1. NAFTNO-GASNO POSLOVANJE
Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu
Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa
NAFTNO-GASNO POSLOVANJE
Definicije, uvod i osnovne postavke (ekonomika, ekonomija, privreda...)
Predavanja
Doc. dr. sc. Radoslav D. Mićić

2. (pl NAČIN FORMIRANJA OCENE RGNF
Struktura ocene : Prisutnost : 5 poena ( svaki čas 0,4 boda , ukupno ( bonus ) , min . 4 boda )
Kolokvijumi : 5 x 5 = 25 poena ( preko 50% na svakom kolokvijumu , prolaz )
Završni test 40 poena ( više od 50% prolaz )
Usmeni 30 poena ( sa 60 predhodnih poena oslobađanje , min . 50% za prolaz ) ZA PROLAZ 60 poena Učinak : Seminarski rad , smanjuje prag prolaznosti na 50 poena , ili diže ocenu

3. OD ČEGA SE SASTOJI KURS ? Od četrnaest nastavnih celina:
Definicije, uvod i osnovne postavke (ekonomika, ekonomija, privreda...)
Definicija tržišta i osnovne postavke vezane za tržište
Osnovni elementi ponude i potražnje, monopoli
Elastičnost ponude i potražnje
Organizacija poslovanja
Poslovne knjige i finansijski dokumenti preduzeća
Vrednosni papiri, deonice, obveznice i berze hartija od vrednosti
Ekonomske značajke naftnog rudarstva
Cene i tržište nafte i gasa, analiza kretanja nafte i gasa u istoriji
Tržište i cene nafte i gasa
Troškovi u poslovanju
Sredstva u preduzeću
Investicije
Investiciono odlučivanje

4. LITERATURA
DOPUNSKA:
• Samuelson, P.A., Nordhaus, W.D.: Ekonomija, XV izdanje, McGraw-Hill - MaTe, Zagreb, 2000.
• Dekanić, I., Kolundžić, S., Karasalihović, D.: Stoljeće nafte, Drugo izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Naklada Zadro, Zagreb, 2004.
• Seba, R. D.: Economics of Worldwide Petroleum Production, OGCI Publications, Tulsa, 1998.
• McConnell, C. R.; Brue, S.L.: Economics - Principles, Problems and Policies, 14th ed., University of Nebraska and Pacific Lutheran University, Irwin Mc Graw-Hill, USA, 1999.
• Schiller, B. R.: Essentials of Economics, 3rd ed. American University, Irwin Mc Graw-Hill, USA, 1999.
Frank, R.; Bernake, B.: Principles of Economics, Cornell andf Princeton University, Irwin Mc Graw-Hill, USA, 2001.
Časopisi "Nafta", "Energetika, ekologija, gospodarstvo, etika -EEGE", "Petroleum Economist", različita godišta

5. Početni citat Samuelsonove “Ekonomije”:
“Naš ručak ne očekujemo zbog dobrodušnosti mesara, pivara ili pekara već zbog njihove brige za vlastiti profit ”
Adam Smith: “Bogatstvo naroda” (177&.)

6. “Business without profit is not business any more than a pickle is candy. ”
Charles Frederick Abbott

7. ŠTA JE EKONOMIJA?
• Pojam "ekonomija" potiče od grčkih reči "oikos" (kuća, domaćinstvo) i "nomos" (zakon, pravilo o upravljanju).
• Starogrčka reč "Oikonomos" u slobodnom prevodu označava skup pravila i veština upravljanja domaćinstvom.
• Ekonomija je veština pomoću koje privredni subjekti - pojedinci, domaćinstva, preduzeća ili država proizvode, pribavljaju i troše materijalna dobra i usluge.

8. ŠTO JE EKONOMIJA? • Ekonomija je društvena nauka o:
1. proizvodnji i ponudi, 2. raspodeli, 3. razmeni, 4. razmeni i potrošnji materijalnih dobara i usluga u 5. određenom vremenu, 6. prostoru i 7. društvu.

9. ekonomiJa i ekonomiKa
• Prema Samuelson, ekonomika se bavi proučavanjem načina kako društvo alocira i upotrebljava sredstva da bi se proizvela korisna dobra i raspodelila među različitim ljudima i / ili grupama.
• Ekonomija (društvena nauka) i ekonomika (Naučna disciplina) nisu identični pojmovi.
• Ekonomika proučava ekonomiju.
• Razlika pojmova ekonomija i privreda.
Ekonomija je širi pojam - društvnim nauku, dok je privreda - skup raznih ekonomskih aktivnosti na nekom prostoru (najčešće državi).

10. DEFINICIJA EKONOMIKE
Ekonomika je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem efikasnosti koristenja ograničenih i oskudnih resursa u proizvodnji dobara i usluga za maksimalno zadovoljavanje ljudskih materijalnih želja.
Ekonomika se deli na:
makroekonomiku i mikroekonomiku

11. PODJELA EKONOMIKE Makroekonomika
Grana ekonomike koja se bavi proučavanjem sveukupnih mogućnosti privrede ili ekonomije; ona proučava mehanizme delovanja ili zakonitosti u okviru privrede.
Mikroekonomika
Grana ekonomike koja se bavi ponašanjem entiteta kao što su tržišta, preduzeća, domaćinstva ili pojedinci; ona proučava delovanje i zakonitosti koje određuju sudbinu i ponašanje preduzeća.

