posvetio pisanju akademskog teksta.

29. Akademsko pisanje je veština – jedini način da u tome budete uspešni jesu kontinuiran rad i pisanje. “What is written without effort is, in general, read without pleasure” (Samuel Johnson)

30. Pitanja i komentari