12. METODE EKONOMIKE
Ekonomika spada u društvene nauke pa njena metodologija nije zasnovana na fizičkim zakonima, matematičkim formulama ili eksperimentalnom oponašanju pojave, već na opažanju.
Metodologija ekonomike zasniva se na promatranju i opažanju uz poseban značaj statistike.
Ekonomika naftnog rudarstva spada u mikroekonomiku, iako manjim dijelom ima elemenata i služi se metodama
makroekonomike.

13. EKONOMIKA NAFTNOG RUDARSTVA
Nafta - najvažnija roba u međunarodnoj svetskoj trgovini.
Nijedna industrija nema toliko kompleksnu istorijsku, političku, ekonomsku dimenziju kao naftna industrija.
Karakteristika naftne industrije – stepen kapitalne intenzivnosti - od istraživanja do trgovine.
Značaj investicionog odlučivanja:
1. Koliko će koštati?
2. Koliko vredi?
3. Da li će ostvariti adekvatan profit?
• Nafta - najvažnija roba u međunarodnoj svjetskoj trgovini.
• Niti jedna industrija nema toliko kompleksnu povijesnu, političku, ekonomsku dimenziju kao naftna industrija.
Karakteristika naftne industrije
stupanj
kapitalne intenzivnosti - od istraživanja do

14. INVESTICIJONI CIKLUS OD ISTRAŽIVANJA DO PROIZVODNJE
godišnji prihod i rashodi
KUMULATIVNI TOKOVI GOTOVINE
Godina razvoja

15. O EKONOMSKA PERSPEKTIVA
RGNF-
EKONOMSKA PERSPEKTIVA
• Tri osnovna elementa ekonomske perspektive:
- Oskudnost resursa i nužnost izbora
- Racionalno ponašanje
- Marginalizacija (komparacija koristi i troškova)

16. ZAŠTO PROUČAVATI EKONOMIKU?
<°'
ZAŠTO PROUČAVATI EKONOMIKU?
ZAŠTO PROUČAVATI EKONOMIKU?
• Poznati ekonomisti u istoriji su:
Adam Smith (1776. Istraživanja prirode i uzroka bogatstva naroda), David Ricardo, John Stuart Mill, Karl Marx (19. st. kritičar tržišne ekonomije), John Maynard Keynes (1936. Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca)
• Korist ekonomike - ekonomika za građansku ulogu te stručnu i ličnu korist pojedinca

17. 0N METODE EKONOMIKE METODE EKONOMIKE
Svi ekonomski zakoni su tendencijski prirode, tj. Pojedinačne pojave u osnovi slede opšti trend, ali su mogući i odstupanja.
U metodologiji prevladavaju statističke metode i statistička interpretacija pojava.
Važnost dijagrama za tumačenje, a naročito za predočavanje ekonomskih pojava.

18. METODE EKONOMIKE
• Ekonomske teorije (zakoni, principi i modeli) predstavljaju generalizaciju ekonomskog ponasanja pojedinaca i institucija pri čemu su dobre teorije podrzane činjenicama.
• U analizama problema koristi se induktivna metoda za prikupljanje i sistematizaciju činjenica te njihovu generalizaciju. Alternativno se koristi i deduktivna metoda kojom se postavljaju hipoteze koje se testiraju u odnosu na činjenice.
• Generalizacija pomaže u razumevanju ekonomskog ponašanja i kao baza za oblikovanje ekonomskih politika.

19. ODNOS ČINJENICA, PRINCIPA I POLITIKA
EKONOMSKE POLITIKE
TEORIJSKA EKONOMIKA
TEORIJE
DEDUKCIJA
INDUKCIJA
ČINJENICE

20. ŠTA SU INDUKCIJA I DEDUKCIJA?
Indukcija je logička metoda. To je vrsta posrednog zaključka kod kojeg polazimo od pojedinačnog na općem, to znači da ono što vrijedi za svaki pojedinačni slučaj jedne vrste vrijedi za cijelu vrstu. Induktivni zaključak se dijeli na potpun i nepotpun. Ako se u premisama (polazni sud) nabroji svaki pojedini slučaj neke vrste pa se zaključi o cijeloj vrsti onda je to potpuna indukcija. Ako se na osnovu nekoliko primjera neke vrste zaključi o čitavoj vrsti onda je to nepotpuna indukcija. Ako su sve premise istinite onda je u potpunoj indukciji sigurno istinit i zaključni sud. To ne možemo tvrditi za nepotpunu indukciju.
Dedukcija je logička metoda. To je oblik posrednog zaključka kod kojeg se zaključni sud izvodi od općeg ka posebnom ili pojedinačnom. Kada deduktivni zaključak ima tačno dvije premise (polazni sud) i konkluziju on se naziva silogizam. U zavisnosti od toga od kakvih je sudova građen može biti: kategorički, hipotetički silogizam, disjunktivni silogizam i hipotetičko-disjunktivni silogizam (ili dilema). Najčešći oblik silogizma je "kategorički silogizam".

21. EKONOMSKI PRINCIPI
• Ekonomski principi i teorije se izvode temeljem činjenica, dok činjenice dokazuju ispravnost postavljenih principa.
• Obzirom da se činjenice mijenjaju s vremenom, principi se kontinuirano moraju proveravati.
• Ostali faktori važni za ekonomske principe su:
- Terminologija
- Generalizacija
- Ceteris peribus pretpostavke
- Apstrakcija
- Grafičko izražavanje

22. EKONOMSKE POLITIKE -
• Ekonomske teorije su baza ekonomskih politika, odnosno smer delovanja za postizanje ekonomskih ciljeva.
• Osnovni koraci u oblikovanju ekonomskih politika:
- Postavljanje ekonomskih ciljeva
- Determinisanje opcija pojedinih politika
- Implementacija i evaluacija selektirane politike

23. EKONOMSKI CILJEVI Ekonomski rast Povećanje zaposlenosti
Ekonomska efikasnost
Stabilnost cena
Ekonomske slobode
Nepristrasna distribucija dohotka
Ekonomska bezbednost
Trgovinski balans

24. OSNOVNI PROBLEMI S KOJIMA SE SUOČAVA EKONOMIJA
Prema Samuelson:
To su ujedno ključna pitanja koja pred sebe postavljaju direktori firmi i banaka, a uz izvesnu modifikaciju i ministri u svim vladama.
Šta proizvoditi ili šta mi je proizvod?
Kako dobra proizvesti ili od kuda nabaviti i kako kombinovati proizvodne faktore?
Za koga proizvoditi ili gde je tržište?

25. POZITIVNA I NORMATIVNA EKONOMIKA
• Pozitivna ekonomika - opisuje činjenice ekonomije i njeno ponašanje.
• Normativna ekonomika - uključuje etička pravila i vrednosne sudove u nekoj ekonomiji.
• U ekonomiji se susrećemo s problemima poput predrasuda, prevremenih zaključaka, nepoznate ili zbunjujuće terminologije, zabluda i poteškoća uspostavljanju jasnih uzročno-posledičnih odnosa.

26. TEHNOLOŠKE MOGUĆNOSTI
DRUŠTVA
S datim sredstvima i tehnologijom
S datim sredstvima i tehnologijom izbor proizvodnje je omeđen mogućnostima tehnologije (npr. Izbor između više / manje hrane ili oružja).
Kad privredu radi efikasno - na granici proizvodnih mogućnosti pri određenoj tehnologiji - ono može proizvesti više jednog dobra samo proizvodeći manje drugog dobra.
Kad je nezaposlenost velika ili kad opšta neefikasnost remeti ekonomsku aktivnost, proizvodnja se može povećati i unutar granica datih sredstava i tehnologije.

27. OSNOVNI PROBLEM PRIVREDE
Osnovna pitanja - što, kako i za koga (proizvoditi)? - Ujedno su i glavna pitanja ekonomike kao naučne discipline.
Temeljni problem ekonomike se rešava na tržištu, odnosno tržišnom privredom
Savremena i uspešna privreda temelji se na tržištu, ali ona je u suštini mešovita privreda.

28. ŠTA JE MEŠOVITA PRIVREDA?
Glavna obiležja mešovite privrede:
• Različiti oblici vlasništva (privatno, javno, mešovito),
• Korporativni oblik organizacije (za razliku od vojničke ili verske org.),
• Menadžersko upravljanje (dokazuje se efikasnošću za razliku od npr. despotskog tipa upravljanja).

29. KARAKTERISTIKE MEŠOVITE PRIVREDE:
TRŽIŠTE:
• Tržište roba, usluga, rada, kapitala i znanja
• Burza je preovlađujući oblik tržišta (raširene su berze kapitala, robne berze, berze rada itd.)
VLASNIŠTVO:
• Potpuno privatno
• Dioničarsko
• Državno
UPRAVLJANJE
Menadžment - preovlađujući koncept upravljanja.

30. Menadžersko ili poslovno upravljanje mora biti efikasno.
MJEŠOVITA EKONOMIJA I KONCEPT UPRAVLJANJA
Upravljanje u mešovitoj privredi je menadžersko upravljanje, ili srpski poslovno upravljanje, a bitna obeležja:
Tržišna orijentacija, s kupcem u centru pažnje i marketingom kao glavnim obeležjem ponašanja.
Menadžersko ili poslovno upravljanje mora biti efikasno.

31. ZAKLJUČNO Mešovito privredu ima ova bitna obeležja:
• Različiti oblici svojine uz dominaciju privatnog vlasništva,
• Korporativni oblik organizacije,
• Menadžersko ili poslovno upravljanje.

32. HVALA NA PAŽNJI!